@ ₿itcoin Serbia 🇷🇸 ⚡🚀

Originalni tekst

Autor: Dr Srđan Radulović, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

---

Rezime

Bitkoin kao virtuelni sistem za plaćanje predstavljen je krajem 2008. godine. Ipak, i danas nedostaju odgovori na neka od fundamentalnih pitanja. Jedno od tih pitanja je da li je Bitkoin zaista novac ili nešto sasvim drugo.

Bitkoin kao sistem primarno je dizajniran ne sa ciljem da se stvori „nova vrsta novca“ u najužem smislu već sa ciljem da se stvori platforma koja obezbeđuje da se transfer vrednosti izvrši na što je efikasniji način moguće. Ipak, iako to nije suštinski, bitkoin ima kapacitet da preuzme ulogu novca, a taj kapacitet je prepoznat i u sudskim odlukama. Prepoznajući i uvažavajući taj kapacitet, u ovom radu prezentujemo rezultate pretežno empirijskog istraživanja sprovedenog prethodno o nestabilnoj, ali opet izrazito deflatornoj prirodi bitkoina i njenom uticaju na novčane obligacije. Konkretno, iako bi ideja mogla biti kontroverzna iz više razloga, a volatilna priroda „cene” bitkoina je svakako jedan od njih, smatramo da periodična depresijacija njegove vrednosti ne znači da je bitkoin inflatoran. Naprotiv, bitkoin je deflatoran po prirodi. Različiti ugrađeni mehanizmi, ali i novi načini primene ističu tu prirodu. Dakle, u radu koristimo različite tehnike analitičkog metoda, najpre da izdvojimo različite deflatorne mehanizme, kako one programirane tako i one faktičke, a zatim i da ih opišemo. Dalje, u radu koristimo sintetičke metode, najpre generalizaciju i apstrakciju, da sumiramo rezultate istraživanja koji potvrđuju kao tačnu polaznu hipotezu da je bitkoin po prirodi izrazito deflatoran i pored njegove nestabilnosti, te da se može koristiti kao zaštitni mehanizam u monetarnim obligacijama.

Ključne reči: Bitkoin, novčane obligacije, ugovor, valutne klauzule, kriptovalutne klauzule, deflacija.

1. Uvod

Evolucija novca neraskidivo je povezana sa tehnološkim napretkom, iako je novac evoluirao značajno sporije zbog pravnih ili kulturnih ograničenja (Calcaterra, Kaal, Rao, 2020: 202-203). Prirodno, pojava digitalne tehnologije podstakla je ideju o generisanju imovine slične gotovini (1) koja se može deponovati i prenositi u digitalnom formatu. Zanimljivo, treća industrijska revolucija oživela je teoriju da su privatni entiteti, ako im se dozvoli, sposobni da obezbede barem jednako pouzdane „kovanice“ kao i one koje stvara država (Hayek, 1976: 24). Kako se kompleksna visokotehnološka infrastruktura koja omogućava potpuno transparentno i unapred određeno izdavanje postepeno razvijala, teorija se činila manje utopijskom (Syropyatov, 2021: 324). Treća industrijska revolucija donela je uzbudljive projekte od kojih su neki postali vrlo uspešni i oni su, u zavisnosti od istorijske interpretacije, inicirali četvrtu ili čak petu veliku promenu novca (Radulović, 2021: 30). Smatra se da DigiCash postavlja tehničku i ideološku osnovu za moderne digitalne valute (Turudić, Milić & Štulina, 2017: 193; Roth, 2015: 528). Ipak, nijedan od ranijih projekata, uglavnom zbog svoje neefikasne centralizovane infrastrukture (Cavalhiero, Cavalhiero, 2022: 209), nije postao ni približno uspešan kao najradikalniji (Hutchinson & Dowd, 2015: 357) – „Bitkoin: Peer-to-peer sistem elektronskog novca“ (Nakamoto, 2008: 1-9).

Bitkoin je prvi uspešan primer demonopolizacije tržišta fiat valuta kroz postepenu implementaciju novca koji izdaju privatni entiteti (Syropyatov, 2021: 319-320). Kako savremeno društvo teži decentralizovanim rešenjima za ljudsku interakciju (Calcaterra, Kaal, Rao, 2020: 193), u gotovo savršenom okruženju za svoj uspeh (Đorđević, 2018: 96), Bitkoin (2) se pokazao kao koristan ekonomski (Đorđević, 2018: 100), ali i pravni instrument (3).

---

1. Za više o različitim imovinama sličnim novcu, videti: Karame & Androulaki, 2016: 11-13.

2. U ovom članku, kako bismo precizno razlikovali Bitkoin kao operativni softver, sistem ili mrežu od bitkoina kao digitalne imovine (podataka ili valute određene vrednosti), na Bitkoin kao sistem ćemo se pozivati koristeći veliko slovo „B“, a na bitkoin kao imovinu koristeći malo slovo „b“ (Antonopoulos, 2014: xvii, 18, 116; Cvetković, 2018: 120; Hutchinson & Dowd, 2015: 357 fn.).

3. Od juna 2021. godine, Salvador je postao prva zemlja koja je legalno priznala Bitkoin kao zakonsko sredstvo plaćanja u gotovo punom kapacitetu, podržala ga tehnički impresivnom digitalnom infrastrukturom (prilagođeni novčanik, specijalizovana vladina platforma za razmenu, različite besplatne aplikacije, pa čak i posebna mreža) i uvela razne podsticaje za promovisanje ovog prilično zanimljivog eksperimenta (Ley Bitcoin, Diario Oficial ES, 110/2021, Decreto No 57). Centralnoafrička Republika je bila druga nacionalna ekonomija koja je uvela Bitkoin kao zakonsko sredstvo plaćanja i rezervnu valutu (République Centrafricaine Cryptomonnaie, Journal Officiel CAF, 22/2022).*

---

Strogo govoreći, Bitkoin nije ni roba ni valuta (Abramowicz, 2015: 3). Bitkoin nije novac. To je sistem plaćanja. Može se izneti čvrst argument da je Bitkoin zapravo institucija ili platforma koja stvara i sprovodi imovinska prava (Abramowicz, 2015: 3). Ali onda, sudska praksa je utvrdila da bitkoin ima sposobnost da preuzme ulogu novca (Raskin, 2015: 980). Dakle, ako ga posmatramo kao novac, on je oblik „spoljnjeg novca“ (Garrat, Wallace, 2018: 1887), što posebno cene korisnici novca koji su već naviknuti na bezgotovinska elektronska ekonomska okruženja (Dimitrijević, 2018: 224-225) (4).

