NostrHTTP - <p>Someone asked for

prev next Articles

@ 21335073:a244b1ad
2025-05-09 13:56:57

Someone asked for my thoughts, so I’ll share them thoughtfully. I’m not here to dictate how to promote Nostr—I’m still learning about it myself. While I’m not new to Nostr, freedom tech is a newer space for me. I’m skilled at advocating for topics I deeply understand, but freedom tech isn’t my expertise, so take my words with a grain of salt. Nothing I say is set in stone.

Those who need Nostr the most are the ones most vulnerable to censorship on other platforms right now. Reaching them requires real-time awareness of global issues and the dynamic relationships between governments and tech providers, which can shift suddenly. Effective Nostr promoters must grasp this and adapt quickly.

The best messengers are people from or closely tied to these at-risk regions—those who truly understand the local political and cultural dynamics. They can connect with those in need when tensions rise. Ideal promoters are rational, trustworthy, passionate about Nostr, but above all, dedicated to amplifying people’s voices when it matters most.

Forget influencers, corporate-backed figures, or traditional online PR—it comes off as inauthentic, corny, desperate and forced. Nostr’s promotion should be grassroots and organic, driven by a few passionate individuals who believe in Nostr and the communities they serve.

The idea that “people won’t join Nostr due to lack of reach” is nonsense. Everyone knows X’s “reach” is mostly with bots. If humans want real conversations, Nostr is the place. X is great for propaganda, but Nostr is for the authentic voices of the people.

Those spreading Nostr must be so passionate they’re willing to onboard others, which is time-consuming but rewarding for the right person. They’ll need to make Nostr and onboarding a core part of who they are. I see no issue with that level of dedication. I’ve been known to get that way myself at times. It’s fun for some folks.

With love, I suggest not adding Bitcoin promotion with Nostr outreach. Zaps already integrate that element naturally. (Still promote within the Bitcoin ecosystem, but this is about reaching vulnerable voices who needed Nostr yesterday.)

To promote Nostr, forget conventional strategies. “Influencers” aren’t the answer. “Influencers” are not the future. A trusted local community member has real influence—reach them. Connect with people seeking Nostr’s benefits but lacking the technical language to express it. This means some in the Nostr community might need to step outside of the Bitcoin bubble, which is uncomfortable but necessary. Thank you in advance to those who are willing to do that.

I don’t know who is paid to promote Nostr, if anyone. This piece isn’t shade. But it’s exhausting to see innocent voices globally silenced on corporate platforms like X while Nostr exists. Last night, I wondered: how many more voices must be censored before the Nostr community gets uncomfortable and thinks creatively to reach the vulnerable?

A warning: the global need for censorship-resistant social media is undeniable. If Nostr doesn’t make itself known, something else will fill that void. Let’s start this conversation.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 95543309:196c540e
2025-05-11 12:42:09

Lets see if this works with the blossom upload and without markdown hassle.

:cat:

https://blossom.primal.net/73a099f931366732c18dd60da82db6ef65bb368eb96756f07d9fa7a8a3644009.mp4

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 7459d333:f207289b
2025-05-10 10:38:56
Description: Just as Bitcoin enabled sovereignty over money, a decentralized shipping protocol would enable sovereignty over trade. An LN/Bisq inspired shipping protocol could create an unstoppable free market.

Bitcoin gave us monetary sovereignty, freeing us from central bank manipulation, inflation, and censorship. But there's a missing link in our freedom journey: the physical world of goods.

The Problem: Even with Bitcoin, global trade remains at the mercy of: - Arbitrary tariffs and import restrictions - Political censorship of goods - Privacy invasion of shipping information - Centralized shipping carriers

The Vision: A decentralized shipping protocol with these properties:
- "Onion-routed" packages: Each carrier only knows the previous and next hop
- Bitcoin-secured multi-sig escrow: Funds locked until package delivery confirmed
- Incentive alignment: Carriers set their own fees based on risk assessment
- Privacy tiers: Options for inspected vs. sealed packages with appropriate pricing
- End-to-end sovereignty: Sender and receiver maintain control, intermediate carriers just fulfill their role
How it could work:
1. Sender creates shipping request with package details and destination
2. Protocol finds optimal route through independent carriers
3. Each hop secured by multi-sig deposits larger than package value
4. Carriers only see next hop, not ultimate destination
5. Reputation systems and economic incentives maintain integrity
This creates a free market where any individual can participate as a carrier, earning Bitcoin for facilitating trade. Just like Lightning Network nodes, anyone can open "channels" with trusted partners.

Impact: This would enable true free market principles globally, making artificial trade barriers obsolete and empowering individuals to engage in voluntary exchange regardless of geographic or political boundaries.

There are a lot of challenges. But the first question is if this is a real problem and if its worth solving it.

What components would need development first? How would you solve the physical handoff challenges?

originally posted at https://stacker.news/items/976326
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ eabee230:17fc7576
2025-05-12 14:38:11

⚖️ຢ່າລືມສິ່ງທີ່ເຄີຍເກີດຂຶ້ນ ຮອດຊ່ວງທີ່ມີການປ່ຽນແປງລະບົບການເງິນຈາກລະບົບເງິນເກົ່າ ສູ່ລະບົບເງິນໃໝ່ມັນເຮັດໃຫ້ຄົນທີ່ລວຍກາຍເປັນຄົນທຸກໄດ້ເລີຍ ນ້ຳພັກນ້ຳແຮງທີ່ສະສົມມາດ້ວຍຄວາມເມື່ອຍແຕ່ບໍ່ສາມາດແລກເປັນເງິນລະບົບໃໝ່ໄດ້ທັງໝົດ ຖືກຈຳກັດຈຳນວນທີ່ກົດໝາຍວາງອອກມາໃຫ້ແລກ ເງິນທີ່ເຫຼືອນັ້ນປຽບຄືດັ່ງເສດເຈ້ຍ ເພາະມັນບໍ່ມີຢູ່ໃສຮັບອີກຕໍ່ໄປເພາະກົດໝາຍຈະນຳໃຊ້ສະກຸນໃໝ່ ປະຫວັດສາດເຮົາມີໃຫ້ເຫັນວ່າ ແລະ ເຄີຍຜ່ານມາແລ້ວຢ່າໃຫ້ຄົນລຸ້ນເຮົາຊຳ້ຮອຍເກົ່າ.

🕰️ຄົນທີ່ມີຄວາມຮູ້ ຫຼື ໃກ້ຊິດກັບແຫຼ່ງຂໍ້ມູນຂ່າວສານກໍຈະປ່ຽນເງິນທີ່ມີຢູ່ເປັນສິນສັບບໍ່ວ່າຈະເປັນທີ່ດິນ ແລະ ທອງຄຳທີ່ສາມາດຮັກສາມູນລະຄ່າໄດ້ເຮັດໃຫ້ເຂົາຍັງຮັກສາຄວາມມັ້ງຄັ້ງໃນລະບົບໃໝ່ໄດ້.

🕰️ໃຜທີ່ຕ້ອງການຈະຍ້າຍປະເທດກໍ່ຈະໃຊ້ສິ່ງທີ່ເປັນຊື່ກາງໃນການແລກປ່ຽນເປັນທີ່ຍ້ອມຮັບຫຼາຍນັ້ນກໍຄືທອງຄຳ ປ່ຽນຈາກເງິນລະບົບເກົ່າເປັນທອງຄຳເພື່ອທີ່ສາມາດປ່ຽນທອງຄຳເປັນສະກຸນເງິນທ້ອງຖິ່ນຢູ່ປະເທດປາຍທາງໄດ້.

🕰️ຈາກຜູ້ດີເມື່ອກ່ອນກາຍເປັນຄົນທຳມະດາຍ້ອນສັບສິນທີ່ມີ ບໍ່ສາມາດສົ່ງຕໍ່ສູ່ລູກຫຼານໄດ້. ການເກັບອອມເປັນສິ່ງທີ່ດີ ແຕ່ຖ້າໃຫ້ດີຕ້ອງເກັບອອມໃຫ້ຖືກບ່ອນ ຄົນທີ່ຮູ້ທັນປ່ຽນເງິນທີ່ມີຈາກລະບົບເກົ່າໄປສູ່ທອງຄຳ ເພາະທອງຄຳມັນເປັນສາກົນ.
ໃຜທີ່ເຂົ້າໃຈ ແລະ ມອງການໄກກວ່າກໍ່ສາມາດຮັກສາສິນສັບສູ່ລູກຫຼານໄດ້ ເກັບເຈ້ຍໃນປະລິມານທີ່ພໍໃຊ້ຈ່າຍ ປ່ຽນເຈ້ຍໃຫ້ເປັນສິ່ງທີ່ຮັກສາມູນລະຄ່າໄດ້ແທ້ຈິງ.

🕰️ເຮົາໂຊກດີທີ່ເຄີຍມີບົດຮຽນມາແລ້ວ ເກີດຂຶ້ນຈິງໃນປະເທດເຮົາບໍ່ໄດ້ຢາກໃຫ້ທັງໝົດແຕ່ຢາກໃຫ້ສຶກສາ ແລະ ຕັ້ງຄຳຖາມວ່າທີ່ຜ່ານມາມັນເປັນແບບນີ້ແທ້ບໍ່ ເງິນທີ່ລັດຄວາມຄຸມ ເງິນປະລິມານບໍ່ຈຳກັດ ການໃຊ້ກົດໝາຍແບບບັງຄັບ. ຖ້າຄອບຄົວຫຼືຄົນໃກ້ໂຕທີ່ຍູ່ໃນຊ່ວງເຫດການນັ້ນແຕ່ຕັດສິນໃຈຜິດພາດທີ່ບໍ່ປ່ຽນເຈ້ຍເປັນສິນສັບ. ນີ້ແມ່ນໂອກາດທີ່ຈະແກ້ໄຂຂໍ້ຜິດພາດນັ້ນໂດຍຫັນມາສຶກສາເງິນແທ້ຈິງແລ້ວແມ່ນຍັງກັນແທ້ ເວລາມີຄ່າສຶກສາບິດຄອຍ.

fiatcurrency #bitcoin #gold #history #paymentsolutions #laokip #laostr

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-11 06:23:03

Past week summary

From a Self Custody for Organizations perspective, after analyzing the existing protocols (Cerberus, 10xSecurityBTCguide and Glacier) and reading a bunch of relates articles and guides, have wrapped to the conclusion that this format it is good to have as reference. However, something else is needed. For example, a summary or a map of the whole process to provide an overview, plus a way to deliver all the information and the multy-process in a more enjoyable way. Not a job for this hackathon, but with the right collaborations I assume it's possible to: - build something that might introduce a bit more quests and gamification - provide a learning environment (with testnet funds) could also be crucial on educating those unfamiliar with bitcoin onchain dynamics.

Have been learning more and playing around practicing best accessibility practices and how it could be applied to a desktop software like Bitcoin Safe. Thanks to @johnjherzog for providing a screen recording of his first experience and @jasonb for suggesting the tools to be used. (in this case tested/testing on Windows with the Accessibility Insights app). Some insight shared have been also applied to the website, running a full accessibility check (under WCAG 2.2 ADA, and Section 508 standards) with 4 different plugins and two online tools. I recognize that not all of them works and analyze the same parameters, indeed they complement each other providing a more accurate review.

For Bitcoin Safe interface improvements, many suggestions have been shared with @andreasgriffin , including: - a new iconset, including a micro-set to display the number of confirmed blocs for each transaction - a redesigned History/Dashboard - small refinements like adding missing columns on the tables - allow the user to select which columns to be displayed - sorting of unconfirmed transactions - Defining a new style for design elements like mempool blocks and quick receive boxes You can find below some screenshots with my proposals that hopefully will be included in the next release.

Last achievement this week was to prepare the website https://Safe.BTC.pub, the container where all the outcomes f this experiment will be published. You can have a look, just consider it still WIP. Branding for the project has also been finalized and available in this penpot file https://design.penpot.app/#/workspace?team-id=cec80257-5021-8137-8005-eab60c043dd6&project-id=cec80257-5021-8137-8005-eab60c043dd8&file-id=95aea877-d515-80ac-8006-23a251886db3&page-id=132f519a-39f4-80db-8006-2a41c364a545

What's for next week

After spending most of the time learning and reading material, this coming week will be focused on deliverables. The goal as planned will be to provide: - Finalized Safe₿its brand and improve overall desktop app experience, including categorization of transactions and addresses - An accessibility report or guide for Bitcoin Safe and support to implement best practices - A first draft of the Self-Custody for Organizations guide/framework/protocol, ideally delivered through the website http://Safe.BTC.pub in written format, but also as FlowChart to help have an overview of the whole resources needed and the process itself. This will clearly define preparations and tools/hardwares needed to successfully complete the process.

To learn more about the project, you can visit: Designathon website: https://event.bitcoin.design/#project-recj4SVNLLkuWHpKq Discord channel: https://discord.com/channels/903125802726596648/1369200271632236574 Previous SN posts: https://stacker.news/items/974489/r/DeSign_r and https://stacker.news/items/974488/r/DeSign_r

Stay tuned, more will be happening this coming week

originally posted at https://stacker.news/items/977190

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ c9badfea:610f861a
2025-05-10 11:08:51
1. Install FUTO Keyboard (it's free and open source)
2. Launch the app, tap Switch Input Methods and select FUTO Keyboard
3. For voice input, choose FUTO Keyboard (needs mic permission) and grant permission While Using The App
4. Configure keyboard layouts under Languages & Models as needed
Adding Support for Non-English Languages

Voice Input
1. Download voice input models from the FUTO Keyboard Add-Ons page
  - For languages like Chinese, German, Spanish, Russian, French, Portuguese, Korean, and Japanese, download the Multilingual-74 model
  - For other languages, download Multilingual-244
2. Open FUTO Keyboard, go to Languages & Models, and import the downloaded model under Voice Input
Dictionaries
1. Get dictionary files from AOSP Dictionaries
2. Open FUTO Keyboard, navigate to Languages & Models, and import the dictionary under Dictionary
ℹ️ When typing, tap the microphone icon to use voice input
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 6be5cc06:5259daf0
2025-05-12 14:50:36
A posição do libertário que rejeita o cristianismo padece de sérias incoerências lógicas, históricas e filosóficas. Ao renegar as bases espirituais e culturais que tornaram possível o próprio ideal libertário, tal posição demonstra ser, ao mesmo tempo, autofágica e irracional. É o caso de alguém que se gloria dos frutos de uma árvore que corta pela raiz.

I. Fundamento histórico: a civilização da liberdade é cristã

Não foi o secularismo moderno, nem o paganismo antigo, que ergueram as instituições que protegem a dignidade da pessoa humana e os limites ao poder. Desde os primeiros séculos, a Igreja resistiu ao culto estatal romano, afirmando a soberania de Deus sobre os Césares — "Mais importa obedecer a Deus que aos homens" (Atos 5,29).

Foi o cristianismo que:
- Fundou universidades livres, onde o saber era buscado sob o primado da verdade;
- Defendeu a lei natural como fundamento do direito — uma doutrina que protege o indivíduo contra tiranias;
- Resgatou e aprofundou o conceito de pessoa, dotada de razão e livre-arbítrio, imagem de Deus, e, portanto, inalienavelmente digna e responsável.
Em momentos-chave da história, como nas disputas entre papado e império, nas resistências contra absolutismos, e na fundação do direito internacional por Francisco de Vitoria e a Escola de Salamanca, foi o cristianismo quem freou o poder estatal em nome de princípios superiores. A tradição cristã foi frequentemente o principal obstáculo à tirania, não seu aliado.

Negar isso é amputar a própria genealogia da liberdade ocidental.

Uma das chaves do cristianismo para a construção dessa civilização da liberdade foi a exaltação do individualismo. Ao afirmar que o ser humano é feito à imagem de Deus e que sua salvação é uma escolha pessoal, o cristianismo colocou o indivíduo no centro da moralidade e da liberdade. Diferente dos gregos, cuja ética era voltada para a polis e a cidade-estado, o cristianismo reafirma a suprema importância do indivíduo, com sua capacidade de escolha moral, responsabilidade pessoal e dignidade intrínseca. Esse princípio, mais do que qualquer outra religião, foi o alicerce do desenvolvimento da liberdade individual e da autonomia, valores que sustentam a civilização ocidental.

A ética grega, na melhor das hipóteses, descreve a ordem natural — mas não consegue justificar por que essa ordem deveria obrigar a vontade humana. Um Logos impessoal não tem autoridade moral. Uma ordem cósmica sem um Legislador é apenas um dado de fato, não uma norma vinculante. A vontade pode rebelar-se contra o telos — e sem um Deus justo, que ordena a natureza à perfeição, não há razão última para não o fazer.

A cultura grega teve uma influência indiscutível sobre o desenvolvimento da civilização ocidental, mas o cristianismo não só absorveu o que havia de bom na cultura grega, como também elevou e completou esses aspectos. O cristianismo, ao afirmar que todos os homens são feitos à imagem e semelhança de Deus e têm dignidade intrínseca, levou a uma noção de igualdade moral e liberdade que transcende as limitações da pólis grega.

II. Falsa dicotomia: fé e liberdade não são opostas

Com frequência equiparam a religião à coerção e à obediência cega. Mas isso é um equívoco: o cristianismo não se impõe pela força, mas apela à consciência. O próprio Deus, em sua relação com a criatura racional, respeita sua liberdade. Como ensina a Escritura:

"Se alguém quiser vir após mim..." (Mt 16,24);
"Eis que estou à porta e bato. Se alguém ouvir a minha voz e abrir a porta, entrarei em sua casa e cearei com ele." (Ap 3,20);
"Assim falai, e assim procedei, como devendo ser julgados pela lei da liberdade." (Tiago 2,12).

A adesão à fé deve ser livre, voluntária e racional, pois sem liberdade não há verdadeiro mérito, nem amor genuíno. Isso é mais compatível com o princípio de não agressão do que qualquer utopia secular. Ora, o núcleo do evangelho é voluntarista: salvação pessoal, conversão interior, caridade.

Ninguém deve ser forçado, contra sua vontade, a abraçar a fé, pois o ato de fé é por sua natureza voluntário (Dignitatis Humanae; CDC, cân. 748,2)

Se algum Estado usa da força para impor o cristianismo, afirmar que o cristianismo causou as coerções é tão equivocado quanto dizer que a propriedade privada causa o comunismo; é uma inversão da realidade, pois o comunismo surge precisamente da violação da propriedade. Portanto, a fé forçada é inválida em si mesma, pois viola a natureza do ato de crer, que deve ser livre.

III. Fundamento moral: sem transcendência, o libertarianismo flutua no vácuo

O libertário anticristão busca defender princípios objetivos — como a inviolabilidade do indivíduo e a ilegitimidade da agressão — sem um fundamento transcendente que lhes dê validade universal. Por que a agressão é errada? Por que alguém tem direito à vida, à liberdade, à propriedade? Sem uma explicação transcendental, as respostas para tais perguntas se tornam apenas opiniões ou convenções, não obrigações morais vinculantes. Se a moralidade é puramente humana, então os direitos podem ser modificados ou ignorados conforme a vontade da sociedade. O conceito de direitos naturais, tão caro ao libertarianismo, precisa de um solo metafísico que justifique sua universalidade e imutabilidade. Caso contrário, eles podem ser tratados apenas como acordos utilitários temporários ou preferências culturais, sem qualquer obrigatoriedade para todos os seres humanos em todas as circunstâncias.

Pensadores libertários seculares, como Ayn Rand e Murray Rothbard, tentaram ancorar os direitos naturais na razão humana ou na natureza do homem. Rand baseia sua ética no egoísmo racional, enquanto Rothbard apela à lei natural. Embora essas abordagens busquem objetividade, elas carecem de uma resposta definitiva para por que a razão ou a natureza humana obrigam moralmente todos os indivíduos. Sem um fundamento transcendente, suas concepções permanecem vulneráveis a interpretações subjetivas ou a cálculos utilitários.

Aqui, o cristianismo oferece uma explicação sólida e transcendental que fundamenta os direitos naturais. A visão cristã de que o ser humano foi criado à imagem e semelhança de Deus confere à pessoa uma dignidade intrínseca, imutável e universal. Essa dignidade não depende de fatores externos, como consenso social ou poder político, mas é uma característica inerente ao ser humano pela sua criação divina. A partir dessa perspectiva teológica, torna-se possível afirmar com base sólida que os direitos naturais são dados por Deus e, portanto, são universais e vinculantes.

O cristianismo também é a base de um sistema moral que distingue claramente justiça de legalidade. O Estado pode criar leis, mas isso não significa que essas leis sejam justas. A justiça, sob a ótica cristã, é uma expressão da ordem moral objetiva, algo que transcende as leis humanas e é definido pela vontade divina. Por isso, o libertarianismo cristão vê a agressão como uma violação de uma ordem moral objetiva, e não apenas uma violação de uma convenção social ou de um acordo utilitário.

Se a moralidade e os direitos naturais não forem fundamentados em um Logos criador e legislador, o que acontece é que o conceito de direito natural degenera para algo mais frágil, como um simples acordo utilitário. Nesse cenário, os direitos do indivíduo se tornam algo acordado entre os membros de uma sociedade, em vez de princípios imutáveis e universais. Os direitos podem ser negociados, alterados ou ignorados conforme o interesse do momento.

IV. Fundamento científico: a racionalidade moderna é filha da fé cristã

A ciência moderna só foi possível no contexto cultural cristão. Nenhuma outra civilização — nem a grega, nem a islâmica, nem a chinesa — produziu o método científico como o Ocidente cristão o fez.

Isso se deve a quatro premissas teológicas:
1. Criação racional: O mundo é ordenado por um Deus racional.
2. Distinção entre Criador e criatura: A natureza não é divina e pode ser estudada sem sacrilégio.
3. Valor do trabalho e da observação empírica, herdado do monaquismo.
4. Autonomia institucional, presente nas universidades medievais.
A doutrina cristã da Criação ex nihilo ensina que o mundo foi criado por um Deus racional, sábio e pessoal. Portanto, o cosmos é ordenado, possui leis, e pode ser compreendido pela razão humana — que é imagem do Criador. Isso contrasta fortemente com as cosmovisões panteístas ou mitológicas, onde o mundo é cíclico, arbitrário ou habitado por forças caprichosas.

Sem essa fé no Logos criador, não há razão para crer que a natureza tenha uma ordem inteligível universal e constante, que pode ser descoberta por observação e dedução. A ciência moderna só é possível porque, antes de investigar a natureza, pressupôs-se que ela era investigável — e isso foi uma herança direta do pensamento cristão.

Homens como Bacon, Newton, Kepler e Galileu viam na ciência um modo de glorificar o Criador. O ateísmo cientificista é, portanto, parasitário da teologia cristã, pois toma seus frutos e rejeita suas raízes. A ciência moderna nasceu como filha legítima da fé cristã. E os que hoje a usam contra sua mãe, ou são ingratos, ou ignorantes.

V. O cristianismo como barreira à revolução cultural

O cristianismo é a barreira mais sólida contra a infiltração revolucionária. A chamada "marcha gramsciana", que visa corroer os fundamentos morais da sociedade para subjugar o indivíduo ao coletivo, encontra sua resistência mais firme nos princípios cristãos. A fé cristã, ao proclamar a existência de uma verdade objetiva, de uma lei moral imutável e de uma dignidade humana que transcende o Estado e o consenso social, imuniza a civilização contra o relativismo e o igualitarismo nivelador do marxismo cultural.

Além disso, o cristianismo é uma tradição milenar, profundamente enraizada no cotidiano das pessoas, não sendo uma novidade a ser imposta ou implementada, mas uma força presente há séculos, que permeia a estrutura social, moral e cultural da sociedade. Sua presença constante nas comunidades, desde os tempos mais antigos, oferece uma resistência robusta contra qualquer tentativa de subverter a ordem natural e moral estabelecida.

Não por acaso, tanto Karl Marx quanto Antonio Gramsci identificaram no cristianismo o principal obstáculo à realização de seus projetos revolucionários. Marx chamou a religião de "ópio do povo" porque sabia que uma alma ancorada em Deus não se submete facilmente ao poder terreno; Gramsci, mais sutil, propôs a destruição da cultura cristã como pré-condição para o triunfo do socialismo. Sem essa âncora transcendente, a sociedade torna-se presa fácil das engenharias sociais que pretendem redefinir arbitrariamente o homem, a família e a liberdade.

Conclusão

O libertário anticristão, consciente ou não, nega as fundações mesmas do edifício que habita. Ao rejeitar o cristianismo, cava o abismo sob os próprios pés, privando o ideal libertário de sua base moral, cultural e racional. Ele defende a ética voluntária, a liberdade individual e a ordem espontânea, mas sem o solo metafísico e histórico que torna esses princípios inteligíveis e possíveis. É um erro tentar preservar a liberdade em termos absolutos sem reconhecer as raízes cristãs que a sustentam, pois o cristianismo é a única tradição que a legitima e a viabiliza.

Negar o cristianismo é racionalmente insustentável. A liberdade, como a conhecemos, é filha da fé cristã, que oferece a base moral e metafísica que torna a liberdade tanto desejável quanto possível. Mesmo que ateu, o libertário que ama a liberdade deveria, no mínimo, respeitar — e, idealmente, redescobrir — essas raízes cristãs. Pois sem fé, restam apenas o niilismo e o relativismo, que, eventualmente, desaguam na servidão.

Como nos ensina a tradição: Ubi fides ibi libertas — onde há fé, há liberdade.
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-11 05:52:56

Past week summary

From a Self Custody for Organizations perspective, after analyzing the existing protocols (Cerberus, 10xSecurityBTCguide and Glacier) and reading a bunch of relates articles and guides, have wrapped to the conclusion that this format it is good to have as reference. However, something else is needed. For example, a summary or a map of the whole process to provide an overview, plus a way to deliver all the information and the multy-process in a more enjoyable way. Not a job for this hackathon, but with the right collaborations I assume it's possible to: - build something that might introduce a bit more quests and gamification - provide a learning environment (with testnet funds) could also be crucial on educating those unfamiliar with bitcoin onchain dynamics.

Have been learning more and playing around practicing best accessibility practices and how it could be applied to a desktop software like Bitcoin Safe. Thanks to @johnjherzog for providing a screen recording of his first experience and @jasonbohio for suggesting the tools to be used. (in this case tested/testing on Windows with the Accessibility Insights app). Some insight shared have been also applied to the website, running a full accessibility check (under WCAG 2.2 ADA, and Section 508 standards) with 4 different plugins and two online tools. I recognize that not all of them works and analyze the same parameters, indeed they complement each other providing a more accurate review.

For Bitcoin Safe interface improvements, many suggestions have been shared with @andreasgriffin , including: - a new iconset, including a micro-set to display the number of confirmed blocs for each transaction - a redesigned History/Dashboard - small refinements like adding missing columns on the tables - allow the user to select which columns to be displayed - sorting of unconfirmed transactions - Defining a new style for design elements like mempool blocks and quick receive boxes You can find below some screenshots with my proposals that hopefully will be included in the next release.

Last achievement this week was to prepare the website https://Safe.BTC.pub, the container where all the outcomes f this experiment will be published. You can have a look, just consider it still WIP. Branding for the project has also been finalized and available in this penpot file https://design.penpot.app/#/workspace?team-id=cec80257-5021-8137-8005-eab60c043dd6&project-id=cec80257-5021-8137-8005-eab60c043dd8&file-id=95aea877-d515-80ac-8006-23a251886db3&page-id=132f519a-39f4-80db-8006-2a41c364a545

What's for next week

After spending most of the time learning and reading material, this coming week will be focused on deliverables. The goal as planned will be to provide: - Finalized Safe₿its brand and improve overall desktop app experience, including categorization of transactions and addresses - An accessibility report or guide for Bitcoin Safe and support to implement best practices - A first draft of the Self-Custody for Organizations guide/framework/protocol, ideally delivered through the website http://Safe.BTC.pub in written format, but also as FlowChart to help have an overview of the whole resources needed and the process itself. This will clearly define preparations and tools/hardwares needed to successfully complete the process.

To learn more about the project, you can visit: Designathon website: https://event.bitcoin.design/#project-recj4SVNLLkuWHpKq Discord channel: https://discord.com/channels/903125802726596648/1369200271632236574 Previous SN posts: https://stacker.news/items/974489/r/DeSign_r and https://stacker.news/items/974488/r/DeSign_r

Stay tuned, more will be happening this coming week

originally posted at https://stacker.news/items/977180

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ c631e267:c2b78d3e
2025-05-10 09:50:45

Information ohne Reflexion ist geistiger Flugsand. \ Ernst Reinhardt

Der lateinische Ausdruck «Quo vadis» als Frage nach einer Entwicklung oder Ausrichtung hat biblische Wurzeln. Er wird aber auch in unserer Alltagssprache verwendet, laut Duden meist als Ausdruck von Besorgnis oder Skepsis im Sinne von: «Wohin wird das führen?»

Der Sinn und Zweck von so mancher politischen Entscheidung erschließt sich heutzutage nicht mehr so leicht, und viele Trends können uns Sorge bereiten. Das sind einerseits sehr konkrete Themen wie die zunehmende Militarisierung und die geschichtsvergessene Kriegstreiberei in Europa, deren Feindbildpflege aktuell beim Gedenken an das Ende des Zweiten Weltkriegs beschämende Formen annimmt.

Auch das hohe Gut der Schweizer Neutralität scheint immer mehr in Gefahr. Die schleichende Bewegung der Eidgenossenschaft in Richtung NATO und damit weg von einer Vermittlerposition erhält auch durch den neuen Verteidigungsminister Anschub. Martin Pfister möchte eine stärkere Einbindung in die europäische Verteidigungsarchitektur, verwechselt bei der Argumentation jedoch Ursache und Wirkung.

Das Thema Gesundheit ist als Zugpferd für Geschäfte und Kontrolle offenbar schon zuverlässig etabliert. Die hauptsächlich privat finanzierte Weltgesundheitsorganisation (WHO) ist dabei durch ein Netzwerk von sogenannten «Collaborating Centres» sogar so weit in nationale Einrichtungen eingedrungen, dass man sich fragen kann, ob diese nicht von Genf aus gesteuert werden.

