@ ₿itcoin Serbia 🇷🇸 ⚡🚀

Originalni tekst

Autor: mr Vladimir Dinić (student doktorskih studija; vladimirdinic88@gmail.com)

---

Rezime

Bikojn je prva decentralizovana „peer-to-peer“ kriptovaluta nastala 2009. godine. Osnovna specifičnost ove valute jeste činjenica da njen emitent ne postoji. Sa druge strane, ponuda ove valute je softverski programirana i ograničena. Između ostalog, njene osnovne karakteristike su i relativno sigurna plaćanja, niski transakcioni troškovi, anonimnost korisnika, praktično nemoguće falsifikovanje, nereverzibilnost transakcija, ali i izuzetno nestabilan devizni kurs. I pored brojnih prednosti, korišćenje ove valute je predmet brojnih diskusija, budući da ova valuta nudi mogućnost različitih zloupotreba i obavljanja kriminalnih aktivnosti. Budućnost ove i sličnih valuta u tom smislu zavisi kako od sigurnosti korišćenja tih valuta, tako i od zakonske regulacije ovakvih plaćanja.

Uvod

Razvoj informacione tehnologije, kao jedne od najpropulzivnijih privrednih grana današnjice, doveo je do pojave novih oblika alternativnih valuta. Njihove osnovne karakteristike su decentralizovanost, odnosno nepostojanje centralne banke, države, opštine, kompanije ili bilo koje druge centralne institucije koja bi vršila emisiju te valute, kao i stoprocentno oslanjanje na informacionu tehnologiju u procesu njihove emisije i realizacije transakcija.

Predmet istraživanja ovog rada biće bitkojn, decentralizovana valuta nastala pre 4 godine koja među ostalim alternativnim valutama trenutno zauzima najznačajnije mesto i privlači najviše pažnje. Putem analize dostupne akademske literature, statističkih podataka i ostalih relevantnih izvora pokušaćemo da izdvojimo osnovne karakteristike bitkojn valute, prednosti, nedostatke, efekte i perspektive njegovog korišćenja kao oblika decentralizovane kriptovalute. Budući da je broj radova u kojima su opisane karakteristike i efekti korišćenja bitkojn valute relativno mali, cilj ovog rada će biti da na sveobuhvatan način prezentuje osnovne specifičnosti bitkojn valute i kontroverze povezane s njenim korišćenjem.

Struktura rada je sledeća. Prvo će biti opisane osnovne karakterisike bitkojn valute i način na koji se realizuju transakcije u ovoj valuti. Zatim će biti opisan sam proces, tok i efekti njene emisije, kao i formiranje i kretanje deviznog kursa bitkojna, a zatim će biti izdvojene osnovne prednosti i nedostaci bitkojn valute. U nastavku rada će biti opisana uloga finansijskih institucija koje posluju sa bitkojnima, kao i problemi funkcionisanja bitkojna, gde pre svega imamo u vidu različite zloupotrebe i ostale izvore nestabilnosti. Na samom kraju rada će biti prezentovani regulatorni aspekti korišćenje ove valute.

Karakteristike bitkojn valute

Bitkojn (engl. “Bitcoin” - BTC) predstavlja oblik elektronskog novca koji omogućuje plaćanja putem Interneta direktno između transaktora bez učešća finansijskih institucija. Ova valuta je nastala 2009. godine. Ono po čemu je bitkojn valuta specifična jeste činjenica da je u pitanju decentralizovana valuta, tj. ona funkcioniše bez centralne banke ili druge kompanije koja bi predstavljala emitenta. Takođe, praktično i ne postoje čak ni klasične banke i druge finansijske institucije kao finansijski posrednici. Stoga, da bi se osigurala sigurnost plaćanja i onemogućile različite zloupotrebe, koristi se sama mreža kao sistem koji će kontrolisati regularnost transakcija.

Kao osnovne karakteristike ove virtuelne valute možemo izdvojiti sledeće:

• U pitanju je P2P valuta (engl. „peer-to-peer“). Drugim rečima, za razliku od svih ostalih virtuelnih valuta, BTC je zasnovan na P2P mrežama. Inače, “Peer-to-peer” predstavlja mrežu računara koji nisu zasnovani na „klijent-server“ tehnologiji, već su svi računari ravnopravni članovi mreže. Obično se koristi za deljenje informacija na taj način što kada jedan računar “podeli” neki sadržaj, svi ostali računari u mreži će imati pristup tom fajlu.

• Takođe, to je prva “kriptovana valuta” ili „kriptovaluta“ (engl. “crypto-currency”), tj. zasnovana je na primeni kriptografije sa ciljem kontrole emisije i prometa konkretnog elektronskog novca (Bitcoin.org/en/ about n.d.). Drugim rečima, poverenje u ovu valutu se bazira na sigurnosti koju obezbeđuje kriptografija kao nauka koja se bavi metodama zaštita informacija putem šifrovanja i korišćenjem digitalnog potpisa (Sh.wikipedia.org/wiki/Kriptografija n.d.).

• Emitent ove valute nije ni centralna banka ni neka kompanija, već sami korisnici, tj. vlasnici “mining” računara (engl. “mining” - “rudarenje”). To praktično znači da na emisiju i promet ove valute ne utiče nijedna centralna banka, odnosno centralni entitet od čije monetarne politike ili bilo čega vezanog za njega može zavisiti vrednost valute. Poverenje u bitkojn zavisi od „poštenog“ funkcionisanja većine tzv. “mining” računara u mreži (Barber i saradnici 2012, p.400), a koji su inače zaduženi za verifikaciju transakcija. Logički zaključak koji proističe iz ove činjenice ukazuje na to da se sa rastom obima transakcija u BTC valuti može očekivati veća sigurnost, jer što je veći obim transakcija u bitkojn valuti, praktično će biti teže vršiti zloupotrebe.

• - U pitanju je “open-source” valuta, budući da je kod koji upravlja emisijom i transakcijama otvorenog karaktera, i svi zainteresovani mogu imati pristup.

• U bitkojn sistemu plaćanja praktično ne postoje računi nalik onima koji postoje u bankama. BTC valuta bi mogla biti shvaćena kao sef u kome se nalazi određena vrednost. Ono što formalni vlasnici određene količine BTC valute praktično poseduju jeste ključ koji im omogućuje jedinstven i ovlašćen pristup tom sefu, odnosno plaćanje.

Navedene osnovne karakteristike bitkojna mogu se ilustrovati kroz sledeću rečenicu: „Temelj bitkojn filozofije je u kombinaciji kriptografske sigurnosti digitalnog sveta koju čini veliki broj računara povezanih u jaku i neuništivu peer to peer mrežu i ograničenoj količini raspoloživih resursa kao što je to slučaj sa srebrom i zlatom (maksimalan broj bitkojn novčića je 21 milion, trenutno u opticaju je oko 11,5 miliona (prim. aut.)) čineći tako jaku i stabilnu takozvanu kriptovalutu koja se nalazi na Internet mreži ali fizički nije prisutna ni u jednoj zemlji na svetu“ (Bitcoinbalkan.com 2012).

Šema transakcije u bitkojn valuti

Bitkojn valuta može biti kreirana na Internetu od strane bilo koga, tj. od bilo kog člana mreže čiji računar vršu verifikaciju transakcija. Pritom, svaki računar u mreži može predstavljati tzv. “node”, tj. „mining“ računar koji zajedno sa ostalim računarima učestvuje u verifikaciji iniciranih transakcija. Sam proces verifikacije transakcija predstavlja dodavanje digitalnog zapisa u tzv. “glavnu knjigu” izvršenih bitkojn transakcija, odnosno u “lančani zapis blokova transakcija” (En.bitcoin. it n.d.). Pod blokom transakcija se podrazumeva skup nedavno generisanih transakcija koje čekaju verifikaciju od strane ostalih računara u mreži. Inače, sam bitkojn se može smatrati lancem digitalnih potpisa. Naime, svaka transakcija se verifikuje od strane određenog broja ostalih računara u mreži, pri čemu se sve te transakcije u digitalnom zapisu čuvaju u samom elektronskom formatu koji reprezentuje bitkojn valutu.