Dubinska analiza potvrđuje da je vrednost bitkoina veoma volatilna kako u kratkim tako i u dužim periodima (Baur, Dimpfl, 2021: 2663–2683). Ipak, očekivano je da mlada valuta bude volatilna (Đorđević, 2018: 100). Spisak razloga za njenu volatilnost je dobro opisan (Mirjanich, 2014: 223; Syropyatov, 2021: 320-322, 326-327). Može se izneti i čvrst argument da je volatilnost bila veća na početku, što u krajnjoj liniji može biti dobra vest za potencijal Bitkoina da se razvije u (stabilniju) valutu (Baur, Dimpfl, 2021: 2668-2669).

Ipak, u vremenima kada njegova volatilna priroda dolazi do izražaja, izuzetno je važno razumeti šta deflatorna priroda bitkoina zapravo znači. Volatilnost je izraz koji opisuje koliko se vrednost sredstva razmene menja tokom vremena, ili preciznije, kojom stopom. Ako deflaciju posmatramo kao apresijaciju vrednosti izazvanu neskladom u ponudi i potražnji koja podiže kurs valute (Antonopoulos, 2014: 180), bitkoin je po prirodi deflatoran, ali i dalje volatilan. Različiti mehanizmi čine ga otpornim na inflaciju. To je tačno čak iako je bitkoin spekulativna imovina ili se barem može tumačiti kao takva (Šoja, Senarathne, 2019: 46) jer nije podržan nikakvom imovinom ili garancijom (Šoja, Senarathne, 2019: 46), niti predstavlja trenutno stanje ekonomije neke zemlje (Vareško, Deković, 2022: 91). Konkretno, vrednost bitkoina nije imuna na sopstvenu depresijaciju, iznenadnu apresijaciju i različite vrste manipulacije. U ovom trenutku, gotovo je nemoguće sprečiti ih jer Bitkoin sistem funkcioniše kao slobodno i u suštini neregulisano (5) tržište. Vremenski trošak korišćenja Bitkoina (Garrat, Wallace, 2018: 1889) je stvarna opasnost i, pored toga, vrednost bitkoina je gotovo potpuno nepredvidiva (Garrat, Wallace, 2018: 1896; Syropyatov, 2021: 320). To dodatno otežava odbranu hipoteze o njegovoj deflatornoj prirodi.

Bilo kako bilo, čak i kada njegova cena dramatično padne, to ne znači da je bitkoin inflatoran. Ovo je ključno razumeti ako želimo da razjasnimo svojstva i pravnu prirodu novčanih obaveza nominovanih u bitkoinu, a posebno ako nameravamo da ih pravilno regulišemo. U tom smislu, ovaj rad je samo uvod u ovu temu.

---

4. Elektronski novac je oblik digitalnog novca i faza u njegovoj evoluciji, a isto su i kriptovalute; ipak, kriptovaluta nije elektronski novac i ne treba je brkati sa elektronskim novcem (Dimitrijević, 2018: 228).

5. Iako postoje nacionalni propisi (Cvetković, 2018: 127-128; Zebec, 2018: 90-93), kao i međunarodni propisi (Cvetković, 2018: 126-127; Mijatović, 2022: 95-100), Bitkoin, i kao sistem i kao valuta, apsolutno je imun na nacionalne i međunarodne propise. Međutim, postoji doza optimizma da stabilni novčići, konceptualno govoreći, mogu da naglase da je optimizacija kreiranja politike pod vođstvom tehnologije zapravo moguća u složenim monetarnim sistemima (Calcaterra, Kaal, Rao, 2020: 194). Ali, adekvatan model prvo mora biti otkriven od strane sudske prakse (Raskin, 2015: 972), a zatim potvrđen u sigurnijem okruženju, kao što su „Sandbox“ ili „Innovation Hubs“ (Jović, Nikolić, 2022: 48-51).

---

2. Fiksna ponuda

Bitkoin je softver otvorenog koda koji se koristi decentralizovanim dizajnom mreže (Caetano, 2015: 103-104; Đorđević, 2018: 97) (6). Tačnije, to je elektronski, dvosmerni, decentralizovani (Đorđević, 2018: 97) platni sistem zasnovan na kriptografskom dokazu (Nakamoto, 2008:1) koji je razvijen sa ciljem isključivanja ovlašćenih posrednika kroz koncept „digitalnog poverenja“ (Cavalheiro, Cavalheiro, 2022: 207; Horvatić, Tafra: 2022 108-109; Syropyatov, 2021: 325) bez kompromitovanja sigurnosti i privatnosti tokom transakcije (7), po nižim troškovima i što je brže moguće (Roth, 2015: 529).

Da bi prenos vrednosti bio moguć, vrednost je morala biti povezana sa sredstvom unutar sistema. Kako je sistem potpuno digitalizovan, ovo sredstvo je moglo postojati samo u digitalnom obliku, tj. virtuelne novčane jedinice predstavljaju vrednost (Đorđević, 2018: 97). Uobičajena je zabluda da je naziv ovog sredstva Bitkoin. Bitkoin je peer-to-peer monetarna mreža, to je program, softver, platforma, ali ne valuta. Bitkoin kao valuta ne postoji izvan ili bilo gde unutar mreže (Cvetković, 2018: 124). Osnovna jedinica ovog platnog sistema je satoši, digitalizovani deo informacije koji je trajno povezan sa digitalnom platformom (Antonopoulos, 2014: xvii, 18, 116). Ipak, iako tehnički netačno, postalo je norma koristiti bitkoin kao jedinicu sa odnosom prema Satošiju od 1:100.000.000 (Radulović, 2021: 32).

---

6. Postoji prirodna tendencija ka monopolu u Mreži (Hutchinson Dowd, 2015: 364-368). Ipak, mogućnost stvaranja apsolutnog monopola je samo teorijska. Kako cela zajednica entuzijasta aktivno koristi prostor preostao za poboljšanje Mreže, postoji niz predloga protokola za rudarenje („getblocktemplate“ je najuspešniji) koji sprečavaju centralizaciju.

7. Privatnost i sigurnost nisu sinonimi. Ovo su dva različita aspekta efikasnosti platnih sistema, svaki sa svojim prepoznatljivim individualnim karakteristikama (Karame, Androulaki, 2016: 14-17).

---

Da bismo razumeli ovaj koncept, možemo uporediti bitkoin sa tradicionalnim načinima izvršavanja novčanih obaveza (Cvetković, 2018: 121; Đorđević, 2018: 100-102). Po svojim karakteristikama, bitkoin je u suštini negde između zlata i dolara (Syropyatov, 2021: 323) ali primarna ideja je bila da se stvori digitalna imovina koja imitira zlato. Najlakši način da se novostvorenoj imovini da vrednost je da se učini retkom. Stoga su protokoli Bitkoin mreže postavljeni tako da ukupna ponuda bude pažljivo izračunata, konačna i ograničena (8). Fiksiranjem ukupnog broja bitkoina u opticaju na 21.000.000, početni izdavalac i pronalazač rešio je dva glavna problema – dodatno izdavanje i falsifikovanje (Garrat, Wallace, 2018: 1887). Dakle, „štampanje“ novog novca u Bitkoin mreži iznad očekivane stope izdavanja je nemoguće što znači da bitkoin kao valuta nije podložan inflaciji (Antonopoulos, 2014: 2).