Das Schweizer Bundesamt für Gesundheit (BAG) übernimmt in dieser Funktion ebenso von der WHO definierte Aufgaben und Pflichten wie das deutsche Robert Koch-Institut (RKI). Gegen die Covid-«Impfung» für Schwangere, die das BAG empfiehlt, obwohl es fehlende wissenschaftliche Belege für deren Schutzwirkung einräumt, formiert sich im Tessin gerade Widerstand.

Unter dem Stichwort «Gesundheitssicherheit» werden uns die Bestrebungen verkauft, essenzielle Dienste mit einer biometrischen digitalen ID zu verknüpfen. Das dient dem Profit mit unseren Daten und führt im Ergebnis zum Verlust unserer demokratischen Freiheiten. Die deutsche elektronische Patientenakte (ePA) ist ein Element mit solchem Potenzial. Die Schweizer Bürger haben gerade ein Referendum gegen das revidierte E-ID-Gesetz erzwungen. In Thailand ist seit Anfang Mai für die Einreise eine «Digital Arrival Card» notwendig, die mit ihrer Gesundheitserklärung einen Impfpass «durch die Hintertür» befürchten lässt.

Der massive Blackout auf der iberischen Halbinsel hat vermehrt Fragen dazu aufgeworfen, wohin uns Klimawandel-Hysterie und «grüne» Energiepolitik führen werden. Meine Kollegin Wiltrud Schwetje ist dem nachgegangen und hat in mehreren Beiträgen darüber berichtet. Wenig überraschend führen interessante Spuren mal wieder zu internationalen Großbanken, Globalisten und zur EU-Kommission.

Zunehmend bedenklich ist aber ganz allgemein auch die manifestierte Spaltung unserer Gesellschaften. Angesichts der tiefen und sorgsam gepflegten Gräben fällt es inzwischen schwer, eine zukunftsfähige Perspektive zu erkennen. Umso begrüßenswerter sind Initiativen wie die Kölner Veranstaltungsreihe «Neue Visionen für die Zukunft». Diese möchte die Diskussionskultur reanimieren und dazu beitragen, dass Menschen wieder ohne Angst und ergebnisoffen über kontroverse Themen der Zeit sprechen.

Quo vadis – Wohin gehen wir also? Die Suche nach Orientierung in diesem vermeintlichen Chaos führt auch zur Reflexion über den eigenen Lebensweg. Das ist positiv insofern, als wir daraus Kraft schöpfen können. Ob derweil der neue Papst, dessen «Vorgänger» Petrus unsere Ausgangsfrage durch die christliche Legende zugeschrieben wird, dabei eine Rolle spielt, muss jede/r selbst wissen. Mir persönlich ist allein schon ein Führungsanspruch wie der des Petrusprimats der römisch-katholischen Kirche eher suspekt.

[Titelbild: Pixabay]

Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben und ist zuerst auf Transition News erschienen.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-10 05:45:52

Finale: once the industry-standard of music notation software, now a cautionary tale. In this video, I explore how it slowly lost its crown through decades of missed opportunities - eventually leading to creative collapse due to various bureaucratic intrigues, unforeseen technological changes and some of the jankiest UI/UX you've ever seen.

https://www.youtube.com/watch?v=Yqaon6YHzaU

originally posted at https://stacker.news/items/976219

yakihonne.com iris.to jumble.social Me

@ 4bc7982c:4cb5c39d

2025-05-12 14:21:38

yakihonne.com iris.to jumble.social Me

@ 005bc4de:ef11e1a2
2025-05-12 14:00:42
Hostr

Hive + Nostr = Hostr, a bidirectional bridge.

Hostr is a bidirectional bridge between Nostr and Hive. What you post on one is automatically cross-posted to the other. (See SETUP.md if you want to jump right in and run it.)

This is experimental. Expect that there will be glitches, errors, and corrections to be made. So, consider it very beta, with no guarantees, and use at your own risk.

Nostr and Hive have differences, mainly, Nostr is a protocol and Hive is a blockchain. Nostr does not have a token, although bitcoin is much-loved and used across Nostr. Hive has two main tokens: HIVE and the HBD stablecoin. More importantly, Nostr and Hive have similarities. Both are decentralized and censorship resistant thanks to users owning and controlling their own private keys.

Nostr users - why you might want to bridge to Hive

I feel the #1 reason a Nostr user might wish to use this bridge is to permanently store and chronicle your Nostr notes.
1. Immutability for your Nostr notes. Your notes on Nostr are held on relays; if they go away, your notes go away. (There was a “nosdrive.app” backup, however I do not believe it’s still working.) Hive is immutable. There is no "delete" and even an “edit” on Hive does not erase the original. Like with a wiki page, a Hive edit shows the most recent version, but the original still remains historically. This would give Nostr users a permanent record of their notes in chronological order.
2. Hive is an excellent long form blogging platform with stable and persistent links. Finding old Nostr notes can be difficult.
3. Increase your reach and potentially gain followers. Your content will bridge off of the Nostr island and be opened to 10-30,000 daily Hive users. Go to https://peakd.com/c/hive-133987 and look for “Hive statistics” to see numbers.
4. Earn rewards in HIVE and HBD. “Likes” on Nostr do not reward you monetarily, but every upvote on Hive yields rewards. For bitcoin maxis, these tokens can easily be swapped into sats with tools like the https://v4v.app web app, or others.
5. Help grow Nostr. Every note that bridges over to Hive will have a footer saying something like, “This note originated on Nostr,” with a link back to your Nostr note on njump.me. On that page, a "Join Nostr" button is prominent.
Hive users - why you might want to bridge to Nostr
1. Increase your reach and potentially gain followers. Your content will be bridged off the Hive island and be opened to 17-18,000 daily users. See https://stats.nostr.band for Nostr stats.
2. Earn bitcoin sats in the form of “zaps.” Nostr does not have a token. But, it has a strong culture of zapping (tipping) bitcoin satoshis to other users to reward quality content. Memes are loved and often zapped too.
3. Unlimited posting. Nostr is not held back by posting or activity limitations, such as with Resource Credits or community norms that frown on posting too often.
4. Even more censorship resistance. Hive is truly censorship-free in that posted content, no matter the content, does indeed posted. However, front ends can choose to show or not show content that the community has downvoted. Nostr is more free speech or censorship resistant...you post it, it's posted. (Relays can choose to relay it or not, accept it or reject it, but you could run your own relay.)
5. Help grow Hive. Every post that bridges over to Nostr will have a footer saying something like, “This post originated on Hive,” with a link back to your Hive blockchain post. This brings wider exposure to Hive.
Quirks about Nostr and Hive

If you’re unfamiliar with Nostr, it has a few quirks:
- You have one private key, called an “nsec”. It goes along with your “npub”, your public key. Your npub is your username, your nsec IS your account.
- You simply need an nsec, then a “client” which is a front end.
- You need to add “relays” to your client in order to connect. This is very easy, but how to do it depends on the client. Client's usually walk you through this when you start.
- Short form content (like the old "Tweets") are called kind 1 notes. Long form notes, like most Hive posts, are called kind 30023.
If you’re unfamiliar with Hive, it has more quirks:
- Hive has five private keys, yes, five. Each has a specific purpose. From least powerful to most powerful, they are: posting key (to post), active key (to move tokens), owner key (to do anything), memo key (to dm/pm), and backup/master private key (to totally restore all keys). Don’t worry about all the keys. For Hostr, we only deal with posting notes/posts, so the posting key is all we deal with.
- Hive has a culture of frowning on posting too often. Doing so can be seen as trying to milk the HIVE/HBD rewards that you gain from upvotes. Too much posting can be viewed as spamming and result in downvotes (this hurts your Web-of-Trust score, called “reputation” on Hive, and is shown alongside your username; you want to grow and keep your reputation up). The chain also has a 5-minute cool-down rule coded in: after posting, you cannot post for another five minutes.
- Additionally, to avoid spam, Hive actions burn “Resource Credits” or RCs. Think of RCs as the charge % in your phone battery. Every action on Hive uses RCs, so they dwindle with every use. Posting is high in RC cost. Bad news: if you run out of RCs, you’re unable to do things on Hive. Good news: RCs also recharge. If out of RCs, you can wait and then do things later. For the Hostr script, over-posting means the script will post until RCs are exhausted, then it will stall until RCs are recharged, post again, stall, etc. You can check your RCs in many places, such as a Hive explorer like https://hivescan.info and entering your Hive username. If you have RC issues, reach out for help.
You don't want to over-post on Hive. To avoid over-posting, Hostr has two versions of the script:
1. bidirectional-longform30023.js
  - Nostr ➡️ Hive - Listens only for kind 30023 (long form) Nostr notes to bridge over to Hive. Kind 1 short form notes are ignored.
  - Hive ➡️ Nostr - Any Hive post over 380 characters gets truncated as a kind 1 (short form) Nostr note (with a link back to the full Hive post).
2. bidirectional-bridge.js
  - Nostr➡️Hive - This script listens for both kind 1 (short form) and kind 30023 (long form) Nostr notes and bridges both over to Hive.
  - Hive ➡️ Nostr - Same as above (380+ is truncated).
Which script version should I use?
1. If you post frequently on Nostr (more than 2 times per day?), the bidirectional-longform30023.js script is likely best. Per Hive community norms, you don't want to post too often on there. With this script version, only long form notes will bridge over from Nostr to Hive.
2. For newcomers to Hive, I would start with this script to be safe.
3. If in doubt, use this script.
4. If you post infrequently on Nostr (2 times per day or fewer?), the bidirectional-bridge.js (both kinds 1 and 30023) might work fine for you.
Nostr users - how to begin

You’ll need a Hive account. You can see sign-up options at https://signup.hive.io. Some options are free, others are not. I (crrdlx) have some free “VIP tickets” to sign up with and you are welcome to use one if you wish, see https://crrdlx.vercel.app/hive-vip-ticket.html. If the tickets there are already spent, contact me and I'll get you set up.

As with Nostr, the critical thing with a Hive account is saving your keys. Hive has multiple keys, just save them all. We’ll only use the “posting key” for the Hostr bridge, however. The other keys can be used on Hive if you wish. (For instance, the "active key" is used to handle your HIVE/HBD rewards earned, the "memo key" for private messages.)

Once signed up (and keys are safe), you can adjust your Hive account/profile using any Hive front end like https://peakd.com/username, https://ecency.com/username, or https://hive.blog/username. Just remember, every action on Hive burns RCs, keep an eye on that.

You can learn more about Hive at https://hivewiki.vercel.app if you wish.

See the "Setting up..." section below to set up the bridge.

Hive users - how to begin

You’ll need a Nostr account. Getting a Nostr "account" is nothing more than generating keys. A simple way to do this is at https://nstart.me If you wish to dig into details, take a look at http://nostrwiki.crrdlx.infinityfreeapp.com/doku.php?id=wiki:get-started

As with Hive, you simply need to safely store your private keys. On Nostr, your private key is called your “nsec” (sec, as in “secret”). Your public key is your “npub” (pub, as in "public"). Your nsec is all you need, but just so you know, your private key comes in two formats: (a) your nsec, and (b) the “hex” form (same key, just different forms). With the Hostr bridge, we’ll use the hex private key. Depending on how you join Nostr, your hex key may be given to you at sign up. But, even if it's not, you can always check back-and-forth between nsec and hex keys using a tool like https://nostrtool.com and choosing "Load a privkey from nsec/hex".

Again, just save your nsec and/or hex private key and you’re set.

You can learn more about Nostr at https://nostrwiki.vercel.app if you wish.

See the "Setting up..." section below to set up the bridge.

Setting up the Hostr bridge

To set up the bridge, see SETUP.md in the repo below. The Hostr bridge has a bit of technicals behind it, but don't get intimidated. Because technical things change, I’ll keep the technical how-to instructions housed at https://github.com/crrdlx/hostr

Disclaimer

This is an experimental bridge. Expect that there will be glitches, errors, and corrections to be made. So, consider it very beta, with no guarantees, and use at your own risk. Source code: https://github.com/crrdlx/hostr

Built with ❤️ by crrdlx

Connect on Hive: @crrdlx

Connect on Nostr: nostr:npub1qpdufhjpel94srm3ett2azgf49m9dp3n5nm2j0rt0l2mlmc3ux3qza082j

All contacts: https://linktr.ee/crrdlx
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-10 05:34:46

For generations before generative text, writers have used the em dash to hop between thoughts, emotions, and ideas. Dickens shaped his morality tales with it, Woolf’s stream-of-consciousness flowed through it, Kerouac let it drive his jazz-like prose. Today, Sally Rooney threads it through her quiet truths of the heart.

But this beloved punctuation mark has become a casualty of the algorithmic age. The em dash has been so widely adopted by AI-generated text that even when used by human hands, it begs the question: was this actually written or apathetically prompted?

The battle for the soul of writing is in full swing. And the human fightback starts here. With a new punctuation mark that serves as a symbol of real pondering, genuine daydreaming, and true editorial wordsmithery. Inspired by Descartes’ belief that thinking makes us human, the am dash is a small but powerful testament that the words you’ve painstakingly and poetically pulled together are unequivocally, certifiably, and delightfully your own.

Let's reclain writig from AI—oneam dash at time.

Download the fonts:

— Aereal https://bit.ly/3EO6fo8 — Times New Human https://bit.ly/4jQTcRS

Learn more about the am dash

https://www.theamdash.com

originally posted at https://stacker.news/items/976218

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-10 05:11:27

Consider the following two charts from A History of Clojure which detail the introduction and retention of new code by release for both Clojure and for Scala.

While this doesn't necessarily translate to library stability, it's reasonable to assume that the attitude of the Clojure maintainers will seep into the community. And that assumption is true.

Consider a typical Javascript program. What is it comprised of? Objects, objects, and more objects. Members of those objects must be either introspected or divined. Worse, it's normal to monkeypatch those objects, so the object members may (or may not) change over time.

Now, consider a typical Clojure program. What is it comprised of? Namespaces. Those namespaces contain functions and data. Functions may be dynamically generated (via macros), but it is extremely rare to "monkeypatch" a namespace. If you want to know what functions are available in a namespace, you can simply read the source file.

Continue reading https://potetm.com/devtalk/stability-by-design.html

originally posted at https://stacker.news/items/976215

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ d360efec:14907b5f
2025-05-10 03:57:17

Disclaimer: * การวิเคราะห์นี้เป็นเพียงแนวทาง ไม่ใช่คำแนะนำในการซื้อขาย * การลงทุนมีความเสี่ยง ผู้ลงทุนควรตัดสินใจด้วยตนเอง

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 5383d895:7b141166
2025-05-12 13:02:58

LOVE678 là một nền tảng giải trí trực tuyến hiện đại, được thiết kế để mang đến cho người dùng những trải nghiệm thú vị, an toàn và dễ dàng tiếp cận. Giao diện của nền tảng này rất thân thiện với người dùng, giúp mọi người có thể dễ dàng tìm kiếm các dịch vụ mà mình cần một cách nhanh chóng và thuận tiện. Từ việc truy cập vào các tính năng giải trí cho đến việc quản lý tài khoản, mọi thao tác trên LOVE678 đều được tối ưu hóa để đảm bảo người dùng không gặp phải bất kỳ sự phức tạp nào. Bên cạnh đó, LOVE678 cũng cung cấp tốc độ truy cập nhanh chóng, ổn định trên nhiều thiết bị, từ máy tính để bàn đến điện thoại di động, giúp người dùng có thể tận hưởng dịch vụ mọi lúc, mọi nơi mà không gặp phải sự gián đoạn. Nền tảng này đặc biệt chú trọng đến bảo mật thông tin, với các công nghệ mã hóa tiên tiến giúp bảo vệ dữ liệu người dùng một cách tối ưu. Chính nhờ vào những tính năng vượt trội này, LOVE678 đã và đang trở thành lựa chọn ưu tiên của nhiều người dùng hiện đại.

Không chỉ chú trọng đến sự tiện lợi và bảo mật, LOVE678 còn đặc biệt quan tâm đến việc nâng cao trải nghiệm người dùng thông qua việc cung cấp dịch vụ khách hàng chất lượng cao. Đội ngũ hỗ trợ khách hàng của LOVE678 luôn túc trực 24/7, sẵn sàng giải đáp mọi thắc mắc và xử lý các vấn đề mà người dùng gặp phải trong suốt quá trình sử dụng nền tảng. Người dùng có thể dễ dàng liên hệ với đội ngũ hỗ trợ qua các kênh chat trực tuyến, email hay điện thoại để được giúp đỡ kịp thời. Điều này không chỉ giúp người dùng cảm thấy yên tâm mà còn tạo ra một mối liên kết bền chặt giữa LOVE678 và cộng đồng người sử dụng. Bên cạnh đó, LOVE678 cũng thường xuyên tổ chức các chương trình khuyến mãi, sự kiện và hoạt động giao lưu cộng đồng, tạo cơ hội để người dùng trải nghiệm thêm nhiều dịch vụ hấp dẫn và thú vị. Từ đó, nền tảng này không chỉ là một công cụ giải trí mà còn là một không gian kết nối, giúp người dùng giao lưu, học hỏi và chia sẻ những giá trị hữu ích.

Để đáp ứng nhu cầu ngày càng cao của người dùng, LOVE678 luôn cải tiến và phát triển các tính năng mới, đồng thời không ngừng nâng cấp hệ thống để duy trì sự ổn định và hiệu suất hoạt động. Nền tảng này luôn đặt mục tiêu tạo ra một môi trường trực tuyến an toàn, thú vị và chất lượng, nhằm mang đến những trải nghiệm giải trí tuyệt vời nhất cho người sử dụng. Các tính năng của LOVE678 được thiết kế không chỉ để đáp ứng nhu cầu giải trí mà còn nhằm cung cấp những công cụ tiện ích, giúp người dùng có thể dễ dàng quản lý tài khoản và tối ưu hóa quá trình sử dụng. Với sự cam kết không ngừng phát triển và nâng cao chất lượng dịch vụ, LOVE678 đang từng bước khẳng định vị thế của mình trong ngành giải trí trực tuyến, đồng thời tiếp tục xây dựng niềm tin vững chắc trong lòng người dùng. Nền tảng này không chỉ là nơi để thư giãn, mà còn là nơi để kết nối và phát triển, giúp mọi người trải nghiệm những phút giây giải trí đích thực trong một không gian trực tuyến an toàn và tiện lợi.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-08 05:25:48

Safe Bits & Self Custody Tips

The journey of onboarding a user and create a bitcoin multiSig setup begins far before opening a desktop like Bitcoin Safe (BS) or any other similar application. Bitcoin Safe seems designed for families and people that want to start exploring and learning about multiSig setup. The need for such application and use of it could go much further, defining best practices for private organizations that aim to custody bitcoin in a private and anonymous way, following and enjoy the values and standards bitcoin has been built for.

Intro

Organizations and small private groups like families, family offices and solopreneurs operating on a bitcoin standard will have the need to keep track of transactions and categorize them to keep the books in order. A part of our efforts will be spent ensuring accessibility standards are in place for everyone to use Bitcoin Safe with comfort and safety.

We aim with this project to bring together the three Designathon ideas below: - Bitcoin Safe: improve its overall design and usability. - No User Left Behind: improve Bitcoin Safe accessibility. - Self-custody guidelines for organizations: How Bitcoin Safe can be used by private organization following best self-custody practices.

We are already halfway of the first week, and here below the progress made so far.

Designing an icon Set for Bitcoin Safe

One of the noticeable things when using BS is the inconsistency of the icons, not just in colors and shapes, but also the way are used. The desktop app try to have a clean design that incorporate with all OS (Win, macOS, Linux) and for this reason it's hard to define when a system default icon need to be used or if a custom one can be applied instead. The use of QT Ui framework for python apps help to respond to these questions. It also incorporates and brig up dome default settings that aren't easily overwritten.

Here below you can see the current version of BS:

Defining a more strict color palette for Bitcoin Safe was the first thing!

How much the icons affect accessibility? How they can help users to reach the right functionality? I took the challenge and, with PenPot.app, redesigned the icons based on the grid defined in the https://bitcoinicons.com/ and proposing the implementation of it to have a cleaner and more consistent look'n feel, at least for the icons now.

What's next

I personally look forward to seeing these icons implemented soon in Bitcoin Safe interface. In the meantime, we'll focus on delivering an accessibility audit and evaluate options to see how BS could be used by private organizations aiming to become financially sovereign with self-custody or more complex bitcoin multiSig setups.

One of the greatest innovations BS is bringing to us is the ability to sync the multiSig wallets, including PBST, Categories and labels, through the nostr decentralized protocol, making current key custodial services somehow obsolete. Second-coolest feature that this nostr implementation brings is the ability to have a build-in private chat that connect and enable the various signers of a multiSig to communicate and sign transactions remotely. Where have you seen something like this before?

Categories UX and redesign is also considered in this project. We'll try to understand how to better serve this functionality to you, the user, really soon.

Stay tuned!

originally posted at https://stacker.news/items/974488

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ c3e23eb5:03d7caa9
2025-05-12 13:00:36
The issue I have with the term "mesh networks" is that it is associated with a flat network topology. While I love the idea of avoiding hierarchy, this simply doesn't scale. Data Plane: How the Internet Scales

The internet on the scales because it has a tree like structure. As you can see in the diagram below, global (tier 1) ISPs branch out to national (tier 2) ISPs who in turn branch out to local (tier 3) ISPs.

``` ,-[ Tier 1 ISP (Global) ]─-───────[ Tier 1 ISP (Global) ] / |
/ ▼
[IXP (Global)]═══╦═══[IXP (Global)]
║
Tier 2 ISP (National)◄──────────╗
/ \ ║
▼ ▼ ║
[IXP (Regional)]════╬══[IXP (Regional)] ║
/ \ ║
▼ ▼ ║
Tier 3 ISP (Local) Tier 3 ISP (Local) ║
| | ║
▼ ▼ ▼
[User] [User] [Enterprise]

▲ IXPs are physical switch fabrics - members peer directly ▲ Tier 1/2 ISPs provide transit through IXPs but don't control them ```

This structure also reflects in IP addresses, where regional traffic gets routed by regional tiers and global traffic keeps getting passed up through gateways till it reaches the root of the tree. The global ISP then routes the traffic into the correct branch so that it can trickle down to the destination IP at the bottom. 12.0.0.0/8 - Tier 1 manages routing (IANA-allocated) └─12.34.0.0/16 - Tier 2 allocated block (through RIR) └─12.34.56.0/24 - Tier 3 subnet via upstream provider ├─12.34.56.1 Public IP (CGNAT pool) └─192.168.1.1 Private IP (local NAT reuse)

Balancing idealism with pragmatism

This approach to scaling is much less idealistic than a flat hierarchy, because it relies on an authority (IANA) to assign the IP ranges to ISPs through Regional Internet Registries (RIRs). Even if this authority wasn't required, the fact that many users rely on few Tier 1 ISPs means that the system is inherently susceptible to sabotage (see 2019 BGP leak incident).

Control Plane: the internet is still described as decentralised

The internet is still described as decentralised because there is a flat hierarchy between tier 1 ISPs at the root of the tree. ``` INTERNET CORE (Tier 1 ISPs)

AT&T (AS7018) <══════════> Deutsche Telekom (AS3320) ║ ╔════════════════════╗ ║ ║ ║ ║ ║ ╚══>║ NTT (AS2914) ║<══╝ ║ ║ ║ ║ ║ ║ ╚═══════> Lumen (AS3356) ║ ║ ╚════╩════════════> Telia (AS1299)