Ovaj proces verifikacije transakcija se u tom smislu obavlja od strane većeg broja računara u mreži, kako bi se obezbedila veća sigurnost i regularnost verifikovanih transakcija. Dodatnu sigurnost pruža “vremenski pečat” (engl. “timestamp”) kao integralni deo svakog lanca digitalnih potpisa (Nakamoto n.d., p.2), čime se obezbeđuje autentičnost transakcija, odnosno sprečava mogućnost višestrukog korišćenja jedne iste količine bitkojna za kupovinu različitih dobara i usluga. Takođe, svaki blok sa sobom nosi i određeni matematički problem koji računar mora da reši. Svaki od tih zadataka je moguće rešiti na više načina, a dovoljno je pronaći jedan kako bi transakcija bila realizovana. Za svaki uspešno rešeni zadatak generiše se određen broj bitkojna kao nagrada za vlasnike računara koji su „rešili zadatak“. Ovo je istovremeno i način na koji bitkojn privlači nove korisnike. Nakon prijema bitkojna po osnovu određene transakcije, potrebno je da protekne određeni vremenski period od 10 minuta do 1h, da bi primalac mogao da koristi taj novac. Kao razlog ovog čekanja navodi se činjenica da je potreban određeni vremenski period za pronalaženje bloka transakcija koji će se verifikovati (En.bitcoin.it n.d.). Inače, bitkojn novac nastaje u računarskom programu koji se zove “Bitkojn rudar” (engl. “Bitcoin miner”).

Kao što Šema 1 pokazuje, svaka transakcija između dva računara u mreži zahteva verifikaciju ove transakcije od strane određenog broja računara u mreži. Nakon uspešno verifikovane transakcije dolazi do proširenja lanca digitalnih zapisa koji predstavljaju bitkojn. Oni “mining” računari koji vrše tzv. “hashing” i verifikaciju transakcija dobijaju, tj. generišu određen broj BTC kao nadoknadu za tu svoju ulogu i koji mogu koristiti po svom nahođenju. U tom smislu, trošenje električne energije i rad “mining” računara, uslovno rečeno, predstavlja realno pokriće za emitovani bitkojn. Pritom se u velikoj meri zanemaruje činjenica da vrednost utrošene električne energije i hardverskih resursa može prevazilaziti vrednost generisanih BTC valuta, pa se može postaviti pitanje ekonomske isplativosti, tj. održivosti takve valute. Kao jedan od faktora koji opravdava ove troškove može se navesti anonimnost koju korišćenje ove valute pruža. Međutim, danas se na tržištu mogu pronaći uređaji koji višestruko povećavaju kapacitet “mining” računara, tako da se “rudarenje” BTC valute može smatrati profitabilnim. Primera radi, sredstva investirana u kupovinu “GPU” (grafičkih kartica) ili “ASIC Bitcoin Miner” uređaja koji se koriste u te svrhe se mogu povratiti u roku od nekoliko meseci (Barber i saradnici 2012, p.400).

Faktor koji određuje verovatnoću da će “mining” računar pronaći blok transakcija koje treba verifikovati poznat je kao “difficulty” faktor. On u suštini predstavlja meru težine pronalaženja tog bloka (En.bitcoin.it n.d.). U slučajevima kada je relativno veliki broj računara na mreži spreman da vrši verifikaciju, ovaj faktor se povećava, i obrnuto. Uloga ovog faktora se ogleda u podsticanju korišćenja bitkojn valute onih koji bi želeli da zarade putem “rudarenja”, jer se smanjenjem “difficulty” faktora povećava verovatnoća pronalaženja bloka u uslovima kada je mali broj učesnika zainteresovan da verifikuje transakcije. Sa druge strane,, “difficulty” faktor se povećava u slučajevima kada je veliki broj članova mreže spreman da vrši verifikaciju naloga, kako bi se ograničila stopa monetarnog rasta u željenim okvirima (Nakamoto n.d., p.3). Vrednost “difficulty” faktora se menja nakon svakih 2016 blokova.

Pritom sama mreža, odnosno algoritam na kome se zasnivaju transakcije u bitkojn valuti, definiše koliko bitkojna svako pojedinačno može kreirati, u skladu sa pravilom “kontrolisane ponude” (engl. “controlled supply”). Broj bitkojna koji se na ovaj način može generisati je u samom nastanku iznosio 50 BTC po bloku, dok od 2013. godine nagrada iznosi 25 BTC po bloku. Broj generisanih bitkojna po bloku transakcije biće prepolovljen na svake 4 godine, što će tokom vremena dovoditi do usporene stope rasta količine bitkojna u opticaju.

Emisija bitkojna i njeni efekti

Emisija bitkojna je u potpunosti isplanirana, odnosno programirana, i njeno upravljanje je dodeljeno samoj mreži, odnosno onim računarima koji vrše verifikaciju transakcija. Ovakav algoritam je izabran jer on u najvećoj meri aproksimira stopu rasta ekstrakcije pojedinih ruda kao što je zlato, budući da je ograničena količina bitkojna koja u jednom trenutku može postojati u sistemu i maksimalna količina koja se može „izrudariti“.

Programiranim tempom rasta količine BTC novca u opticaju određeno je da maksimalna količina emitovanih bitkojna nikada ne pređe nivo od 21.000.000 BTC. Budući da je za verifikaciju jednog bloka transakcija potrebno u proseku 10 minuta, to je ujedno i period tokom kojeg se broj bitkojna poveća za malopre pomenutih 25 (od početka 2013. godine do kraja 2017.), da bi se broj novoemitovanih BTC u jedinici vremena programirano smanjivao tokom vremena.

Međutim, primena ovakve programirane stope ograničenog i usporenog monetarnog rasta za posledicu može imati rast deviznog kursa bitkojna, kao i pad cena proizvoda izraženih u bitkojn valuti, što bi u konačnom trebalo da utiče na rast tražnje za ovom valutom. Prema nekim shvatanjima, upravo je ekspanzivna monetarna politika mnogih centralnih banaka nakon 2008. godine sa ciljem ublažavanja negativnih efekata krize i strah od inflacije jedan od najvažnijih faktora koji su uticali na relativno veliku tražnju za bitkojn valutom (Christin, Moore 2013, p.1). Po shvatanju kejnzijanaca, pad cena izraženih u jednoj valuti i istovremena apresijacija te valute može motivisati transaktore da više štede, a manje troše, što u konačnom može imati recesione efekte. Težnja ka štednji bi dovela do smanjenjog korišćenja ove valute, pa bi sve veći broj „mining“ računara napuštao mrežu, zbog čega bi došlo do ugrožavanja stabilnosti i slabljenja deviznog kursa ove valute (Barber i saradnici 2012, p.404). Sa druge strane, po shvatanju predstavnika austrijske škole, pad cena ne obuhvata samo pad cena finalnih prozvoda, već i inputa, tako da ne bi trebalo da dođe do smanjenja profita i recesije (En.bitcoin. it n.d.). Koja će se shvatanja pokazati ispravnim, zavisiće od niza faktora, pre svega stabilnosti i sigurnosti bitkojna kao valute.

Naime, trenutno se ova valuta može smatrati sigurnom za realizaciju transakcija, ali ne i dovoljno stabilnom u pogledu otpornosti na spekulativne udare i druge izvore nestabilnosti, budući da je trenutno njena kapitalizacija relativno mala, pa veoma mali poremećaji mogu uticati na značajna kolebanja cena i kursa. Naime, ova valuta može u velikoj meri biti podložna različitim spekulativnim napadima, budući da ne postoje regulativne odredbe i sankcije za one članove mreže koji bi trgovanjem pokušali da utiču na devizni kurs i tako ostvarili spekulativni profit i ugrozili integritet same valute. Treba imati u vidu i da su same transakcije anonimne, tako da bi se moglo postaviti pitanje određene regulacije ovih transakcija. Međutim, to bi moglo ugroziti anonimnost kao jednu od osnovnih prednosti ove valute. Sa rastom tržišta može se očekivati veći imunitet na spekulativne udare. Međutim, budući da će u narednom periodu stopa monetarnog rasta biti relativno mala, rast tržišta bi se mogao ostvariti jedino putem jačanja deviznog kursa ove valute, tj. ova valuta bi mogla postati stabilnija ukoliko bi dovoljno apresirala.