Budući da je Bitkoin softver, on nije „ništa više“ od skupa unapred programiranih pravila. Kako se ta pravila mogu ažurirati, tehnički postoji mogućnost promene izvornog koda kako bi se omogućilo kvantitativno povećanje ponude novčića. Ipak, kako mi to vidimo, ovo je samo teoretski moguće. Zašto?

Bitkoin je konstruisan na revolucionarnoj tehnologiji koja se zove blokčejn. Blokčejn je digitalna baza podataka koja sadrži informacije o svakoj promeni u mreži (Cvetković, 2020: 128; Teomete Yalabik, Yalabik, 2019: 37). Jednom uneti i potvrđeni, podaci o promeni koja se dogodila trajno se čuvaju u bloku, koji se zatim povezuje sa postojećim lancem gde su blokovi ravnomerno poređani, hronološki vremenski obeleženi, suštinski nepromenljivi (Cvetković, 2020: 129; Catanzaro & Kain, 2020: 52; Horvat, Tafra, 2022: 108) (9). Lanac dodatih blokova distribuira se kroz mrežu, a upravljanje njime je u potpunosti zasnovano na konsenzusu (Radulović, 2021: 36) što znači da niko ne vrši kontrolu nad lancem (Magnuson, 2022: 883) (10). Ovo je vrlo važna tačka jer svaki blok u lancu sadrži određeni broj bitkoina, a ukupna ponuda se postepeno povećava konsenzusnim dodavanjem novih blokova (11), ali ne više od 13.230.000 njih.

---

8. Procenjuje se da u svetu postoji 171.000 metričkih tona zlata (Đorđević, 2018:101), ali to je samo pretpostavka. S druge strane, Bitkoin sistem se ne zasniva ni na kakvoj sličnoj pretpostavci. Kreatori sistema su otišli korak dalje i ponudili kriptografsko uverenje o njegovoj ograničenoj ponudi (Cvetković, 2018: 121). To znači da nema opasnosti od bilo kakvih neočekivanih otkrića ove robe koja može doneti nestabilnost monetarnom režimu (Cachanosky, 2019: 371). Takođe, za razliku od zlata, nemoguće je manipulisati „čistoćom“ bitkoina i tako kompromitovati ideju o njegovoj ograničenoj ponudi (Cvetković, 2018:121).

9. Bitkoin koristi blokčejn kao javnu knjigu koja sadrži potpuni zapis svih javnih transakcija u istoriji Bitkoin mreže (Cavalhiero, Cavalhiero, 2022: 209). U tom kontekstu, zanimljivo je da je bitkoin koji je zaplenjen u slučaju „Silk Road“ prebačen u FBI novčanik (lFfmbHfnpaZjKFvyilokTjJJusN455paPH) od strane čvorova putem regularne procedure verifikacije na Bitkoinovom blokčejnu; štaviše, ovaj transfer ali i kasnija aukcija novčića i njihov transfer kupcima je potpuno transparentan i može se pratiti jednostavnom proverom promena u lancu (Raskin, 2015: 982-983).

10. Satoši Nakamoto se povukao iz javnosti u aprilu 2011. godine, prepuštajući odgovornost razvoja koda i mreže rastućoj grupi volontera (Antonopoulos, 2014: 4).

11. Po analogiji sa Fridmanovim "Ostrvom kamenog novca", Bitkoin funkcioniše putem decentralizovane (digitalizovane) kolektivne memorije (Hutchinson & Dowd, 2015: 358).

---

U tradicionalnim ekonomskim sistemima, monetarna vlast garantuje kvalitet, količinu i vrednost novca, dok banke i drugi posrednici vrše kontrolu nad transakcijama (Pernice, 2021: 770). Bitkoin funkcioniše kao protokol, tj. skup unapred programiranih pravila (Raskin, 2015: 971) bez arbitra (Abramowicz, 2015: 3). U Bitkoin mreži ne postoji centralna vlast bilo koje vrste koja nadzire i upravlja platformom (Catanzaro, Kain, 2020: 52; Teomete Yalabik, Yalabik, 2019: 37). Prvo, to znači da ne postoji jedna kritična tačka (eng. single point of failure) (Hutchinson & Dowd, 2015: 359). Drugo, nema potrebe za trećom pouzdanom stranom za sprovođenje procesa registracije i/ili garantovanje tačnosti stanja transakcija, sve to zato što se poverenje u mrežu zasniva na kriptografiji kao nauci (12) (Cvetković, 2018: 121; Dinić, 2014: 110; Đorđević, 2018: 97; McGinnis, 2020: 60; Raskin, 2015: 974). Ovde dolazi do izražaja genijalni koncept: upravljanje je dodeljeno samoj Mreži, zapravo računarima koji vrše proces verifikacije transakcija (Đorđević, 2018: 98; Hutchinson & Dowd, 2015: 360). Iz toga sledi da je sistem gotovo u potpunosti samoregulišući i potpuno decentralizovan. Dalje, ne samo pokrenute transakcije već i svaka druga promena u mreži mora biti rezultat konsenzusa među svim pojedinačnim učesnicima u mreži (naglasak autora). Dakle, da bi se promenio izvorni kod nakon zatvaranja obavezne debate u zajednici, potrebno je da većina čvorova u mreži izrazi svoje odobrenje. Sa desetinama hiljada čvorova koji pokreću mrežu, može se sigurno pretpostaviti da je gotovo nemoguće postići konsenzus za promenu osnovnog protokola koda, posebno dela koji ovaj sistem čini superiornim u odnosu na većinu kripto projekata (13).

Ovaj protokol čini Bitkoin superiornim u odnosu na druge kripto projekte. Naime, ranih 1970-ih postalo je jasno da možda ne postoji bilo kakva prednost niti potreba (barem više ne) za neupitnim i univerzalno prihvaćenim državnim prerogativom proizvodnje novca, te da bi to moglo biti štetno za razvoj nacionalne ekonomije ako se ne podržava valutna konkurentnost (Hayek, 1976: 20). Posebno se ovo odnosi na nacionalne ekonomije koje su potpuno zavisne od strane valute što je bio slučaj u Salvadoru (potpuno zavisan od USD).

---

12. Poverenje u mrežu zavisi od funkcionisanja većine rudarskih računara u mreži. Logičan zaključak koji proizilazi iz ove činjenice ukazuje na to da povećani obim bitkoin transakcija implicira veću sigurnost; povećanje prometa mreže povećava poverenje (Dinić, 2014: 110).

13. Posmatrajući istoriju pokušaja iniciranja čak i „manjih“ tehničkih promena (protokola) oličenih u Bitkoin "hard forkovima" (Bitcoin XT, Bitcoin Classic, SegWit), možemo videti da nijedan od ovih projekata (čak ni „BitcoinCash“) nije nadmašio uspeh i stopu prihvatanja Bitkoin forka.