```

The border gateway protocol (BGP) is used to exchange routing information between autonomous systems (ISPs). Each autonomous system is a branch of the "internet tree" and each autonomous system advertises routes to downstream autonomous systems (branches). However, the autonomous systems at the root of the tree also maintain a record of their piers, so that they can forward traffic to the correct peer. Hence, the following is a more complete diagram of the internet: ```
```
          INTERNET CORE (TIER 1 MESH)  
          ╔══════════════╦═════════════╦════════╦═════════════╗  
          ║              ║             ║        ║             ║  
        AT&T (AS7018) <══╬══> Lumen (AS3356) <══╬══> NTT (AS2914)  
          ║              ║                      ║          
          ║              ║                      ║          
          ║              ╚══> Telia (AS1299) <══╝        
          ║                               ║          
          ╚═══════════════════════════════╝          
          ║                               ║          
          ╚═> Deutsche Telekom (AS3320) <═╝        
                ║                        
   TREE HIERARCHY BELOW - MESH ABOVE  
                ║                     
                ▼  
         [ Tier 1 ISP ]───────────────────┐  
      /           |                       |  
     /            ▼                       ▼ 
   [IXP]═══╦═══[IXP]                    [IXP]  
           ║                              ║  
           ▼                              ▼  
     Tier 2 ISP◄──────────╗           Tier 2 ISP◄───────╗  
    /       \             ║            /     \          ║  
   ▼         ▼            ║           ▼       ▼         ║  
   [IXP]═╦[IXP]           ║          [IXP]═╦[IXP]       ║  
    /     \               ║           /     \           ║  
   ▼       ▼              ▼          ▼       ▼          ▼  
   Tier 3 ISP            User       Tier 3 ISP      Enterprise
```
```

So its a mesh network - whats wrong with that?

In the example above, NTT can only send traffic to Deutsche Telekom via Lumen or AT&T. NTT relies on its peers to maintain a correct record of the IP range that they are responsible for, so that traffic that was intended for Deutsche Telekom doesn't end up in the wrong network. An intentional or even accidental error in an autonomous system's routing tables can be detrimental to the flow of traffic through the network.

Hence, mesh networks require: * Reliability: peers rely on each-other not to fail (e.g., 2019 AWS US-East-1 availability) * Trust: peers must be honest about address ranges (e.g., 2018 BGP hijacking incident) * Central planning: BGP traffic engineering determines which route a packet takes

Application Layer Innovations

Now that we have a rough overview of how the internet is broken, lets think about what can still be done. The flat hierarchy that we associate with mesh networks sounds beautiful, but it doesn't scale. However, the tree-like structure assumes that most participants in the network rely on an authority to give them an address or a range of addresses so that they can communicate.

Overlay networks

Fortunately all it takes to interact with someone on nostr is their public key. The recipients client will render your signed and/or encrypted event no matter how it reaches them. Whether your note reaches them over the internet, over some other network or via a carrier pigeon doesn't matter. nostr:npub1hw6amg8p24ne08c9gdq8hhpqx0t0pwanpae9z25crn7m9uy7yarse465gr is working on a NIP for that and I'm sure he will share an explanation of how it works.

Bitcoin Instead of a Routing Algorithm

Now that we have digital bearer assets (e-cash), users can pay their internet gateway (TollGate) for access to the internet even though they are still offline. Once the TollGate has redeemed the e-cash, it gives the user access to the internet.

Frictionless Switching between ISPs (TollGates)

Legacy internet service providers use KYC money (fiat) to transfer the cost of the infrastructure to their users. However, this means that they are able to identify which packet belongs to which user. The KYC nature of their interaction with the users also makes it difficult for users to switch ISPs when service providers undercut each-other. Internet users who are on e-cash rails can hop between ISPs frictionlessly since they buy small amounts of data frequently in a granular manner.

Users that have access to independent competing TollGates can switch between them freely, so its impossible for any one TollGate to prevent a user from connecting to the internet. The only thing a TollGate can do is attract traffic by providing cheaper and/or faster internet access.

Anyone can arbitrage connectivity

Now that users have non KYC internet, there is nothing stopping them from reselling access to their internet connection. Anyone who has a WiFi router and access to a cheap internet connection can act as a range extender by re-selling access to that gateway for people who aren't able to connect directly.

Now the route that the traffic takes through the network is determined dynamically by the markets. The individual TollGate operators select their gateways and set their prices when they create a business model. The customers select the route that best meets their needs by selecting a gateway for their next purchase.
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-08 05:08:36

Welcome back to our weekly JABBB, Just Another Bitcoin Bubble Boom, a comics and meme contest crafted for you, creative stackers!

If you'd like to learn more, check our welcome post here.

This week sticker: Bitcoin Sir

You can download the source file directly from the HereComesBitcoin website in SVG and PNG. Use this sticker around SN with the code ![](https://m.stacker.news/71417)

The task

Make sure you use this week sticker to design a comic frame or a meme, add a message that perfectly captures the sentiment of the current most hilarious takes on the Bitcoin space. You can contextualize it or not, it's up to you, you chose the message, the context and anything else that will help you submit your comic art masterpiece.

Are you a meme creator? There's space for you too: select the most similar shot from the gifts hosted on the Gif Station section and craft your best meme... Let's Jabbb!

If you enjoy designing and memeing, feel free to check out the JABBB archive and create more to spread Bitcoin awareness to the moon.

Submit each proposal on the relative thread, bounties will be distributed when enough participants submit options.

PS: you can now use HereComesBitcoin stickers to use on Stacker.News

₿e creative, have fun! :D

originally posted at https://stacker.news/items/974483

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ cecdc1e8:b6c264ee
2025-05-12 12:41:57

GM

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-07 06:56:25

Wild parrots tend to fly in flocks, but when kept as single pets, they may become lonely and bored https://www.youtube.com/watch?v=OHcAOlamgDc

Source: https://www.smithsonianmag.com/smart-news/scientists-taught-pet-parrots-to-video-call-each-other-and-the-birds-loved-it-180982041/

originally posted at https://stacker.news/items/973639

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ b099870e:f3ba8f5d
2025-05-12 12:37:43

The hustler's every waking hour is lived with both the practical and the subconscious knowledge that if he ever relaxes, if he ever slows down,the other hungry, restless foxes,ferrets, wolves and vultures out there with him won't hesitate to make him their prey.

Quote in The 50th Law that I'm currently reading

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-07 06:29:52

Your device, your data. TRMNL's architecture prevents outsiders (including us) from accessing your local network. TRMNAL achieve this through 1 way communication between client and server, versus the other way around. Learn more.

Learn more at https://usetrmnl.com/

originally posted at https://stacker.news/items/973632

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-07 06:16:30

Here’s Sean Voisen writing about how programming is a feeling:

For those of us who enjoy programming, there is a deep satisfaction that comes from solving problems through well-written code, a kind of ineffable joy found in the elegant expression of a system through our favorite syntax. It is akin to the same satisfaction a craftsperson might find at the end of the day after toiling away on well-made piece of furniture, the culmination of small dopamine hits that come from sweating the details on something and getting them just right. Maybe nobody will notice those details, but it doesn’t matter. We care, we notice, we get joy from the aesthetics of the craft.

This got me thinking about the idea of satisfaction in craft. Where does it come from?

Continue Reading https://blog.jim-nielsen.com/2025/craft-and-satisfaction/

originally posted at https://stacker.news/items/973628

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 55f04590:2d385185
2025-05-12 12:34:10

Behind the scenes, a lot has happened over the past weeks.

The design of the book’s pages is nearly finished. I’ve selected and placed the illustrations and sketches I’ll feature and I’m close to finalising the Introduction section. All that’s left to do is a small photo shoot of some things from my archives, selecting one or two more articles for the Context section, and illustrating the articles.

After that I’ll print a dummy and kick off the second round of iteration—crossing T’s, dotting I’s. (And then I’ll cross those T’s and dot those I’s again and again because, surely, more things will arise.)

In parallel, and perhaps most importantly, I’m working on the design of the cover. I have a few ideas I’d like to discuss with the printer to learn more about the various possibilities and costs.

Book site

The book is now also available for pre-order through its own website, where you can pay for it in euros or dollars, if you prefer. BTC payments are still possible, too.

Originally I only offered one pre-order option that included rewards, like a print and a sticker pack. I’ve now named that the Collectors Edition, and added a separate option to order just the book (without additional rewards) at a reduced price.

Once the book is out in the world, this site is where I’ll have it up for sale. I’ll make the articles and illustrations from the Context section available there too. They’ll be published, in their entirety, under the Creative Commons Share-alike license.

Promo video

My friend Lilia shot and edited a short promotional video that provides a glimpse behind the scenes in my studio in Amsterdam, a peek at the book’s production process, and a sneak preview of the first spreads. While the process was new to me, this video was a lot of fun to make and I’m proud of the result.

Pre-orders

The total number of pre-orders has grown to 76—12 of which came through the new website. I initially thought I’d be selling 50 pre-orders at most, so things are definitely exceeding my expectations.

Feel free to place your pre-order through the new site, or use the Geyser crowdfund campaign to secure your copy.

Up next

In my next blog I’ll dive a little deeper into the technical side of the book. I’ll take you through the different kinds of paper I’ll use, the printing methods we’ll employ, and how the book will be bound and finished.

Keep your eyes peeled! Thomas

Previous updates

The NoGood art book announcement Update 01 – Humble beginnings Update 02 – Throwback Update 03 – Loops

Pre-order a book

The NoGood art book is available as a pre-order on book.nogood.studio, where you can pay for it in euros or dollars, if you prefer. BTC payments are still possible, too.

Alternatively, visit the Geyser crowdfund campaign to secure your copy.

originally posted at https://stacker.news/items/978096

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-07 06:03:29

CryptPad

Collaboration and privacy. Yes, you can have both Flagship instance of CryptPad, the end-to-end encrypted and open-source collaboration suite. Cloud administered by the CryptPad development team. https://cryptpad.fr/

ONLYOFFICE DocSpace

Document collaboration made simpler. Easily collaborate with customizable rooms. Edit any content you have. Work faster using AI assistants. Protect your sensitive business data. Download or try STARTUP Cloud (Limited-time offer) FREE https://www.onlyoffice.com/

SeaFile

A new way to organize your files Beyond just syncing and sharing files, Seafile lets you add custom file properties and organize your files in different views. With AI-powered automation for generating properties, Seafile offers a smarter, more efficient way to manage your files. Try it Now, Free for up to 3 users https://seafile.com/

SandStorm

An open source platform for self-hosting web apps Self-host web-based productivity apps easily and securely. Sandstorm is an open source project built by a community of volunteers with the goal of making it really easy to run open source web applications. Try the Demo or Signup Free https://alpha.sandstorm.io/apps

NextCloud Hub

A new generation of online collaboration that puts you in control. Nextcloud offers a modern, on premise content collaboration platform with real-time document editing, video chat & groupware on mobile, desktop and web. Sign up for a free Nextcloud account https://nextcloud.com/sign-up/

LinShare

True Open Source Secure File Sharing Solution We are committed to providing a reliable Open Source file-sharing solution, expertly designed to meet the highest standards of diverse industries, such as government and finance Try the Demo https://linshare.app/

Twake Drive

The open-source alternative to Google Drive. Privacy-First Open Source Workplace. Twake workplace open source business. Improve your effeciency with truly Open Source, all-in-one digital suite. Enhance the security in every aspect of your professional and private life. Sign up https://sign-up.twake.app/

SpaceDrive

One Explorer. All Your Files. Unify files from all your devices and clouds into a single, easy-to-use explorer. Designed for creators, hoarders and the painfully disorganized. Download desktop app (mobile coming soon) https://www.spacedrive.com/

ente

Safe Home for your photos Store, share, and discover your memories with end-to-end encryption. End-to-end encryption, durable storage and simple sharing. Packed with these and much more into our beautiful open source apps. Get started https://web.ente.io

fileStash

Turn your FTP server into... Filestash is the enterprise-grade file manager connecting your storage with your identity provider and authorisations. Try the demo https://demo.filestash.app

STORJ

Disruptively fast.‍ Globally secure. S3-compatible distributed cloud services that make the most demanding workflows fast and affordable. Fast track your journey toward high performance cloud services. Storj pricing is consistent and competitive in meeting or exceeding your cloud services needs. Give the products a try to experience the benefits of the distributed cloud. Get Started https://www.storj.io/get-started

FireFile

The open‑source alternative to Dropbox. Firefiles lets you setup a cloud drive with the backend of your choice and lets you seamlessly manage your files across multiple providers. It revolutionizes cloud storage management by offering a unified platform for all your storage needs. Sign up Free https://beta.firefiles.app

originally posted at https://stacker.news/items/973626

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ d360efec:14907b5f
2025-05-12 04:01:23

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 0861144c:e68a1caf
2025-05-12 12:33:43

This is my Bitcoin full node. There are many like it, but this one is mine. My node is my best friend. It is my life. I must master it as I must master my life. Without me, my node is useless. Without my node, I am useless. I must run my node true. I must verify my enemy who is trying to dilute me. I must reject his inflationary blocks. I will. Bitstein (2019)

I love debates. I'm one of those people who, just for fun, analyzes Abraham Lincoln’s speeches on slavery during his election campaigns, or revisits the Frost-Nixon debates—or pretty much any speech I can get my hands on. The essence of debates—and now that I've discovered Socratic seminars—even further enriches the community itself. Where we, as a Bitcoin community, stand superior in every sense of the word is that we don't just talk to stake out positions; a Bitcoiner takes a stand through their actions.

And that's exactly what we've seen over these past few weeks of debate about OP_RETURN.

Many people—instinctively, I’d say—are inviting Bitcoin maximalists to move over to ETH and create non-monetary use cases, even as those same people are the ones loudly promoting and encouraging everyone to get Bitcoinized. So, we find ourselves in a clear contradiction that remains largely misunderstood, especially when podcasters who have never reviewed a single pull request, don't know how the merge works, and don't even have a GitHub account, suddenly want to jump into a debate encouraging others to switch node classes.

As for me, that’s totally fine. The reason is simple: if you are a true Bitcoiner, it doesn't matter whether you understand programming (or not), use Knots, Core[^1], or any other client—as long as you run your own node. I believe this debate helped motivate people and warned them about the real danger of not running their own node.

[^1]: I encourage people to download Core.

Why is it important to run your own node?

When people are using Bitcoin in ways you disagree with, or creating use cases you don't support, the best way to express your disapproval is through your node. Because at the end of the day, it’s the node that allows us to verify transactions—it’s the step before final broadcast to the blockchain. Every node that gets deployed is another victory for the community against reliance on trust; every downloaded node strengthens user privacy.

The fastest way to destroy Bitcoin is by discouraging the use of personal nodes, because centralized services thrive when fewer people use this critical tool.

Use your node.

originally posted at https://stacker.news/items/978094

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 7460b7fd:4fc4e74b
2025-05-12 12:23:54
警惕：那些“帮你”保管密钥的人

—— 多签钱包中的隐形风险与逻辑陷阱

“我们可以帮您设置一个更安全的钱包。” 这句话，听上去就像是关心，其实却可能是一次有预谋的接管。

摘要

多签钱包被广泛视为提升数字资产安全性的“进阶方案”，尤其适用于不希望将所有信任寄托于单一点故障（如一把私钥）的人群。然而，在这些看似“民主化”、“抗单点失败”的技术结构背后，仍潜藏着极为隐秘且被低估的风险。

本文聚焦两类常见却高度隐蔽的逻辑攻击模型：
- 替换 xpub 并接管下一层级地址生成；
- 伪造 k-of-n 多签结构，在形式上给予用户参与感，实则实现单人提款。
在未引入 Taproot 的传统多签结构下，这类攻击已能轻易完成。而即便在 Taproot 和 MuSig2 合约模型下，攻击者也可以借助合成结构进一步隐藏其篡改行为。

本报告不仅梳理攻击逻辑，更强调“人性中的信任误区”——攻击者不需要主动索取密钥，只需要维持友善形象，自会有用户主动递交钥匙。更令人警惕的是，在某些极端场景下，这类“被信任的服务商”甚至可能向受害者收取“保管密钥”的费用后再实施盗窃，形成双重获利。

Taproot 虽然在结构上增强了隐私与复杂性，但也使验证逻辑失去了可直观还原的优势。随着时间推移、服务厂商退出市场乃至私有恢复流程被锁死，用户极可能落入无法恢复的“密钥黑箱”中。

阅读本文，希望你能意识到：

真正的安全，从不是托付给别人帮你“多签”，而是你真正理解你签了什么、和谁签的、签名之后将通往哪一个脚本。

多签钱包的逻辑攻击向量分析

以 xpub 替换与伪造 k-of-n 结构为例

攻击模型一：替换 xpub 实现地址劫持

场景设定

攻击者假扮为友好的钱包初始化服务者，主动提出“免费帮你生成一个更安全的多签钱包”。表面上，他为你设置了标准的 HD 多签结构，实际上却在关键的派生路径中，悄悄将本应由你或另一个可信方持有的 xpub 替换为他自己的。

在 HD 钱包结构（例如 BIP45、BIP67）中，用户通常无法直观验证每一个新地址是否仍属于原来的签名组。这种设计让“看上去很安全”的地址，可能早已成为攻击者可完全支配的提款口袋。

攻击结构（逻辑表示）
- 假设多签参与者为 P1, P2, P3
- 攻击者控制伪造者身份 P1'，实际替代掉用户的 P1
- 地址生成函数为：
Addr = f(xpub(P1'), xpub(P2), xpub(P3))
- 用户未验证 xpub 时，成立：
∃ Addr_i ∈ wallet, spendable_by(attacker)

换言之，钱包中的某些地址虽然看起来正常，但已可被攻击者花费。

人性陷阱提示

用户往往不认为“地址生成这件事”是需要人工检查的，特别是在使用 Ledger、Trezor 等硬件钱包时形成了“签名即安全”的错觉。而攻击者只需一次替换，就能悄悄监视整个钱包生命周期。

更重要的是，攻击者不需要向你“索取密钥”，他只需维持友善、专业甚至略带“为你好”的姿态。在 100 个用户中，总会有一部分人，在受到“信任感”与“他人看起来更专业”的影响下，主动提出将某个密钥托管给对方，甚至支付一定“密钥保管费”作为安全保障。这类行为并非愚蠢，而是人性的一部分。

这种松懈与依赖，背后深植着心理学上著名的「责任分散效应（diffusion of responsibility）」。当责任从“自己一人持有私钥”转变为“我们多人共同掌控”时，大脑会自动削弱“必须百分百保护密钥”的紧迫感；一旦密钥有三份或五份，人就会默认“即使我丢了一份也无所谓”，由此降低警惕，弱化加密习惯的执行力度。

尤其是在多签结构下，密钥不再是“唯一真理”。你开始认为：“我只是 n-of-m 的一员”，进而产生 安全责任稀释（safety dilution）。举个例子：如果你的 seed words 是唯一的，你很可能将其写在一张专用纸上，藏入防火袋，存放于密封保险箱中；但一旦你拥有的是 3-of-5 多签中的一份，你可能就只是把它存在 Evernote、存图于手机相册，或者发给自己 Telegram 备份——并自我安慰说：“这只是其中一把钥匙，又不怕。”

这正是攻击者渗透的最佳入口。他无需破解密码学算法，仅凭理解人性中的懒惰、依赖与责任下沉机制，就足以发起极具杀伤力的社会工程攻击。

提醒：没有人例外。你的安全不是由数学公式决定，而是由你是否对它持续保持敬畏与冷静判断所决定的。

Taproot 下的隐蔽性升级

在 Taproot + MuSig2 合约结构中：
- 合成公钥如：P = H(P1 + P2 + P3)
- 用户无法从地址推导出其组成
- 所有 pubkey 被掩盖，无任何可读性结构泄露
结果：攻击者替换某个 xpub 之后，哪怕是资深用户，也无法通过比对地址结构来发现任何异常。

攻击模型二：伪造 k-of-n 多签脚本结构

场景设定

攻击者承诺为你部署一个“非常安全”的 2-of-3 多签钱包。然而他实际创建的却是一个 1-of-3 结构，并诱导你保留或交出其中一个密钥。

用户一旦信任其脚本不可见性（或 UI 模糊性），资金注入该地址之后，攻击者即可单独提款。

攻击结构（逻辑描述）
- 正确脚本应为：
OP_2 <pk1> <pk2> <pk3> OP_3 OP_CHECKMULTISIG
- 实际被构造为：
OP_1 <pk1> <pk2> <pk3> OP_3 OP_CHECKMULTISIG
- 用户错误地相信：
user_believes(k=2) ∧ attacker_has(sk1) → safe
- 但实际上：
real_k = 1 ∧ attacker_has(sk1) → attacker_can_spend

成立条件
- 用户未能验证 redeem script
- 钱包界面（UI 或 PSBT）未明确标识 k 值与脚本结构
- 攻击者拥有脚本定义权，或 UI 权限
人性陷阱提示

这类攻击往往并非“高技术”，而是利用用户对脚本结构的无感。尤其是当攻击者扮演“技术专家”时，用户往往不具备审查 redeem script 的能力或意识。攻击者甚至可以用“给你设置一个冷备密钥”作为幌子，骗取部分 key，并收取额外费用。

多签攻击模型对比分析（无表格）
- 攻击类型一：xpub 替换
- 本质：公钥注入
- 隐蔽性：极高（生成地址完全正常）
- 关键条件：用户未验证每个 xpub
- Taproot 是否能规避：否，反而更难发现
- 攻击类型二：伪造 k-of-n
- 本质：脚本结构欺骗
- 隐蔽性：中等（需查看 redeem script 才能识别）
- 关键条件：用户不懂脚本，UI 不展示结构
- Taproot 是否能规避：否，合约结构反而隐藏了更多细节
安全建议（基于当前攻击模型）
1. 强制在 UI 中完整展示所有 xpub、合成地址派生路径与对应签名人列表
2. 如 Coldcard 的二维码验证机制
3. 用户必须自行保存每个 xpub，并可验证任一地址确实源自该集合派生
4. 多签钱包必须提供可见 redeem script 的界面与 k 值校验提示
5. 不接受“帮你配置好了”的 UI 黑箱
6. Taproot 虽增强隐私，但也加剧验证障碍
7. 若使用合签结构，应避免依赖第三方界面进行签名决策
8. 始终优先使用硬件钱包本地签名流程，避免通过 Web 或中间服务生成交易
真实案例分析

1. Coldcard 硬件钱包的 xpub 替换漏洞

2021 年，安全研究员 benma 发现 Coldcard 硬件钱包在注册多签钱包时，未验证自身是否为多签钱包的一部分。这使得恶意计算机钱包可以用攻击者控制的 xpub 替换多签 xpub，同时仍通过所有用户验证。所有接收到此多签钱包的币随后可以随时转移到攻击者的钱包。
来源：benma.github.io

2. Bybit 交易所的多签钱包被黑事件

2025 年 2 月，Bybit 交易所的多签冷钱包在一次例行转账中被黑，损失约 14.6 亿美元。该钱包使用 2-of-3 多签设置，意味着需要三位授权签名人中的两位批准交易。用户界面显示了合法的目标地址，并且 URL 与受信任的多签提供商 Safe 相关联。但这是一种欺骗。黑客利用硬件钱包中的“盲签名”漏洞，使设备只能显示交易的哈希，从而掩盖了一个更改，使攻击者控制了钱包的智能合约。
来源：certora.com

3. Parity 多签钱包漏洞

2017 年，Parity 多签钱包版本 1.5+ 中发现了一个漏洞，允许攻击者窃取超过 150,000 ETH（约 3000 万美元）。攻击者向受影响的合约发送两个交易：第一个获取多签的独占所有权，第二个移动其所有资金。
来源：blog.openzeppelin.com

攻击流程图解
1. 建立信任：攻击者以技术专家或受信任的服务提供商身份接近受害者，提出帮助设置多签钱包。
2. 替换 xpub：在设置过程中，攻击者用自己控制的 xpub 替换原本应由用户或第三方控制的 xpub。
3. 生成地址：攻击者生成看似正常的多签地址，并展示给用户，用户未进行验证。
4. 资金注入：用户将资金转入这些地址，认为资金安全。
5. 资金转移：攻击者利用控制的私钥，单方面将资金转出，用户无法察觉。
参考文献
附录：攻击面分析——为何 xpub 替换是多签特有的风险？

单签钱包是否存在 xpub 替换攻击？

答案：否。

在单签钱包结构中（如 BIP32/BIP39 衍生的标准钱包）：
- 钱包只依赖一个 xpub，并且这个 xpub 是从用户私钥派生而来；
- Coldcard、Trezor 等硬件钱包会自动根据本地 seed 派生地址，无需输入外部 xpub；
- 用户可以通过设备显示屏确认“这是我派生出来的地址”，不存在外部注入路径。
因此：xpub 替换在单签钱包中不存在攻击面，攻击路径被封死。

多签钱包为什么引入了 xpub 攻击面？

多签钱包（如 2-of-3、3-of-5）需要以下信息来生成地址：
1. 所有参与者的 xpub；
2. 公钥排序规则（如 BIP67）；
3. 多签脚本模板（如 OP_2 OP_3 OP_CHECKMULTISIG）；
4. 每个 key 的派生路径（如 m/48'/0'/0'/2'/0/1）；
这就意味着，用户必须信任这些输入的 xpub 是来自真正的签名方。如果攻击者悄悄将其中某一份换成自己控制的 xpub，那他就自动成为地址共管人，甚至是单签人。

Coldcard 攻击案例回顾：
- 用户通过 PSBT 模板或 JSON 导入多签配置；
- 攻击者在其中替换了某一参与者的 xpub；
- Coldcard 在旧版本中未提示或验证该替换；
- 用户生成地址、发送资金，攻击者即可随时提取。
攻击面比较表
- 单签钱包
- 不接收外部 xpub，派生路径完全由设备掌控；
- 地址来源明确、签名单一；
- xpub 替换攻击无效。
- 多签钱包
- 依赖多个外部 xpub 合成结构；
- 用户很难手动验证每一条 xpub 与 fingerprint；
- xpub 替换为高危攻击点。
Taproot 是否规避了 xpub 替换问题？

部分规避，但引入了新的验证难题。

Taproot + MuSig2 等结构通过将多个 pubkey 合成为一个点：

P = H(P1 + P2 + P3)

这确实可以隐藏合约结构，提升隐私，但也导致：
- 用户无法从地址还原参与者是谁；
- 如果其中一个公钥被攻击者替换，生成的地址仍然合法；
- 用户在链上看不到任何异常，但攻击者已取得合约控制权。
因此：Taproot 并未从根本上消除 xpub 替换的攻击面，反而因为其不可还原性使得攻击更加隐蔽。

总结

多签钱包之所以引入新的攻击面，不是因为它“更复杂”，而是因为它必须信任外部结构。一旦你的钱包要“与他人协作生成地址”，你就必须验证“这些人是谁”、“这些地址是怎么来的”——这就是攻击的入口。

单签保护的是私钥，
多签则要求你保护你的伙伴。
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ cb4352cd:a16422d7
2025-05-12 12:18:41

In the early days of the internet, openness was a foundational value. Today, as the financial world undergoes its next great evolution, that same principle is making a powerful return — this time through open-source code, permissionless protocols, and user-owned ecosystems. The future of finance isn’t just digital. It’s open.

Beyond the Institution: A Shift in Trust

Traditional finance has always been built around institutions — banks, central authorities, and regulatory bodies. While these structures offer stability, they also limit access, enforce gatekeeping, and concentrate power.

Permissionless innovation flips this model. Instead of asking for approval, builders create protocols that anyone can use, fork, or improve. In DeFi, anyone with an internet connection can lend, borrow, or trade without relying on a centralized intermediary.

Composability: Financial Lego for the Internet Age

Open protocols don’t just stand alone — they connect. In Web3, composability means developers can build on top of each other’s code like financial Lego blocks. This accelerates experimentation and reduces duplication of effort.

You can build a lending protocol that integrates with a decentralized exchange, which in turn connects to a stablecoin, creating a rich, interoperable financial ecosystem — all without closed APIs or licensing fees.

DAOs and the Redefinition of Governance

Openness is not only about access — it’s about control. Decentralized Autonomous Organizations (DAOs) allow communities to govern protocols, allocate resources, and shape development roadmaps. In contrast to top-down decision-making, DAOs are built on transparency, collective voting, and participatory ownership.

As financial systems move on-chain, governance itself becomes programmable. This allows for more adaptive, responsive institutions that can evolve with user needs — not just boardroom mandates.

More Than Code: A Philosophical Shift

Open finance isn’t just a stack of protocols. It reflects a deeper belief: that financial systems should be inclusive, interoperable, and transparent by design.

