@ ₿itcoin Serbia 🇷🇸 ⚡🚀
2025-01-08 20:40:23
Originalni tekst na [velikeprice.com](https://velikeprice.com/drustvo/ko-mi-je-kriv-sto-se-do-sada-nisam-obogatio/)
###### 28.01.2024 / Autor: Uroš Popović
---
Najpopularnija i najkontroverznija kriptovaluta napunila je 15 godina ali razlog za otvaranje hladnog šampanjca nemaju baš svi. Već na početku, vreme je za trenutak iskrenosti – autor ovih redova nije u grupi onih kojima je bitcoin promenio život. Makar ne zasada.
Dok slavimo petnaesti rođendan prve BTC transakcije, svima nama koji smo ušli u to digitalno kolo u glavi je verovatno samo jedno pitanje – kako smo propustili šansu da na vreme obezbedimo budućnost? Ja bih dodao i taj crveni kabriolet o kojem godinama maštam…
#### Satoshi Nakamoto – heroj ili zločinac?
Sasvim sigurno najzvučniji pseudonim na svetu decenijama prati misterioznu osobu koja (navodno) stoji iza projekta zvanog bitcoin. Japanac ili ne, još uvek ne znamo i male su šanse da ćemo ikada saznati.
Ono što znamo je sledeće – izvesni avatar Satoshi Nakamoto tog januara 2009. započeo je svojevrsni monetarni udar. Mnogi će danas reći – čak i revoluciju! I neće mnogo pogrešiti.
Iako ga skoro svi posmatraju kao prečicu do brzog i lakog bogaćenja, što on za mali broj srećnika definitivno i jeste, bitcoin je prvenstveno označio uspešno odvajanje novca od strogog zagrljaja države i interesa nezajažljivih banaka. A to ima dobre i one manje pozitivne strane.
> Bitcoin je od starta rastao na FOMO talasu, kojem su u velikoj meri doprineli i mediji. Bili su to dani kada je popularnost kriptovaluta bila na istorijskom maksimumu i svi su želeli parče tog digitalnog kolača. Mamac je bila instant zarada, što je udica kojoj nisam odoleo…
Bitcoin je pre svega postmodernistička alternativa za papirni novac. Satoshi Nakamoto je omogućio korisnicima da urade ono o čemu su sanjale generacije – da efikasno zaobiđu finansijske institucije (u najkraćem provizije i praćenje tokova novca) kako bi obavljali transakcije. Sve to širom sveta, praktično bez ikakvih granica i ograničenja. Uslov je bio i ostao jedino pristup internetu.
*Paradoksalno, bitcoin u prvih godinu dana praktično nije vredeo ništa. Tako je bilo sve do 22. maja 2010. kada se sve preko noći promenilo. Tada su za 10.000 bitcoina kupljene dve pice, cena je počela da raste i ostalo je istorija. Danas se u BTC zajednici 22. maj simbolično slavi kao Pizza Day, prelomni momenat u svetu kriptovaluta.*
Prednosti su već u početku bile brojne i evidentne. Jedan od glavnih ciljeva prilikom stvaranja kriptovalute bila je sloboda, tj. nezavisnost mreže od bilo kojeg organa vlasti. Svi znamo da banke danas znaju praktično sve o nama, klijentima, dok je s bitcoinom drugačije jer digitalni novčanik ne mora biti vezan ni za jednu ličnu informaciju.
Osim sve traženije anonimnosti tu je i brzina – bitcoin mreža obrađuje transfere gotovo trenutno. Potrebno je svega nekoliko minuta da na drugoj strani sveta zaista i primite bitcoin ili njegov deo, čemu je priznaćete nemoguće parirati. Ruku na srce, novi sistem nije mogao da prođe i bez zloupotreba pa je Satoshi Nakamoto (svesno ili ne) stvorio verovatno idealan ambijent za ilegalne aktivnosti koje su bez izuzetka ostajale ispod radara.
> Prvo i najvažnije pravilo ulaganja u kriptovalute glasi – nikada ne bi trebalo da uložite novac koji niste spremni da izgubite! Ponovite ovu rečenicu mnogo, mnogo puta… A onda još jednom!
Rast vrednosti kriptovaluta, prvenstveno bitcoina, i interesovanje medija podstakli su s vremenom i radoznale laike, među njima i moju malenkost. I tako je započelo pumpanje balona koji u svakom momentu može da pukne! Ali i ne mora.
Privlačnost virtuelnog novčića vezana je za ono hazardersko u nama. Priznali to sebi ili ne, svi ga imamo i stoji nam na ramenu. Taj homo ludens je u jednom momentu prevladao, nije odoleo izazovu igre, lakog novca. Narodski, bez motike…
Iako sam propustio prve vagone, u kripto voz ušao sam dovoljno brzo da simboličan ulog u relativno kratkom periodu višestruko naraste. I tu leži prokletstvo – kada je zaista dovoljno, postoji li pravi momenat za rikverc i povlačenje iz bitcoin ruleta?
U mom slučaju taj trenutak je prošao i ulog se (mnogo) brže nego što sam očekivao smanjivao, topio i gotovo nestao. Sportskim rečnikom, platio sam danak neiskustvu. Tako sam na teži način usvojio najvažniju lekciju – za uspeh u kripto svetu je osim velike doze sreće potrebno mnogo znanja, pravovremene reakcije ali i monaškog strpljenja. Svega što tada nisam imao. Prvi korak bilo je učenje, štrebersko. Prva klupa i baby steps!