Deflaciona tendencija bi bila dodatno intenzivirana i usled delovanja sledećih faktora:

• Centralne banke svih zemalja bi u manjoj ili većoj meri povećavale količinu novca u opticaju svake godine, dok bi sa druge strane ponuda bitkojna bila relativno sporo rastuća. Pritom, treba imati u vidu da bi kurs bitkojna pre svega zavisio od tražnje za tom valutom. Iako je 2010. godine u odnosu na početnu 2009. stopa monetarnog rasta BTC valute iznosila 100%, trenutno oko 13% na godišnjem nivou, zbog same prirode proizvoda i usluga koje se njime mogu kupiti i usled sve većeg broja kompanija koje primaju bitkojn (En.bitcoin.it n.d.) kao sredstvo plaćanja, ovaj monetarni rast ne izaziva inflaciju.

• Paralelno sa padom cena izraženih u bitkojn valuti povećavala bi se granična sklonost štednji, pa bi povećanje brzine opticaja novca, kao potencijalni faktor koji bi mogao da utiče na smanjenje deflacionih procesa, izostalo (ECB 2012, p.25).

Kalkulacijom se takođe može doći do zaključka da će već 2025. godine stopa monetarnog rasta iznositi manje od 1% (tačnije 0,83%), a 2037. godine manje od 1‰ (tj. 0,095%). Nakon čega, monetarni rast će se i dalje nastaviti zanemarljivo malim stopama, ali nikada neće preći programiranu granicu od 21.000.000 BTC. Kretanje ponude bitkojna tokom vremena je prikazan na Grafikonu 1:

Inače, već 2035. godine. će u opticaju biti 99% programirane gornje granice bitkojna (približno 20.800.000 BTC), tj. do 2040. godine će nestati interes za daljim “rudarenjem” u današnjem smislu, jer bi bili potrebni ogromni resursi da bi se stvorio čak i minimalni deo jednog bitkojna. Nakon toga, predviđeno se da vlasnici “mining” računara zarađuju po osnovu nalaćivanja transakcionih troškova za verifikovane transkcije u određenom procentu (ECB 2012, p.25), tako da se dugoročno ovaj sistem može oceniti kao održiv. Stopa monetarnog rasta tokom vremena bi se u polulogaritamskom grafikonu sa prirodnom osnovom mogla predstaviti na Grafikonu 2:

Inače, broj generisanih bitkojna dnevno koje jedan pojedinac može ostvariti po osnovu “mining” aktivnosti je implementiran u samom kodu bitkojn valute i određuje se po sledećoj formuli (Bitcoin.stackexchange.com 2011):

Ukoliko bismo uprostili ovu formulu time što bismo deo formule sačinjen od više konstanti sveli na jedan realan broj dobili bismo njenu skraćenu verziju:

U ovom izrazu značenje parametara je sledeće:

• X predstavlja broj generisanih bitkojna,

• D predstavlja trenutni „difficulty“ faktor,

• H predstavlja trenutni „hash-rate“, odnosno brzinu kojom konkretan uređaj koji pojedinac poseduje vrši „rudarenje“,

• B predstavlja nagradu u bitkojnima za realizovan blok transakcija,

• 20,11626 predstavlja konstantu u formuli.

Kao što se može zapaziti, pored toga što zarada po osnovu “mining” procesa zavisi od tzv. “difficulty” faktora, predviđene brzine stvaranja BTC u jedinici vremena (trenutno iznosi 25 BTC po jednom bloku, odnosno na svakih 10-ak minuta), ovaj proces zavisi od brzine kojom računari vrše “rudarenje”. Brzina se izražava u h/s (engl. “hash per second”), odnosno u Mh/s ili Gh/s. Na osnovu kalkulacija se može zaključiti da zarada i brzina otplate po osnovu “mining” procesa zavisi od kvaliteta uređaja koji se koristi za taj proces. Inače, zarada po osnovu korišćenja klasičnih grafičkih kartica koje su se do nedavno koristile za ovaj proces je trenutno neuporedivo manja (nekoliko desetina do nekoliko hiljada puta) u odnosu na najsavremenije uređaje za “rudarenje” (En.bitcoin.it n.d.)). Budući da se tokom narednih godina može očekivati povećanje “difficulty” faktora (u skladu sa dosadašnjom tendencijom (Bitcoinx.com n.d.)) i smanjenje broja generisanih bitkojna po bloku transakcija, profitabilnost će se, pod pretpostavkom nepromenljivog kursa i nepromenjenih cena uređaja za “rudarenje” i električne energije višestruko smanjivati.

U Tabeli 1 su prikazani osnovni statistički podaci o bitkojn valuti na dan 22.03.2013. i na dan 30.08.2013. godine:

Kao što se može zapaziti, u odnosu na period pre 5 meseci, došlo je do povećanja bitkojn novčanih jedinica u opticaju, što je i očekivano, budući da je u pitanju programiran proces. Takođe, došlo je do povećanja tržišne kapitalizacije BTC valute, što je pre svega posledica njene apresijacije. Uvećanje kapitalizacije tokom vremena od samog nastanka 2009. godine, a naročito tokom 2013. godine, kako usred povećanja broja bitkojna, tako i usled apresijacije njegovog deviznog kursa može se uočiti sa Grafikona 3:

Može se reći da BTC valutni sistem ima određene sličnosti sa zlatnim standardom, jer postoji gornja granica rasta količine valute u opticaju, tako da, slično sistemu zlatnog važenja, može postati kočnica daljem razvoju, budući da onemogućuje povećanje tražnje putem povećanja količine novca u opticaju. Povezano sa pravilom “kontrolisane ponude”, poželjno je naglasiti da je čak i sam Milton Fridman smatrao da je monetarnu politiku programirane ili konstantne stope monetarnog rasta moguće uspešno implementiratu pomoću računara (Econlib.org 2006). Inače, pristalice bitkojna kritikuju sistem frakcionih rezervi. Takođe, smatraju da je nastanak ove valute početni korak u ukidanju monopola centralne banke kao ekskluzivnog emitenta novca (ECB 2012, p.22). Postoje i shvatanja da je kreator ove valute kao inspiraciju imao zlatni standard. Međutim, ono po čemu se ovaj sistem razlikuje od zlatnog standarda jeste nedostatak unutrašnje, tj. materijalne vrednosti koja je svojstvena robnom novcu kao što su to plemeniti metali, dok bitkojn poseduje samo funkcionalnu vrednost koja zavisi od njegove kupovne snage.

Postoje, međutim, i shvatanja da bitkojn valuta u suštini funkcioniše kao Ponzijeva šema, budući da onima koji ranije počnu sa njenim korišćenjem pruža mogućnost ostvarenja značajnog profita ukoliko prodaju svoje bitkojne u uslovima rasta cena. Međutim, kao razlike ovog sistema u odnosu na Ponzijevu šemu možemo izdvojiti (ECB 2012, p.27):

• Ne postoji očekivani finansijski prinos koji se može ostvariti niti se prilikom prvog korišćenja bitkojn valute potpisuje ugovor koji garantuje visok prinos, čak ni za početne ulagače. U praksi, profit se može ostvariti kako po osnovu rudarenja, čime nastaju novi bitkojni, tako i po osnovu jačanja deviznog kursa ove valute. Međutim, taj profit je neizvestan, pre svega komponenta koja se odnosi na apresijaciju deviznog kursa.