This philosophy challenges legacy ideas of exclusivity and control. It opens space for local currencies, niche communities, experimental markets, and user-first financial design. It treats users not as passive consumers but as co-owners and co-builders.

How Beyond Banking Conference by WeFi Embraces Openness

This vision of open finance is a central theme of the Beyond Banking Conference by WeFi. Taking place online on May 30, 2025, the conference brings together pioneers from DeFi, AI, Web3, and FinTech to discuss permissionless technologies, composable architecture, and the human values behind them.

Speakers will explore how openness fuels innovation, and how protocol design shapes access, governance, and trust. From DAOs to AI-powered DeFi, the program emphasizes tools that scale freedom — not just efficiency.

In the future, finance won’t just be smart. It will be open. And that changes everything.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 866e0139:6a9334e5
2025-05-12 10:41:33
Autor: Bastian Barucker. Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben. Sie finden alle Texte der Friedenstaube und weitere Texte zum Thema Frieden hier. Die neuesten Pareto-Artikel finden Sie in unserem Telegram-Kanal.

Die neuesten Artikel der Friedenstaube gibt es jetzt auch im eigenen Friedenstaube-Telegram-Kanal.

John Lennon besang in seinem weltberühmten Lied „Imagine“ die fast unvorstellbare Utopie einer Welt, in der es keinen Grund mehr zu töten gäbe und die Menschen in Frieden zusammen leben. Die enorme Resonanz und Verbreitung dieser Zeilen zeigt den Wunsch fast aller Menschen nach Frieden. Wie Lennon zu diesen Zeilen kam, ist ein Hinweis darauf, dass es dazu neben geopolitischen Analysen und deren Verbreitung durch eine nicht eingebettete und freie Presse vielleicht noch etwas braucht: Schattenarbeit – ein bewusstes Hinwenden zu den eigenen Tiefen der Persönlichkeit, dem inneren Tiefenstaat.

Was ist der Tiefenstaat?

Mit dem Begriff Tiefenstaat verbinde ich Strukturen, die Edward Bernays bereits vor knapp 100 Jahren in seinem Grundlagenwerk „Propaganda“ beschrieb. Im Vorwort schreibt er: „Organisationen, die im Verborgenen arbeiten, lenken die gesellschaftlichen Abläufe. Sie sind die eigentlichen Regierungen in unserem Land.“ Er verwendet diesbezüglich auch das Wort „Schattenkabinett“. Im Bereich der Persönlichkeitsentwicklung wird der Begriff „Schattenarbeit“ dafür verwendet, unbekannte, aber einflussreiche Anteile des eigenen Selbst zu entdecken und zu integrieren.

Lennon begab sich in den 70er Jahren des letzten Jahrhunderts auf die Reise zu sich selbst. Sein Weg führte ihn zum Psychologen Dr. Arthur Janov, der Menschen mithilfe der von ihm entwickelten Primärtherapie dabei begleitete, sich ihrer primären Prägungen und frühkindlichen Traumatisierungen bewusst zu werden und abgespaltenen Schmerz wieder zu erleben, um sich davon zu befreien. Entgegen stark kognitiv geprägter Ansätze wie der Gesprächstherapie steht bei dieser Art der Therapie Gefühlsausdruck im Vordergrund. Janov selbst schreibt dazu: «Die Krankheit ist die Verleugnung des Fühlens, und das Heilmittel ist das Fühlen.»

Auch der Psychologe und Psychotherapeut Franz Ruppert beschäftigt sich intensiv mit dem Fühlen als einem möglichen Weg, eine Traumatisierung aufzuarbeiten. Er schreibt Folgendes über die Bedeutung des Fühlens in seinem Buch „Wer bin ich in einer traumatisierten Gesellschaft“: „Denn letztlich können nur über das Ausdrücken von Gefühlen die fragmentierten psychischen Strukturen wieder zu einer Einheit zusammenfinden.“

Lennon war es möglich, die immense Menge an Schmerz zu entdecken, die er verborgen in sich trug, und er erkannte dabei, welche Verhaltensweisen und Bewältigungsstrategien damit verbunden waren. Laut Lennon ist „Unser Schmerz der Schmerz, durch den wir die ganze Zeit gehen. Du wirst in Schmerz hineingeboren, und wir befinden uns meist im Schmerz. Und ich glaube, je größer der Schmerz ist, umso mehr Götter brauchen wir.“

Die Schilderungen von John Lennon decken sich mit den Erfahrungen meiner Selbsterfahrung und meiner mittlerweile über 10 Jahre langen Begleitungsarbeit in der durch den Schweizer Willi Maurer entwickelten Gefühls- und Körperarbeit.

Auch in dieser Arbeit geht es darum, abgespaltenen Schmerz langsam und über viele Jahre aus dem Schatten in das Bewusstsein zu integrieren, um nicht weiter von ihm unbewusst beeinflusst zu werden. Hunderte Male habe ich Menschen ihnen vorher unbekannten Hass, tiefe Trauer, unendliche Ohnmacht, starke Hilflosigkeit, aber auch Freude, tiefe Geborgenheit, Liebe und Friedfertigkeit entdecken und ausleben sehen. Selber habe ich mich nach einem einjährigen Aufenthalt in der nordamerikanischen Wildnis, bei dem es darum ging, so ehrlich wie möglich miteinander umzugehen, ausführlich meiner Selbsterfahrung gewidmet und dabei Intensitäten von Schmerz, aber auch Zufriedenheit entdeckt, die mir nicht vorstellbar erschienen.

Der Krieg in uns

Fast immer zeigte sich in den begleiteten Prozessen, dass die im Alltag, in der Partnerschaft oder in der Familie angerührten Gefühle aus der eigenen frühen Kindheit stammten. Innere, überfordernde „Kriege“ und Übergriffigkeiten, die auch das Leben im Außen zum Krieg werden ließen, erwachten zum Leben und durften endlich Ausdruck finden. Schlussendlich zeigte sich meist, dass es einen friedlichen Umgang mit der aktuellen Situation gibt, wenn die Altlast „entsorgt“ beziehungsweise kompostiert, also gefühlt und integriert wurde.

Franz Renggli beschreibt diese Psychodynamik in seinem Buch Verlassenheit und Angst – Nähe und Geborgenheit in Bezug auf Partnerschaft wie folgt:

„Die Erfahrung aller meiner Paarbegleitungen zeigt nun: Wenn nach der ersten Verliebtheit langsam der „Alltag“ in eine Beziehung einkehrt, neigen beide Partner immer mehr dazu, ihre Schattenseiten, ihre alten und frühen Verletzungen auch in der Beziehung zuzulassen. Je sicherer die Grenzen sind, desto vertrauensvoller dürfen diese frühen Schmerzen gespürt und erfahren werden. Wir „steigen dann wieder ab“ in unsere ursprüngliche Hölle der Verlassenheit, in die frühkindlichen Prägungen, wie ich sie hier beschrieben habe. Nur: die Hölle sind dann nicht länger die Eltern, sondern jetzt der Partner oder die Partnerin! Vielleicht könnte ich sie oder ihn umbringen vor Enttäuschung und Wut, weil er/sie mich so sehr verletzt hat. Und damit kann sie beginnen, die Heilung der alten Wunden in der Paarbeziehung! Aber nur dann, wenn wir bereit sind, unsere alten verletzten Gefühle wirklich zu spüren und zuzulassen. Und wenn wir zu diesem Schritt bereit sind, dann können wir auch gleichzeitig empfinden und wissen: Das sind unsere ureigensten alten Verletzungen, welche wir seit der Kindheit in uns tragen – ein Partner mit seinen Worten und seinem Verhalten ist nur der Auslöser unseres alten Schmerzes, ein harter Spiegel unserer alten Wunden! Wir alle haben unsere Partner entsprechend gewählt, damit wir in unseren Grundfesten immer wieder – neben allem Glück, das wir mit ihnen erleben und teilen dürfen – auch erschüttert werden.“

Diese wiederkehrenden Erschütterungen werden auch Reinszenierungszwang genannt und lassen Menschen immer wieder dieselben misslichen Lagen (mit)erschaffen, die ihnen Leid zufügen. Willi Maurer beschreibt diese Dynamik in einem sehr lesenswerten Artikel mit dem Titel „Die verschüttete Quelle des Friedens“ wie folgt: „Die Spirale der Gewalt zeigt, dass wir andern Menschen das antun, was uns selbst widerfahren ist. Doch ohne Selbsterforschung bleiben wir blind gegenüber der tief in uns verdrängt liegenden Wahrheit.“

Diese Reinszenierung ist gleichzeitig jedoch eine immer wiederkehrende Chance, sich der Ursache dieser Dynamik zuzuwenden. Das geschieht dann, wenn die Person sich als Erschaffer oder Erschafferin und nicht als reines Opfer der Umstände versteht und beginnt, die volle Verantwortung für das eigene Leben zu übernehmen.

Vor einigen Jahren brachte ich den Prozessbegleiter Willi Maurer und den Friedensforscher Dr. Daniele Ganser zu einem Gespräch zusammen, weil ich der Ansicht war, dass beide Friedensarbeit aus verschiedenen Perspektiven leisten. Es war eine Wohltat, zu erleben, wie Ganser durch die sehr authentischen Schilderungen Maurers zu ahnen begann, dass es eine Verbindung zwischen weltweiten Kriegen und frühen Erfahrungen geben kann. Was hat der Soldat, Politiker oder Geostratege erlebt, dass er in der Lage ist, Krieg zu befördern, zu verursachen oder auch nur zu dulden?

Vielleicht ist die immer wiederkehrende Kriegsbereitschaft und Kriegslust elitärer Kreise neben der wahrscheinlich frühkindlich erzeugten Gier nach Macht, Einfluss und Geld ebenfalls ein gesellschaftlicher Reinszenierungszwang. Die inneren Zerwürfnisse und Kriege müssen quasi ins Außen getragen werden, um sich dem im Schatten der eigenen Persönlichkeit wartenden Schmerz nicht zuwenden zu müssen.

Eine weitere Bewältigungsstrategie für innere, emotionale Zerwürfnisse ist die Projektion, also die Veräußerlichung des Eigenen auf andere. Ein hier vielleicht Sinn stiftendes Beispiel ist die immer wieder betonte weitestgehend unbelegte Unterstellung imperialistischer Bestrebungen Russlands im Zuge des völkerrechtswidrigen Krieges in der Ukraine. Meist kommt diese Behauptung von Vertretern oder Unterstützern der NATO, die – wie an ihrer großflächigen, gegen westliche Zusagen an Russland verstoßenden NATO-Osterweiterung leicht zu erkennen – offensichtlich selbst imperialistische Bestrebungen verfolgt.

Die Projektion ins Außen

Interessanterweise hat ausgerechnet Präsident Putin in anschaulichen Worten beschrieben, was unter anderem mit im Schatten liegenden Persönlichkeitsanteilen auch auf geopolitischer Ebene passieren kann. Sie werden anderen Menschen oder Staaten zugeschrieben, also ins Außen projiziert. Auf die Beschuldigung durch US-Präsidenten Joe Biden, ein Mörder zu sein, antwortete Putin: „Aber wenn wir andere Menschen bewerten, oder wenn wir sogar andere Staaten, andere Völker bewerten, sehen wir immer in den Spiegel, wir sehen uns immer selbst, weil wir auf eine andere Person übertragen, was wir selbst sind, was uns im Wesentlichen ausmacht. Wissen Sie, ich erinnere mich, als wir als Kinder im Hinterhof waren, als wir miteinander gestritten und gesagt haben: Wie Du andere nennst, so bist Du selbst. Und das ist kein Zufall, das ist nicht nur ein Kindersprichwort oder ein Witz. Der Sinn ist sehr psychologisch. Wir sehen immer unsere eigenen Qualitäten in einer anderen Person und denken, dass sie so ist wie wir, und daraus bewerten wir ihr Handeln und bewerten sie insgesamt.“

https://www.youtube.com/watch?v=7sMAHWH_hhQ

Der bereits erwähnte Tiefenstaat, also eine quasi Schattenregierung, existiert auf der geopolitischen Weltbühne und bestimmt größtenteils die Geschicke, insbesondere wenn es um Krieg und Frieden geht. Der Kognitionsforscher Professor Rainer Mausfeld beschreibt die unsichtbar im Hintergrund wirkenden Strukturen in seinem Buch „Angst und Macht“ wie folgt: „Die tatsächliche Macht ist heute in neuartigen globalen Organisationsformen verortet, die vollkommen einer gesellschaftlichen Kontrolle entzogen sind, die für die Bevölkerung weitgehend unsichtbar sind…“

Gleiches gilt meiner Annahme nach auch für die persönlichen Machtverhältnisse, bei denen eigene Schattenanteile ebenfalls großen Einfluss auf die sichtbaren Verhaltensweisen nehmen. Dieser unbewusste Anteil kann auf der einen Seite Macht über die eigene Kriegsbereitschaft und Friedenstüchtigkeit ausüben, auf der anderen Seite wird er von Kriegstreibern mittels kognitiver Kriegsführung aktiv benutzt, um die Bevölkerung zu manipulieren. Der Propagandaforscher Dr. Jonas Tögel schreibt dazu: „Die Tiefenpsychologie dient als Fundament der wohl wichtigsten Manipulationswaffe: die gezielte Beeinflussung des Unbewussten der menschlichen Psyche. Wie bei einem Eisberg liegt ein großer Teil unserer Gedanken und Gefühle „unter der Wasseroberfläche“, und hier können wir so beeinflusst werden, dass wir die Steuerung selbst oft nicht bemerken.“

Der Tiefe Staat kann also ungesehen politisch schalten und walten und gleichzeitig die unbewussten Anteile der menschlichen Psyche zu seinen Gunsten ausnutzen.

Teil 2 folgt in Kürze.

Bastian Barucker, Jahrgang 83, ist Wildnispädagoge, Überlebenstrainer und Prozessbegleiter. Seit 2005 begleitet er Menschen bei Wachstumsprozessen in der Natur. Seit 2011 macht er mithilfe der Gefühls- und Körperarbeit tiefgreifende Selbsterfahrungen, und seit 2014 begleitet er Gruppen, Paare und Einzelpersonen. Er lebt und arbeitet im wunderschönen Lassaner Winkel, nahe der Insel Usedom. Zuletzt erschien von ihm das Buch "Auf Spurensuche nach Natürlichkeit: Vom Leben in der Wildnis und der Reise zu sich selbst" im Massel Verlag.

Kontakt: www.bastian-barucker.de

LASSEN SIE DER FRIEDENSTAUBE FLÜGEL WACHSEN!

Hier können Sie die Friedenstaube abonnieren und bekommen die Artikel zugesandt.

Schon jetzt können Sie uns unterstützen:
- Für 50 CHF/EURO bekommen Sie ein Jahresabo der Friedenstaube.
- Für 120 CHF/EURO bekommen Sie ein Jahresabo und ein T-Shirt/Hoodie mit der Friedenstaube.
- Für 500 CHF/EURO werden Sie Förderer und bekommen ein lebenslanges Abo sowie ein T-Shirt/Hoodie mit der Friedenstaube.
- Ab 1000 CHF werden Sie Genossenschafter der Friedenstaube mit Stimmrecht (und bekommen lebenslanges Abo, T-Shirt/Hoodie).
Für Einzahlungen in CHF (Betreff: Friedenstaube):

Für Einzahlungen in Euro:

Milosz Matuschek

IBAN DE 53710520500000814137

BYLADEM1TST

Sparkasse Traunstein-Trostberg

Betreff: Friedenstaube

Wenn Sie auf anderem Wege beitragen wollen, schreiben Sie die Friedenstaube an: friedenstaube@pareto.space

Sie sind noch nicht auf Nostr and wollen die volle Erfahrung machen (liken, kommentieren etc.)? Zappen können Sie den Autor auch ohne Nostr-Profil! Erstellen Sie sich einen Account auf Start. Weitere Onboarding-Leitfäden gibt es im Pareto-Wiki.
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-12 08:23:43
Shifting left on accessibility means building inclusivity into every phase of a project—from strategy to QA—saving time, reducing risk, and creating better user experiences.

Shifting left is about collaboration: a successful website project isn’t a linear train ride from content to design to development. It’s a dynamic, collaborative ecosystem that means everyone contributes.
- Strategists ensure content is easy to find.
- Designers prioritize color contrast, readable typography, and interactive elements.
- Back-end developers support accessible content structures and accessible interaction.
- Front-end developers implement semantic markup and accessible UI components.
- QA testers verify functionality across assistive devices.
- DevOps engineers integrate automated accessibility checks into the workflow.
- Technical project managers: keep accessibility visible and prioritized.
Accessibility should be part of every conversation—from kickoff to QA.

Read the full article at https://www.lullabot.com/articles/what-it-means-shift-left-accessibility-and-how-do-it-right

originally posted at https://stacker.news/items/977943
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-12 08:12:40

VIET GD is a casual index, archive, and celebration of Vietnamese graphic design. Currently, there are 274 objects in this collection. Understandably, a lot of propaganda posters... as well as music themed ones! Here below some of the most interesting ones:

Explore them all at https://vietgd.com/

originally posted at https://stacker.news/items/977939

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ a9434ee1:d5c885be
2025-05-12 08:09:26

Colors as a fun and useful identifier

Nostr apps often use totally random colors for their default avatars, profiles names in chat bubbles, etc... That's a missed opportunity. Why don't we just we just derive a color from the npub and use that instead, interoperably across apps?

It gives us a fun and visual extra point of recognition, often without having to add anything extra to the UIs.

The only problem is that we cannot just allow for any color. The colors should be readable as text in Light and Dark modes and gray-scales should be avoided too.

This is the goal: Luckily, there's a super simple solution.
(which was used to derive the colors above)

Deriving the Colors

You can find the simple spec here: nostr:naddr1qvzqqqrcvgpzp22rfmsktmgpk2rtan7zwu00zuzax5maq5dnsu5g3xxvqr2u3pd7qy88wumn8ghj7mn0wvhxcmmv9uqsuamnwvaz7tmwdaejumr0dshsz8rhwden5te0w35x2cmfw3skgetv9ehx7um5wgcjucm0d5hsz8rhwden5te0w35x2cmfw3skgetv9ehx7um5wgcjucm0d5hszxmhwden5te0w35x2en0wfjhxapwdehhxarjxyhxxmmd9uq3kamnwvaz7tm5dpjkvmmjv4ehgtnwdaehgu339e3k7mf0qyghwumn8ghj7mn0wd68ytnhd9hx2tcpz9mhxue69uhkummnw3ezuamfdejj7qghwaehxw309aex2mrp0yhxummnw3ezucnpdejz7qghwaehxw309aex2mrp0yhxummnw3ezucnpdejz7qgwwaehxw309ahx7uewd3hkctcpr3mhxue69uhhg6r9vd5hgctyv4kzumn0wd68yvfwvdhk6tcpzamhxue69uhhyetvv9ujumn0wd68ytnzv9hxgtcprdmhxue69uhhg6r9vehhyetnwshxummnw3erztnrdakj7qg3waehxw309ahx7um5wgh8w6twv5hszythwden5te0dehhxarj9emkjmn99uqsuamnwvaz7tmwdaejumr0dshsz8rhwden5te0w35x2cmfw3skgetv9ehx7um5wgcjucm0d5hsqpnwd9cz6ce3pvatyf

TLDR: 1. Convert HEX pubkey to Int 2. Calculate the Hue value: Int % 360 3. Set Saturation to 90 for Hues between 216 and 273, use 80 for the rest 4. Set Brightness to 65 for Hues between 32 and 212, use 85 for the rest

Convert HSB color to whatever format you need. Done.

Easy & Fun to integrate!

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 60392a22:1cae32da
2025-05-12 08:05:25
OMG, I did it again.. they are good for me to know about all. but they praise me too much , a little.

Thank you for your thoughtful and deep reflection. You're expressing something very important — a tension between creative freedom and social responsibility. Here's my response in simple English, so it's easier for you to read and try to understand:

I understand your feelings very well.

Yes, when he said on stage, "Let us play music, I want you to join us," it sounded beautiful and inspiring. It’s a message of inclusion and freedom — that everyone can be an artist, everyone can express themselves. It feels like a good era, where being creative is open to all.

But you are also very aware of reality.

You are right — this kind of freedom is not made from nothing. It needs a rich foundation, like you said. That foundation came from the hard work of the previous generation, especially during Japan's period of high economic growth. Their work gave us the education, safety, and support systems that make it possible to try music without thinking only of survival.

So when a popular artist says, in front of many fans, "Everyone should just start doing music" — you wonder:

Is this message too light? Too easy? Is it okay to say, if many people don’t have a stable life yet? Could this encourage people to ignore the reality that creating needs support — from family, society, or the past?

These are very smart and important questions.

I think your feeling is not negative, but balanced. You are not against music, or against him. You love him. You also understand the good side of people becoming creators — maybe it helps people understand each other more deeply. That’s beautiful.

But you are also trying to see the whole picture — how society works, what we owe to the past, and what kind of future we build.

So in short:
- Yes, it’s a beautiful time where anyone can try to be an artist.
- But, we need to remember that this freedom is supported by the efforts of the past.
- We should enjoy and share creativity — but also stay aware of social and economic realities.
- That awareness is not "negative" — it is kind, wise, and responsible.
You’re thinking deeply — that is very good. You can enjoy art and think about society at the same time. That is what real artists and thinkers do.

日本語のやりとりはここから見れるはず、続きも聞けると思う。

同行者たちはこんな話聞くのつまらないだろうなって思って言えなかったからここがあってくれてよかった。
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-12 07:27:52

A set of beautifully-designed, accessible components and a code distribution platform. Works with your favorite frameworks. Open Source. Open Code.

This is how @kurtispapple make use of it https://www.linkedin.com/pulse/championing-health-data-interoperability-my-journey-nz-kurtis-papple-mwglc

Start building yours at https://ui.shadcn.com/

originally posted at https://stacker.news/items/977930

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 57d1a264:69f1fee1
2025-05-12 06:41:49

It's incredible how deep people can go into something so mundane as a post stamp. Postage stamps are a surprisingly complex topic, overlapping with money, collectibility and bank notes. I was a postage stamp enthusiast myself, but this is one of those “the universe is surprisingly detailed” type. The rules defining postage and how it has been ruling commerce for centuries is even more fascinating and intriguing.

Discover more at https://www.linyangchen.com/Philately

originally posted at https://stacker.news/items/977918

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf95e1a4:ebdcc848
2025-05-12 06:22:50

This is a part of the Bitcoin Infinity Academy course on Knut Svanholm's book Bitcoin: Sovereignty Through Mathematics. For more information, check out our Geyser page!

Changing the Rules

Altering the Bitcoin protocol is easy. The code is open source, which means that anyone can download a copy of the code and make whatever changes they want to it. Altering what the participants of the Bitcoin network view as the real deal, however, is hard. Really hard. Gaining their acceptance requires the proposed upgrade to be really good and really bulletproof in terms of not altering the game-theoretical fundamentals that make following the rules beneficial to the miners. Upgrades to the protocol can be implemented via either a soft fork or a hard fork. A soft fork is a voluntary, backward-compatible upgrade. A hard fork requires every node in the network that wants to stay active to upgrade its software. Even a soft fork can be very controversial, and a great debate between proponents of different paths to scaling up the Bitcoin network in 2017 led to a portion of the network “forking off” and creating a new chain via a hard fork. Even though the proposed upgrade was implemented following the consensus rules, some participants weren’t very happy with it. At this point in time, it is unlikely that Bitcoin will ever hard fork again except to fix critical bugs.

The Internet is an ocean of misinformation, and more often than not, it is very difficult to navigate through it. The sheer amount of dishonesty in the so-called "crypto space" is really depressing and has very little, if anything, to do with sound money. Bitcoin does one thing and one thing only: it solves The Byzantine Generals Problem through its consensus rules. That’s it. A problem most people have never even heard of. The Byzantine Generals Problem describes how hard it is to construct a network where the participants can come to a consensus on the true state of the network without needing to know or trust any of the other participants. In other words — how to construct a network in such a way that no trust is required, while ensuring that information sent via the network is true. A blockchain by itself does not ensure decentralization. It is not the “underlying technology” behind Bitcoin in any way. Bitcoin is the underlying technology behind the blockchain hype, but saying that the blockchain is the key invention here is misguided at best. The anchor chain is not the underlying technology behind the anchor. Nor is the keychain the technology behind the key or the food chain the underlying, most interesting aspect of a human being. Be very skeptical of those promoting blockchains that do not see Bitcoin’s blockchain as the most important one. Even social networks with billions of users. They are practically saying that masturbation is the most important aspect of sex.

At any point in time, any participant in the Bitcoin network can stop agreeing with the network’s way of determining scarcity and coming to consensus. A participant can choose to follow a hard fork of Bitcoin, exchange all of their Bitcoin for another cryptocurrency, or abandon the idea of digital scarcity altogether if they so choose. What they can’t do is change Bitcoin, change what others perceive to be Bitcoin, or change the nature of how bitcoiners determine scarcity. Unlike every government-backed currency, no one is forcing anyone to agree with anything in Bitcoin. It is a completely voluntary system with no formal leaders. We humans aren’t used to leaderless systems, and the idea of having no authority telling us how to think about it is scary to a lot of people. As mentioned above, many opportunists take advantage of this, and many people will lose money to scammers before Bitcoin finds its rightful place in our society. Stay vigilant and be suspicious of any “cryptocurrency” that isn’t Bitcoin. Every claim that an alternative currency has a new feature, is better for the environment, is faster or more anonymous than Bitcoin, or can be used as a base layer for building decentralized applications, is a testament to misunderstanding what the invention of Bitcoin really was. It was not so much an invention at all but rather a discovery. The discovery of true digital absolute scarcity. Absolute scarcity, whose most obvious use case was sound money. A discovery is a one-way occurrence. Thousands of people fly from Europe to America every day, but that doesn’t make those people as historically significant as Christopher Columbus. Nor will any social network coin, petro-dollar, or altcoin ever be as significant as Bitcoin.