14. Prateći više od 2000 godina dugu istoriju državnih prerogativa u izdavanju novca, nobelovac Hayek je nabrojao legitimne razloge za dodeljivanje monopola izdavanja novca državnim institucijama (Hayek, 1976: 21-26).

---

Možemo ići čak i dalje. Mogu se izneti snažni argumenti koji podržavaju tvrdnju da se apsolutna državna kontrola nad novcem može tumačiti čak i kao oblik ugnjetavanja koji je ništa manji od uskraćivanja građanskih sloboda (McGinnis, 2020: 60). Iako je „komplementarna valuta“ (Pernice, 2021: 769), bitkoin je najmoćnije oružjeu onome što se čini kao „fundamentalni napad“ na ostatke ove zastarele ugnjetavajuće ideje u modernom monetarnom poretku (McGinnis, 2020: 61).

Ako postoji bilo kakva istina u ovoj smeloj tvrdnji, onda je ograničena ponuda najvažnija karakteristika koja čini bitkoin, ako ne superiornim, onda barem konkurentnim fiat valutama [15]. Ovo je posebno tačno ako imamo u vidu kolektivno ukidanje monetarnog aranžmana iz Breton Vudsa i zlatnog standarda koji su, prema ekonomskim ekspertima (Syropyatov, 2021: 324), započeli inflatornu eru u ekonomskoj istoriji. Stoga, ne postoji ekonomska ili pravna logika koja bi opravdala transformaciju sistema iz „digitalnog zlata“ u nejedinstveni kvazi-demokratski fiat monetarni poredak, posebno među čvorovima koji su generalno pravi entuzijasti „decentralizovanih finansija“ [16].

---

1. Ideja Bitkoina duboko je ukorenjena u Austrijskoj ekonomskoj školi mišljenja koja je poznata po oštroj kritici državnih intervencija koje zapravo pogoršavaju ekonomske i poslovne cikluse i uzrokuju značajnu inflaciju (Zebec, 2018:89).

2. Bitkoin mreža ne nameće protokole i pravila članovima koji se ne slažu sa njima. Omogućava im da se bezbedno odvoje iniciranjem takozvanog "hard forka". Postoji čak i poseban deo softvera nazvan Git ugrađen u mrežu, kreiran da omogući korisnicima forkovanje izvornog koda (Caetano, 2015:104-105). Rezultat je više od stotinu (manje-više poznatih i uspešnih) projekata u kripto prostoru koji su započeti na ovaj način – kao Bitkoin fork (Caetano, 2015: 104).

---

3. Halving

Kreator(i) Bitkoina su imali za cilj da stvore digitalnu imovinu koja se ponaša kao zlato [17]. Stoga su doneli ideološku odluku da ne puste sav bitkoin u opticaj odjednom (Cachanosky, 2019: 371). Ukupan broj bitkoina je unapred određen ali je raspored njegovog stvaranja fiksiran (Raskin, 2015: 971) jer je mreža postavljena tako da može postupno povećavati ponudu novčića po opadajućoj stopi kroz proces nazvan „rudarenje“.

Odgovornost dodavanja verifikovanih transakcija u blok i ažuriranja lanca blokova poverena je posebnoj grupi učesnika mreže – rudarima. Da bi izvršili dodeljeni zadatak, rudari moraju rešiti niz složenih matematičkih problema što zahteva ogromnu računarsku snagu. Da bi ih podstakao da svoju računarsku snagu stave na raspolaganje za potrebe mreže, u Bitkoin protokol je ugrađen sistem „dvostruke nagrade“. Prvo, rudar prikuplja mali procenat svake transakcije koja je upisana u novokreirani blok. Pored toga, „pobednički“ rudar dobija novi bitkoin od mreže kao nagradu kada se transakcija „coin base“ postavi u novi blok (Antonopoulos, 2014: 115: Hutchinson & Dowd, 2015: 361; Nakamoto, 2008:4). To znači da izdavalac bitkoina nije banka, vlada, nadzorna institucija, pojedinac ili kompanija; izdavaoci su sami korisnici (Dinić, 2014: 110). Trećeg januara 2009. godine, iskopan je „genesis blok“ (Horvatić, Tarfa, 2022:107-108). Rudar(i) ovog bloka su dobili 50 bitkoina. Od tog trenutka, svaki put kada je kreiran novi blok, rudar je dobijao 50 novostvorenih bitkoina.

Ukupna ponuda raste postepeno ali ne istom brzinom. Kao što je već napomenuto, svaki blok sadrži određeni broj bitkoina, a ukupna ponuda novčića se povećava dodavanjem novih blokova. Međutim, blokovi nemaju isti kapacitet, tj. ne sadrže istu količinu bitkoina. Mreža je unapred programirana, najpre da smanji nagradu rudarima za 50% nakon svakih 210.000 dodatih blokova, ali i da prilagodi složenost matematičkog problema količini koja je već iskopana, tako da novi blok od 1MB koji sadrži otprilike 4000 upisanih transakcija (Horvatić, Tafra, 2022:109) nastaje u proseku svakih deset minuta (Antonopoulos, 2014:2, 177-178; Đorđević, 2018:97-98; Raskin, 2015:976; Roth, 2015:528). Jednostavna matematika pokazuje da se nagrada za rudarenje smanjuje otprilike svake četiri godine. Od 11. maja 2020. godine, nagrada za rudarenje po bloku iznosi 6.25 bitkoina. Stopa po kojoj se novi blokovi (pa samim tim i bitkoini) dodaju postojećem lancu postepeno se smanjuje (dok ne dostigne broj od 21.000.000).

Čin smanjenja rudarske nagrade za polovinu naziva se „halving“. Ideja iza procesa halvinga bila je da se bitkoin oponaša zlato čak i kada je u pitanju dinamika njegovog iskopavanja (Đorđević, 2018: 98). Sa ekonomskog i pravnog stanovišta, kroz proces halvinga, deflatorna priroda bitkoina dolazi do izražaja jer se već ograničena ponuda novčića dodatno smanjuje. Radi poređenja, u vreme pisanja ovog rada, više od 18.5 miliona (od 21 miliona) bitkoina je pušteno u opticaj, ali će poslednji bitkoin biti pušten u opticaj kada se iskopa blok 13.230.000. Prateći dinamiku Mreže, procenjuje se da će se to dogoditi otprilike 2137. godine (Antonopoulos, 2014:178; Raskin, 2015:976). To znači da je procenat inflacije kontrolisan, ne samo kroz konačnu ponudu već i kroz 64 događaja halvinga, nakon čega se stopa izdavanja novog bitkoina smanjuje.