• Ne postoji centralna institucija ili kompanija koja bi mogla da pokupi novac od korisnika sistema i „nestane“. Iako u praksi oni koji su prvi počeli da „rudare“ uspevaju da najviše i zarade, svaki profit ostvaren po osnovu „rudarenja“ i kasnijeg izlaska iz sistema bi se pre mogao okarakterisati kao spekulacija („kupiti jeftino, prodati skupo“) nego Ponzijeva šema. Međutim, u praksi je ipak postojao primer koji demantuje ovaj argument, a u pitanju je slučaj kompanije „Bitcoin Savings and Trust“ (“BTCST”) koja je tokom 2011. i 2012, godine koristeći klasičnu Ponzijevu šemu proneverila novac svojih korisnika. Ipak, ovaj primer se može oceniti samo kao izuzetak, odnosno kao zloupotreba sistema, ali ne i kao dokaz da bitkojn valuta funkcioniše kao Ponzijeva šema.

Devizni kurs bitkojna

Devizni kurs bitkojna se, kao i u slučaju bilo koje druge valute formira na berzi, na bazi sučeljavanja ponude i tražnje za tom valutom. U odnosu na početak godine kada je BTC/USD kurs iznosio približno 13, krajem avgusta je vrednost bitkojna prema američkom dolaru približno 10 puta veća i BTC/USD kurs iznosi oko 130. Očigledno je da 1 BTC ima višestruko veću vrednost od bilo koji zvanične svetske valute, pri čemu se njegova vrednost uglavnom izražava u USD, budući da se na bitkojn berzama najveći deo bitkojna razmeni za američki dolar.

Krajem avgusta se u opticaju nalazi ukupno skoro 12 miliona BTC, pri čemu njihova ukupna vrednost izražena u USD približno iznosi preko 1,4 milijarde USD. Konkretno, to znači da je ukupna vrednost svih emitovanih bitkojna nominalno veća od bruto društvenog proizvoda pojedinih zemalja. Budući da je cena zlata približno 50 USD/g, možemo zaključiti da 1 bitkojn vredi nešto više od 2,5 grama zlata. Prevedeno u RSD po kursu od približno 85 RSD/USD, za kupovinu jednog bitkojna je na dan 29.08.2013. godine potrebno više od 11.000 RSD. Pritom, 1 bitkojn je jednak 100.000.000 „satoshis“-a (naziv „satoshis“ potiče od pseudonima Satoshi Nakamoto, tj. pseudonima kreatora ili grupe ljudi koji su stvorili bitkojn).

Inače, kurs bitkojna zavisi od ponude i tražnje za ovom valutom. Kretanje srednjeg ponderisanog dnevnog kursa BTC valute u odnosu na USD može se uočiti na osnovu Grafikona 4:

Na osnovu dostupnih podataka od početka 2013. godine statističkom analizom može se doći do zaključka da linearna funkcija trenda najbolje opisuje kretanje vrednosti BTC valute. Ocenjena linearna funkcija trenda glasi:

BTC/USD = 27.95 + 0.45t

pri čemu je bazni period 1. januar 2013. godine, a to je ceo broj koji predstavlja broj dana nakon 1.januara. Međutim, budući da je koeficijent determinacije svega r²= 0.52, ocenjena funkcija trenda se ne može primeniti za ekstrapolaciju, odnosno ne bismo mogli sa velikim stepenom sigurnosti da procenimo kretanje vrednosti bitkojna u budućnosti. Ovako nizak koeficijent determinacije ukazuje na činjenicu da je devizni kurs bitkojna veoma nestabilan. Nestabilnosti deviznog kursa bitkojna u velikoj meri doprinosi i podložnost različitim šokovima, o čemu će više reči biti kasnije.

Prednosti i nedostaci bitkojn valute

Kao osnovne prednosti bitkojna u odnosu na ostale, kako nacionalne, tako i alternativne valute, obično se navode:

• Za razliku od transakcija klasičnim elektronskim novcem koji se nalazi na računima banaka, u slučaju bitkojna ne postoje transakcioni troškovi ili su oni svedeni na minimum, dok sa druge strane ne postoji ograničenje u pogledu minimalnog iznosa transakcije koju je moguće realizovati (Nakamoto n.d., p.1).

• Kontrolu transakcija i emisiju BTC valute vrše kompjuterski algoritmi, čime se onemogućava pojava veštački izazvane inflacije. Takođe, ovom verifikacijom se izbegava “duplo plaćanje” (engl. “double-spending”), čime bi se mogao zloupotrebiti sistem (Bitcoin.org/en/ about n.d.) i nekontrolisano povećavala količina novca u opticaju. Sigurnost plaćanja je pritom zasnovana na korišćenju kriptografije.

• Praktično je gotovo nemoguće falsifikovati bitkojn. Teoretski, to bi bilo moguće ukoliko bi se isti BTC iskoristio za istovremeno obavljanje dva plaćanja. Međutim, lanac digitalnih potpisa onemogućava takve transakcije (Stanford Bitcoin Group n.d.).

• Omogućena je potpuna anonimnost transaktora. Međutim, iako ovo predstavlja pogodnost za određene grupe ekonomskih subjekata, sa aspekta poreskih i regulatornih organa ova osobina bitkojna bi se definitivno mogla oceniti kao njen nedostatak. Za razliku od elektronskog novca u platnom prometu kod kojeg su informacije o učesnicima u transakciji javnog, a informacije o transakcijama privatnog karaktera, u slučaju bitkojn valute su informacije o transaktorima privatnog karaktera, tj. veoma često ni samim transaktorima nije poznato kome vrše plaćanja, dok su same karakteristike realizovane transakcije javnog karaktera.

Sa druge strane, kao neke od osnovnih nedostataka bitkojn valute možemo izdvojiti sledeće:

• Bitkojn nije široko prihvaćen kao sredstvo plaćanja. Naime, veoma je mali broj privrednih subjekata koji primaju bitkojn za prodaju prodaju robe, odnosno pružanje usluga. Iako je broj ovih subjekata sve veći, uloga bitkojna kao sredstva plaćanja je još uvek veoma ograničena. Razlog ovoj pojavi leži kako u činjenici da postoji niz proizvoda koji se ne mogu kupiti za bitkojn, tako i u činjenici da ova valuta ne postoji u svojoj fizičkoj verziji, tako da se može koristiti jedino za elektronska plaćanja.

• Devizni kurs bitkojna je veoma nestabilan. Tome u velikoj meri doprinosi i nepostojanje centralnog entiteta poput centralne banke koja bi putem intervencija na deviznom tržištu ili nekom drugom merom monetarne politike mogla pozitivno da utiče na njegovu stabilizaciju.

• Transakcije bitkojn valutama nisu reverzibilne, što znači da nije moguće poništiti već realizovanu transakciju. Iako se ova osobina bitkojn valute može smatrati njenim nedostatkom, značajno je zapaziti da bitkojn u suštini više liči na keš nego na elektronski novac, pa samim tim nema nikakvu mogućnost poništavanja transakcija, jer po definiciji ne postoji sistem za praćenje toka novca. Drugim rečima, transakcije realizovane elektronskim novcem koji se nalazi na računima banaka se mogu poništiti u određenom roku. Sa druge strane, u najvećem broju slučajeva gotovinu potrošenu u prodavnici uglavnom nećemo moći da povratimo, osim ukoliko nije u pitanju roba sa garancijom i sl. Upravo u ovome i leži jedan od najvećih problema vezan za korišćenje bitkojn valute, a koji se odnosi na teškoće prilikom povraćaja novca u slučaju kupovine neispravnih proizvoda bez adekvatno regulisane garancije. Sa druge strane, ovo je odličan mehanizam zaštite prodavaca od zloupotreba, jer im ovaj mehanizam omogućuje sigurnu i momentalnu naplatu svojih potraživanja po osnovu prodate robe (Nakamoto n.d., p.1). Vezano za reverzibilnost transakcija, značajno je naglasiti da je osnovni uzrok ove osobine bitkojna činjenica da, u opštem slučaju, ne postoji posrednik u plaćanju, odnosno, sve plaćanja se vrše direktno između tržišnih subjekata. Iako se nererzibilnost može oceniti kao nedostatak bitkojna, treba imati u vidu da nepostojanje posrednika za posledicu ima nepostojanje provizija koje bi u suprotnom naplaćivale banke ili drugi posrednici u platnom prometu. Međutim, ne treba zanemariti činjenicu da postoje opcione provizije koje plaćaju oni koji žele da transakcija u bitkojn valuti bude brže realizovana (Stanford Bitcoin Group n.d.).