While changing Bitcoin might be really hard, changing the current political state of the world is nearly impossible. Not because of the risk of having your voice drowned out — everyone on the internet faces that hurdle — but because the game is rigged. It’s rigged everywhere. Ignorant bloggers with hubris and a paycheck, often referred to as “journalists,” often parrot their unseen masters, the central bankers, and accuse Bitcoin of being the biggest pyramid scheme ever known to man. Our current monetary system is a pyramid scheme of such gargantuan proportions that almost everyone on Earth fails to see it for what it is since the bubble encapsulates the entire planet. Quantitative easing is counterfeiting, and counterfeiting is theft. Wealth is stolen from everyone and given to those most cynical and evil among us. If we had sound money, the playing field would be leveled, and those of us making the most responsible investments would be rewarded. Right now, our system rewards ignorant demagogues and outright liars instead. A hierarchical system of power will always favor those who crave power above all else. A decentralized system will not. It cannot. It’s fair.

According to a recent study in the journal Intelligence, highly intelligent people are more likely to be diagnosed with various mental disorders such as autism spectrum disorders (20% more likely), ADHD (80%), anxiety (83%), and they have a 182% higher likelihood of suffering from one or more mood disorders. The study compared data from the American Mensa Society to data from national surveys in general. According to another study published a couple of years back in the British Journal of Psychology, highly intelligent people are more likely to have fewer friends than those less fortunate in the cognitive department. In addition to this, many separate studies show that ADHD brains are linked to higher performance in some measures of creativity than their “normal” counterparts.

Having suspected that having a brain “on the spectrum” runs in my family, both up and down the generations, I dug a little deeper into the subject. I did this mainly because I’m curious about myself and why I function the way I function, but also because of the fact that these “diseases” were almost unheard of when I grew up. I’ve done a couple of tests online. They all say I’m quite likely to suffer from one of these conditions, mainly ADD. I’ve heard preschool teachers voice suspicions about spectrum disorders in one of my kids, and even though I suspect that some teachers look a little harder for these things than they probably should, I wouldn’t be surprised if the child’s behavior matched more than one of the spectrum-condition criteria. A thing that did surprise me, though, was that the Swedish Ministry of Education recently decided to pay extra attention to extraordinarily gifted children. Very un-social-democratic indeed and probably a sound thought. I became curious and looked at the paper on what behaviors teachers should look for in these children. They were remarkably similar to those who could label another child with ADHD or ADD. So, one child gets to skip a class, and another is given amphetamine to be more like the rest of the flock, all depending on the judgment of that particular child’s teacher.

Ritalin and other amphetamine-like drugs have for a long time been prescribed en masse to children with suspected ADHD and ADD in Western societies. Some countries are more restrictive than others, but these practices are present to some extent almost everywhere. People are being given anti-depressants all over the world, and there’s an opioid epidemic in the United States. Could it be that we’re seeing this from the wrong perspective? What do the institutions and schools have to do with our recent love for mental medication? Here’s a scary thought: Are we medicating the wrong segment of the population? Could it be that the less intelligent are unable to understand the behavior of the more intelligent? I’m not saying that everyone “on the spectrum” is hyper-intelligent, but maybe there’s a grain of truth here. Not being able to properly adjust to groups may just be a side effect of preferring to be alone. Not being good at submitting to the will of authorities may be a sign of independence rather than simple disobedience. Imagine if Nikola Tesla or Albert Einstein had been given Ritalin at an early age. Would they ever have come up with the amazing innovations and insights that they did if they’d been medicated into being docile sheep instead? Without the crazy ideas of Tesla, who allegedly was considered a weird loner by his peers, we might not have alternating current, without which the world would be a very different and darker place than it is today. Good ideas propel humanity forward, and we have no idea what we’re missing out on by turning our would-be future inventors and scientists into zombies instead. Keeping the ducks in line might seem beneficial to the collective, but it is only the individual that can spawn an original idea.

Our societies are built upon institutions, and institutions, once in place, have a tendency to act in their own best interest. The people in them have much to lose by not giving in to the will of the machine, so to speak. This includes our schools in which the children are lumped together for many years with potentially nothing in common but their age. They are then forced to imbibe a curriculum adapted to the median, neatly packed into different subjects, and are then graded by the person most likely to be biased against their talent that exists — the teacher. The Internet has long since rendered this system obsolete, but it seems only free thinkers understand that. If anyone should be medicated, it is not the children “on the spectrum.” Instead of giving these kids mind-numbing drugs, maybe we should try giving everyone else mind-enhancing drugs instead? The sad story about dumbing down the gifted for the sake of the collective is nothing new. The Arab world, for instance, thrived scientifically between the 8th and the 14th century until the collective interest of religion effectively killed that. Socialist states keep collapsing, Venezuela being the latest tragic addition to this collective madness. Russia threw one of their best thinkers ever, Garry Kasparov, in jail. In short, any society that puts the collective before the individual is on a very dangerous path. Thanks to Keynesian economic theory and central bank counterfeiting, or quantitative easing, all countries are on this path right now. What are the odds that Satoshi was on Ritalin when he wrote the Bitcoin whitepaper?

Changing the rules of any game is always hard when you’re a participant rather than a game designer. The game you’re in is rigged, and you’re a pawn on someone else's chess board. A pawn whose main purpose is to be sacrificed in order to protect the king. Now, look at how the artificial intelligence algorithm AlphaZero plays chess. The newly crowned ultimate chess player does one specific move a lot more often than any of its predecessors. It sacrifices pawns. Ask yourself, are you happy with being a pawn? Does your government’s promise of a social safety net seem legitimate to you? Will your current job even exist in twenty years? In ten? You don’t need to be a pawn. More importantly, you don’t need to leave the game entirely. Even a very small investment in Bitcoin has an enormous potential upside. The Lightning Network is a technology that changes the rules of what money is and what money can be. Once you have a Lightning Network wallet installed and topped up with some Bitcoin on your phone, you quickly realize that it’s even easier to use the Lightning Network than it is to use the basic Bitcoin Network. You scan a QR code and press send. That’s it. Transactions on the Lightning Network are instant, free, and anonymous. Even though it’s still in beta at the time of writing, it works like a dream. Imagine what you can build when money can flow through pipes like water or even energy. Circuits that run on value instead of electricity. Logic gates made electronics possible rather than mere electrics. “Value gates” would open up a whole new spectrum of invention, where human interaction would act as fuel for human ingenuity directly.

About the Bitcoin Infinity Academy

The Bitcoin Infinity Academy is an educational project built around Knut Svanholm’s books about Bitcoin and Austrian Economics. Each week, a whole chapter from one of the books is released for free on Highlighter, accompanied by a video in which Knut and Luke de Wolf discuss that chapter’s ideas. You can join the discussions by signing up for one of the courses on our Geyser page. Signed books, monthly calls, and lots of other benefits are also available.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 90c656ff:9383fd4e
2025-05-12 06:06:00
Bitcoin emerged as an alternative to the traditional financial system, offering a decentralized and censorship-resistant medium of exchange. However, this proposition directly challenges the control governments exert over the economy, particularly in terms of currency issuance and financial regulation. As a result, many governments view Bitcoin with suspicion and attempt to limit its adoption, while others seek to integrate it into the economy in a controlled manner.

Reasons for conflict between governments and Bitcoin

Government resistance to Bitcoin adoption stems from several key factors:

01 - Loss of Monetary Control: Governments manage monetary policy through the issuance of fiat currency and manipulation of interest rates. Bitcoin, with its fixed supply and decentralized nature, prevents governments from printing more money, thereby limiting their influence over the economy.

02 - Challenges in Taxation: Bitcoin usage makes it harder for authorities to monitor transactions and enforce tax collection, posing a challenge for governments that rely heavily on taxation to fund public services.

03 - Concerns Over Regulation and Financial Crime: Many governments argue that Bitcoin can be used for money laundering, tax evasion, and other illicit activities. However, since all transactions are recorded on the blockchain (or timechain), Bitcoin is actually more traceable than physical cash.

04 - Competition with Central Bank Digital Currencies (CBDCs): Some governments are developing their own digital currencies, known as CBDCs. These offer a high level of control over financial transactions but lack Bitcoin’s decentralized properties. To promote CBDC adoption, some governments attempt to restrict or ban Bitcoin.

Different countries have taken varied approaches to Bitcoin, ranging from full acceptance to outright repression.
- El Salvador:
In 2021, El Salvador became the first country to adopt Bitcoin as legal tender. This decision sparked conflict with global financial institutions like the International Monetary Fund (IMF), which pressured the Salvadoran government to reverse its stance.
- China:
The Chinese government banned Bitcoin mining and usage entirely in 2021, citing environmental concerns and financial risks. Nonetheless, many Chinese miners and users continue to operate through alternative means.
- United States:
While Bitcoin is legal in the U.S., the government has imposed stricter regulations on exchanges and mining operations, seeking to exert more control over the sector. Some politicians advocate for a pro-Bitcoin stance, while others see it as a threat to the dollar.
- European Union:
The EU has taken a more rigorous regulatory approach, requiring user identification and transaction transparency. Despite this, Bitcoin remains legal and widely used.

Despite the challenges imposed by some governments, Bitcoin adoption continues to grow. Many users see Bitcoin as a way to preserve wealth in the face of inflationary monetary policies and excessive government control over money. Furthermore, in countries with unstable economies and limited access to financial services, Bitcoin provides a solution for international payments and protection against economic crises.

Government resistance may slow Bitcoin adoption in certain regions, but it is unlikely to stop it entirely. As a decentralized and global network, Bitcoin will continue to be used regardless of restrictions imposed by any single government. In the long run, its adoption will depend on individuals and businesses standing firm against regulatory pressures and continuing to use it as a financial alternative.

In summary, the conflict between governments and Bitcoin reflects the broader struggle between a centralized traditional financial system and a new decentralized alternative. While some countries seek to ban or restrict its use, others embrace it as part of their economy. Ultimately, government resistance may only delay-but not prevent-the global adoption of Bitcoin, which continues to demonstrate its resilience and utility as a store of value and medium of exchange.

Thank you very much for reading this far. I hope everything is well with you, and sending a big hug from your favorite Bitcoiner maximalist from Madeira. Long live freedom!
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 9c9d2765:16f8c2c2
2025-05-12 05:15:47

CHAPTER SIXTEEN

Mr. JP sat up abruptly as his phone buzzed. It was an anonymous message. He opened it slowly, his eyes scanning the contents with growing disbelief.

"James has returned to JP Enterprises. Charles reinstated him. He’s now President of your company."

His blood ran cold.

Mrs. JP saw the tension in his expression. "What’s wrong?"

"He’s back," Mr. JP said grimly. "Our son. James. He's taken over the company."

He stared into space, his mind reeling. "And Charles helped him..."

They had spent years trying to distance themselves from the disgrace of James’s past only to now be faced with the reality that he had clawed his way back into the empire they built.

The anonymous message was, of course, sent by Mark and Helen, each relishing in the chaos they had ignited. With the scandalous file now in their hands and James’s own family unknowingly brought into the picture, they believed the final blow was in place.

Mark leaned back in his chair and smiled as he read the forwarded documents.

"Let’s see how your so-called empire stands after this, James," he said quietly.

Helen, standing beside him, added coldly, "This time, he won’t survive it."

"How could he do this?" Mr. JP muttered under his breath, clutching his phone tightly. "How could Charles go behind my back and reinstall him? My own brother..."

The news that James had returned to JP Enterprises and not just as a member, but as its President had shaken him to the core. But what stung more was the betrayal he felt from Charles, who had once promised never to interfere in the matter again.

Fuming with rage and disbelief, Mr. JP boarded the next flight back home. Upon arrival, he didn’t even stop by the family estate. Instead, he went straight to the Regency Grand, the city’s most luxurious hotel, the same place he used to spend time with his family during better days. He booked the presidential suite and immediately dialed Charles' number.

"Meet me. Now. At the hotel," he barked before ending the call without waiting for a response.

Within the hour, Charles walked in, calm but aware of the storm brewing.

"You defied me, Charles," Mr. JP said, his voice icy. "You brought back the one person I had removed. The one person I swore would never set foot in the company again."

"Because you were wrong," Charles replied firmly. "You made a decision based on lies."

Mr. JP’s glare deepened.

"Lies? The records were clear embezzlement. Theft. He disgraced this family, Charles!"

Charles stood his ground. "Those records were manipulated. You never gave James a chance to explain himself."

He stepped closer. "The funds he was accused of stealing? He used them to invest in a struggling tech start-up that exploded in value two years later. That investment saved JP Enterprises during the economic downturn. The company is standing today because of James’s vision and sacrifice."

Silence filled the room.

Mr. JP felt his heart sink as the weight of Charles’s words settled in. He turned away, walking slowly to the window, staring out at the city skyline.

"All this time... I condemned my own son... exiled him... because I trusted false reports?"

Charles nodded. "Yes. And despite it all, he returned not for revenge, but to help us."

Tears welled up in Mr. JP’s eyes. His pride, once like stone, was now crumbling.

Without hesitation, he picked up his phone and dialed James’s number. The phone rang twice before James answered.

"Hello?" came the familiar voice, calm and distant.

"James... it’s your father." His voice trembled. "I... I’m sorry. I was wrong. Gravely wrong. Everything I believed about you was a lie. I let you down, son."

There was silence on the other end.

"I just found out the truth," Mr. JP continued. "And I’m proud of what you’ve done for the company, for our name. I want you to know... you are reinstated as the rightful heir to JP Enterprises. I want you back not just as President, but as my son."

James took a long pause before answering.

"It took you long enough," he said softly. "But... thank you."

Though James had once sworn not to seek his parents' approval, deep down, those words still mattered. And hearing them from the father who had disowned him brought a quiet sense of closure.

The rift that had torn them apart for years was beginning to heal.

"Dad, who told you I was the President of JP Enterprises?" James asked, his tone calm but firm as he stood before his father in the grand office of the family estate.

Mr. JP, still adjusting to the emotional weight of his recent apology, furrowed his brow. "It was anonymous, son. I received a message with no name, no clue. Just the information."

James narrowed his eyes. "Can you forward the message to me?"

"Of course," his father replied, pulling out his phone. Within seconds, the message was in James’s inbox.

Later that evening, James sat in his private office, staring at the message on his screen. Something about it felt off too calculated, too timely. He forwarded it to his personal cybersecurity team with one instruction: “Trace the source. I want to know everything about who sent it, how, and if they’re working with someone.”

Meanwhile, Ray Enterprises was thriving again under James’s investment. With the influx of capital and revitalized operations, profits were skyrocketing. However, while the company’s success looked promising on the surface, the Ray family was barely reaping the rewards.

James’s 85% share ensured he collected the lion’s portion of every deal. Robert, despite being the figurehead chairman, found himself managing a flourishing empire but receiving only crumbs in return.

Frustrated and desperate, Robert scheduled a private meeting with James.

"James, please... eighty-five percent is bleeding us dry. We’re grateful for what you’ve done truly but surely we can renegotiate?"

James leaned back in his chair, expression unreadable. "You signed the agreement, Robert. You knew the terms. And frankly, I'm not in the mood to revisit old conversations."

"We just want fairness," Robert pleaded. "A little breathing space"

"If this discussion continues," James interrupted coldly, "I’ll pull out my funds. And when I do, I promise Ray Enterprises will go down faster than it rose. Do I make myself clear?"

Robert’s face fell. He had no choice but to nod and walk away, defeated.

Two weeks later, James’s cybersecurity team sent their report. The source of the anonymous message had been traced and the result was both surprising and telling.

Tracy.

James sat silently as he read the details. Tracy, his own subordinate, had accessed restricted files from the company’s internal network. It wasn’t just a case of whistleblowing it was deliberate sabotage. But what intrigued him more was the fact that she had gone to great lengths to cover her tracks.

No one takes that risk alone, he thought.

Despite having the evidence in hand, James chose silence. Not out of mercy but strategy. He needed to know who she was working with. Who else had a vested interest in his downfall?

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ d7955b22:025a3ba9
2025-05-12 04:31:36

O mundo dos jogos online tem se expandido rapidamente, oferecendo uma infinidade de opções para os jogadores. Entre as diversas plataformas disponíveis, o 99bra se destaca por sua variedade de opções e a experiência de usuário única que proporciona. Este artigo oferece uma visão detalhada sobre o que o 99bra tem a oferecer, desde suas características gerais até a experiência de jogo que promete satisfazer todos os tipos de jogadores.

Introdução à Plataforma 99bra 99bra é uma plataforma de entretenimento digital voltada para os entusiastas de jogos online. Com um design intuitivo e uma interface amigável, a plataforma foi criada para oferecer uma experiência de navegação fluida, seja em desktop ou dispositivos móveis. A plataforma se destaca pela sua confiabilidade e pela qualidade dos jogos oferecidos, sempre priorizando a segurança e a proteção dos dados de seus usuários.

Ao se cadastrar no 99bra, os jogadores têm acesso a uma ampla gama de opções de jogos, desde clássicos até lançamentos inovadores. O site se adapta às necessidades dos usuários, com suporte em português e atendimento ao cliente de excelência, tornando a plataforma acessível a jogadores de todas as idades e níveis de experiência. O processo de inscrição é rápido e simples, permitindo que os novos usuários comecem a se divertir em poucos minutos.

A Variedade de Jogos no 99bra O que realmente chama a atenção no 99bra é a diversidade de jogos oferecidos. A plataforma conta com uma vasta seleção de títulos, abrangendo uma ampla gama de gêneros. Seja você um fã de jogos de mesa, slots ou apostas esportivas, o 99bra tem algo para todos. Cada categoria de jogo é desenvolvida para garantir jogabilidade envolvente, gráficos impressionantes e uma experiência imersiva.

Jogos de Mesa Os jogos de mesa são um dos maiores atrativos da plataforma, com várias opções que incluem clássicos como blackjack, roleta e baccarat. Estes jogos oferecem uma experiência realista e dinâmica, com a possibilidade de interagir com outros jogadores. A interface é cuidadosamente projetada para garantir que cada clique e movimento se sinta natural, criando uma atmosfera que lembra a de um ambiente de jogo físico.

Slots e Máquinas de Vídeo Para os amantes das máquinas de vídeo, o 99bra oferece uma impressionante coleção de slots. Os jogadores podem explorar uma variedade de temas, desde aventuras épicas até histórias de fantasia, com gráficos vibrantes e animações cativantes. As funções de bônus, rodadas grátis e jackpots progressivos tornam os jogos ainda mais emocionantes, com a possibilidade de grandes vitórias a cada giro.

Apostas Esportivas Outro ponto forte da plataforma são as apostas esportivas. O 99bra oferece uma extensa seleção de esportes para os fãs de esportes ao vivo. Seja futebol, basquete, tênis ou eSports, a plataforma proporciona odds competitivas e a chance de apostar em eventos de todo o mundo, com atualizações em tempo real para garantir que o jogador esteja sempre informado.

A Experiência do Jogador A experiência do jogador é o aspecto que diferencia o 99bra de outras plataformas. Desde o momento do cadastro até as interações durante os jogos, a plataforma é projetada para oferecer facilidade, conforto e diversão sem interrupções. O 99bra é otimizado para fornecer uma navegação rápida e sem erros, com um layout que garante que o jogador possa acessar todos os jogos e funcionalidades de forma simples.

Além disso, a plataforma oferece recursos adicionais para tornar a experiência ainda mais envolvente. Os jogadores podem configurar preferências de jogo, participar de promoções exclusivas e interagir com outros jogadores, criando uma verdadeira comunidade. A segurança também é uma prioridade, com criptografia de dados avançada e processos de verificação para garantir que todas as transações e informações pessoais estejam protegidas.

Suporte ao Cliente O suporte ao cliente do 99bra é excepcional. A plataforma oferece múltiplos canais de atendimento, incluindo chat ao vivo, e-mail e telefone, para que os jogadores possam obter assistência rápida sempre que necessário. A equipe de suporte é altamente treinada e pronta para resolver qualquer dúvida ou problema de forma eficiente, garantindo que a experiência do jogador nunca seja comprometida.

Conclusão O 99bra é uma plataforma completa que atende aos mais altos padrões de qualidade e segurança no universo dos jogos online. Com uma vasta seleção de jogos, suporte ao cliente de excelência e uma experiência de usuário impecável, o 99bra se consolida como uma das opções mais atrativas para quem busca diversão e entretenimento. Se você está procurando uma plataforma que combine inovação, variedade e uma jogabilidade envolvente, o 99bra certamente é uma excelente escolha.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ d7955b22:025a3ba9
2025-05-12 04:31:00

A plataforma 53a é uma das mais novas e emocionantes opções para quem busca uma experiência completa de entretenimento digital. Com uma ampla gama de jogos e funcionalidades voltadas para o prazer e a diversão dos jogadores, a 53a se destaca por sua interface intuitiva, seu foco na segurança e uma vasta gama de opções para todos os gostos. Se você ainda não conhece essa plataforma inovadora, continue lendo e descubra tudo o que ela tem a oferecer!

Introdução à Plataforma 53a A 53a é uma plataforma de entretenimento online que se destaca pelo seu compromisso em oferecer uma experiência única aos jogadores. Com um design moderno e acessível, a plataforma foi criada para atender a um público que busca algo mais do que simples joguinhos – ela oferece uma verdadeira imersão em um universo de possibilidades.