---

17. "Bitkoin pravilo, logo i tekstualni opis sugerišu da je projekat inspirisan zlatnim standardom. Uzmite u obzir, na primer, da se Bitkoini proizvode kroz proces nazvan „rudarenje“ sa opadajućim prinosima koji podseća na vađenje zlata iz podzemlja, te da je logo zlatnik" (Cachanosky, 2019: 371).

---

4. Superhalving

Bitkoin je prvi put priznat kao novac na osnovu regulatornog stanovišta "Mreže za suzbijanje finansijskog kriminala" (Financial Crimes Enforcement Network) (Mirjanich, 2014: 214), zatim u sudskoj praksi u čuvenim slučajevima „Silk Road“ (Raskin, 2015: 981-982; Zebec, 2018: 89) i u slučaju SEC protiv Shaversa (Raskin, 2015: 979-980). Ipak, iako nije pogrešno smatrati bitkoin valutom, kao što je već napomenuto, mi volimo da razmišljamo o Bitkoinu kao o sistemu plaćanja. To je bila prvobitna ideja (Syropyatov, 2021: 325) i Bitkoin je zapravo korišćen u tom svojstvu u prvim godinama, uglavnom za male online transakcije (Vareško, Deković, 2022: 91).

Pravi potencijal ovog sistema, koji je sam po sebi impresivan, može se u potpunosti shvatiti samo ako se posmatra kao deo budućeg decentralizovanog finansijskog sistema (DeFi). U svojim brojnim predavanjima i intervjuima, Antonopoulos pruža sjajnu analogiju upoređujući DeFi prostor sa internetom iz ranih dana. U toj analogiji, Bitkoin se poredi sa elektronskom poštom koji je bio prva i (dugo vremena) jedina funkcionalna aplikacija na internetu. U DeFi prostoru, Bitkoin je prva i (na mnogo načina) najvažnija, ali ne i jedina funkcionalna aplikacija. Upravo način na koji Bitkoin mreža koristi tehnologiju distribuirane knjige (eng. distributed ledger) nije ništa drugo do jedan mogući prikaz istinskog potencijala neverovatnog dela računarskog inženjeringa zvanog blokčejn. Imajući u vidu bezbroj funkcija interneta danas, ova analogija nudi najbolji uvid u razmere i potencijal DeFi prostora.

Korišćenje ove i drugih srodnih tehnologija svakako prevazilazi stvaranje različitih platnih, pa čak i finansijskih sistema. Blokčejn tehnologija i kriptovalute, protokoli decentralizacije uopšte, deo su dugoročnog ciklusa proliferacije i imaju priliku i kapacitet da dalje prošire inovacije i mogućnosti koje su započete u ranim godinama interneta (Calcaterra, Kaal, Rao, 2020: 204; Syropyatov, 2021: 320). Sa pravnog stanovišta, nema sumnje da će blokčejn tehnologija reorganizovati svaku aktivnost koja zahteva javni prikaz informacija (Cvetković, 2018: 122). Takođe ima kapacitet da reformiše sve aktivnosti oko donošenja odluka od strane sporog i skupog državnog aparata kroz „peer-to-peer“ odlučivanje (Abramowitz, 2015: 7-9). Predstavlja izazov konvencionalnoj pretpostavki da su centralizovane institucije, poput zakonodavnih tela i sudova, potrebne za donošenje zakona dovoljne jasnoće da bi bili primenljivi (Abramowitz, 2015: 9). Konačno, dokazano je da je blokčejn tehnologija suštinska za budući razvoj današnjih opšteprihvaćenih ideja, poput IoT (Interneta stvari) i IoE (Interneta svega) (Horvat, Tafra, 2022: 108). Dakle, koliko god da su impresivni, čak i DeFi prostor, IoT ili IoE biće samo fragmenti, ili aplikacije takozvanog „Web 3.0“."

„Međutim, ako to posmatramo strogo sa monetarnog stanovišta, verujemo da je postojeći centralizovani finansijski sistem zastareo, neefikasan, nepouzdan i nepotrebno skup; kao takav, biće zamenjen efikasnijom ekonomskom strukturom. Naučno je dokazano da sadašnja veličina tržišta kriptovaluta i njegova rastuća snaga imaju kapacitet da poremete čitav finansijski sistem (Vareško, Deković, 2022:91). Sa ideološkog stanovišta, DeFi sistem izgleda kao najočiglednija zamena. Međutim, u ovom trenutku, više od decenije nakon što je Bitkoin mreža postala potpuno operativna, DeFi struktura zvuči pomalo futuristički. Ipak, obrisi sistema su sada jasno vidljivi. Određeni delovi sistema su više nego funkcionalni, a efekti koje stvaraju oživljavaju osnovnu ideju DeFi-ja. To je vidljivo u procesu zvanom „superhalving“.

Prema našem saznanju, termin superhalving je prvi put korišćen u biltenu koji je svetski poznati stručnjak za kriptovalute Teeka Tiwari poslao svojim čitaocima i pretplatnicima. Da bi objasnio svoje otkriće, koristio je analogiju sa halvingom. Superhalving se odnosi na smanjenje broja novčića u opticaju ali, za razliku od halvinga, superhalving nije vezan za Bitkoin kod. Prema gospodinu Tiwariju, to je hipotetička situacija povezana sa mogućnostima koje rudari sada imaju u DeFi ekosistemu (Tiwari, 2021).

Rudari obezbeđuju računarsku snagu neophodnu za funkcionisanje Bitkoin blokčejna, a podsticaj za raspodelu njihovih računarskih resursa Mreži dolazi u obliku novoizdatog bitkoina. Donedavno, rudari nisu bili u poziciji da zadrže novčiće kojima su nagrađivani. Da bi ostali u „trci“ za novim novčićima u sve konkurentnijem okruženju, nisu imali drugog izbora osim da prodaju zarađene novčiće kako bi finansirali nadogradnju računarskih resursa za dalje operacije. To je bila njihova jedina opcija jer vlasništvo bilo koje vrste kripto-imovine nije značilo ulaz u (tradicionalne) izvore kapitala (Tiwari, 2021).