• Iako je reč o vidu elektronskog novca, postoji mogućnost njegovog gubitka. Naime, jedna od specifičnosti ove valute jeste da ona postoji samo u svojoj elektronskoj verziji. Pritom se nalog koji se koristi za plaćanja razlikuje od klasičnog transakcionog računa u banci po tome što ne postoji institucija poput banke koja bi transaktorima zatvorila ili blokirala nalog. Takođe, ne postoje nikakva ograničenja u pogledu korišćenja bitkojna. Nalog mogu deaktivirati sami korisnici sistema time što bi prestali da ga koriste i time što bi se oslobodila svih BTC valuta na svom nalogu. Nalog se inače gubi i ukoliko se prilikom oporavka operativnog sistema na računaru ne obezbedi skladištenje (engl. “backup”) bitkojna. Time se faktički taj novac trajno gubi iz sistema. U tome se faktički i ogleda sličnost između bitkojn valute i običnog novca, budući da on praktično može biti izgubljen ili uništen (Kaplanov 2012, p.116). Međutim, za razliku od običnog novca koji može biti dodatno otštampan od strane centralne banke, u slučaju bitkojna ne postoji entitet koji bi emitovao novu količinu novčanih jedinica koje bi zamenile nestale ili uništene bitkojne.

• Kao poslednji nedostatak bitkojna bismo mogli navesti sve one probleme koji se odnose na zloupotrebe kojima je on podložan, a koji se odnose na mogućnost obavljanja nelegalnih aktivnosti, pranje novca, stvaranja “crnih tržišta”, ali i poreskih rajeva, mogućnost poreske evazije, ali i neotpornost na različite napade kompjuterskih virusa itd.

Korišćenje BTC valute se preporučuje manjim kompanijama i preduzetnicima, budući da im omogućuje prodaju proizvoda i njihovu naplatu uz niže transakcione troškove, tj. bez provizija različitih finansijskih institucija, kao i zahvaljujući činjenici da je veoma lako implementirati ovaj oblik prodaje i naplate prodaje putem Interneta. Međutim, time se može dovesti u pitanje legalnost obavljanja takvih aktivnosti, naročito kada je reč o prodaji digitalnih proizvoda (softvera, muzike,…) koji se mogu neograničen broj puta umnožavati i prodavati bez ikakve evidencije, čime se može izbeći izvršenje poreske obaveze.

Finansijske institucije koje posluju sa bitkojnima

Trenutno postoji oko 50 aktivnih berzi na kojima se zvanične valute mogu razmeniti za bitkojn, od kojih je najznačajnija “MtGox” na kojoj se dnevno razmeni oko 64% ukupnog prometa bitkojn valutom za ostale zvanične valute i obrnuto. Inače, bitkojn se najviše razmenjuje za USD (74%) i EUR (14%), dok je značaj svih ostalih valuta zanemarljiv (Bitcoincharts.com n.d.). Inače, statistička analiza aktivnih i ugašenih bitkojn berzi je pokazala nekoliko zakonitosti (Christin, Moore 2013, p.7):

• Sa povećanjem prometa na nekoj berzi smanjuje se verovatnoća da će doći do njenog zatvaranja

• S druge strane, što je promet na nekoj berzi veći, postojaće i veća šansa da dođe do različitih oblika zloupotreba i prekršaja.

Pritom treba imati u vidu da je u ovoj analizi apstrahovan niz faktora koji bi potencijalno mogli da utiču na dobijanje drugačijih rezultata. Primera radi, nije uzeta u obzir reputacija samih berzi, odnosno činjenica da će atraktivnost same berze zavisiti od sigurnosti koju ona pruža svojim korisnicima.

Takođe, iako je kao jedna od osnovnih karakteristika kriptovaluta, a samim tim i bitkojna, navedena činjenica da ovakve valute u opštem slučaju funkcionišu bez posredovanja finansijskijh institucija, ne treba zanemariti činjenicu da se marta 2013. godine pojavio prvi hedž fond „Exante“ koji investira u bitkojn. Treba međutim naznačiti da ovaj fond ima širok portfolio aktivnosti, pri čemu su operacije sa bitkojnom samo jedna od njih. Fond kao naknadu za svoje usluge ne naplaćuje procentualni deo ostvarenog profita, već fiksnu proviziju od 0,5% neto vrednosti Bitcoin Fund-a. Pritom, ovaj fond ogroman akcenat stavlja na zaštitu podataka i sigurnost fonda. Marta 2013. godine vrednost fonda je iznosila približno 3,2 miliona USD. Inače, za pristup fondu su neophodna inicijalna ulaganja od minimum 100.000 USD (Forbes.com 2013). Ovaj fond ostvaruje zaradu po osnovu kapitalnih dobitaka na kupljene bitkojne, pri čemu jedna akcija ovog fonda vredi tačno jedan BTC. S obzirom na vrtoglavi rast vrednosti bitkojn valute, očekuju se visoki prinosi po osnovu plasmana ovog fonda. Kao osnovne prednosti investiranja u fond umesto direktne kupovine BTC valute navode se (Exante.eu/press/news2013[a]):

• Lakše je kupiti akcije/investicione jedinice fonda nego bitkojn.

• Sredstva investirana u fondove umesto u direktnu kupovinu bitkojn valute se smatraju sigurnijim, budući da takvi fondovi, između ostalog i Exante, značajan akcenat stavljaju na kriptografsku sigurnost sredstava svojih korisnika.

Inače, od juna 2013. godine ovaj fond svojim klijentima nudi „Automatic Trading Platform“ (ATP), odnosno elektronsku platformu za trgovinu koja im omogućuje niz usluga koje se, između ostalog, odnose na različite statističke alate i portfolio menadžment (Exante.eu/press/news 2013[b]).

Međutim, ovaj fond nije prva finansijska institucija koja je radila sa bitkojn valutom. Naime, ne treba zaboraviti ni na „Bitcoin Savings and Trust“ (“BTCST”) kompaniju koja je, koristeći klasičnu Ponzijevu šemu, od 2011. do septembra 2012. godine prikupila oko 700.000 BTC (vrednih više od 4,5 miliona USD) od svojih klijenata obećavši im nedeljne stope prinosa od čak 7%, a zatim taj novac proneverila. Tim povodom je jula 2013. godine američka “Komisija za hartije od vrednosti i berzu” (engl. “Securities and Exchange Commission” - SEC) optužila ovu kompaniju i Trendon Shaversa, njenog osnivača (Wang 2013).

Takođe, postoje i najave da će vlasnici BTC valute moći da na realnim bankomatima da povlače zvaničan novac čiji je emitent centralna banka u ekvivalentnom iznosu (eventualno umanjenom za određenu proviziju), kao i da će se moći koristiti prilikom kupovine u prodavnicama na POS terminalima (Newscientist.com 2012).