#### Greater fool theory – da li je bitcoin digitalno zlato?
Iako ime poznate teorije zvuči uvredljivo, Greater fool theory bazira se na verovanju da će izvesni artikal biti prodat po većoj ceni nekom drugom, sledećem kupcu. Da ne kažemo većoj budali… To je princip na kojem u dobroj meri funkcioniše i bitcoin.
Iz ekonomske perspektive, bitcoin se lako može uporediti sa zlatom jer je njegova najveća vrednost ograničena količina. I BTC kao i Au gotovo svi žele. Kao dodatak, ni zlato ni bitcoin se ne mogu pronaći baš na svakom koraku.
Simbolika je i više nego jasna. Od sudbonosnog januara 2009. zamišljeno je da svetom cirkuliše ograničen broj digitalnih „novčanica“, preciznije 21 milion, što BTC bitno razlikuje od zvaničnog novca države koji se, kao što znamo, po potrebi štampa.
Sličnostima tu nije kraj. Poput nekadašnje zlatne groznice i bitcoin je potrebno pronaći, što nije jednostavan a ni jeftin zadatak. A za tu rabotu je bilo neophodno mukotrpno kopanje, prilagođeno 21. veku.
Iako sada to verovatno znaju i vrapci na grani, digitalni grumen dobija se procesom rudarenja (engleski mining) koje obavljaju moćni kompjuteri. Drugi način je kupovina već izrudarenih bitcoina na berzi. Pogađate, odabrao sam taj drugi, lakši put i uštedeo na računima za struju.
Optimizam ulagača (pa i mene) i dalje se u velikoj meri bazira na veri, jer bitcoinu leđa ne drži država a nije pokriven ni hipotekama. Srećom, postoje nepisana pravila koja su u proteklih petnaest godina potvrdila da određene zakonitosti ipak postoje.
#### Čekajući kraj kripto zime: kalendar promena i zašto je bitan
Najbrži rast cena desio se u prvih nekoliko godina akcije, kada je za BTC malo ko znao i kada se retko trgovalo. Taj momenat je prošao, pa sada moramo da se oslonimo na taktiku praćenja popularnih „bear“ i „bull“ perioda. Objasniću.
Termini „bik“ i „medved“ obično se koriste za opisivanje tržišta, deonica ili kriptovaluta. U tom kontekstu, tržište u porastu naziva se tržištem bikova, dok se tržište u padu naziva tržištem medveda.
Nakon veoma loših godina kojima su vladale medveđe šape, konačno se nazire svetlo na kraju tunela. Period poznat kao kripto zima najčešće traje oko dve godine nakon čega cena kriptovaluta ponovo počinje da raste. Takav trend se čeka u 2024. godini!
#### Vreme je za novi bull run!
Početak godine obeležila je vest da je američka administracija konačno spustila gard prema kriptovalutama. Finansijske institucije su u SAD donele dugo očekivanu odluku koja dozvoljava investicionim kompanijama da aktivno ulažu u bitcoin, za klijente. Ovo zeleno svetlo obeležava jednu od najznačajnijih prekretnica u razvoju kripto industrije i veliki korak u širokom prihvatanju kriptovaluta.
Temelji novog, pa i mog optimizma leže i u šablonima po kojima bitcoin od samog početka funkcioniše. Taj kalendar pravilnosti kaže da je najkasnije sredinom 2024. (šuška se, već u aprilu) vreme za očekivani halving, osnovni mehanizam u bitcoin protokolu. Šta zapravo donosi fenomen halvinga?
> Hrabrost ili ludost?! Prkoseći upozorenjima ali i neslaganju većine stanovništva Salvador je 2021. postao prva zemlja na svetu u kojoj se bitcoin koristi kao zvanična valuta. Ovaj eksperiment je makar zasada jedini…
Nakon što se izrudari oko 210.000 blokova, za šta je potrebno oko četiri godine, nagrada koja se dodeljuje rudarima za obradu transakcija pada za pedeset procenata. Halving smanjuje stopu po kojoj se novi digitalni novčići puštaju u opticaj, pa u skladu s opštim zakonom ekonomije dovodi do situacije u kojoj manja ponuda uz stabilnu tražnju rezultira višim cenama. Tako bi makar trebalo da bude, do sada je i bilo.
Ova imitacija oskudice ima za cilj da odbrani BTC tokom vremena, čineći ga atraktivnim čuvarom vrednosti. Kao rezultat toga, halving je ključna komponenta dugoročne ekonomske održivosti i trenutak koji svi (mi) nestrpljivo čekamo…
Iako su prognoze apsolutno nezahvalne, sve su to faktori koji najavljuju da bi cena bitcoina do kraja 2024. mogla čak da pređe i psihološku granicu od 100.000 dolara. A onda je nebo granica…
Informacije radi, u trenutku kada je ovaj tekst nastajao, cena za 1 BTC bila je 40.904,70 USD. Ne očajavajte, uvek možete kupiti i manji deo bitcoina, pošto je ta valuta deljiva čak do osme decimale.
I zato, this time next year…
*Uroš Popović je lifestyle novinar iz Beograda, pasionirani ljubitelj automobila i saradnik Velikih priča.*