Danas je situacija izvanredno drugačija. Prvo, finansijske institucije su sada visoko uključene u kripto-tržište (Magnuson, 2022: 884). One nude finansijske usluge i stvaraju visoko profitabilne prostore za svoje klijente u vezi sa Bitkoinom, Ethereumom i drugim projektima. Drugo, fondovi kojima se trguje na berzi, kripto-menjačnice i rudari, svi koji služe industriji kriptovaluta, razvili su se u velike industrije (Magnuson, 2022: 884). Prema Tiwariju, rudari su po prvi put u mogućnosti da prikupe novac putem tržišta kapitala. Prema njegovoj studiji, rudari i kripto-kompanije su već prikupili više od deset puta više kapitala za svoje buduće poduhvate nego prethodnih godina (Tiwari, 2021).“

Nadalje, rudari danas čak ne moraju da imaju pristup investicionim bankama, kapitalnim fondovima ili drugim odabranim institucijama ili individualnim investitorima. Slično Bitkoinu, DeFi je monetarno inkluzivan prostor u apsolutnom smislu. Preko alternativnog decentralizovanog modela finansija zasnovanog na blokčejnu, moguće je zaobići nepotrebne posrednike i ući u virtuelne peer-to-peer kapitalne odnose. Moguće je pozajmljivati, štedeti, zakazivati plaćanja, trgovati, kupovati osiguranje, investirati, dokazivati vlasništvo, pa čak i automatski rebalansirati portfolio na finansijskom tržištu koje je uvek otvoreno, potpuno decentralizovano, izuzetno sigurno i gotovo potpuno imuno na ljudske greške. Pomoću inovativnog investicionog aparata, ovaj finansijski ekosistem čini prikupljanje kapitala jednostavnim, neformalnim, direktnim i samim tim jeftinijim za rudare širom sveta, i svakoga ko želi da finansira svoje buduće ideje i poduhvate. Kroz kriptovalute, pametne ugovore i tokene kreirane na različitim blokčejn platformama za potencijalne investitore i finansijere, bez obzira na to gde se trenutno nalaze, rudari mogu obezbediti neophodan kapital za ažuriranje svoje opreme za rudarenje ili druge aktivnosti. To dalje znači da rudari ne moraju odmah da prodaju bitkoin koji su dobili kao nagradu za rudarenje. Oni ga sada mogu zadržati (što najčešće i čine) sa namerom da alociraju svoj portfolio, realno očekujući da će mu cena porasti. To znači još manje novčića u opticaju, posledično smanjenu ponudu i konačno nižu stopu inflacije. Ukratko, ovo je proces superhalvinga.

Smatramo da je ideja superhalvinga veoma zanimljiva. Ipak, iako je dobro razrađena, verujemo da se ovaj fenomen može i treba tumačiti u širem smislu nego što je sugerisao Tiwari. On ne mora biti strogo povezan samo sa izgradnjom novog kripto-finansijskog digitalnog sveta i prilikama u njemu. Druge okolnosti mogu stvoriti sličan efekat i uzrokovati smanjenje prometa bitkoina. One bi trebalo da se istražuju pod istim imeniocem, tj. superhalvingom. U tom kontekstu, možemo pomenuti dve okolnosti koje imaju najveći deflatorni uticaj na tržište.

Prvo, u tehničkom smislu, Bitkoin se može tumačiti na različite načine: kao softver, kao mreža, kao aplikacija. U ekonomskom smislu, bitkoin može preuzeti ulogu valute, platnog sistema, (digitalne) imovine, pa čak i ulogu robe ili sirovine (Cvetković, 2018:129-133; Pernice, 2021:772). Uzimajući u obzir njegovu primenljivost i ulogu generalno, različite studije su nedvosmisleno potvrdile da se bitkoin konstantno razvijao (18) (Vareško, Deković, 2022:91). Postao je raznovrsniji i globalizovaniji (Karabulut, Sari, 2022: 56). S obzirom na to da je ideja iza stvaranja ovog sistema bila da se transfer vrednosti učini što efikasnijim, odnosno da platni sistem bude efektivan, sve veća rasprostranjenost bitkoina potvrđuje da se on može okarakterisati kao kolektivno priznati medij razmene (Pernice, 2021:777). Međutim, u ovom trenutku postoje kripto-projekti koji omogućavaju efikasniju, bržu i jeftiniju alokaciju vrednosti; stoga se bitkoin retko koristi u tu svrhu. Ipak, bitkoin ima niz superiornih karakteristika (redak je; ima ograničenu ponudu i predodređenu smanjenu stopu izdavanja; omogućava privatnost, poverljivost i stoga je imun na zaplenu; lako je 'prenosiv', lako se skladišti i zahteva malo ili nimalo održavanja; prilično je jednostavan za korišćenje i nije ničija obaveza). Zahvaljujući ovim karakteristikama, bitkoin se ponaša kao digitalno zlato i uglavnom se koristi kao sredstvo očuvanja vrednosti. Drugim rečima, uprkos očiglednoj volatilnosti, i deflatorni dizajn Bitkoina i njegova decentralizovana i globalna priroda poboljšavaju njegove osobine sredstva očuvanja vrednosti (Baur, Dimpfl, 2021:2681). Stoga, bitkoin se većinom traži više kao imovina nego kao valuta, pa se uglavnom ponaša kao sredstvo očuvanja vrednosti (Đorđević, 2018:100). Ovo posebno postaje očigledno u vremenima ekonomskih, geopolitičkih ili zdravstvenih kriza, kao što je ona izazvana pandemijom SARS-CoV-2, ili tekuća energetska kriza.

---

18. To je nedvosmisleno potvrđeno sveobuhvatnom studijom o broju patenata strogo vezanih za Bitkoin i njegov lanac (Cavalhiero, Cavalhiero, 2022: 211-216).

---

Zbog toga pojedinci, velike finansijske institucije, kompanije, pa čak i neke vlade uključuju određeni iznos bitkoina u svoje portfelje kako bi zaštitile svoju štednju i investicije. Oni se osiguravaju od inflacije jer se očekuje da se imovina poput zlata ponaša suprotno akcijama i fiat valutama u vremenima kriza. Naučna istraživanja potvrđuju da diverzifikacija portfelja putem bitkoina (ako su uključena i tradicionalna sredstva) može biti odličan izbor ulaganja čak i za one investitore koji nisu skloni preuzimanju viših rizika (Syropyatov, 2021:323; Šoja, Senarathne, 2019:54-58). To znači da svi ti entiteti ne kupuju bitkoine (ili ih u ređem slučaju rudare) sa namerom da ih koriste za plaćanje ili prenos vrednosti. Oni preferiraju dugoročno držanje umesto vršenja transakcija i puštanja u opticaj, što dovodi do ukupnog smanjenja ponude. Budući da je ovo prirodna tendencija u mreži, sigurno je reći da je i ovo vrsta superhalvinga.

Na kraju, postoji još jedna tendencija u kripto ekosistemu koja se može tumačiti kao oblik superhalvinga, a time i deflatorni mehanizam, iako je prilično slučajna. Kao što je već napomenuto, bitkoin je prilično jednostavan za korišćenje, skladištenje i održavanje. Međutim, neophodan je određeni stepen praktičnog znanja. Bitkoin može postati nedostupan ako se 'novčanikom' (hardverskim ili online) loše upravlja. Najčešći način da se bitkoin učini nedostupnim jeste da se izgubi.