Kao što se može zaključiti, iako je bitkojn po svojoj prirodi decentralizovana valuta koja čak i eliminiše potrebu za finansijskim posrednicima, same potrebe njegovih korisnika očigledno nameću potrebu za odgovarajućim finansijskim institucijama koje bi imale različite funkcije u bitkojn transakcijama. Kao neke od finansijskih institucija koje za sada posluju sa bitkojn valutom za sada su se izdvojile berze koje omogućuju razmenu najpoznatijih svetskih valuta za bitkojn i obratno. Takođe, sve češće se javljaju i druge finansijske institucije kao posrednici u plaćanju bitkojnima, a koje svojim klijentima nude veći stepen zaštite podataka i sigurnosti pri obavljanju transakcija u odnosu na direktna plaćanja bez korišćenja usluga finansijskih posrednika. U tom smislu, ukoliko izvršimo komparaciju razvoja decentralizovane bitkojn valute sa razvojem klasičnog novca, pojava nekog oblika centralnog entiteta u ovom sistemu (po osnovu ekonomske moći ili po osnovu nekih zakonskih odredbi) koji bi preuzeo neke od funkcija klasične centralne banke više ne deluje kao naučna fantastika. Naime, prvi oblici novca su, kao što je poznato, bili stoka, koža, so, med, krzno, kasnije metali kao što su gvožđe, bakar i plemeniti metali (srebro i zlato), a zatim i novčanice. Paralelno sa razvojem sredstava plaćanja javljali su se novi učesnici u privrednom životu kao što su zlatari koji su izdavali certifikate po osnovu deponovanog novca i međusobno vršili kliring potraživanja svojih klijenata. Nakon toga nastaju i privilegovane banke koje su bile jedine ovlašćene od strane države da emituju banknote, da bi prve centralne banke nastale tek u 17. veku (Đurović-Todorović 2010, str.18- 23). U tom smislu, iako prve oblike novca nije emitovala nijedna centralna institucija, već sami ljudi, nije isključena mogućnost da nekada u budućnosti kriptovalute kao što je bitkojn, koje su po svojoj prirodi decentralizovane, dobiju centralnu instituciju. Međutim, budući da, prema mnogim shvatanjima, upravo decentralizovanost ovakve valute predstavlja faktor koji u najvećoj meri pozitivno utiče na tražnju za takvom valutom, postoji verovatnoća da bi u slučaju pojave centralnog entiteta u takvim sistemima opala tražnja za tim valutama, a povećala se tražnja za drugim valutama koje još uvek nisu centralizovane. U konačnom, ceteris paribus, pokušaj regulacije i centralizacije neke kriptovalute bi u konačnom samo mogao dovesti do napuštanja tih valuta, erozije njihovog značaja i migracije korisnika i tranfera njihovih sredstava u druge valute.

Problemi funkcionisanja i regulacija bitkojna

Bitkojn valuta je gotovo u potpunosti van regulacionog spektra centralne banke i poreskih organa. Stoga je pojedini autori pogodnim instrumentom za stvaranje “crnog tržišta” različitih roba i usluga, a najznačajnija opasnost postoji ukoliko bi se koristila za obavljanje nelegalnih aktivnosti. Primera radi, zabeleženi su slučajevi kada se bitkojn valuta koristila za kupovinu droge putem Interneta (Manchin. senate.gov 2011).

Takođe, ništa beznačajniji nisu problemi po osnovu krađe (koje su se već dešavale) ili potencijalnog nekontrolisanog umnožavanja ove valute od strane cyber-kriminalaca (što je za sada praktično neizvodljivo). Usled toga, može doći i do značajnih fluktuacija kursa bitkojn valute. Između ostalog, postoje i procene stručnjaka za kriptografiju i sigurnost podataka na Internetu da se sigurnost ove valute može oceniti kao veoma niska (Economist.com 2012). Primera radi, 2011. godine se pojavio kompjuterski virus, tj. „Trojanac“ koji “krade bitkojn novčanike” (engl. „Bitcoin wallet“), tj. koji, ukoliko se nađe na računaru onog ko koristi bitkojn valutu, preuzima i šalje putem Interneta na odgovarajuću adresu kompjuterske fajlove pomoću kojih je moguće sa nekog drugog računara koristiti tuđ bitkojn novac (Symantec.com 2011). Usled tog sigurnosnog kolapsa, vrednost bitkojna je pala sa 30,99 USD 08.06.2011. na svega 0,10 USD 20.06.2011. Do decembra 2011. godine vrednost valute se vratila na nešto više od 3 USD (ECB 2012, p.38). Sledeći značajan udarac na bitkojn valutu dogodio se 10. aprila 2013. godine. Tog dana je trgovina BTC valutom otpočela po ceni od 200 USD, da bi tokom dana dostigla svoj istorijski maksimum od čak 266 USD, da bi u roku od par sati njena vrednost pala ispod 100 USD. Iako su se prve sumnje odnosile na dv. DDoS napad, zvaničnici MtGox berze su izjavili da je uzrok ovog problema preveliki obim trgovine.

Inače, DDoS napad (engl. „distributed denial- of-service attack“) predstavlja napad na tržišni centar putem masovnog ispostavljanja naloga za trgovinu kako bi se izazvala blokada u trgovini i izvršio uticaj na cenu. Međutim, pravi DDoS napad je ubrzo zaista usledio, pa je berza prekinula proces trgovanja u periodu od 2 sata, mada je i narednih 8 sati postojao problem u pristupu mreži. Prekid trgovanja se desio na još nekim bitkojn berzama. Ovaj kolaps je ukazao na neke od osnovnih slabosti bitkojn valute, a koje se odnose kako na dominantan položaj MtGox berze, tako i na činjenicu da je veliki broj elektronskih berzi za trgovanje bitkojn valutom razvijan od strane web developer-a koji jesu iskusni profesionalci, ali nisu poznavali u dovoljnoj meri način funkcionisanja finansijskih berzi (Bitcoinmagazine.com 2013).

Jedno od osnovnih pitanja koje se postavlja od same pojave bitkojn valute odnosi se na legalnost njegove primene. Inače, kao razlozi zbog kojih bi bitkojn trebalo smatrati potpuno legalnom valutom navode se: pravo na slobodnu razmenu, činjenica da bitkojn ne predstavlja alternativu američkom dolaru kao zvaničnoj valuti, odnosno ni na koji način ne predstavljaju njegov falsifikat, niti se nalaze u širokoj upotrebi. Sa druge strane, kao razlozi zbog kojih bi trebalo zakonski preciznije regulisati korišćenje bitkojna navode se povećana mogućnost poreske evazije i činjenica da bitkojn otvara mogućnost za kreiranje poreskih rajeva i crnog tržišta različite robe (pre svega droge), kao i za pranje novca.

Naime, transakcije u bitkojnima prema nekim ocenama imaju klasične elemente bartera, odnosno trampe, a takve transakcije su oporezive. Međutim, bitkojn po svojoj prirodi nudi anonimnost i mogućnost prikrivanja brojnih transakcija od poreskih organa čime se izbegava izvršenje poreske obaveze. Takođe, značajno pitanje se odnosi i na nadležno zakonodavstvo u slučaju transakcija u bitkojn valuti na međunarodnom nivou, kada bi bilo veoma teško utvrditi nadležnu poresku vlast. Sa jedne strane, kriptovalute (među kojima je trenutno najaktuelniji bitkojn) su sve popularnije. Sa druge strane, finansijske institucije su pod sve većim pritiskom da dostavljaju potrebne informacije o svojim klijentima poreskim organima i sarađuju sa njima kako bi se sprečila poreska evazija. Iako je reč o potpuno nezavisnim procesima, činjenica je da oni u sve većoj meri konvergiraju (Marian 2013, p.38). U tom smislu, korišćenje kriptovaluta je po svojim efektima dosta slično poslovanju u ofšor zonama, budući da profit ostvaren u, primera radi, bitkojn valuti nije predmet oporezivanja, a takođe korisnici ovih valuta imaju obezbeđenu anonimnost. Praktično, sa nastankom kriptovaluta poreski obveznici su dobili novo oružje za poresku evaziju. Štaviše, ne postoji ni institucija od koje bi poreski organi mogli da zahtevaju dostavljanje informacija o vlasnicima računa u toj valuti. U sistemima plaćanja zasnovanim na kriptovalutama ne postoje ni centralne banke kao emitenti, ni klasične finansijske institucije koje bi mogle biti predmet različitih pritisaka poreskih organa. Drugim rečima, korišćenje kriptovaluta za sada, uslovno rečeno, poreske vlasti ne mogu uspešno da kontrolišu, odnosno da detektuju korišćenje ovih valuta na sistematičan način, osim eventualno u pojedinačnim slučajevima. Prema nekim shvatanjima, postoji opasnost da će se u budućnosti poreska evazija sve više odvijati putem korišćenja kriptovaluta, a na štetu sadašnjih ofšor zona, odnosno mogu im predstavljati direktnu konkurenciju. Međutim, sa druge strane treba imati u vidu relativno malu vrednost virtuelne ekonomije u okviru koje se koriste te vrituelne valute, tako da je za sada prisutno i relativno malo interesovanje nadležnih poreskih organa za većom kontrolom ovih tokova. Takođe, trenutni ekonomski potencijal kriptovaluta im ne omogućuje da postanu značajnija konkurencija ofšor zonama.