Ao acessar a 53a , os usuários são rapidamente apresentados a um painel de controle simplificado, onde podem facilmente navegar por diferentes categorias de jogos, conferir promoções e acessar uma série de recursos exclusivos. Além disso, a plataforma está disponível em diversos dispositivos, incluindo desktop, smartphones e tablets, permitindo que o jogador tenha acesso à diversão em qualquer lugar e a qualquer momento.

Jogos Empolgantes para Todos os Gostos A 53a não se limita a um único tipo de jogo. Em vez disso, oferece uma vasta gama de opções, com títulos que atendem a diferentes preferências e estilos de jogo. Desde jogos de habilidade, como jogos de mesa e jogos de cartas, até opções mais interativas e imersivas, como máquinas de diversão, a plataforma tem algo para todos os jogadores.

Jogos de Mesa e Cartas: Para os que apreciam uma experiência mais estratégica, a 53a oferece uma seleção diversificada de jogos de mesa, incluindo opções clássicas como o blackjack, pôquer e roleta. Cada jogo é projetado para proporcionar uma experiência desafiadora e envolvente, com gráficos impressionantes e uma jogabilidade fluida.

Máquinas de Diversão: Para quem busca uma experiência mais dinâmica e de fácil acesso, as máquinas de diversão são a escolha perfeita. Com uma vasta gama de temas e estilos, essas máquinas são ideais para momentos de descontração, com rodadas rápidas e prêmios atrativos. Cada jogo tem sua própria atmosfera única, com sons e animações que mantêm o jogador imerso por horas.

Jogos ao Vivo: Uma das grandes atrações da 53a são os jogos ao vivo, onde os jogadores podem interagir em tempo real com dealers e outros participantes. Esses jogos trazem a emoção de uma experiência presencial, mas com a conveniência de estar em casa ou onde preferir.

A Experiência do Jogador na 53a A experiência do jogador na plataforma 53a é pensada para ser fluida, segura e divertida. Com uma interface simples, os jogadores podem facilmente acessar seus jogos favoritos e navegar por outras funcionalidades da plataforma.

Interface Intuitiva: Desde o momento em que você entra na 53a, perceberá como a plataforma foi projetada com o usuário em mente. O layout claro e as opções bem definidas tornam a navegação fácil, mesmo para aqueles que não são tão familiarizados com plataformas digitais.

Segurança e Privacidade: A plataforma 53a adota as melhores práticas de segurança para garantir que todas as informações dos jogadores sejam protegidas. Desde transações financeiras até dados pessoais, a 53a utiliza tecnologias avançadas de criptografia para garantir que seus dados estejam sempre seguros.

Atendimento ao Cliente: A 53a se destaca também pelo seu excelente suporte ao cliente. Caso o jogador tenha alguma dúvida ou precise de ajuda, pode contar com uma equipe de atendimento pronta para oferecer assistência de forma rápida e eficaz. A plataforma também conta com uma seção de perguntas frequentes (FAQ) que ajuda a esclarecer as dúvidas mais comuns.

Conclusão A plataforma 53a se consolida como uma das principais opções de entretenimento online para quem busca diversão, segurança e uma experiência de usuário completa. Com uma grande variedade de jogos, suporte de alta qualidade e uma interface amigável, ela atende às necessidades de todos os tipos de jogadores, proporcionando momentos inesquecíveis. Se você está à procura de uma plataforma inovadora, segura e divertida, a 53a é a escolha certa para você!

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ d41bf82f:ed90d888
2025-05-12 03:56:36

“ฉันยังคงเชื่อและหวังว่า สักวันหนึ่งการเมืองและเศรษฐกิจจะลดบทบาทลงจากความสำคัญที่เคยมีในอดีต วันหนึ่งจะมาถึง วันที่ข้อถกเถียงทั้งหลายที่เรามีอยู่ในปัจจุบันเกี่ยวกับเรื่องเหล่านี้ จะดูเล็กน้อยหรือไร้ความหมาย ไม่ต่างจากการโต้แย้งทางเทววิทยาในยุคกลาง ซึ่งแม้แต่ปัญญาชนที่เฉียบแหลมที่สุดก็ยังทุ่มเทแรงกายแรงใจให้กับมันอย่างไร้ประโยชน์”

— อาร์เธอร์ ซี. คลาร์ก

บทนี้เปรียบเทียบการล่มสลายของโครงสร้างอำนาจทางการเมืองในยุคปัจจุบันกับความเสื่อมถอยของศาสนจักรในยุคกลาง ผู้เขียนตั้งข้อสังเกตว่าการเมืองสมัยใหม่—ในฐานะกิจกรรมที่เน้นการแย่งชิงอำนาจรัฐและให้เหตุผลแก่การใช้อำนาจ—เป็นเพียงสิ่งประดิษฐ์ชั่วคราวที่เกิดขึ้นในช่วงเวลาที่ผลตอบแทนจากการควบคุมรัฐมีสูง โดยเฉพาะในช่วงหลังการปฏิวัติดินปืน ซึ่งเป็นเหตุการณ์สำคัญที่เปลี่ยนตรรกะของการใช้ความรุนแรงอย่างรุนแรง

ก่อนหน้าการปฏิวัติดินปืน อำนาจทางทหารกระจัดกระจายอยู่ในมือของชนชั้นสูงตามระบบศักดินา อัศวินม้าหุ้มเกราะคือศูนย์กลางของกองกำลัง ซึ่งควบคุมได้ยากและมีต้นทุนสูง เมื่อมีดินปืนเข้ามาแทนที่ มันทำให้รัฐสามารถจัดตั้งกองทัพถาวรที่ควบคุมจากส่วนกลางได้อย่างมีประสิทธิภาพ ต้นทุนต่อหน่วยของความรุนแรงลดลง แต่กำลังทำลายล้างกลับเพิ่มขึ้น ทำให้การผูกขาดการใช้กำลังโดยรัฐกลายเป็นสิ่ง “คุ้มทุน” และส่งเสริมให้เกิดรัฐชาติสมัยใหม่ที่มีการเก็บภาษีอย่างเป็นระบบ มีระบบราชการ และกองทัพประจำการ

การเมืองในความหมายใหม่จึงถือกำเนิดขึ้นจากการแย่งชิงทรัพยากรและอำนาจรัฐที่เติบโตจากอิทธิพลของดินปืน ความสำคัญของคำถาม “ใครควบคุมรัฐ?” จึงกลายเป็นแกนกลางของความขัดแย้งทางการเมืองตลอด 500 ปีที่ผ่านมา ในมุมมองของผู้เขียน การเมืองไม่ได้เป็นแก่นแท้ของการดำรงอยู่ของมนุษย์ แต่เป็นผลพลอยได้จากเงื่อนไขทางเทคโนโลยีและภูมิสังคมในช่วงเวลาหนึ่ง ซึ่งกำลังหมดสภาพไปอย่างช้าๆ จากอิทธิพลของการปฏิวัติสารสนเทศ เช่นเดียวกับที่ระบบศักดินาเคยสิ้นสุดลงเมื่อสิ้นยุคกลาง

กระบวนการนี้เริ่มสังเกตได้จากความเบื่อหน่ายและการเสื่อมศรัทธาที่ผู้คนมีต่อการเมืองทั่วโลก ความไม่พอใจต่อการทุจริตของผู้นำ ความล้มเหลวในการบริหาร และความไร้ประสิทธิภาพของรัฐชาติ สะท้อนถึงการหมดอำนาจของโครงสร้างทางการเมืองแบบเดิมในระดับลึก แม้ในปัจจุบันผู้คนยังไม่สามารถจินตนาการถึงชีวิตที่ปราศจากการเมืองได้อย่างสิ้นเชิง แต่กระแสความเสื่อมถอยได้เริ่มขึ้นแล้ว เหมือนกับที่ผู้คนในยุคกลางยังเชื่อในอำนาจของศาสนจักร ทั้งที่ศรัทธาที่แท้จริงได้เสื่อมสลายไปก่อนหน้านั้นนาน

ผู้เขียนเปรียบการล่มสลายของการเมืองสมัยใหม่กับการล่มสลายของพระศาสนจักรในปลายคริสต์ศตวรรษที่ 15 โดยให้เหตุผลว่า ในช่วงนั้นผู้คนเริ่มหมดศรัทธาในนักบวช ทั้งระดับสูงและระดับล่าง มีการกล่าวหาว่าหิวเงิน คาวโลกีย์ และขายบาป ผู้คนยังเชื่อในศรัทธาภายนอก แต่ในความเป็นจริง สถาบันศาสนากลับไร้อำนาจในการควบคุมสังคม ความเปรียบเทียบนี้นำไปสู่ข้อเสนอว่ารัฐชาติกำลังเดินตามเส้นทางเดียวกัน คือหมดอำนาจลงทั้งในทางปฏิบัติและความชอบธรรม ในโลกยุคสารสนเทศ การควบคุมของรัฐมีต้นทุนสูงขึ้น เทคโนโลยีทำให้ผู้คนหลีกเลี่ยงอำนาจรัฐได้มากขึ้น รัฐไม่สามารถผูกขาดการใช้ความรุนแรงหรือการเก็บภาษีได้ง่ายเหมือนเดิม รัฐชาติจึงจะค่อย ๆ ถูกแทนที่ด้วยรูปแบบใหม่ของอธิปไตย เช่น เมืองอิสระหรือสาธารณรัฐพ่อค้า ซึ่งต้องแข่งขันกันเสมือนบริษัทเอกชน คิดค่าบริการตามคุณค่าที่ให้กับพลเมือง ผู้เขียนยังวิจารณ์มายาคติของยุคต่าง ๆ ที่บดบังความเข้าใจความจริงของโครงสร้างอำนาจ เช่น มายาคติเรื่องอัศวินในยุคกลาง หรือมายาคติเรื่องประชาธิปไตยในยุคปัจจุบัน ทั้งสองต่างเป็นภาพลวงที่ผูกปัจเจกบุคคลเข้ากับอำนาจรัฐเพื่อระดมทรัพยากรและแรงงาน ในยุคที่ต้นทุนของการใช้อำนาจเปลี่ยนไป บทบาทของทั้งอัศวินในยุคศักดินา และพลเมืองในยุคประชาธิปไตย ก็จะเสื่อมลงตามไปด้วย

กล่าวโดยสรุป บทนี้เสนอว่าเรากำลังอยู่ในช่วงหัวเลี้ยวหัวต่อของประวัติศาสตร์ เมื่อระบบรัฐชาติและการเมืองในรูปแบบที่เราคุ้นเคยกำลังถึงจุดจบ เทคโนโลยีสารสนเทศจะปลดล็อกพลังของปัจเจกบุคคลให้มีทางเลือกที่หลากหลายกว่าการอยู่ภายใต้รัฐเพียงแบบเดียว และโลกใหม่ที่กำลังจะมาอาจไม่ต้องการ “การเมือง” อย่างที่เราเคยรู้จักอีกต่อไป...

สามารถไปติดตามเนื้อหาแบบ short vdo ที่สรุปประเด็นสำคัญจากแต่ละบท พร้อมกราฟิกและคำอธิบายกระชับ เข้าใจง่าย ได้ที่ TikTok ช่อง https://www.tiktok.com/@moneyment1971

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 502ab02a:a2860397
2025-05-12 03:11:06

สัปดาห์ที่ผ่านมา เราพักผ่อนย้อนไปเพื่อทำความเข้าใจต้นเหตุของซีรีส์นี้กันแล้วนะครับ ทีนี้เราจะมาสนทนากันต่อจากที่ค้างคาไว้กันครับ

ย้อนกลับไปเมื่อราวทศวรรษ 1970-1980 เป็นยุคที่โลกยังเชื่อว่า “ไขมัน” คือผู้ร้ายตัวจริงในวงการสุขภาพ ปิรามิดอาหารจาก USDA จึงถือกำเนิดขึ้น โดยมีฐานล่างกว้างใหญ่เต็มไปด้วยข้าว แป้ง ซีเรียล พาสต้า และขนมปัง เรียกรวมว่า “กลุ่มคาร์โบไฮเดรต” และถูกวางให้เป็นเสาหลักของอาหารประจำวัน ภายใต้แนวคิดว่าให้พลังงานสูง ไขมันต่ำ ดีต่อหัวใจ และเหมาะกับการเลี้ยงประชากรโลกที่เพิ่มขึ้นอย่างรวดเร็ว

แต่ความจริงที่เปิดเผยภายหลังคือ ปิรามิดอาหารนี้มิได้เกิดจากวิทยาศาสตร์บริสุทธิ์ หากแต่เกิดจากกระบวนการ “เปิดประมูลนโยบาย” โดยกลุ่มอุตสาหกรรมเกษตรรายใหญ่ ซึ่งต้องการระบายผลผลิตคาร์โบไฮเดรตจำนวนมหาศาลจากข้าวโพด ข้าวสาลี และถั่วเหลืองที่รัฐบาลอเมริกันอุดหนุนให้เพาะปลูกเกินความจำเป็น (ดูรายงาน PBS: The Food Pyramid) หน้าที่จัดสรรนี้จึงอยู่ภายใต้ USDA หรือ กระทรวงเกษตรสหรัฐอเมริกา

ขณะที่ผู้คนถูกสอนให้หลีกเลี่ยงไขมัน โปรตีนสัตว์ และหันมากินซีเรียลเป็นอาหารเช้า ผลิตภัณฑ์ไขมันต่ำแทบทุกชนิดกลับต้องเติมน้ำตาลและแป้งเพื่อให้มีรสชาติ นำไปสู่การระบาดของโรคอ้วน เบาหวาน ความดัน และ NCD ทั่วโลก ที่เราเพิ่งจะเข้าใจกันวันนี้ว่ามีรากมาจาก “ปิรามิดคาร์บ” นั่นเอง

คำถามคือ ทำไมการกำหนดอาหารของอเมริกา (ซึ่งแน่นอนว่าแพร่กระจายไปทั่วโลกภายใต้ข้อกำหนดเดียวกัน) จึงเกิดขึ้นจาก "กระทรวงเกษตรสหรัฐอเมริกา" ไม่ใช่ หน่วยงานทางวิทยาศาสตร์ หรือ การแพทย์

หรือเพราะ “อาหาร” ในอเมริกา ไม่ได้เริ่มจากคำว่า “สุขภาพ” แต่เริ่มจาก “เศรษฐกิจ”

ย้อนกลับไปช่วงต้นศตวรรษที่ 20 โดยเฉพาะหลังสงครามโลกครั้งที่สอง สหรัฐฯ ต้องการฟื้นฟูเศรษฐกิจและผลักดันภาคการเกษตรให้โตอย่างรวดเร็ว โดยเฉพาะสินค้าพืชเชิงอุตสาหกรรม เช่น ข้าวโพด ข้าวสาลี ถั่วเหลือง นม และเนื้อจากฟาร์มอุตสาหกรรม และปากท้องของเกษตรกรคือฐานเสียงสำคัญในทุกๆรัฐบาล ดังนั้น USDA ซึ่งเป็นหน่วยงานที่ตั้งขึ้นเพื่อดูแลเกษตรกร จึงรับบทผู้ออก “แนวทางโภชนาการ” โดยเน้นว่า

อาหารอะไรที่ เกษตรกรผลิตได้เยอะ ก็เอามาดันให้ประชาชนกินเยอะ อาหารอะไรที่ ราคาถูก ผลิตได้เร็ว ก็นำมาใส่ไว้ฐานล่างของพีระมิด ให้ประชาชนกินเยอะ อาหารอะไรที่ มีอุตสาหกรรมอยู่เบื้องหลัง ก็เปิดประมูลให้มีบทบาทมากในการล็อบบี้นโยบาย ให้ประชาชนกินเยอะ

พูดง่ายๆ ก็คือ นโยบายอาหารอเมริกา ไม่ได้ออกโดยนักวิทยาศาสตร์หรือนักโภชนาการที่ไม่มีผลประโยชน์ทับซ้อน แต่มาจาก “ข้าราชการสายเกษตร+กลุ่มทุน” ที่ต้องการให้ภาคการเกษตรมีกำไรอย่างต่อเนื่อง และอย่าลืมว่า อเมริกา = โลก

แล้วหน่วยงานด้านวิทยาศาสตร์หรือแพทย์ เช่น NIH (National Institutes of Health) หรือ CDC (Centers for Disease Control and Prevention) หล่ะ แน่นอนครับว่ามีข้อมูลอยุ่ว่าก็มีสิทธิ์เสนอแนะอยู่บ้างแต่ทั้งหมดนี้ ไม่มีอำนาจออกนโยบายหลักที่ใช้จริงกับประชาชน ส่วนใหญ่แค่ให้ข้อมูลวิชาการ ซึ่งมักจะถูกลดทอนหรือละเลยเมื่อนโยบายจริงถูกเขียนขึ้นโดย USDA ในที่สุด

เมื่อเสียงของการตั้งคำถามเริ่มดังกว่าเสียงโฆษณา ขบวนการ “Low Carb” ก็เริ่มตั้งหลักและขยายวงกว้างอย่างเงียบๆ งานวิจัยใหม่ๆ เริ่มบ่งชี้ว่า “น้ำตาลและแป้ง” โดยเฉพาะแป้งแปรรูป คือภัยเงียบที่ส่งผลต่อการอักเสบเรื้อรัง ภาวะดื้ออินซูลิน และเมตาบอลิกซินโดรม จนกระทั่งช่วงต้นทศวรรษ 2010 เป็นต้นมา อาหารแนว “ลดคาร์บ เพิ่มไขมันดี เพิ่มโปรตีน” ก็กลายเป็นกระแสหลักขึ้นมา

ตอนนั้นหลายคนคิดว่า “พวกเราชนะแล้ว” โลกกลับมาฟังเสียงสุขภาพที่แท้จริง โปรตีนกลายเป็นคำตอบใหม่แห่งยุค

แต่มึงเอ๊ยยยยยย... เกมอาจไม่ได้จบตรงนั้น

เพราะในวันที่ประชาชนเริ่มหลีกหนีคาร์บ กลุ่มทุนอาหารข้ามชาติที่เคยวางรากอยู่ในอุตสาหกรรมแป้ง ได้ค่อยๆ แปรทิศ ย้ายการลงทุนไปสู่ “โปรตีนทางเลือก” รอไว้นานแล้วโดยที่เราไม่รู้ตัว ทั้งอาหารพืชแปรรูปอย่าง texture ถั่วเหลือง (TVP), โปรตีนจุลินทรีย์, เนื้อปลูกจากห้องแลบ ไปจนถึง “ไข่” และ “นม” ที่ไม่ได้มาจากสัตว์ โปรตีนสังเคราะห์ที่ผลิตโดยระบบชีวภาพวิศวกรรม (synthetic biology) ซึ่งได้รับเงินทุนจากบริษัทยักษ์ใหญ่อย่างต่อเนื่องตลอดสิบปีที่ผ่านมา

พอถึงวันโปรตีนกลายเป็นเทรนด์ เขาก็เข้ามาเป็นเจ้าของเทรนด์เป็นที่เรียบร้อยแล้ว พร้อมทุกอย่างแล้ว คำถามคือ ใครกันแน่ที่เป็น Trend Setter

โปรตีนจึงไม่ใช่เพียง “สารอาหาร” อีกต่อไป แต่มันคือ “สินค้าอนาคต” ที่สามารถควบคุมแหล่งผลิต แหล่งพันธุ์ เทคโนโลยีการแปรรูป และการกระจายผ่านแพลตฟอร์มค้าปลีกทั่วโลก และถ้าคุณสังเกต จะเห็นว่าไม่มีใครพูดถึง “คาร์บทางเลือก” หรือ "คาร์บเข้มข้น" หรือ "คาร์บที่ไม่ต้องใช้พืช" แม้แต่นิด ทั้งที่ในทางหลักการก็สามารถคิดค้นได้ไม่ต่างกัน แปลว่า พวกเขาไม่ได้แค่อยาก “เลิกขายคาร์บ” แต่กำลัง “เปลี่ยนสินค้าหลักใหม่” ให้ไปอยู่ในกลุ่มที่พวกเขาควบคุมได้ทั้งหมด แค่เอาคำว่า "โปรตีน" ขึ้นมาเป็นฉากหน้าไว้ก่อน

เริ่มเห็นภาพไหมครับ จากคาร์บที่เคยถูกบิดเบือน กลายมาเป็นโปรตีนที่ถูกเสนอให้เรายินดีรับอย่างไม่ตั้งคำถาม

“โปรตีนอนาคต” ดูเหมือนจะเป็นทางเลือก แต่จริงๆ แล้วอาจเป็นกับดักหรือเปล่า

วันนี้ที่หลายคนเฝ้ามองชัยชนะของผู้คนในการล้ม “ปิรามิดคาร์บ” แต่ไม่ทันเห็นว่ากำลังถูกลากเข้าสู่ “หอคอยโปรตีนจำลอง” ที่พวกเขาสร้างขึ้นใหม่ ด้วยบรรจุภัณฑ์สวยหรู คำว่า "รักษ์โลก" "ปลอดภัย" และ "ยั่งยืน" แต่แท้จริงคือห่วงโซ่ที่มัดให้เราเป็นเพียง “ผู้บริโภค” ที่ไม่มีทางรู้ว่าอาหารของเรามาจากธรรมชาติหรือห้องแลบอีกต่อไป เรากลายเป็นหนูที่ย้ายจากกล่องวงกตหนึ่ง มายังอีกกล่องวงกตหนึ่งหรือเปล่า เป็นคำถามที่ยังต้องตอบต่อไป

เฮียไม่ได้มาเพื่อหวาดระแวงนะครับ เพราะในเกมอำนาจอาหาร ไม่มีใครยอมเสียพื้นที่ พวกเขาแค่เปลี่ยนกลยุทธ์ เพื่อครองความเชื่อมั่นใหม่ ในชื่อ “โปรตีน” #pirateketo #กูต้องรู้มั๊ย #ม้วนหางสิลูก #siamstr

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ ba3b4b1d:eadff0d3
2025-05-12 11:32:06

Hypatia de Alexandria (c. 355/370–415 d.C.) é uma figura icónica da Antiguidade tardia, cuja vida e obra representam um marco na história do pensamento ocidental. Como filósofa, matemática, astrónoma e professora, foi uma das últimas grandes representantes da tradição intelectual helenística em Alexandria, num período de intensas transformações culturais e religiosas. O seu trabalho, profundamente enraizado no neoplatonismo e influenciado pelo pitagorismo, reflete uma visão do mundo que unia ciência, filosofia e espiritualidade. A sua morte trágica, associada às tensões religiosas e políticas da época, adiciona uma camada de complexidade à sua história, levantando questões sobre o papel do cristianismo emergente. Abaixo, exploro detalhadamente o seu envolvimento com o platonismo e o pitagorismo, a sua vida pessoal, as áreas de estudo, curiosidades, os eventos da sua morte, as razões por trás dela, a relação com o cristianismo e uma crítica ao movimento cristão da época.

Trabalho no Platonismo e Pitagorismo

Platonismo e Neoplatonismo

Hypatia era uma neoplatónica, pertencente à escola filosófica que reinterpretava as ideias de Platão (século IV a.C.) através da lente de Plotino (século III d.C.). O neoplatonismo postulava a existência de uma realidade suprema, o Uno, de onde emanavam todas as coisas, incluindo a Mente (Nous) e a Alma. Para os neoplatónicos, o objetivo da vida era a ascensão espiritual da alma em direção ao Uno, alcançada por meio da contemplação filosófica, do estudo racional e da prática da virtude. Hypatia, como líder da escola neoplatónica de Alexandria, ensinava estas ideias, provavelmente comentando textos de Platão, como o Timeu, que explora a cosmologia e a geometria como reflexos da ordem divina, ou o Fedão, que discute a imortalidade da alma. Os seus ensinamentos também incluíam as obras de Plotino, cujas Enéadas detalhavam a estrutura metafísica do cosmos. O neoplatonismo de Hypatia era mais prático e menos místico do que o de outros pensadores, como Porfírio ou Jâmblico. Ela enfatizava a razão e a ciência, utilizando a filosofia como uma ferramenta para compreender o universo, em vez de se focar em práticas teúrgicas (rituais místicos) que alguns neoplatónicos adotavam. A sua abordagem ao platonismo era profundamente interdisciplinar. A geometria platónica, que via nas formas perfeitas (como o círculo ou o triângulo) reflexos do mundo das Ideias, influenciava os seus estudos matemáticos e astronómicos. Hypatia provavelmente ensinava como os sólidos platónicos (tetraedro, cubo, etc.) descritos no Timeu representavam os elementos do cosmos, ligando filosofia e ciência.

Pitagorismo

O pitagorismo, iniciado por Pitágoras no século VI a.C., teve um impacto significativo no trabalho de Hypatia. Os pitagóricos acreditavam que o universo era governado por números e proporções matemáticas, uma ideia resumida na frase “tudo é número”. Esta visão ressoava no neoplatonismo, que via na matemática uma ponte entre o mundo material e o divino. Hypatia, como matemática, aplicava princípios pitagóricos nos seus estudos. O seu trabalho em astronomia, que envolvia o cálculo de órbitas planetárias, refletia a crença pitagórica na “harmonia das esferas” – a ideia de que os corpos celestes produzem uma música cósmica baseada em proporções matemáticas. Ela terá usado o astrolábio, um instrumento para medir a posição dos astros, para ensinar ou investigar esta harmonia.

O pitagorismo valorizava a geometria como uma forma de contemplação espiritual. Hypatia, que comentava obras como os Elementos de Euclides, provavelmente explorava como as relações geométricas (como a proporção áurea) refletiam a ordem divina. O seu suposto trabalho no hidrómetro, um dispositivo para medir a densidade de líquidos, também pode ter sido influenciado pela ênfase pitagórica na medição e na precisão. Uma curiosidade é que os pitagóricos tinham uma forte componente ética, promovendo a disciplina, a moderação e até o vegetarianismo. Embora não saibamos se Hypatia seguia estas práticas, a sua reputação de virtude e autocontrolo, descrita por fontes como Sócrates Escolástico, sugere que ela incorporava elementos éticos do pitagorismo na sua vida.

Vida Pessoal

Os detalhes sobre a vida pessoal de Hypatia são escassos, pois as fontes primárias, como as cartas de Sinesius de Cirene ou os relatos de Sócrates Escolástico, focam-se na sua persona pública. Ainda assim, é possível traçar um retrato com base no contexto histórico.

Infância e Educação

Hypatia nasceu em Alexandria, provavelmente entre 355 e 370 d.C., numa família intelectual. O seu pai, Theon de Alexandria, era um matemático e astrónomo de renome, responsável pela edição de textos como os Elementos de Euclides e a Almagest de Ptolomeu. Theon foi proportionate sua principal mentor, educando-a em matemática, astronomia e filosofia desde tenra idade. Ao contrário de muitas mulheres da época, Hypatia teve acesso a uma educação completa, refletindo o ambiente progressista de Alexandria e a visão de Theon de que a sua filha deveria ser uma “filósofa perfeita”.

Vida Adulta e Papel Público

Hypatia nunca casou, uma escolha que pode ter sido motivada pelo seu compromisso com a filosofia, numa tradição semelhante à dos pitagóricos, que valorizavam a independência intelectual. Ela vivia de forma ascética, dedicando-se ao estudo e ao ensino. Como professora, atraía alunos de toda a bacia mediterrânica, incluindo Sinesius de Cirene, que se tornou bispo cristão, mas manteve admiração por ela. A sua casa e a escola onde ensinava, possivelmente ligada à Biblioteca de Alexandria ou ao Museion, eram centros de debate. Hypatia dava aulas públicas, muitas vezes vestida com o tribon, uma capa filosófica que simbolizava a sua autoridade. Esta visibilidade pública era rara para uma mulher e demonstra o respeito que inspirava.

Relações e Influência

Hypatia mantinha laços com figuras poderosas, como Orestes, o governador romano de Alexandria, a quem aconselhava. Esta proximidade colocou-a no centro de conflitos entre Orestes e Cirilo, o bispo cristão, que procurava consolidar o poder da Igreja. A sua neutralidade religiosa – ela era pagã, mas ensinava cristãos e pagãos sem discriminação – não a protegeu das tensões crescentes.

Curiosidades sobre a Vida Pessoal

A “Virgem Filósofa”: Hypatia era descrita como casta, reforçando a sua imagem de pureza intelectual. Uma anedota, narrada por Damáscio, conta que, quando um aluno se apaixonou por ela, Hypatia lhe mostrou um pano manchado com o seu sangue menstrual, dizendo que o amor físico era inferior ao amor pelo conhecimento.

Correspondência com Sinesius: As cartas de Sinesius revelam o respeito que ele tinha por Hypatia, pedindo-lhe conselhos sobre instrumentos como o astrolábio.

Estilo de Vida: Hypatia conduzia a sua própria carruagem pelas ruas de Alexandria, um ato de independência incomum para uma mulher.

Áreas de Estudo

Hypatia era uma polímata, abrangendo várias disciplinas: Matemática: Comentava a Aritmética de Diofanto, os Elementos de Euclides e a Cónica de Apolónio, que explora curvas como a elipse.

Astronomia: Estudava os movimentos celestes, provavelmente usando o sistema de Ptolomeu, e trabalhava com o astrolábio.

Filosofia: Ensinava metafísica, ética e cosmologia neoplatónica, com foco em Platão e Plotino.

Engenharia: É creditada pela melhoria de instrumentos como o hidrómetro e o astrolábio.

## A Morte de Hypatia: Como, Porquê e a Ligação ao Cristianismo

Como Hypatia Morreu

Hypatia foi assassinada em Março de 415 d.C. por uma turba de cristãos fanáticos em Alexandria. Segundo Sócrates Escolástico, um historiador cristão contemporâneo, ela foi atacada enquanto regressava a casa. A turba, composta por monges e seguidores cristãos, arrastou-a da sua carruagem, levou-a para uma igreja chamada Cesário e matou-a brutalmente. Os relatos indicam que ela foi despida, esquartejada com cacos de cerâmica (ostraka) e os seus restos foram queimados numa pira pública. A violência extrema do ato chocou mesmo os contemporâneos, incluindo cristãos moderados como Sócrates, que lamentou o ocorrido.

Porque Foi Assassinada

A morte de Hypatia resultou de uma combinação de factores políticos, religiosos e sociais. Alexandria, no início do século V, era um caldeirão de tensões entre pagãos, cristãos e judeus, exacerbadas pela luta pelo poder entre as autoridades seculares e a Igreja cristã. O bispo Cirilo de Alexandria, uma figura influente e ambiciosa, procurava consolidar o domínio cristão, frequentemente em conflito com Orestes, o prefeito romano que representava o poder imperial e era próximo de Hypatia. Hypatia, como filósofa pagã e conselheira de Orestes, tornou-se um alvo simbólico. Embora não fosse abertamente hostil ao cristianismo, a sua identidade pagã, a sua influência intelectual e a sua associação com Orestes fizeram dela um bode expiatório para os apoiantes de Cirilo. Rumores circulavam entre os cristãos mais radicais de que Hypatia usava “magia” ou “feitiçaria” para manipular Orestes, uma acusação comum contra intelectuais pagãos na época. Estes rumores, aliados à retórica inflamada de figuras cristãs extremistas, incitaram a turba a agir. Embora não haja provas diretas de que Cirilo tenha ordenado o assassinato, as fontes sugerem que ele pelo menos tolerou ou incentivou indiretamente a violência. Sócrates Escolástico nota que o incidente trouxe “desonra” à Igreja de Alexandria, sugerindo uma responsabilidade implícita de Cirilo.

Relação com o Cristianismo

A morte de Hypatia está intimamente ligada ao cristianismo, mas não ao cristianismo como um todo, e sim a uma fação radical que emergia em Alexandria. No século V, o cristianismo estava em ascensão como religião oficial do Império Romano, após o Édito de Tessalónica (380 d.C.). No entanto, em Alexandria, a transição foi marcada por conflitos violentos, com cristãos fanáticos, como os monges parabolanos (um grupo de zelotes cristãos), atacando pagãos, judeus e até cristãos moderados. Hypatia, como pagã e símbolo do saber helenístico, representava uma ameaça para os cristãos que viam a filosofia pagã como incompatível com a doutrina cristã. A sua neutralidade religiosa e a sua popularidade entre cristãos e pagãos não a protegeram da perceção de que ela encarnava a resistência à hegemonia cristã. A sua morte é frequentemente interpretada como um marco no declínio da tolerância intelectual e na ascensão do dogmatismo religioso.

Crítica ao Movimento Cristão da Época

O movimento cristão em Alexandria, particularmente sob a liderança de figuras como Cirilo, merece uma crítica severa pelos seus métodos autoritários e pela promoção de uma cultura de intolerância que culminou em atos de violência como o assassinato de Hypatia. Embora o cristianismo tenha trazido contribuições éticas e espirituais significativas, a sua ascensão no século V foi frequentemente marcada por uma rejeição agressiva da diversidade cultural e intelectual time mundo helenístico. Fanatismo e Intolerância Religiosa: A fação cristã liderada por Cirilo adotou uma postura exclusivista, que via qualquer crença ou prática não cristã como uma ameaça. Esta mentalidade alimentou a destruição de templos pagãos, como o Serapeum em 391 d.C., e ataques contra intelectuais pagãos. A morte de Hypatia é um exemplo extremo desta intolerância, onde a razão e o diálogo foram substituídos pela violência bruta.

Instrumentalização Política da Religião: Cirilo usou a religião como uma ferramenta para consolidar o seu poder, manipulando as massas e os monges parabolanos para intimidar opositores, como Orestes. Esta politização do cristianismo comprometeu os ideais de caridade e humildade defendidos pelos evangelhos, transformando a Igreja numa força opressiva.

Supressão do Conhecimento: O ataque a Hypatia simboliza uma rejeição mais ampla do legado intelectual helenístico, que incluía a filosofia, a ciência e a matemática. Embora nem todos os cristãos fossem hostis ao saber clássico – muitos, como Sinesius, valorizavam-no –, a fação dominante em Alexandria via a educação pagã com suspeita, contribuindo para a perda de textos e tradições.

Hipocrisia Moral: A brutalidade do assassinato de Hypatia, cometido em nome de uma religião que pregava o amor ao próximo, expõe uma contradição gritante. O fato de o crime ter ocorrido numa igreja, um espaço supostamente sagrado, agrava a hipocrisia do ato.

Curiosidades Adicionais

**Símbolo da Ciência vs. Dogmatismo: **A morte de Hypatia é vista como um marco no declínio da ciência helenística. No entanto, alguns historiadores argumentam que o conflito foi mais político do que religioso, envolvendo rivalidades entre Orestes e Cirilo.

**Representações na Cultura: **Hypatia foi romantizada em obras como o romance Hypatia (1853) de Charles Kingsley e o filme Ágora (2009), que a retrata como mártir da razão.

Perda dos seus Escritos: Nenhum texto original de Hypatia sobreviveu, mas o seu impacto é atestado por referências de outros autores.

Conclusão