U stvari, nemoguće je izgubiti bitkoin jer su novčići trajno povezani sa mrežom. U svakom trenutku, učesnici Mreže mogu odrediti na kojoj se adresi nalazi svaki pojedinačni novčić. Ali tada, privatni ključevi koji omogućavaju pristup novčićima sačuvanim na određenoj adresi su „simbol“ vlasništva (Raskin, 2015: 977, 1002) i oni se mogu izgubiti (Hutchinson Dowd, 2015:361). Bitkoin „novčanici“, naročito hardverski, takođe se mogu izgubiti. Prema procenama, oko 20% bitkoina koji su pušteni u opticaj postalo je trajno nedostupno (Mijatović, 2022:103). Dalje, razumno je očekivati da će se više bitkoina „izgubiti“ tokom vremena; stoga, stvarna ponuda bitkoina, iako nepoznata zbog rizika od trajnog gubitka (Hutchinson & Dowd, 2015: 361), definitivno je manja nego što je prethodno programirano i postepeno će se smanjivati. To čini bitkoin još deflatornijim nego što se ranije predviđalo.

5. Zaključci

Dobro je poznata činjenica da je novac obično, ali ne nužno, podložan državnom monopolu (Pernice, 2021: 773). Do nedavno, šira javnost nije bila spremna da preispituje dogmu o povlašćenosti vlada da „proizvode” novac (Hayek, 1976:20). Danas, šira javnost nije voljna da bezuslovno prihvati koncept lex monetae i državni monopol na izdavanje novca. Konkurentske ideje su dobro formulisane, a relevantni izvori su „na samo nekoliko klikova”. Ipak, ideja predstavljena u belom papiru pod naslovom „Bitkoin: Peer-to-peer sistem elektronskog novca" je nesumnjivo najinspirativnija. Nedavno sprovedena sveobuhvatna statistička analiza potvrđuje da je ovo opšte mišljenje u akademskim krugovima (Karabulut, Sari, 2022: 58-66). Čak i kritičari tehno-ekonomske arhitekture Bitkoina slažu se da Bitkoin nedvosmisleno demonstrira praktičnu mogućnost potpuno decentralizovanog monetarnog sistema zasnovanog prvenstveno na distribuiranom poverenju (Hutchinson & Dowd, 2015:380).

Iako se stabilni novčići nazivaju „Hayekovim novcem” (Syropyatov, 2021: 322-323), oni koji su podržani plemenitim metalima (kao što je zlato), ali prvenstveno oni koji su podržani matičnim fiat valutama, ne mogu se koristiti za konačnu implementaciju Hayekove teorije u realnoj ekonomiji (Syropyatov, 2021: 328). Verujemo da je upravo Bitkoin pravo oličenje stare ideje o izdavanju različitih vrsta novca koje predstavljaju različite apstraktne jedinice koje fluktuiraju u svojoj vrednosti jedna u odnosu na drugu (Hayek, 1976: 25) i koje se jasno mogu razlikovati po različitim denominacijama između kojih bi javnost mogla slobodno da bira (Hayek, 1976: 21). Ceo Bitkoin sistem promoviše ovu ideju na način kao nijedno drugo sredstvo nalik novcu nikada ranije. Štaviše, oslanjajući se isključivo na napredne tehnološke koncepte, Bitkoin ne zavisi od bilo kakve državne dozvole i nije ograničen državnim granicama (19). Ovaj intrigantni sistem je bezbroj puta testiran na stres. Iako nije u potpunosti stabilan i daleko je od savršenog, sve turbulencije su sistem učinile samo otpornijim. To se ne može reći za njegove direktne konkurente – valute koje izdaju države. Zapravo je sasvim suprotno. U kratkom vremenskom periodu, posebno od trenutka kada je Svetska zdravstvena organizacija prepoznala izbijanje pandemije SARS-CoV-2 izazvane novim tipom koronavirusa, bitkoin je transformisan iz potkulturnog fenomena u najpopularniju i najcenjeniju (digitalnu) imovinu za ne više od nekoliko meseci. Sama priroda pandemije SARS-CoV-2, prvenstveno potreba za ograničavanjem fizičkog kontakta, pogodovala je digitalizaciji svih modela obavljanja svakodnevnih aktivnosti i posledično stvorila savršeno okruženje za sve kripto-projekte (Mijatović, 2022:94). Ipak, sama činjenica da je bitkoin na slobodnom tržištu oko 20.000 puta vredniji od USD sugeriše da tu ima još mnogo toga. Ovo važi bez obzira na to da li se bitkoin percipira kao novac ili ne.

Teorija konkurentskih valuta, posebno valuta koje ne izdaju države ili bilo koji centralni autoritet, pokazala se održivom - u najmanju ruku. Zapravo, ako s jedne strane imamo centralizovan i prisilan poredak, a s druge strane dobrovoljan i decentralizovan sistem (McGinnis, 2020: 59), čini se da „dobrovoljni sporazum o korišćenju određenog predmeta kao sredstva plaćanja“ (Đorđević, 2018:97; McGinnis, 2020:61) može čak biti superiorniji od dogme „valutnog monopola“. Ipak, kako mi to vidimo, otkrivanje deflatornih mehanizama ugrađenih u izvorni kod Bitkoina i njihovo prepoznavanje kao nepromenljivih od strane šire javnosti, najveća je tajna njegovog uspeha. Očigledno, ovo nije jedina zanimljiva karakteristika Bitkoin sistema, ali u vremenima kriza poput one izazvane virusom SARS-CoV-2 i njegovim brojnim varijantama, te karakteristike dolaze do izražaja, posebno kada se uporede sa načinom funkcionisanja „imperativnih“ valuta. U svakom slučaju, ovo zapažanje je podržano sudskom praksom. U određenim slučajevima, sudovi su precizno naveli da je bitkoin po prirodi deflatoran i da bi mogao biti bolje skladište vrednosti od brojnih zvaničnih valuta širom sveta koje su veoma podložne inflaciji (Pernice, 2021: 778).

Bitkoin sistem dovodi u pitanje univerzalno prihvaćenu ideju državnog suvereniteta po pitanju izdavanja novca. Teoretski, Bitkoin ne potkopava monetarni suverenitet; u stvari, zajednica čak može doprineti ostvarivanju ove vrste suvereniteta dajući poverenje sredstvu razmene koje se razlikuje od zakonski nametnutih (Pernice, 2021: 775). Prirodno je da ovaj pristup deluje sumnjivo, još više zato što ovaj sistem ne nudi odgovore na sva pitanja koja se javljaju na potpuno decentralizovanom i neregulisanom tržištu slobodnih valuta. Ipak, ovo je fascinantan finansijski sklop. Brojne tehnološke i ekonomske karakteristike čine ga privlačnim za sve one koji su željni da istraže moguće alternative dominaciji države u ovoj oblasti. Na pitanje da li su te alternative održive i u kojoj meri - ostaje da se odgovori. Ipak, zaista verujemo da deflatorni mehanizmi, čak i jednostavni poput onih ugrađenih u Bitkoin sistem, moraju biti dobrodošli kao parametri u trenutnoj ili sledećoj fazi evolucije novca i monetarnih obaveza.