Pored poreske evazije, anonimnost koja je imanentna bitkojn valuti pruža i niz mogućnosti za prikrivanje različitih kriminalnih aktivnosti. Pod tim pre svega imamo u vidu trgovinu drogom, pranje novca, i niz drugih kriminalnih aktivnosti.

Stoga, kao potencijalna rešenja za rizike koje primena ove valute sa sobom nosi mogu se izdvojiti sledeći predlozi (www-cs-faculty. stanford.edu n.d.[2]):

• Forsirano licenciranje - Budući da u slučaju bitkojna ne postoji centralni entitet niti klasične finansijske institucije koje bi mogle biti primorane da izvrše registraciju kao posrednici u plaćanju (engl. „money transmitters“), postoje predlozi da bi se registracija trebala odnositi samo na vlasnike „mining“ računara. Međutim, to bi predstavljalo isuviše komplikovanu proceduru, a takođe bi postojao problem vezan za regulaciju ukoliko bi se „rudarenje“ vršilo iz drugih zemalja u kojima ne postoji ovakav oblik regulacije.

• Zahtevi za poreskim izveštajima - Postoji ideja da bi svi korisnici bitkojna trebalo da automatski budu u obavezi da poreskim organima dostavljaju sve izveštaje o transakcijama u ovoj valuti. Međutim, primenom ovakve mere poreski organi bi se suočili sa preprekama kao što su: mogućnost obavljanja transakcija iz inostranstva, teška izvodljivost s obzirom na neophodnost saglasnosti korisnika, nestabilna vrednost bitkojn valute i niz drugih.

• Prinudno gašenje - Kao jedan od načina za gašenje ove i sličnih valuta može se navesti i formalna zabrana korišćenja ovakvih valuta kao sredstava plaćanja i donošenje niza restriktivnih zakonskih odredbi kojima bi se suzbijalo ili kontrolisalo korišćenje ovih valuta. Takođe, postoje ideje da bi virtuelne valute, s obzirom na relativno mali ekonomski značaj, mogle da budu u potpunosti otkupljene od strane centralne banke ili da centralna banka angažuje resurse koje bi koristila za „rudarenje“ tih valuta, čime bi one bile eliminisane iz dalje upotrebe (Marian 2013, p.47). Međutim, to bi uvek iziskivalo manje ili veće troškove. Takođe, tu bi se možda pojavila i mogućnost različitih zloupotreba.

Međutim, i pored izdvojenih teorijskih shvatanja o nužnosti i načinu regulacije transakcija u bitkojn valuti, zanemarljivo mali broj zemalja je učinio nešto konkretno po tom pitanju. Primera radi, u slučaju SAD-a ne postoji nijedna zakonska odredba kojom se izričito zaključuje zabrana korišćenja ove valute i definiše njeno korišćenje ilegalnom aktivnošću (www-cs-faculty.stanford.edu n.d.[1]). Sa druge strane, postoje i određeni pokušaji da se različitim preporukama, direktivama i podzakonskim aktima daju smernice za regulaciju alternativnih valuta, uključujući i decentralizovane virtuelne valute kao što je bitkojn. Jedan od njih je i „Primena FinCEN- ove regulacije na osobe koje administriraju, razmenjuju i koriste virtuelne valute” (engl. „Application of FinCEN’s Regulations to Persons Administering, Exchanging, or Using Virtual Currencies”). U pitanju je preporuka kojom je “Financial Crimes Enforcement Network” kao departman Trezora SAD-a pokušao da da sugeriše način implementacije „Bank Secrecy Act“ regulative na virtuelne valute. Prema ovoj preporuci, ekonomski subjekt koji kreira virtuelnu valutu i koristi je za kupovinu realnih dobara i usluga se smatra korisnikom te valute i njegove aktivnosti nisu predmet regulacije. Sa druge strane, subjekt koji kreira virtuelnu valutu i prodaje je za zvanično sredstvo plaćanja se smatra posrednikom u plaćanju i njihove aktivnosti su predmet regulacije (Fincen.gov 2013, p.5). Međutim, osim ovog pojmovnog razgraničenja ovom preporukom nije dat odgovor na niz dodatnih pitanja vezanih za regulaciju ovih transakcija.

U Nemačkoj je ove godine bitkojn dobio status „privatnog novca“ (engl. „private money“), čime je načinjen značajan korak napred ka širem zakonskom obuhvatu i masovnijem korišćenju ove valute. Korišćenje bitkojna i njegova emisija nisu zabranjeni, međutim, profit po osnovu korišćenja bitkojna podleže poreskim zakonima. Naime, prihodi ostvareni po osnovu prodaje proizvoda i pružanja usluga ostvareni u bitkojn valuti se oporezuju porezom na dodatu vrednost, dok se sav ostali profit po osnovu emisije ili korišćenja bitkojna oporezuje porezom na dohodak, odnosno dobit (Dw.de 2013). Međutim, nije naglašeno na koji bi način bilo rešeno pitanje poreske evazije.

Iako po pitanju regulacije bitkojna nije mnogo učinjeno ni u Francuskoj, značajno je zapaziti činjenicu da su regulatorni organi Bitcoin-Central-i, jednoj od bitkojn berzi, dali dozvolu za obavljanje određenih bankarskih poslova, pre svega onih vezanih za usluge platnog prometa. Time će njenim klijentima biti omogućeno da deponuju sredstva u evrima ili bitkojnima i da ih jednostavno konvertuju (Tagteam.harvard.edu n.d.). Takođe, ova sredstva su deponovana na računu druge finansijske institucije, i u skladu sa tim su osigurana do iznosa od 100.000 EUR od strane francuskog “Fonda za garanciju depozita” (franc. „Fonds de garantie des dépôts “) (En. bitcoin.it n.d.).

Međutim, i pored ovih pojedinačnih izuzetaka, u opštem slučaju područje alternativnih valuta, a pre svega decentralizovanih kriptovaluta kao što je bitkojn do sada nije adekvatno, nedvosmisleno i u potpunosti regulisano ni u jednoj od relevantnih jurisdikcija.

Zaključak

Bitkojn predstavlja specifičnu valutu koja se po svojim karakteristikama razlikuje od svih svojih prethodnika. Otkad se pojavila pokrenula je niz kontroverzi vezanih za pozitivne i negativne efekte njene primene. Emisija ove valute je kompjuterski programirana i ograničena, zasnovana na „peer-to-peer“ tehnologiji i tehnologiji enkripcije podataka čime se faktički eliminiše mogućnost dvostrukog plaćanja, falsifikovanja i sličnih zloupotreba. To je ujedno i jedan od glavnih razloga zbog čega se ova valuta smatra sigurnom iako ne postoji centralna emisiona institucija. Transakcioni troškovi su veoma niski, gotovo su zanemarljivi, ali same transakcije nisu reverzibilne, što se može oceniti značajnim nedostatkom ove valute.

Međutim, s obzirom na činjenicu da je makroekonomski značaj bitkojna zanemarljivo mali, čak i manji šokovi mogu negativno uticati na njegovu stabilnost i izazvati drastične fluktuacije deviznog kursa. Pritom ne postoji centralna institucija koja bi mogla svojim merama pozitivno da utiče na njegovu stabilizaciju, a što može predstavljati značajnu prepreku za masovnije korišćenje ove valute. Budući da ova valuta svojim korisnicima praktično pruža potpunu anonimnost i netransparentnost njihovih aktivnosti, postoje kritike da se na taj način kreira pogodan ambijent za pranje novca, kreiranje crnih tržišta nelegalne robe, poresku evaziju i niz drugih kriminalnih radnji. Takođe, postojali su slučajevi različitih zloupotreba poput Ponzijevih šema i kompjuterskih Trojanaca koji su korišćeni za krađu elektronskih novčanika korisnika bitkojn valuta.