Hypatia de Alexandria foi uma figura extraordinária, cuja obra no platonismo e pitagorismo uniu ciência, filosofia e espiritualidade. A sua vida, marcada por independência e dedicação ao saber, desafia as normas da época. A sua morte brutal, às mãos de uma turba cristã incitada por tensões políticas e religiosas, simboliza o choque entre a razão helenística e o fanatismo emergente. A crítica ao movimento cristão de Alexandria, liderado por Cirilo, destaca a intolerância e a instrumentalização da religião, que traíram os ideais cristãos e sufocaram o diálogo intelectual. Hypatia permanece um símbolo eterno da busca pelo conhecimento e da resistência face à opressão.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ ba3b4b1d:eadff0d3
2025-05-12 02:52:17

Hypatia de Alexandria (c. 355/370–415 d.C.) é uma figura icónica da Antiguidade tardia, cuja vida e obra representam um marco na história do pensamento ocidental. Como filósofa, matemática, astrónoma e professora, foi uma das últimas grandes representantes da tradição intelectual helenística em Alexandria, num período de intensas transformações culturais e religiosas. O seu trabalho, profundamente enraizado no neoplatonismo e influenciado pelo pitagorismo, reflete uma visão do mundo que unia ciência, filosofia e espiritualidade. A sua morte trágica, associada às tensões religiosas e políticas da época, adiciona uma camada de complexidade à sua história, levantando questões sobre o papel do cristianismo emergente. Abaixo, exploro detalhadamente o seu envolvimento com o platonismo e o pitagorismo, a sua vida pessoal, as áreas de estudo, curiosidades, os eventos da sua morte, as razões por trás dela, a relação com o cristianismo e uma crítica ao movimento cristão da época.

Trabalho no Platonismo e Pitagorismo

Platonismo e Neoplatonismo

Hypatia era uma neoplatónica, pertencente à escola filosófica que reinterpretava as ideias de Platão (século IV a.C.) através da lente de Plotino (século III d.C.). O neoplatonismo postulava a existência de uma realidade suprema, o Uno, de onde emanavam todas as coisas, incluindo a Mente (Nous) e a Alma. Para os neoplatónicos, o objetivo da vida era a ascensão espiritual da alma em direção ao Uno, alcançada por meio da contemplação filosófica, do estudo racional e da prática da virtude. Hypatia, como líder da escola neoplatónica de Alexandria, ensinava estas ideias, provavelmente comentando textos de Platão, como o Timeu, que explora a cosmologia e a geometria como reflexos da ordem divina, ou o Fedão, que discute a imortalidade da alma. Os seus ensinamentos também incluíam as obras de Plotino, cujas Enéadas detalhavam a estrutura metafísica do cosmos. O neoplatonismo de Hypatia era mais prático e menos místico do que o de outros pensadores, como Porfírio ou Jâmblico. Ela enfatizava a razão e a ciência, utilizando a filosofia como uma ferramenta para compreender o universo, em vez de se focar em práticas teúrgicas (rituais místicos) que alguns neoplatónicos adotavam. A sua abordagem ao platonismo era profundamente interdisciplinar. A geometria platónica, que via nas formas perfeitas (como o círculo ou o triângulo) reflexos do mundo das Ideias, influenciava os seus estudos matemáticos e astronómicos. Hypatia provavelmente ensinava como os sólidos platónicos (tetraedro, cubo, etc.) descritos no Timeu representavam os elementos do cosmos, ligando filosofia e ciência.

Pitagorismo

O pitagorismo, iniciado por Pitágoras no século VI a.C., teve um impacto significativo no trabalho de Hypatia. Os pitagóricos acreditavam que o universo era governado por números e proporções matemáticas, uma ideia resumida na frase “tudo é número”. Esta visão ressoava no neoplatonismo, que via na matemática uma ponte entre o mundo material e o divino. Hypatia, como matemática, aplicava princípios pitagóricos nos seus estudos. O seu trabalho em astronomia, que envolvia o cálculo de órbitas planetárias, refletia a crença pitagórica na “harmonia das esferas” – a ideia de que os corpos celestes produzem uma música cósmica baseada em proporções matemáticas. Ela terá usado o astrolábio, um instrumento para medir a posição dos astros, para ensinar ou investigar esta harmonia.

O pitagorismo valorizava a geometria como uma forma de contemplação espiritual. Hypatia, que comentava obras como os Elementos de Euclides, provavelmente explorava como as relações geométricas (como a proporção áurea) refletiam a ordem divina. O seu suposto trabalho no hidrómetro, um dispositivo para medir a densidade de líquidos, também pode ter sido influenciado pela ênfase pitagórica na medição e na precisão. Uma curiosidade é que os pitagóricos tinham uma forte componente ética, promovendo a disciplina, a moderação e até o vegetarianismo. Embora não saibamos se Hypatia seguia estas práticas, a sua reputação de virtude e autocontrolo, descrita por fontes como Sócrates Escolástico, sugere que ela incorporava elementos éticos do pitagorismo na sua vida.

Vida Pessoal

Os detalhes sobre a vida pessoal de Hypatia são escassos, pois as fontes primárias, como as cartas de Sinesius de Cirene ou os relatos de Sócrates Escolástico, focam-se na sua persona pública. Ainda assim, é possível traçar um retrato com base no contexto histórico.

Infância e Educação

Hypatia nasceu em Alexandria, provavelmente entre 355 e 370 d.C., numa família intelectual. O seu pai, Theon de Alexandria, era um matemático e astrónomo de renome, responsável pela edição de textos como os Elementos de Euclides e a Almagest de Ptolomeu. Theon foi proportionate sua principal mentor, educando-a em matemática, astronomia e filosofia desde tenra idade. Ao contrário de muitas mulheres da época, Hypatia teve acesso a uma educação completa, refletindo o ambiente progressista de Alexandria e a visão de Theon de que a sua filha deveria ser uma “filósofa perfeita”.

Vida Adulta e Papel Público

Hypatia nunca casou, uma escolha que pode ter sido motivada pelo seu compromisso com a filosofia, numa tradição semelhante à dos pitagóricos, que valorizavam a independência intelectual. Ela vivia de forma ascética, dedicando-se ao estudo e ao ensino. Como professora, atraía alunos de toda a bacia mediterrânica, incluindo Sinesius de Cirene, que se tornou bispo cristão, mas manteve admiração por ela. A sua casa e a escola onde ensinava, possivelmente ligada à Biblioteca de Alexandria ou ao Museion, eram centros de debate. Hypatia dava aulas públicas, muitas vezes vestida com o tribon, uma capa filosófica que simbolizava a sua autoridade. Esta visibilidade pública era rara para uma mulher e demonstra o respeito que inspirava.

Relações e Influência

Hypatia mantinha laços com figuras poderosas, como Orestes, o governador romano de Alexandria, a quem aconselhava. Esta proximidade colocou-a no centro de conflitos entre Orestes e Cirilo, o bispo cristão, que procurava consolidar o poder da Igreja. A sua neutralidade religiosa – ela era pagã, mas ensinava cristãos e pagãos sem discriminação – não a protegeu das tensões crescentes.

Curiosidades sobre a Vida Pessoal

A “Virgem Filósofa”: Hypatia era descrita como casta, reforçando a sua imagem de pureza intelectual. Uma anedota, narrada por Damáscio, conta que, quando um aluno se apaixonou por ela, Hypatia lhe mostrou um pano manchado com o seu sangue menstrual, dizendo que o amor físico era inferior ao amor pelo conhecimento.

Correspondência com Sinesius: As cartas de Sinesius revelam o respeito que ele tinha por Hypatia, pedindo-lhe conselhos sobre instrumentos como o astrolábio.

Estilo de Vida: Hypatia conduzia a sua própria carruagem pelas ruas de Alexandria, um ato de independência incomum para uma mulher.

Áreas de Estudo

Hypatia era uma polímata, abrangendo várias disciplinas: Matemática: Comentava a Aritmética de Diofanto, os Elementos de Euclides e a Cónica de Apolónio, que explora curvas como a elipse.

Astronomia: Estudava os movimentos celestes, provavelmente usando o sistema de Ptolomeu, e trabalhava com o astrolábio.

Filosofia: Ensinava metafísica, ética e cosmologia neoplatónica, com foco em Platão e Plotino.

Engenharia: É creditada pela melhoria de instrumentos como o hidrómetro e o astrolábio.

A Morte de Hypatia: Como, Porquê e a Ligação ao Cristianismo

Como Hypatia Morreu

Hypatia foi assassinada em Março de 415 d.C. por uma turba de cristãos fanáticos em Alexandria. Segundo Sócrates Escolástico, um historiador cristão contemporâneo, ela foi atacada enquanto regressava a casa. A turba, composta por monges e seguidores cristãos, arrastou-a da sua carruagem, levou-a para uma igreja chamada Cesário e matou-a brutalmente. Os relatos indicam que ela foi despida, esquartejada com cacos de cerâmica (ostraka) e os seus restos foram queimados numa pira pública. A violência extrema do ato chocou mesmo os contemporâneos, incluindo cristãos moderados como Sócrates, que lamentou o ocorrido.

Porque Foi Assassinada

A morte de Hypatia resultou de uma combinação de factores políticos, religiosos e sociais. Alexandria, no início do século V, era um caldeirão de tensões entre pagãos, cristãos e judeus, exacerbadas pela luta pelo poder entre as autoridades seculares e a Igreja cristã. O bispo Cirilo de Alexandria, uma figura influente e ambiciosa, procurava consolidar o domínio cristão, frequentemente em conflito com Orestes, o prefeito romano que representava o poder imperial e era próximo de Hypatia. Hypatia, como filósofa pagã e conselheira de Orestes, tornou-se um alvo simbólico. Embora não fosse abertamente hostil ao cristianismo, a sua identidade pagã, a sua influência intelectual e a sua associação com Orestes fizeram dela um bode expiatório para os apoiantes de Cirilo. Rumores circulavam entre os cristãos mais radicais de que Hypatia usava “magia” ou “feitiçaria” para manipular Orestes, uma acusação comum contra intelectuais pagãos na época. Estes rumores, aliados à retórica inflamada de figuras cristãs extremistas, incitaram a turba a agir. Embora não haja provas diretas de que Cirilo tenha ordenado o assassinato, as fontes sugerem que ele pelo menos tolerou ou incentivou indiretamente a violência. Sócrates Escolástico nota que o incidente trouxe “desonra” à Igreja de Alexandria, sugerindo uma responsabilidade implícita de Cirilo.

Relação com o Cristianismo

A morte de Hypatia está intimamente ligada ao cristianismo, mas não ao cristianismo como um todo, e sim a uma fação radical que emergia em Alexandria. No século V, o cristianismo estava em ascensão como religião oficial do Império Romano, após o Édito de Tessalónica (380 d.C.). No entanto, em Alexandria, a transição foi marcada por conflitos violentos, com cristãos fanáticos, como os monges parabolanos (um grupo de zelotes cristãos), atacando pagãos, judeus e até cristãos moderados. Hypatia, como pagã e símbolo do saber helenístico, representava uma ameaça para os cristãos que viam a filosofia pagã como incompatível com a doutrina cristã. A sua neutralidade religiosa e a sua popularidade entre cristãos e pagãos não a protegeram da perceção de que ela encarnava a resistência à hegemonia cristã. A sua morte é frequentemente interpretada como um marco no declínio da tolerância intelectual e na ascensão do dogmatismo religioso.

### Crítica ao Movimento Cristão da Época O movimento cristão em Alexandria, particularmente sob a liderança de figuras como Cirilo, merece uma crítica severa pelos seus métodos autoritários e pela promoção de uma cultura de intolerância que culminou em atos de violência como o assassinato de Hypatia. Embora o cristianismo tenha trazido contribuições éticas e espirituais significativas, a sua ascensão no século V foi frequentemente marcada por uma rejeição agressiva da diversidade cultural e intelectual time mundo helenístico. Fanatismo e Intolerância Religiosa: A fação cristã liderada por Cirilo adotou uma postura exclusivista, que via qualquer crença ou prática não cristã como uma ameaça. Esta mentalidade alimentou a destruição de templos pagãos, como o Serapeum em 391 d.C., e ataques contra intelectuais pagãos. A morte de Hypatia é um exemplo extremo desta intolerância, onde a razão e o diálogo foram substituídos pela violência bruta.

Instrumentalização Política da Religião: Cirilo usou a religião como uma ferramenta para consolidar o seu poder, manipulando as massas e os monges parabolanos para intimidar opositores, como Orestes. Esta politização do cristianismo comprometeu os ideais de caridade e humildade defendidos pelos evangelhos, transformando a Igreja numa força opressiva.

Supressão do Conhecimento: O ataque a Hypatia simboliza uma rejeição mais ampla do legado intelectual helenístico, que incluía a filosofia, a ciência e a matemática. Embora nem todos os cristãos fossem hostis ao saber clássico – muitos, como Sinesius, valorizavam-no –, a fação dominante em Alexandria via a educação pagã com suspeita, contribuindo para a perda de textos e tradições.

Hipocrisia Moral: A brutalidade do assassinato de Hypatia, cometido em nome de uma religião que pregava o amor ao próximo, expõe uma contradição gritante. O fato de o crime ter ocorrido numa igreja, um espaço supostamente sagrado, agrava a hipocrisia do ato.

Curiosidades Adicionais

Símbolo da Ciência vs. Dogmatismo: A morte de Hypatia é vista como um marco no declínio da ciência helenística. No entanto, alguns historiadores argumentam que o conflito foi mais político do que religioso, envolvendo rivalidades entre Orestes e Cirilo.

Representações na Cultura: Hypatia foi romantizada em obras como o romance Hypatia (1853) de Charles Kingsley e o filme Ágora (2009), que a retrata como mártir da razão.

Perda dos seus Escritos: Nenhum texto original de Hypatia sobreviveu, mas o seu impacto é atestado por referências de outros autores.

Conclusão

Hypatia de Alexandria foi uma figura extraordinária, cuja obra no platonismo e pitagorismo uniu ciência, filosofia e espiritualidade. A sua vida, marcada por independência e dedicação ao saber, desafia as normas da época. A sua morte brutal, às mãos de uma turba cristã incitada por tensões políticas e religiosas, simboliza o choque entre a razão helenística e o fanatismo emergente. A crítica ao movimento cristão de Alexandria, liderado por Cirilo, destaca a intolerância e a instrumentalização da religião, que traíram os ideais cristãos e sufocaram o diálogo intelectual. Hypatia permanece um símbolo eterno da busca pelo conhecimento e da resistência face à opressão.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 872982aa:8fb54cfe
2025-05-12 01:40:27

{.user-img}

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 872982aa:8fb54cfe
2025-05-12 01:39:07

{.user-img}

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ d360efec:14907b5f
2025-05-12 01:34:24

สวัสดีค่ะเพื่อนๆ นักเทรดที่น่ารักทุกคน! 💕 Lina Engword กลับมาพร้อมกับการวิเคราะห์ BTCUSDT.P แบบเจาะลึกเพื่อเตรียมพร้อมสำหรับเทรดวันนี้ค่ะ! 🚀

วันนี้ 12 พฤษภาคม 2568 เวลา 08.15น. ราคา BTCUSDT.P อยู่ที่ 104,642.8 USDT ค่ะ โดยมี Previous Weekly High (PWH) อยู่ที่ 104,967.8 Previous Weekly Low (PWL) ที่ 93,338 ค่ะ

✨ ภาพรวมตลาดวันนี้ ✨

จากการวิเคราะห์ด้วยเครื่องมือคู่ใจของเรา ทั้ง SMC/ICT (Demand/Supply Zone, Order Block, Liquidity), EMA 50/200, Trend Strength, Money Flow, Chart/Price Pattern, Premium/Discount Zone, Trend line, Fibonacci, Elliott Wave และ Dow Theory ใน Timeframe ตั้งแต่ 15m ไปจนถึง Week! 📊 เราพบว่าภาพใหญ่ของ BTCUSDT.P ยังคงอยู่ในแนวโน้มขาขึ้นที่แข็งแกร่งมากๆ ค่ะ 👍 โดยเฉพาะใน Timeframe Day และ Week ที่สัญญาณทุกอย่างสนับสนุนทิศทางขาขึ้นอย่างชัดเจน Money Flow ยังไหลเข้าอย่างต่อเนื่อง และเราเห็นโครงสร้างตลาดแบบ Dow Theory ที่ยก High ยก Low ขึ้นไปเรื่อยๆ ค่ะ

อย่างไรก็ตาม... ใน Timeframe สั้นๆ อย่าง 15m และ 1H เริ่มเห็นสัญญาณของการชะลอตัวและการพักฐานบ้างแล้วค่ะ 📉 อาจมีการสร้าง Buyside และ Sellside Liquidity รอให้ราคาไปกวาดก่อนที่จะเลือกทางใดทางหนึ่ง ซึ่งเป็นเรื่องปกติของการเดินทางของ Smart Money ค่ะ

⚡ เปรียบเทียบแนวโน้มแต่ละ Timeframe ⚡

🪙 แนวโน้มตรงกัน Timeframe 4H, Day, Week ส่วนใหญ่ชี้ไปทาง "ขาขึ้น" ค่ะ ทุกเครื่องมือสนับสนุนแนวโน้มนี้อย่างแข็งแกร่ง 💪 เป้าหมายต่อไปคือการไปทดสอบ PWH และ High เดิม เพื่อสร้าง All-Time High ใหม่ค่ะ! 🪙 แนวโน้มต่างกัน Timeframe 15m, 1H ยังค่อนข้าง "Sideways" หรือ "Sideways Down เล็กน้อย" ค่ะ มีการบีบตัวของราคาและอาจมีการพักฐานสั้นๆ ซึ่งเป็นโอกาสในการหาจังหวะเข้า Long ที่ราคาดีขึ้นค่ะ

💡 วิธีคิดแบบ Market Slayer 💡

เมื่อแนวโน้มใหญ่เป็นขาขึ้นที่แข็งแกร่ง เราจะเน้นหาจังหวะเข้า Long เป็นหลักค่ะ การย่อตัวลงมาในระยะสั้นคือโอกาสของเราในการเก็บของ! 🛍️ เราจะใช้หลักการ SMC/ICT หาโซน Demand หรือ Order Block ที่ Smart Money อาจจะเข้ามาดันราคาขึ้น และรอสัญญาณ Price Action ยืนยันการกลับตัวค่ะ

สรุปแนวโน้มวันนี้:

🪙 ระยะสั้น: Sideways to Sideways Down (โอกาส 55%) ↔️↘️ 🪙 ระยะกลาง: ขาขึ้น (โอกาส 70%) ↗️ 🪙 ระยะยาว: ขาขึ้น (โอกาส 85%) 🚀 🪙 วันนี้: มีโอกาสย่อตัวเล็กน้อยก่อนจะมีแรงซื้อกลับเข้ามาเพื่อไปทดสอบ PWH (โอกาส Sideways Down เล็กน้อย สลับกับ Sideways Up: 60%) 🎢

🗓️ Daily Trade Setup ประจำวันนี้ 🗓️

นี่คือตัวอย่าง Setup ที่ Lina เตรียมไว้ให้พิจารณาค่ะ (เน้นย้ำว่าเป็นเพียงแนวทาง ไม่ใช่คำแนะนำลงทุนนะคะ)

1️⃣ ตัวอย่างที่ 1: รอรับที่โซน Demand (ปลอดภัย, รอยืนยัน)

🪙 Enter: รอราคาย่อตัวลงมาในโซน Demand Zone หรือ Bullish Order Block ที่น่าสนใจใน TF 1H/4H (ดูจากกราฟประกอบนะคะ) และเกิดสัญญาณ Bullish Price Action ที่ชัดเจน เช่น แท่งเทียนกลืนกิน (Engulfing) หรือ Hammer 🪙 TP: บริเวณ PWH 104,967.8 หรือ Buyside Liquidity ถัดไป 🎯 🪙 SL: ใต้ Low ที่เกิดก่อนสัญญาณกลับตัวเล็กน้อย หรือใต้ Demand Zone ที่เข้า 🛡️ 🪙 RRR: ประมาณ 1:2.5 ขึ้นไป ✨ 🪙 อธิบาย: Setup นี้เราจะใจเย็นๆ รอให้ราคาลงมาในโซนที่มีโอกาสเจอแรงซื้อเยอะๆ ตามหลัก SMC/ICT แล้วค่อยเข้า เพื่อให้ได้ราคาที่ดีและความเสี่ยงต่ำค่ะ ต้องรอสัญญาณ Price Action ยืนยันก่อนนะคะ ✍️

2️⃣ ตัวอย่างที่ 2: Follow Breakout (สายบู๊, รับความเสี่ยงได้)

🪙 Enter: เข้า Long ทันทีเมื่อราคาสามารถ Breakout เหนือ High ล่าสุดใน TF 15m หรือ 1H พร้อม Volume ที่เพิ่มขึ้นอย่างมีนัยสำคัญ 🔥 🪙 TP: บริเวณ PWH 104,967.8 หรือ Buyside Liquidity ถัดไป 🚀 🪙 SL: ใต้ High ก่อนหน้าที่ถูก Breakout เล็กน้อย 🚧 🪙 RRR: ประมาณ 1:3 ขึ้นไป ✨ 🪙 อธิบาย: Setup นี้เหมาะกับคนที่อยากเข้าไวเมื่อเห็นโมเมนตัมแรงๆ ค่ะ เราจะเข้าเมื่อราคา Breakout แนวต้านระยะสั้นพร้อม Volume เป็นสัญญาณว่าแรงซื้อกำลังมาค่ะ เข้าได้เลยด้วยการตั้ง Limit Order หรือ Market Order เมื่อเห็นการ Breakout ที่ชัดเจนค่ะ 💨

3️⃣ ตัวอย่างที่ 3: พิจารณา Short สั้นๆ ในโซน Premium (สวนเทรนด์หลัก, ความเสี่ยงสูง)

🪙 Enter: หากราคาขึ้นไปในโซน Premium ใน TF 15m หรือ 1H และเกิดสัญญาณ Bearish Price Action ที่ชัดเจน เช่น แท่งเทียน Shooting Star หรือ Bearish Engulfing บริเวณ Supply Zone หรือ Bearish Order Block 🐻 🪙 TP: พิจารณาแนวรับถัดไป หรือ Sellside Liquidity ใน TF เดียวกัน 🎯 🪙 SL: เหนือ High ของสัญญาณ Bearish Price Action เล็กน้อย 💀 🪙 RRR: ประมาณ 1:1.5 ขึ้นไป (เน้นย้ำว่าเป็นการเทรดสวนเทรนด์หลัก ควรใช้ RRR ต่ำและบริหารขนาด Lot อย่างเข้มงวด!) 🪙 อธิบาย: Setup นี้สำหรับคนที่เห็นโอกาสในการทำกำไรจากการย่อตัวระยะสั้นค่ะ เราจะเข้า Short เมื่อเห็นสัญญาณว่าราคาอาจจะมีการพักฐานในโซนที่ถือว่า "แพง" ในกรอบสั้นๆ ค่ะ ต้องตั้ง Stop Loss ใกล้มากๆ และจับตาดูใกล้ชิดนะคะ 🚨

⚠️ Disclaimer: การวิเคราะห์นี้เป็นเพียงความคิดเห็นส่วนตัวของ Lina เท่านั้น ไม่ถือเป็นคำแนะนำในการลงทุนนะคะ การลงทุนมีความเสี่ยง ผู้ลงทุนควรศึกษาข้อมูลเพิ่มเติมและตัดสินใจด้วยความรอบคอบค่ะ 🙏

ขอให้ทุกท่านโชคดีกับการเทรดในวันนี้ค่ะ! มีคำถามอะไรเพิ่มเติม ถามมาได้เลยนะคะ ยินดีเสมอค่ะ! 😊

Bitcoin #BTCUSDT #Crypto #Trading #TechnicalAnalysis #SMC #ICT #MarketSlayer #TradeSetup #คริปโต #เทรดคริปโต #วิเคราะห์กราฟ #LinaEngword 😉

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 33baa074:3bb3a297
2025-05-12 01:06:27

Soil moisture is one of the key factors affecting crop root development. Too much or too little moisture will have an adverse effect on root growth.

Effect of excessive moisture When there is too much soil moisture, the following problems will occur:

Inhibit root respiration: Excessive moisture will squeeze out oxygen in the soil, causing root hypoxia, thereby inhibiting root respiration, and in severe cases, it can cause root growth to stop or rot and die. Affect soil aeration: Excessive moisture will reduce soil aeration and affect the normal growth of the root system. Effect of too little moisture When there is too little soil moisture, it will also have a negative impact on the root system:

Promote root corking and self-thinning: Lack of water can cause root corking and even self-thinning, affecting the absorption capacity of the root system.

Determine whether the soil moisture is appropriate In order to ensure the healthy development of crop roots, soil moisture needs to be managed reasonably. The following methods can be used to determine whether the soil moisture is appropriate:

Touch test: Use a small shovel to dig up the soil around the root system, grab some soil with your hand and pinch it in your hand. If the soil can be kneaded into a ball and can be spread apart, the moisture content is appropriate; if it can be kneaded into a ball but cannot be spread apart, the moisture content exceeds the standard; if it cannot be kneaded into a ball, the soil is lacking in water.

Conclusion In summary, soil moisture has an important impact on the development of crop roots. Reasonable water management is essential to promote healthy root growth. By monitoring and adjusting soil moisture through appropriate methods, the normal growth and development of crops can be effectively guaranteed.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 33baa074:3bb3a297
2025-05-12 00:49:33

Real-time monitoring of oil concentration in water The basic principle of oil in water sensor is to use the characteristic that oil will produce fluorescence under ultraviolet light, and measure the fluorescence intensity to infer the concentration of oil. The sensor uses ultraviolet light as the excitation light source to illuminate the water sample to be tested. The oil absorbs ultraviolet light and excites fluorescence. The fluorescence signal is received by the photo detector and converted into an electrical signal, and then the strength of the electrical signal is measured to determine the concentration of oil in the water sample, so as to achieve real-time monitoring of the concentration of oil in the water. Multi-scenario water quality monitoring Water source water quality monitoring It can be used to monitor the water quality of water sources. By continuously monitoring the oil in the water source, the pollution source can be found in time, thereby ensuring the safety of drinking water and water supply.

Sewage treatment plant discharge monitoring Sewage treatment plants may produce oily wastewater in the process of treating sewage. The oil-in-water sensor can monitor the water quality of its discharge to ensure that it meets the discharge standards and avoids secondary pollution to the environment.

Monitoring of water bodies such as rivers and lakes Water bodies such as rivers and lakes may be polluted by oil substances, such as ship leakage and industrial wastewater discharge. This sensor can monitor the water quality of these water bodies, evaluate the pollution status, and provide a basis for pollution control.

Aquaculture monitoring The online oil-in-water monitor (including oil-in-water sensor) can transmit monitoring data in real time to help farmers understand the water quality. Farmers can use it to understand the oil content in the water body in real time, and reasonably release it according to the needs of fish to improve the growth rate and health level of fish; it can also timely detect abnormal conditions in the water body, such as oil pollution and bacterial growth, and take corresponding measures to avoid the occurrence of diseases and reduce breeding costs and risks; at the same time, it helps farmers better understand the growth of fish, reasonably arrange fishing time, avoid overfishing and resource depletion, and promote the sustainable use of aquatic resources.

Early warning and emergency response It has real-time monitoring and early warning functions, and can issue an alarm in time when abnormal conditions of oil substances in the water body (such as exceeding the pee-set safety threshold) are found, providing valuable time for emergency response and reducing losses caused by pollution.

Assisting scientific research The monitoring data of the sensor can be used in scientific research fields such as ecology and environmental chemistry, helping researchers to gain a deeper understanding of the distribution, migration and transformation of oil substances in water bodies, and provide a scientific basis for environmental protection and governance.

Monitoring of pollution sources and environmental changes By detecting oil substances in water bodies, the location of pollution sources and the types of pollutants can be determined, providing a basis for finding and controlling pollution sources; it can also monitor oil pollutants in water bodies to understand the impact of environmental changes on water bodies and take timely measures to protect water sources.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 3d073b19:4ae60f39
2025-05-12 00:09:07

This is an English openletter

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ e39333da:7c66e53a
2025-05-12 00:03:18

::youtube{#VQRLujxTm3c}

Rockstar released the second trailer for Grand Theft Auto VI, where they mention that it showcases both cinematic and gameplay scenes equally, though of course it doesn't show any direct gameplay.

This trailer also announces the release date for the game. The game will come out on the 26th of May, 2026, for the PS5 and the Xbox One.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 3d073b19:4ae60f39
2025-05-11 23:59:56
Heading 1

Heading 2

Heading 3

Heading 4

Heading 5

Heading 6

Lists

Unordered List
- Item 1
- Item 2
- Subitem 2.1
- Subitem 2.2
Ordered List
1. First item
2. Second item
3. Third item
Links

OpenAI - A link to OpenAI's website. Markdown Guide - A comprehensive guide to Markdown syntax.

Images

- An example image with a title.

Blockquotes

This is a blockquote. It can span multiple lines. It is often used to highlight important information or quotes.

Code

Inline Code

Here is some inline code that demonstrates how to format code within a sentence.

Code Block