Reference

• Abramowicz, M. B. (2015). Peer-to-Peer Law, Built on Bitcoin. GWU Law School Public Law Research Paper 2015-9, GWU Legal Studies Research Paper. No. 2015-9, Retrieved 02 March 2023 from https: ssrn.com/abstract=2573788 or http: dx.doi.org/10.2139/ssrn.2573788
• Antonopoulos, M. A. (2014). Mastering Bitcoin: Unlocking Digital Cryptocurrencies. Sebastopol: O’Reilly Media, Inc
• Baur, D. G., Dimpfl, T. (2021). The volatility of Bitcoin and its role as a medium of exchange and a store of value. Empirical Economics. 61 (5). 2663–2683.
• Cachanosky, N. (2019). Can Bitcoin become money? The monetary rule prob- lem. Australian Economic Papers. 58 (4). 365–374.
• Caetano, R. (2015). Learning Bitcoin. Birmingham: Packt Publishing
• Calcaterra, C., Kaal, W. A., Rao, V. (2020). Stable Cryptocurrencies. Washington University Journal of Law & Policy. 61, 193-227
• Catanzaro, Z. L., Kain, R. (2020). The Revolution Will Be Memorialized: Selected Blockchain-Based Smart Contract Use Cases. Florida Bar Journal. 94 (5). 52–56
• Cavalheiro, G. M. do C., Cavalheiro, M. B. (2022). Assessing technological trends through patent landscaping: The case of Bitcoin. Journal of World Intellectual Property. 25 (1). 206–219
• Cvetković, M. (2018). Novčane obaveze i kriptovalute. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 57 (81). 119-138
• Cvetković, P. (2020). Blokčejn kao pravni fenomen – uvodna razmatranja. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 59 (87). 127-144
• Dimitrijević, M. (2018). Elektronski novac u savremenom monetarnom pravu. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 57 (81). 221-236
• Dinić, V. (2014). Bitkojn kao decentralizovana valuta. Bankarstvo. 43 (2). 108-137
• Đorđević, A. (2018). The Application of Advanced Technologies in the Field of International Finances: Bitcoin Phenomenon. Ekonomika. 64 (1). 95-104
• Garratt, R., Wallace, N. (2018). Bitcoin 1, Bitcoin 2, An Experiment in Privately Issued outside Monies. Economic Inquiry. 56(3). 1887-1897
• Hayek, F. A. (1976). Denationalization of Money (An Analysis of the Theory and Practice of Concurrent Currencies). London: The Institute of Economic Affairs. Retrieved 10 March 2023 from https: iea.org.uk/wp-content/uploads/2016/07/ Denationalisation%20of%20Money.pdf
• Horvatić, H., Tafra, V. (2022). Identifikacija komercijalne blockchain tehnologi- je te izazovi i opasnosti primjene kroz konkretne primjere. Obrazovanje za poduzetništvo - E4E. 12 (2), 105-120
• Hutchinson, M., Dowd, K. (2015). Bitcoin Will Bite the Dust. CATO Journal. 35 (2). 357–38. Retrieved 1 March 2022; https: www.cato.org/sites/cato.org/files/ serials/files/cato-journal/2015/5/cj-v35n2-12.pdf
• Jović, Ž., Nikolić, I. (2022). The Darker Side of Fintech: the Emergence of New Risks. Zagreb International Review of Economics & Business. 25 (SCI). 46-63
• Karabulut, T. Sari, S.S. (2022). The attitude of academic staff towards Bitcoin. Ekonomski vjesnik. 35 (1), 55-67
• Karame, G., Androulaki, E. (2016). Bitcoin and Blockchain Security. Boston, London: Artech House
• Magnuson, J. W. (2022). The Failure of Market Efficiency. Brigham Young Univer- sity Law Revew. 48 (3). 827-908 Retrieved 21 April 2023 from https: papers. ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=4096270
• McGinnis, J. O. (2020). Bitcoin’s Nature and Its Future. Harvard Journal of Law & Public Policy. 43 (1). 59–66. Retrieved 11 February 2022 from https: ezproxy. nb.rs:2076/login.aspx?direct=true&db=aph&AN=141404064&site=eds-live
• Mijatović, N. (2022). Pravna (ne)uređenost kriptovaluta i njihov utjecaj na in- dustriju osiguranja. Hrvatski časopis za OSIGURANJE. (6). 93-106
• Mirjanich, N. (2014). Digital Money: Bitcoin’s Financial and Tax Future despite Regulatory Uncertainty. DePaul Law Review. 64 (1). 213–248
• Nakamoto, S. (2008). Bitcoin: A Pear-to-Pear Electronic Cash System. [Electronic version]. Retrieved 29 January 2021 from https: bitcoin.org/bitcoin.pdf
• Pernice, C. (2021). Bitcoin: Civil Law Topics and Issues. Italian Law Journal. 7(2). 769–802
• Radulović, S. (2021). Bitcoin and Cryptocurrency Clauses. Zbornik radova Prav- nog fakulteta u Nišu. 60 (93). 29-44
• Raskin, M. I. (2015). Realm of the Coin: Bitcoin and Civil Procedure. Fordham Journal of Corporate & Financial Law. 20 (4). 969–1011
• Roth, N. (2015). An Architectural Assessment of Bitcoin: Using the Systems Modeling Language. Procedia Computer Science. 44. 527-536.
• Syropyatov. V. A. (2021). Stablecoins as an implementation of Hayek’s private money theory. Russian Journal of Economics and Law. (2). 318–331. Retrieved 10 March 2023, from https: doi.org/10.21202/1993-047X.15.2021.2.318-331
• Šoja, T., Senarathne, C. W. (2019). Bitcoin i diversifikacija portfolija - perspektiva globalnog investitora. Bankarstvo. 48 (4), 44-63
• Teomete Yalabık, F., Yalabık, İ. (2019). Anonymous Bitcoin v enforcement law. In- ternational Review of Law, Computers & Technology. 33(1), 34–52 Retrieved 13 January 2023 from https: ezproxy.nb.rs:2076/login.aspx?direct=true&db=bu h&AN=134805585&site=eds-live
• Tiwari, T. (2021). The Super Halving Explained. Palm Beach Daily, editors letter to subscribers dated 18.05.2021.
• Turudić, D.A., Milić, J., Štulina, K. (2017) Korištenje kriptovaluta u međunarod- nom poslovanju. Zbornik sveučilišta Libertas. 1-2 (1-2). 191-210
• Vareško, A., Deković, D. (2022). Utjecaj pandemije COVID 19 na povezanost kretanja cijena bitcoina i vodećih svjetskih burzovnih indeksa. Zbornik radova Međimurskog veleučilišta u Čakovcu. 13 (2). 89-99
• Zebec, S. (2018). Pravna regulacija bitcoina i ostalih virtualnih valuta u nekim neeuropskim zemljama i hrvatskom zakonodavstvu. Zbornik radova Međimur- skog veleučilišta u Čakovcu. 9 (1). 87-91