Stoga se vodi sve češća diskusija o potrebi regulisanja ovakvih kriptovaluta. Iako je određen broj zemalja počeo da reguliše bitkojn transakcije, i dalje je relativno malo učinjeno po tom pitanju budući da ovakvo pitanje zahteva veliku opreznost. Naime, bilo koji oblik kontrole i regulacije ovakvih valuta bi za posledicu mogao imati preusmeravanje korisnika tih valuta na korišćenje drugih kriptovaluta koje još uvek nisu predmet regulative ili transfer bitkojn transakcija u one jurisdikcije u kojima one nisu regulisane. U tom smislu, jedan od najvećih izazova za centralne banke i nacionalne regulatorne organe u budućem periodu će se vrlo verovatno odnositi na praćenje efekata korišćenja ovakvih valuta i njihovu regulaciju, odnosno preduzimanje adekvatnih mera u slučaju različitih zloupotreba ili izazivanja nestabilnosti. Kakva će biti budućnost bitkojna i sličnih kriptovaluta zavisiće kako od regulacije ovakvih valuta, tako i od njihove sigurnosti i stabilnosti.

1. Barber Simon, Boyen Xavier, Shi Elaine, Uzun Ersin, “Bitter to Better - How to Make Bitcoin a Better Currency”, Financial Cryptography, Volume 7397 of Lecture Notes in Computer Science, page 399-414. Springer (2012), crypto.stanford.edu/~xb/fc12/bitcoin.pdf, Vreme pristupa: 02.08.2013.

2. Bitcoin.org/en/about, “About Bitcoin”, n.d., bitcoin.org/en/about, Vreme pristupa: 01.08.2013.

3. Bitcoin.stackexchange.com, “How Much Bitcoin Will I Mine Right Now With Hardware X?”, 2011, bitcoin.stackexchange.com/questions/118/how-much-bitcoin-will-i-mine-right-now-with-hardware-x, Vreme pristupa: 08.08.2013.

4. Bitcoinbalkan.com, “Uvod u Bitcoin”, 2012, bitcoinbalkan.com/uvod-u-bitcoin, Vreme pristupa: 24.08.2013.

5. Bitcoincharts.com, n.d., bitcoincharts.com, Vreme pristupa: 28.08.2013.

6. Bitcoinmagazine.com, “The Bitcoin Crash:An Examination”, 2013, bitcoinmagazine.com/markets/the-bitcoin-crash-an-examination-1365911041, Vreme pristupa: 22.08.2013.

7. Bitcoinx.com, n.d., bitcoinx.com/charts/, Vreme pristupa: 29.08.2013.

8. Christin Nicolas, Moore Tyler, “Beware the Middleman: Empirical Analysis of Bitcoin Exchange Risk”, Financial Cryptography, Volume 7859 of Lecture Notes in Computer Science, pages 25-33. Springer (2013), andrew.cmu.edu/user/nicolasc/publications/MC-FC13.pdf, Vreme pristupa: 07.08.2013.

9. Dw.de, “Germany lends real value to bitcoin virtual money”, 2013, dw.com/en/germany-lends-real-value-to-bitcoin-virtual-money/a-17038675, Vreme pristupa: 25.08.2013.
10. Đurović-Todorović Jadranka, „Monetarna ekonomija“, Ekonomski fakultet u Nišu, Niš, 2010.
11. ECB, “Virtual Currency Schemes”, 2012, ecb.europa.eu/pub/pdf/other/virtualcurrencyschemes201210en.pdf, Vreme pristupa: 01.08.2013.
12. Econlib.org, “An Interview with Milton Friedman”, 2006, econlib.org/library/Columns/y2006/Friedmantranscript.html Vreme pristupa: 21.08.2013.
13. Economist.com, “Monetarists Anonymous”, 2012, economist.com/node/21563752, Vreme pristupa: 24.08.2013.
14. En.bitcoin.it, “Bitcoin Central”, n.d., en.bitcoin.it/wiki/Bitcoin-Central, Vreme pristupa: 22.08.2013.
15. Exante.eu/press/news , “Bitcoin Fund aims to make Bitcoin Investing easy”, 2013[a], exante.eu/press/news/297/, Vreme pristupa: 27.08.2013.
16. Exante.eu/press/news, “EXANTE Opens Up an Automatic Trading Platform for Bitcoin Funds”, 2013[b], exante.eu/press/news/314/, Vreme pristupa: 27.08.2013.
17. Fincen.gov Fincen.gov, “Application of FinCEN’s Regulations to Persons Administering, Exchanging, or Using Virtual Currencies”, 2013, fincen.gov/statutes_regs/guidance/pdf/FIN-2013-G001.pdf, Vreme pristupa: 15.8.2013.
18. Forbes.com, “First Bitcoin Hedge Fund Launches From Malta”, 2013, Vreme pristupa: 27.08.2013. forbes.com/sites/jonmatonis/2013/03/08/first-bitcoinhedge-fund-launches-from-malta/, Vreme pristupa: 28.08.2013.
19. Kaplanov Nikolei M., “Nerdy Money: Bitcoin, The Private Digital Currency, And The Case Against Its Regulation”, Temple University Legal Studies Research Paper, 2012, luc.edu/media/lucedu/law/ students/publications/clr/pdfs/kaplanov. pdf, Vreme pristupa: 05.08.2013.
20. Manchin.senate.gov, “Manchin Urges Federal Law Enforcement to Shut Down Online Black Market for Illegal Drugs”, 2011, manchin.senate.gov/public/ index.cfm/press-releases?ID=284ae54a-acf1- 4258-be1c-7acee1f7e8b3, Vreme pristupa: 25.08.2013.
21. Nakamoto Satoshi, “Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System”, n.d., bitcoin.org/bitcoin.pdf, Vreme pristupa: 04.08.2013.
22. Newscientist.com, “Bitcoin credit card to let users withdraw cash”, 2012, newscientist.com/blogs/onepercent/2012/08/bitcoincredit-card-to-let-use.html, Vreme pristupa: 27.08.2013.
23. Marian Omri Y., “Are Cryptocurrencies 'Super' Tax Havens?”, 112 Michigan Law Review First Impressions (2013), ssrn.com/abstract=2305863, Vreme pristupa: 23.08.2013.
24. Sh.wikipedia.org/wiki/Kriptografija, “Kriptografija”, n.d., sh.wikipedia.org/wiki/Kriptografija, Vreme pristupa: 12.08.2013.
25. Stanford Bitcoin Group, “The Basics of Bitcoin”, n.d., bitcoin.stanford.edu/basics, Vreme pristupa: 15.08.2013.
26. Symantec.com, “Infostealer. Coinbit”, 2011, symantec.com/security_response/writeup.jsp?docid=2011-061615-3651-99, Vreme pristupa: 23.08.2013.
27. Tagteam.harvard.edu, “Feed Item: Bitcoin going mainstream? Exchange approved to operate as a bank”, n.d., tagteam.harvard.edu/hub_feeds/1785/feed_items/69431, Vreme pristupa: 26.08.2013.
28. Wang Mengyi, “SEC Charges Texas Man with Running a Bitcoin Ponzi Scheme”, 2013, jolt.law.harvard.edu/digest/patent/flash-digest-news-in-brief-144, Vreme pristupa: 23.08.2013.
29. Www-cs-faculty.stanford.edu, “Current Legal Status”, n.d.[1], cs- faculty.stanford.edu/~eroberts/cs181/ projects/2010-11/Bitcoins/current-legal- status.html, Vreme pristupa: 21.08.2013.
30. Www-cs-faculty.stanford.edu, “Regulating Bitcoin”, n.d.[2], cs.stanford.edu/people/eroberts/cs201/projects/2010-11/Bitcoins/regulating-bitcoin.html, Vreme pristupa: 21.08.2013.