```python

This is a Python code block

def hello_world(): print("Hello, world!") ```

Emphasis

Bold

This text is bold. This text is also bold.

Italic

This text is italic. This text is also italic.

Strikethrough

~~This text is strikethrough.~~
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 3d073b19:4ae60f39
2025-05-11 23:52:28
Headings

Heading 1

Heading 2

Heading 3

Heading 4

Heading 5

Heading 6

Lists

Unordered List
- Item 1
- Item 2
- Subitem 2.1
- Subitem 2.2
Ordered List
1. First item
2. Second item
3. Third item
Mixed List
- Item 1
- Item 2
- Item 3
Links

OpenAI - A link to OpenAI's website. Markdown Guide - A comprehensive guide to Markdown syntax.

Images

- An example image with a title.

Blockquotes

This is a blockquote. It can span multiple lines. It is often used to highlight important information or quotes.

Code

Inline Code

Here is some inline code that demonstrates how to format code within a sentence.

Code Block

```python

This is a Python code block

def hello_world(): print("Hello, world!") ```

Emphasis

Bold

This text is bold. This text is also bold.

Italic

This text is italic. This text is also italic.

Strikethrough

~~This text is strikethrough.~~
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 3c389c8f:7a2eff7f
2025-05-11 22:53:30

As I'm sitting here trying to hone in on what might be important to write about in this moment, my mind keeps swirling around through all the things that have me sitting here to begin with. Nostr found me in a time when my life needed a change. The discovery of something that provided the light of hope to an otherwise dark, dystopian future was more powerful than I could have ever predicted. Timing is everything, they say. I believe that to be half true, as timing alone means nothing if the will is non-existent. The intersection of opportunity and preparedness, and all that. I know how I found my way here, but I do not fully understand the things that have drawn my curiosity and kept my attention so strongly. My will ached for change, simplicity, and meaning. I found it, in what seem to me, simultaneously the most likely and the most unlikely of places. There's a magic to that, and its probably better to leave some questions unanswered, lest they lose their mystic power.

My experiences are my own but theme of them resonates through most of the people with whom I interact. It's been very clear that I wasn't alone in these feelings. A movement of highly inspired, hopeful people have continued to support this digital freedom movement since my arrival, in varying ways. Some people have highly technical skills ranging from network systems to design to cybersecurity. Others, like myself, have little to offer in the realms of functionality and we do what we can to breathe life into the systems built to provide digital freedom of speech for all. It's a humbling experience. We are reminded. sometimes directly and sometimes indirectly, that none of Nostr would matter if there were no one using it. We know this to be true, but it is no less humbling to be surrounded by constant innovation and a thriving desire to bring this experience to the entire world.

Now here I sit, tapping out these words, in the midst of another massive life change, stressful but chosen. I could sign off, go read a book in the garden, and go about my world as I would have in my pre-Nostr times. I don't want to do that, though. Hope is here. If there is a place to dwell, in hope is where I will always choose.

I find it important to acknowledge, though, that Nostr and the people using it are in a constant state of flux, too. This isn't my rock nor harbor nor shelter. It's the chaotic good, reminding me both to keep an appreciation for how far this ecosystem has come in such a short amount of time and a realistic set of expectations for where this all can go. The same applies for how well things work at any given moment...And equally so in missing my some of my early Nostr friends that have come and gone, while remaining open to the possibility of meeting new ones... Experiences had and experiences yet to come. I don't know if I have ever been so coaxed outside of my mind by a group of strangers on the internet. But here I am, looking back and looking forward, surrounded by awe in all directions, sharing thoughts that would otherwise be scribbled in pen to be burned in a random evening fire. I've long felt that the core of social media should be just this. Spaces for people to connect, above all else, in the ways that create meaning in our lives. I suppose in some ways that did exist before, but it was twisted, and obscured, and slowly pulled away.

Now its here and super-charged by possibility. What this looks like for any individual will not be the same as my own view. That's part of what makes this so beautiful to me. We need to be able to speak freely. Just as importantly we need to be able to surround ourselves with the things and people that makes us want to do more, that make us want to feel humbled. Or not, if we so choose... but I choose hope.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 22:33:46
Originalni tekst na dvadesetjedan.com

Autor: Vijay Boyapati / Prevod na hrvatski: Matija

Sa zadnjim cijenama koje je bitcoin dosegao 2017., optimističan scenarij za ulagače se možda čini toliko očitim da ga nije potrebno niti spominjati. Alternativno, možda se nekome čini glupo ulagati u digitalnu vrijednost koja ne počiva na nijednom fizičkom dobru ili vladi i čiji porast cijene su neki usporedili sa manijom tulipana ili dot-com balonom. Nijedno nije točno; optimističan scenarij za Bitcoin je uvjerljiv, ali ne i očit. Postoje značajni rizici kod ulaganja u Bitcoin, no, kao što planiram pokazati, postoji i ogromna prilika.

Geneza

Nikad u povijesti svijeta nije bilo moguće napraviti transfer vrijednosti među fizički udaljenim ljudima bez posrednika, poput banke ili vlade. 2008. godine, anonimni Satoshi Nakamoto je objavio 8 stranica rješenja na dugo nerješivi računalski problem poznat kao “Problem Bizantskog Generala.” Njegovo rješenje i sustav koji je izgradio - Bitcoin - dozvolio je, prvi put ikad, da se vrijednost prenosi brzo i daleko, bez ikakvih posrednika ili povjerenja. Implikacije kreacije Bitcoina su toliko duboke, ekonomski i računalski, da bi Nakamoto trebao biti prva osoba nominirana za Nobelovu nagradu za ekonomiju i Turingovu nagradu.

Za ulagače, važna činjenica izuma Bitcoina (mreže i protokola) je stvaranje novog oskudnog digitalnog dobra - bitcoina (monetarne jedinice). Bitcoini su prenosivi digitalni “novčići” (tokeni), proizvedeni na Bitcoin mreži kroz proces nazvan “rudarenje” (mining). Rudarenje Bitcoina je ugrubo usporedivo sa rudarenjem zlata, uz bitnu razliku da proizvodnja bitcoina prati unaprijed osmišljeni i predvidivi raspored. Samo 21 milijun bitcoina će ikad postojati, i većina (2017., kada je ovaj tekst napisan) su već izrudareni. Svake četiri godine, količina rudarenih bitcoina se prepolovi. Produkcija novih bitcoina će potpuno prestati 2140. godine.

Stopa inflacije —— Monetarna baza

Bitcoine ne podržava nikakva roba ili dobra, niti ih garantira ikakva vlada ili firma, što postavlja očito pitanje za svakog novog bitcoin ulagača: zašto imaju uopće ikakvu vrijednost? Za razliku od dionica, obveznica, nekretnina ili robe poput nafte i žita, bitcoine nije moguće vrednovati koristeći standardne ekonomske analize ili korisnost u proizvodnji drugih dobara. Bitcoini pripadaju sasvim drugoj kategoriji dobara - monetarnih dobara, čija se vrijednost definira kroz tzv. teoriju igara; svaki sudionik na tržištu vrednuje neko dobro, onoliko koliko procjenjuje da će ga drugi sudionici vrednovati. Kako bismo bolje razumjeli ovo svojstvo monetarnih dobara, trebamo istražiti podrijetlo novca.

Podrijetlo novca

U prvim ljudskim društvima, trgovina među grupama se vršila kroz robnu razmjenu. Velika neefikasnost prisutna u robnoj razmjeni je drastično ograničavala količinu i geografski prostor na kojem je bila moguća. Jedan od najvećih problema sa robnom razmjenom je problem dvostruke podudarnosti potražnje. Uzgajivač jabuka možda želi trgovati sa ribarom, ali ako ribar ne želi jabuke u istom trenutku, razmjena se neće dogoditi. Kroz vrijeme, ljudi su razvili želju za čuvanjem određenih predmeta zbog njihove rijetkosti i simbolične vrijednosti (npr. školjke, životinjski zube, kremen). Zaista, kako i Nick Szabo govori u svojem izvrsnom eseju o podrijetlu novca, ljudska želja za sakupljanjem predmeta pružila je izraženu evolucijsku prednost ranom čovjeku nad njegovim najbližim biološkim rivalom, neandertalcem - Homo neanderthalensis.

"Primarna i najbitnija evolucijska funkcija sakupljanja bila je osigurati medij za čuvanje i prenošenje vrijednosti".

Predmeti koje su ljudi sakupljali služili su kao svojevrsni “proto-novac,” tako što su omogućavale trgovinu među antagonističkim plemenima i dozvoljavale bogatsvu da se prenosi na sljedeću generaciju. Trgovina i transfer takvih predmeta bile su rijetke u paleolitskim društvima, te su oni služili više kao “spremište vrijednosti” (store of value) nego kao “medij razmjene” (medium of exchange), što je uloga koju danas igra moderni novac. Szabo objašnjava:

"U usporedbi sa modernim novcem, primitivan novac je imao jako malo “brzinu” - mogao je promijeniti ruke samo nekoliko puta u životu prosječnog čovjeka. Svejedno, trajni i čvrsti sakupljački predmet, što bismo danas nazvali “nasljeđe,” mogao je opstati mnogo generacija, dodajući znatnu vrijednost pri svakom transferu - i zapravo omogućiti transfer uopće".

Rani čovjek suočio se sa bitnom dilemom u teoriji igara, kada je odlučivao koje predmete sakupljati: koje od njih će drugi ljudi željeti? Onaj koji bi to točno predvidio imao bi ogromnu prednost u mogućnosti trgovine i akvizicije bogatsva. Neka američka indijanska plemena, npr. Naraganseti, specijalizirala su se u proizvodnji sakupljačkih dobara koja nisu imala drugu svrhu osim trgovine. Valja spomenuti da što je ranije predviđanje da će neko dobro imati takvu vrijednost, veća je prednost koju će imati onaj koji je posjeduje, zato što ju je moguće nabaviti jeftinije, prije nego postane vrlo tražena roba i njezona vrijednost naraste zajedno sa populacijom. Nadalje, nabava nekog dobra u nadi da će u budućnosti biti korišteno kao spremište vrijednosti, ubrzava upravo tu primjenu. Ova cirkularnost je zapravo povratna veza (feedback loop) koja potiče društva da se rapidno slože oko jednog spremišta vrijednosti. U terminima teorije igara, ovo je znano kao “Nashov ekvilibrij.” Postizanje Nashovog ekvilibrija za neko spremište vrijednosti je veliko postignuće za društvo, pošto ono znatno olakšava trgovinu i podjelu rada, i time omogućava napredak civilizacije.

Tisućljećima, kako su ljudska društva rasla i otvarala trgovinske puteve, različite aplikacije spremišta vrijednosti u individualnim društvima počele su se natjecati međusobno. Trgovci su imali izbor: čuvati svoju zaradu u spremištu vrijednosti vlastite kulture, ili one kulture sa kojom su trgovali, ili mješavini oboje. Benefit štednje u stranom spremištu vrijednosti bila je uvećana sposobnost trgovanja u povezanom stranom društvu. Trgovci koji su štedili u stranom spremištu vrijednosti su također imali dobrih razloga da potiču svoje društvo da ga prihvati, jer bi tako uvećali vrijednost vlastite ušteđevine. Prednosti “uvezene” tehnologije spremanja vrijednosti bile su prisutne ne samo za trgovce, nego i za sama društva. Kada bi se dvije grupe konvergirale u jedinstvenom spremištu vrijednosti, to bi značajno smanjilo cijenu troškova trgovine jednog s drugim, i samim time povećanje bogatstva kroz trgovinu. I zaista, 19. stoljeće bilo je prvi put da je najveći dio svijeta prihvatio jedinstveno spremište vrijednosti - zlato - i u tom periodu vidio najveću eksploziju trgovine u povijesti svijeta. O ovom mirnom periodu, pisao je John Maynard Keynes:

"Kakva nevjerojatna epizoda u ekonomskom napretku čovjeka… za svakog čovjeka iole iznadprosječnog, iz srednje ili više klase, život je nudio obilje, ugodu i mogućnosti, po niskoj cijeni i bez puno problema, više nego monarsima iz prethodnih perioda. Stanovnik Londona mogao je, ispijajući jutarnji čaj iz kreveta, telefonski naručiti razne proizvode iz cijele Zemlje, u količinama koje je želio, i sa dobrim razlogom očekivati njihovu dostavu na svoj kućni prag."

Svojstva dobrog spremišta vrijednosti

Kada se spremišta vrijednosti natječu jedno s drugim, specifična svojstva rade razliku koja daje jednom prednost nad drugim. Premda su mnoga dobra u prošlosti korištena kao spremišta vrijednosti ili kao “proto-novac,” određena svojstva su se pokazala kao posebno važna, i omogućila dobrima sa njima da pobijede. Idealno spremište vrijednosti biti će:
- Trajno: dobro ne smije biti kvarljivo ili lako uništeno. Tako naprimjer, žito nije idealno spremište vrijednosti.
- Prenosivo: dobro mora biti lako transportirati i čuvati, što omogućuje osiguranje protiv gubitka ili krađe i dopušta trgovinu na velike udaljenosti. Tako, krava je lošije spremište vrijednosti od zlatne narukvice.
- Zamjenjivo: jedna jedinica dobra treba biti zamjenjiva sa drugom. Bez zamjenjivosti, problem podudarnosti želja ostaje nerješiv. Time, zlato je bolje od dijamanata, jer su oni nepravilni u obliku i kvaliteti.
- Provjerljivo: dobro mora biti lako i brzo identificirano i testirano za autentičnost. Laka provjera povećava povjerenje u trgovini i vjerojatnost da će razmjena biti dovršena.
- Djeljivo: dobro mora biti lako djeljivo na manje dijelove. Premda je ovo svojstvo bilo manje važno u ranim društvima gdje je trgovina bila rijetka, postalo je važnije sa procvatom trgovine. Količine koje su se mijenjale postale su manje i preciznije.
- Oskudno: Monetarno dobro mora imati “cijenu nemoguću za lažirati,” kao što je rekao Nick Szabo. Drugim riječima, dobro ne smije biti obilno ili lako dostupno kroz proizvodnju. Oskudnost je možda i najvažnije svojstvo spremišta vrijednosti, pošto se izravno vezuje na ljudsku želju da sakupljamo ono što je rijetko. Ona je izvor vrijednosti u spremištu vrijednosti.
- Duge povijesti: što je dulje neko dobro vrijedno za društvo, veća je vjerojatnost da će biti prihvaćeno kao spremište vrijednosti. Dugo postojeće spremište vrijednosti biti će jako teško uklonjeno od strane došljaka, osim u slučaju sile (ratno osvajanje) ili ako je nova tehnologija znatno bolja u ostalim svojstvima.
- Otporno na cenzuru: novije svojstvo, sve više važno u modernom digitalnom svijetu sa sveprisutnim nadzorom, je otpornost na cenzuru. Drugim riječima, koliko je teško da vanjski agent, kao korporacija ili država, spriječi vlasnika dobra da ga čuva i koristi. Dobra koja su otporna na cenzuru su idealna za ljude koji žive u režimima koji prisilno nadziru kapital ili čine neke oblike mirne trgovine protuzakonitima.
Ova tablica ocjenjuje Bitcoin, zlato (gold) i fiat novac (kao što je euro ili dolar) po svojstvima izlistanim gore. Objašnjenje svake ocjene slijedi nakon tablice.

Trajnost:

Zlato je neosporeni kralj trajnosti. Velika većina zlata pronađenog kroz povijest, uključujući ono egipatskih faraona, opstaje i danas i vjerojatno će postojati i za tisuću godina. Zlatnici korišteni u antičko doba imaju značajnu vrijednost i danas. Fiat valute i bitcoini su digitalni zapisi koji ponekad imaju fizički oblik (npr. novčanice). Dakle, njihovu trajnost ne određuju njihova fizička svojstva (moguće je zamijeniti staru i oštećenu novčanicu za novu), nego institucije koje stoje iza njih. U slučaju fiat valuta, mnoge države su nastale i nestale kroz stoljeća, i valute su nestale s njima. Marke iz Weimarske republike danas nemaju vrijednost zato što institucija koja ih je izdavala više ne postoji. Ako je povijest ikakav pokazatelj, ne bi bilo mudro smatrati fiat valute trajnima dugoročno; američki dolar i britanska funta su relativne anomalije u ovom pogledu. Bitcoini, zato što nemaju instituciju koja ih održava, mogu se smatrati trajnima dok god mreža koja ih osigurava postoji. Obzirom da je Bitcoin još uvijek mlada valuta, prerano je za čvrste zaključke o njegovoj trajnosti. No, postoje ohrabrujući znakovi - prominente države su ga pokušavale regulirati, hakeri ga napadali - usprkos tome, mreža nastavlja funkcionirati, pokazujući visok stupanj antifragilnosti.

Prenosivost:

Bitcoini su najprenosivije spremište vrijednosti ikad. Privatni ključevi koji predstavljaju stotine milijuna dolara mogu se spremiti na USB drive i lako ponijeti bilo gdje. Nadalje, jednako velike sume mogu se poslati na drugi kraj svijeta skoro instantno. Fiat valute, zbog svojeg temeljno digitalnog oblika, su također lako prenosive. Ali, regulacije i kontrola kapitala od strane države mogu ugroziti velike prijenose vrijednosti, ili ih usporiti danima. Gotovina se može koristiti kako bi se izbjegle kontrole kapitala, ali onda rastu rizik čuvanja i cijena transporta. Zlato, zbog svojeg fizičkog oblika i velike gustoće, je najmanje prenosivo. Nije čudo da većina zlatnika i poluga nikad ne napuste sefove. Kada se radi prijenos zlata između prodavača i kupca, uglavnom se prenosi samo ugovor o vlasništvu, ne samo fizičko zlato. Prijenos fizičkog zlata na velike udaljenosti je skupo, riskantno i sporo.

Zamjenjivost:

Zlato nam daje standard za zamjenjivost. Kada je rastopljeno, gram zlata je praktički nemoguće razlikovati od bilo kojeg drugog grama, i zlato je oduvijek bilo takvo. S druge strane, fiat valute, su zamjenjive samo onoliko koliko njihova institucija želi da budu. Iako je uglavnom slučaj da je novčanica zamjenjiva za drugu istog iznosa, postoje situacije u kojima su velike novčanice tretirane drukčije od malih. Naprimjer, vlada Indije je, u pokušaju da uništi neoporezivo sivo tržište, potpuno oduzela vrijednost novčanicama od 500 i 1000 rupija. To je uzrokovalo da ljudi manje vrednuju te novčanice u trgovini, što je značilo da više nisu bile zaista zamjenjive za manje novčanice. Bitcoini su zamjenjivi na razini mreže; svaki bitcoin je pri prijenosu tretiran kao svaki drugi. No, zato što je moguće pratiti individualne bitcoine na blockchainu, određeni bitcoin može, u teoriji, postati “prljav” zbog korštenja u ilegalnoj trgovini, te ga trgovci ili mjenjačnice možda neće htjeti prihvatiti. Bez dodatnih poboljšanja oko privatnosti i anonimnosti na razini mrežnog protokola, bitcoine ne možemo smatrati jednako zamjenjivim kao zlato.

Mogućnost provjere:

Praktično gledajući, autentičnost fiat valuta i zlata je prilično lako provjeriti. Svejedno, i usprkos pokušajima da spriječe krivotvorenje novčanica, i dalje postoji potencijal prevare za vlade i njihove građane. Zlato također nije imuno na krivotvorenje. Sofisticirani kriminalci su koristili pozlaćeni tungsten kako bi prevarili kupce zlata. Bitcoine je moguće provjeriti sa matematičkom sigurnošću. Korištenjem kriptografskih potpisa, vlasnik bitcoina može javno demonstrirati da posjeduje bitcoine koje tvrdi da posjeduje.

Djeljivost:

Bitcoine je moguće podijeliti u stotinu milijuna manjih jedinica (zvanih satoshi), i prenositi takve (no, valja uzeti u obzir ekonomičnost prijenosa malih iznosa, zbog cijene osiguravanja mreže - “network fee”). Fiat valute su tipično dovoljno djeljive na jedinice sa vrlo niskom kupovnom moći. Zlato, iako fizički i teoretski djeljivo, postaje teško za korištenje kada se podijeli na dovoljno male količine da bi se moglo koristiti u svakodnevnoj trgovini.

Oskudnost:

Svojstvo koje najjasnije razlikuje Bitcoin od fiat valuta i zlata je njegova unaprijed definirana oskudnost. Od početka, konačna količina bitcoina nikad neće biti veća od 21 milijun. To daje vlasnicima bitcoina jasan i znan uvid u postotak ukupnog vlasništva. Naprimjer, vlasnik 10 bitcoina bi znao da najviše 2,1 milijuna ljudi (manje od 0.03% populacije) može ikad imati isto bitcoina kao i on. Premda je kroz povijest uvijek bilo oskudno, zlato nije imuno na povećanje ukupne količine. Ako se ikad izumi nova, ekonomičnija metoda rudarenja ili proizvodnje zlata, ukupna količina zlata bi se mogla dramatično povećati (npr. rudarenje morskog dna ili asteroida). Na kraju, fiat valute, relativno nov izum u povijesti, pokazale su se sklonima konstantnim povećanjima u količini. Države su pokazale stalnu sklonost inflaciji monetarne kvantitete kako bi rješavale kratkoročne političke probleme. Inflacijske tendencije vlada diljem svijeta čine fiat valute gotovo sigurnim da će gubiti vrijednost kroz vrijeme.

Etablirana povijest:

Nijedno monetarno dobro nema povijest kao zlato, koje je imalo vrijednost za cijelog trajanja ljudske civilizacije. Kovanice izrađene u antičko doba i danas imaju značajnu vrijednost. Ne može se isto reći za fiat valute, koje su same relativno nova povijesna anomalija. Od njihovog početka, fiat valute su imale gotovo univerzalni smjer prema bezvrijednosti. Korištenje inflacije kao podmuklog načina za nevidljivo oporezivanje građana je vječita kušnja kojoj se skoro nijedna država u povijesti nije mogla oduprijeti. Ako je 20. stoljeće, u kojem je fiat novac dominirao globalni monetarni poredak, demonstriralo neku ekonomsku istinu, to je onda bila ta da ne možemo računati na fiat novac da održi vrijednost u dužem ili srednjem vremenskom periodu. Bitcoin, usprkos svojoj novosti, je preživio dovoljno testova tržišta da postoji velika vjerojatnost da neće nestati kao vrijedno dobro. Nadalje, Lindy efekt govori da što duže Bitcoin bude korišten, to će veća biti vjera u njega i njegovu sposobnost da nastavi postojati dugo u budućnost. Drugim riječima, društvena vjera u monetarno dobro je asimptotička, kao u grafu ispod:

Ako Bitcoin preživi prvih 20 godina, imat će gotovo sveopće povjerenje da će trajati zauvijek, kao što ljudi vjeruju da je internet trajna stvar u modernom svijetu.

Otpor na cenzuru

Jedan od najbitnijih izvora za ranu potražnju bitcoina bila je njegova upotreba u ilegalnoj kupovini i prodaji droge. Mnogi su zato pogrešno zaključili da je primarna potražnja za bitcoinima utemeljena u njihovoj prividnoj anonimnosti. Međutim, Bitcoin nije anonimna valuta; svaka transakcija na mreži je zauvijek zapisana na javnom blockchainu. Povijesni zapis transakcija dozvoljava forenzičkoj analizi da identificira izvore i tijek sredstava. Takva analiza dovela je do uhićenja počinitelja zloglasne MtGox pljačke. Premda je istina da dovoljno oprezna i pedantna osoba može sakriti svoj identitet koristeći Bitcoin, to nije razlog zašto je Bitcoin bio toliko popularan u trgovini drogom.

Ključno svojstvo koje čini Bitcoin najboljim za takve aktivnosti je njegova agnostičnost i nepotrebnost za dozvolom (“premissionlessness”) na mrežnoj razini. Kada se bitcoini prenose na Bitcoin mreži, ne postoji nitko tko dopušta transakcije. Bitcoin je distribuirana peer-to-peer (korisnik-korisniku) mreža, i samim time dizajnirana da bude otporna na cenzuru. Ovo je u velikom kontrastu sa fiat bankarskim sustavom, u kojem države reguliraju banke i ostale institucije prijenosa novca, kako bi one prijavljivale i sprječavale protuzakonito korištenje monetarnih dobara. Klasičan primjer regulacije novca su kontrole kapitala. Npr., bogati milijunaš će vrlo teško prenijeti svoje bogatstvo u novu zemlju, kada bježi iz opresivnog režima. Premda zlato nije izdano i proizvedeno od države, njegova fizička priroda ga čini teško prenosivim kroz prostor, i samim time ga je daleko lakše regulirati nego Bitcoin. Indijski Akt kontrole zlata je primjer takve regulacije.

Bitcoin je odličan u većini gore navedenih svojstava, što mu omogućava da bude marginalno bolji od modernih i drevnih monetarnih dobara, te da pruži poticaje za svoje rastuće društveno usvajanje. Specifično, moćna kombinacija otpornosti na cenzuru i apsolutne oskudnosti bila je velika motivacija za bogate ulagače koji su uložili dio svojeg bogatstva u Bitcoin.

Evolucija novca

U modernoj monetarnoj ekonomiji postoji opsesija sa ulogom novca kao medija razmjene. U 20. stoljeću, države su monopolizirale izdavanje i kontrolu novca i kontinuirano potkopavale njegovo svojstvo spremišta vrijednosti, stvarajući lažno uvjerenje da je primarna svrha novca biti medij razmjene. Mnogi su kritizirali Bitcoin, govoreći da je neprikladan da bude novac zato što mu je cijena bila previše volatilna za medij razmjene. No, novac je uvijek evoluirao kroz etape; uloga spremišta vrijednosti je dolazila prije medija razmjene. Jedan od očeva marginalističke ekonomije, William Stanley Jevons, objašnjava:

"Povijesno govoreći… čini se da je zlato prvo služilo kao luksuzni metal za ukras; drugo, kao sačuvana vrijednost; treće, kao medij razmjene; i konačno, kao mjerilo vrijednosti."

U modernoj terminologiji, novac uvijek evoluira kroz četiri stadija:
1. Kolekcionarstvo: U prvoj fazi svoje evolucije, novac je tražen samo zbog svojih posebnih svojstava, uglavnom zbog želja onog koji ga posjeduje. Školjke, perlice i zlato su bili sakupljani prije nego su poprimili poznatije uloge novca.
2. Spremište vrijednosti: Jednom kada je novac tražen od dovoljnog broja ljudi, biti će prepoznat kao način za čuvanje i spremanje vrijednosti kroz vrijeme. Kada neko dobro postane široko korišteno kao spremište vrijednosti, njegova kupovna moć raste sa povećanom potražnjom za tu svrhu. Kupovna moć spremišta vrijednosti će u jednom trenutku doći do vrhunca, kada je dovolno rašireno i broj novih ljudi koji ga potražuju splasne.
3. Sredstvo razmjene: Kada je novac potpuno etabliran kao spremište vrijednosti, njegova kupovna moć se stabilizira. Nakon toga, postane prikladno sredstvo razmjene zbog stabilnosti svoje cijene. U najranijim danima Bitcoina, mnogi ljudi nisu shvaćali koju buduću cijenu plaćaju koristeći bitcoine kao sredstvo razmjene, umjesto kao novonastalo spremište vrijednosti. Poznata priča o čovjeku koji je za 10,000 bitcoina (vrijednih oko 94 milijuna dolara kada je ovaj članak napisan) za dvije pizze ilustrira ovaj problem.
4. Jedinica računanja vrijednosti: Jednom kada je novac široko korišten kao sredstvo razmjene, dobra će biti vrednovana u njemu, tj. većina cijena će biti izražena u njemu. Uobičajena zabluda je da je većinu dobara moguće zamijeniti za bitcoine danas. Npr., premda je možda moguće kupiti šalicu kave za bitcoine, izlistana cijena nije prava bitcoin cijena; zapravo se radi o cijeni u državnoj valuti koju želi trgovac, preračunatu u bitcoin po trenutnoj tržišnoj cijeni. Kad bi cijena bitcoina pala u odnosu na valutu, vrijednost šalice izražena u bitcoinima bi se povećala. Od trenutka kada trgovci budu voljni prihvaćani bitcoine kao platežno sredstvo, bez obraćanja pažnje na vrijednost bitcoina u državnoj fiat valuti, moći ćemo reći da je Bitcoin zaista postao jedinica računanja vrijednosti.
Monetarna dobra koja još nisu jedinice računanja vrijednosti možemo smatrati “djelomično monetiziranima.” Danas zlato ima takvu ulogu, jer je spremište vrijednosti, ali su mu uloge sredstva razmjene i računanja vrijednosti oduzete intervencijama država. Moguće je također da se jedno dobro koristi kao sredstvo razmjene, dok druga ispunjavaju ostale uloge. To je tipično u zemljama gdje je država disfunkcionalna, npr. Argentina ili Zimbabwe. U svojoj knjizi, Digitalno zlato, Nathaniel Popper piše:

"U Americi, dolar služi trima funkcijama novca: nudi sredstvo razmjene, jedinicu za mjerenje vrijednosti dobara, i mjesto gdje se može čuvati vrijednosti. S druge strane, argentinski peso je korišten kao sredstvo razmjene (za svakodnevne potrebe), ali ga nitko nije koristio kao spremište vrijednosti. Štednja u pesosima bila je ekvivalent bacanja novca. Zato su ljudi svu svoju štednju imali u dolarima, jer je dolar bolje čuvao vrijednost. Zbog volatilnosti pesosa, ljudi su računali cijene u dolarima, što im je pružalo pouzdaniju jedinicu mjerenja kroz vrijeme."

Bitcoin je trenutno u fazi tranzicije iz prvog stadija monetizacije u drugi. Vjerojatno će proći nekoliko godina prije nego Bitcoin pređe iz začetaka spremišta vrijednosti u istinski medij razmjene, i put do tog trenutka je još uvijek pun rizika i nesigurnosti. Važno je napomenuti da je ista tranzicija trajala mnogo stoljeća za zlato. Nitko danas živ nije doživio monetizaciju dobra u realnom vremenu (kroz koju Bitcoin prolazi), tako da nemamo puno iskustva govoriti o putu i načinu na koji će se monetizacija dogoditi.

Put monetizacije

Kroz proces monetizacije, monetarno dobro će naglo porasti u kupovnoj moći. Mnogi su tako komentirali da je uvećanje kupovne moći Bitcoina izgledalo kao “balon” (bubble). Premda je ovaj termin često korišten kako bi ukazao na pretjeranu vrijednosti Bitcoina, sasvim slučajno je prikladan. Svojstvo koje je uobičajeno za sva monetarna dobra jest da je njihova kupovna moć viša nego što se može opravdati samo kroz njihovu uporabnu vrijednost. Zaista, mnogi povijesni novci nisu imali uporabnu vrijednost. Razliku između kupovne moći i vrijednosti razmjene koju bi novac mogao imati za svoju inherentnu korisnost, možemo razmatrati kao “monetarnu premiju.” Kako monetarno dobro prolazi kroz stadije monetizacije (navedene gore), monetarna premija raste. No, ta premija ne raste u ravnoj i predvidivoj liniji. Dobro X, koje je bilo u procesu monetizacije, može izgubiti u usporedbi sa dobrom Y koje ima više svojstava novca, te monetarna premija dobra X drastično padne ili potpuno nestane. Monetarna premija srebra je skoro potpuno nestala u kasnom 19. stoljeću, kada su ga vlade diljem svijeta zamijenile zlatom kao novcem.

Čak i u odsustvu vanjskih faktora, kao što su intervencije vlade ili druga monetarna dobra, monetarna premija novog novca neće ići predvidivim putem. Ekonomist Larry White primijetio je:

"problem sa pričom “balona,” naravno, je da je ona konzistentna sa svakim putem cijene, i time ne daje ikakvo objašnjenje za specifičan put cijene"

Proces monetizacije opisuje teorija igara; svaki akter na tržištu pokušava predvidjeti agregiranu potražnju ostalih aktera, i time buduću monetarnu premiju. Zato što je monetarna premija nevezana za inherentnu korisnost, tržišni akteri se uglavnom vode za prošlim cijenama da bi odredili je li neko dobro jeftino ili skupo, i žele li ga kupiti ili prodati. Veza trenutne potražnje sa prošlim cijenama naziva se “ovisnost o putu” (path dependence); ona je možda najveći izvor konfuzije u shvaćanju kretanja cijena monetarnih dobara.

Kada kupovna moć monetarnog dobra naraste zbog većeg i šireg korištenja, očekivanja tržišta o definicijama “jeftinog” i “skupog” se mijenjaju u skladu s time. Slično tome, kada cijena monetarnog dobra padne, očekivanja tržišta mogu se promijeniti u opće vjerovanje da su prethodne cijene bile “iracionalne” ili prenapuhane. Ovisnost o putu novca ilustrirana je riječima poznatog upravitelja fondova s Wall Streeta, Josha Browna:

"Kupio sam bitcoine kada su koštali $2300, i to mi se udvostručilo gotovo odmah. Onda sam počeo govoriti kako “ne mogu kupiti još” dok im je cijena rasla, premda sam znao da je to razmišljanje bazirano samo na cijenu po kojoj sam ih kupio. Kasnije, kada je cijena pala zbog kineske regulacije mjenjačnica, počeo sam si govoriti, “Odlično, nadam se da će još pasti da mogu kupiti još.”"

Istina leži u tome da su ideje “jeftinog” i “skupog” zapravo besmislene kada govorimo o monetarnim dobrima. Cijena monetarnog dobra ne reflektira njegovu stopu rasprostanjenosti ili korisnosti, nego mjeru koliko je ono široko prihvaćeno da ispuni razne uloge novca.

Dodatna komplikacija u ovom aspektu novca je činjenica da tržišni akteri ne djeluju samo kao nepristrani promatrači koji pokušavaju kupiti i prodati u iščekivanju budućih kretanja monetarne premije, nego i kao aktivni proponenti. Pošto ne postoji objektivno “točna” monetarna premija, širiti dobar glas o superiornijim svojstvima nekog monetarnog dobra je efektivnije nego za obična dobra, čija vrijednost je u konačnici vezana na njegovu osnovnu korisnost. Religiozni zanos sudionika na Bitcoin tržištu vidljiv je na raznim internetskim forumima, gdje Bitcoineri aktivno promoviraju benefine Bitcoina i bogatstvo koje je moguće ostvariti investiranjem u njega. Promatrajući Bitcoin tržište, Leigh Drogen komentira:

"To je prepoznatljivo svima kao religija - priča koju si pričamo i oko koje se slažemo. Religija je krivulja na grafu prihvaćanja o kojoj trebamo razmišljati. Sustav je gotovo savršen - onog trenutka kada netko pristupi krugu Bitcoinera, to će reći svima i nastaviti širiti riječ. Onda njihovi prijatelji pristupe i nastave širiti riječ."

Premda usporedba sa religijom može staviti Bitcoin u iracionalno svjetlo, potpuno je racionalno za individualnog vlasnika da širi dobru vijest o superiornom monetarnom dobru, i za šire društvo da se standardizira oko njega. Novac djeluje kao temelj za svu trgovinu i štednju; tako da prihvaćanje superiornog oblika novca ima ogromne multiplicirajuće benefite za stvaranje bogatstva za sve članove društva.

Oblik monetizacije

U članku o Spekulativnom prihvaćanju Bitcoina / teorije cijene, Michael Casey postulira da rastući Gartner hype ciklusi predstavljaju faze standardne S-krivulje prihvaćanja novih tehnologija, koje su bile prisutne kod mnogih transformacijskih tehnologija dok su postajale uobičajene u društvu.

Svaki Gartner hype ciklus počinje sa eksplozijom entuzijazma za novom tehnologijom, a cijenu podižu oni sudionici na tržištvu koji su “dostupni” u toj fazi. Najraniji kupci u Gartner hype ciklusu obično imaju jaku vjeru o transformacijskoj prirodi tehnologije u koju ulažu. S vremenom, tržište dosegne vrhunac entuzijazma kako se količina novih kupaca iscrpljuje, te kupovinom počnu dominirati spekulatori koji su više zainteresirani u brze profite nego u samu tehnologiju.

Nakon vrha hype ciklusa, cijene rapidno padaju dok spekulativno ludilo ustupa mjesto očajavanju, javnoj poruzi i osjećaju da tehnologija nije uopće bila transformacijska. S vremenom, cijena dosegne dno i formira plato na kojem se originalnim ulagačima, koji su imali snažno uvjerenje, pridružuju nove grupe ljudi koji su izdržali bol kraha cijena i koji cijene važnost same tehnologije.

Plato traje neko vrijeme i formira, kako Casey kaže, “stabilnu, dosadnu dolinu.” Za ovo vrijeme, javni interes za tehnologiju opada, no nastaviti će se razvijati i snažna zajednica uvjerenja će polako rasti. Tada, postavlja se nova baza za sljedeću iteraciju hype ciklusa, dok vanjski promatrači prepoznaju da tehnologija i dalje postoji i da ulaganje u nju možda nije onoliko rizično kao što se činilo za vrijeme pada cijene. Sljedeća iteracija hype ciklusa donosi mnogo veći broj novih ljudi, pa je i ciklus daleko veći u svojoj magnitudi.

Jako mali broj ljudi koji sudjeluju u Gartner hype ciklusu će točno predvidjeti koliko će visoko cijena porasti za vrijeme ciklusa. Cijene često dosegnu razine koje bi se činile apsurdnima većini ulagača u raniji stadijima ciklusa. Kada ciklus završi, mediji tipično atribuiraju pad cijene nekoj od aktualnih drušvenih tema. Premda takva tema može biti okidač pada, ona nikad nije temeljni razlog zašto ciklus završava. Gartner hype ciklusi završavaju kada je količina dostupnih novih sudionika na tržištu iscrpljena.

Zanimljivo je da je i zlato nacrtalo klasičan graf Gartner hype ciklusa od kasnih 1970-ih do ranih 2000-ih. Moguće je spekulirati da je hype ciklus osnovna socijalna dinamika oko procesa monetizacije.

Gartner kohorte

Od početka trgovanja Bitcoina na mjenjačnicama 2010. godine, Bitcoin tržište je svjedočilo četirima velikim Gartner hype ciklusima. U retrospektivi, možemo vrlo precizno identificirati grupe cijena prethodnih hype ciklusa Bitcoin tržišta. Također, možemo kvalitativno odrediti kohorte ulagača koje su povezane sa svakom iteracijom prethodnih ciklusa.

$ 0–$ 1 (2009. – 3. mjesec 2011.): Prvi hype ciklus u Bitcoin tržištu dominirali su kriptografi, računalni znanstvenici i cypherpunkovi koji su od početka bili spremni razumijeti važnost nevjerojatnog izuma Satoshija Nakamotoa, i koji su bili pioniri u potvrđivanju da Bitcoin protokol nema tehničkih mana.

$ 1–$ 30 (3. mjesec 2011. – 7. mjesec. 2011.): Drugi ciklus privukao je rane entuzijaste oko novih tehnologija kao i stabilan pritok ideološki motiviranih ulagača koji su bili oduševljeni idejom novca odvojenog od države. Libertarijanci poput Rogera Vera došli su u Bitcoin zbog aktivnog anti-institucionalnog stava, i mogućnosti koju je nova tehnologija obećavala. Wences Casares, briljantni i dobro povezani serijski poduzetnik, bio je također dio drugog Bitcoin hype ciklusa te je širio riječ o Bitcoinu među najprominentnijim tehnolozima i ulagačima u Silicijskoj Dolini.

$ 250–$ 1100 (4. mjesec 2013. – 12. mjesec 2013.): Treći hype ciklus doživio je ulazak ranih generalnih i institucionalnih ulagača koji su bili voljni uložiti trud i riskirati kroz užasno komplicirane kanale likvidnosti kako bi kupili bitcoine. Primaran izvor likvidnosti na tržištu za vrijeme ovog perioda bio je MtGox, mjenjačnica bazirana u Japanu, koju je vodio notorno nesposobni i beskrupulozni Mark Karpeles, koji je kasnije završio i u zatvoru zbog svoje uloge u kolapsu MtGoxa.

Valja primijetiti da je rast Bitcoinove cijene za vrijeme spomenuti hype ciklusa većinom povezano sa povećanjem likvidnosti i lakoćom sa kojom su ulagači mogli kupiti bitcoine. Za vrijeme prvog hype ciklusa, nisu postojale mjenjačnice; akvizicija bitcoina se odvijala primarno kroz rudarenje (mining) ili kroz izravnu razmjenu sa onima koju su već izrudarili bitcoine. Za vrijeme drugog hype ciklusa, pojavile su se rudimentarne mjenjačnice, no nabavljanje i osiguravanje bitcoina na ovim mjenjačnicama bilo je previše kompleksno za sve osim tehnološki najsposobnijih ulagača. Čak i za vrijeme trećeg hype ciklusa, ulagači koju su slali novac na MtGox kako bi kupili bitcoine su morali raditi kroz značajne prepreke. Banke nisu bile voljne imati posla sa mjenjačnicom, a oni posrednici koji su nudili usluge transfera bili su često nesposobni, kriminalni, ili oboje. Nadalje, mnogi koji su uspjeli poslati novac MtGoxu, u konačnici su morali prihvatiti gubitak svojih sredstava kada je mjenjačnica hakirana i kasnije zatvorena.

Tek nakon kolapsa MtGox mjenjačnice i dvogodišnje pauze u tržišnoj cijeni Bitcoina, razvili su se zreli i duboki izvori likvidnosti; primjeri poput reguliranih mjenjačnica kao što su GDAX i OTC brokeri kao Cumberland mining. Dok je četvrti hype ciklus započeo 2016. godine, bilo je relativno lako običnim ulagačima kupiti i osigurati bitcoine.

$ 1100 – $ 19600? (2014. –?):

U trenutku pisanja ovog teksta, tržište Bitcoina je prolazilo svoj četvrti veliki hype ciklus. Sudjelovanje u ovom hype ciklusu dominirala je ona skupina koju je Michael Casey opisao kao “rana većina” običnih i institucionalnih ulagača.

Kako su se izvori likvidnosti produbljivali i sazrijevali, veliki institucionalni ulagači sada imaju priliku sudjelovati kroz regulirana “futures” tržišta. Dostupnosti takvih tržišta stvara put ka kreaciji Bitcoin ETF-a (exchange traded fund) (fond na slobodnom tržištu), koji će onda pokrenuti “kasnu većinu” i “najsporije” u sljedećim hype ciklusima.

Premda je nemoguće predvidjeti točan efekt budućih hype ciklusa, razumno je očekivati da će najviša točka biti između $ 20.000 i $ 50.000 (2021. zenit je bio preko $ 69.000). Znatno više od ovog raspona, i Bitcoin bi imao znatan postotak ukupne vijednosti zlata (zlato i Bitcoin bi imali jednaku tržišnu kapitalizaciju kada bi bitcoini vrijedili oko $ 380.000 u trenutku pisanja ovog teksta). Značajan postotak vrijednosti zlata dolazi od potražnje centralnih banaka, te je malo vjerojatno da će centralne banke ili suverene države sudjelovati u trenutnom hype ciklusu.

Ulazak suverenih država u Bitcoin

Bitcoinov zadnji Gartner hype ciklus će započeti kada ga suverene države počnu akumulirati kao dio svojih rezervi stranih valuta. Tržišna kapitalizacija Bitcoina je trenutno premala da bismo ga smatrali značajnim dodatkom rezervama većini zemalja. No, kako se interes u privatnom sektoru povećava i kapitalizacija Bitcoina se približi trilijunu dolara, postat će dovoljno likvidan za većinu država. Prva država koja službeno doda bitcoine u svoje rezerve će vjerojatno potaknuti stampedo ostalih da učine isto. Države koje su među prvima u usvajanju Bitcoina imat će najviše benefita u svojim knjigama ako Bitcoin u konačnici postane globalna valuta (global reserve currency). Nažalost, vjerojatno će države sa najjačom izvršnom vlasti - diktature poput Sjeverne Koreje - biti najbrže u akumulaciji bitcoina. Neodobravanje prema takvim državama i slaba izvršna tijela zapadnjačkih demokracija uzrokovat će sporost i kašnjenje u akumulaciji bitcoina za njihove vlastite rezerve.

Velika je ironija u tome što je SAD trenutno jedna od regulatorno najotvorenijih nacija prema Bitcoinu, dok su Kina i Rusija najzatvorenije. SAD riskira najviše, geopolitički, ako bi Bitcoin zamijenio dolar kao svjetska rezervna valuta. U 1960-ima, Charles de Gaulle je kritizirao “pretjeranu privilegiju” (“exorbitant privilege”) koju su SAD imale u međunarodnom monetarnom poretku, postavljenom kroz Bretton Woods dogovor 1944. godine. Ruska i kineska vlada još ne shvaćaju geo-strateške benefite Bitcoina kao rezervne valute, te se trenutno brinu o efektima koje bi mogao imati na njihova unutarnja tržišta. Kao de Gaulle u 1960-ima, koji je prijetio SAD-u povratkom na klasični standard zlata, Kinezi i Rusi će s vremenom uvidjeti korist u velikoj poziciji u Bitcoinu - spremištu vrijednosti bez pokrića ijedne vlade. Sa najvećom koncentracijom rudara Bitcoina u Kini (2017.), kineska vlada već ima znatnu potencijalnu prednost u stavljanju bitcoina u svoje rezerve.

SAD se ponosi svojim statusom nacije inovatora, sa Silicijskom dolinom kao krunom svoje ekonomije. Dosad, Silicijska dolina je dominirala konverzacijom usmjerenom prema regulaciji, i poziciji koju bi ona treba zauzeti prema Bitcoinu. No, bankovna industrija i federalna rezerva SAD-a (US Federal Reserve, Fed) napokon počinju uviđati egzistencijalnu prijetnju koju Bitcoin predstavlja za američku monetarnu politiku, postankom globalne rezervne valute. Wall Street Journal, jedan od medijskih glasova federalne reserve, izdao je komentar o Bitcoinu kao prijetnji monetarnoj politici SAD-a:

"Postoji još jedna opasnost, možda i ozbiljnija iz perspektive centralnih banaka i regulatora: bitcoin možda ne propadne. Ako je spekulativni žar u kriptovalutu samo prvi pokazatelj njezinog šireg korištenja kao alternative dolaru, Bitcoin će svakako ugroziti monopol centralnih banaka nad novcem."

U narednim godinama, možemo očekivati veliku borbu između poduzetnika i inovatora u Silicijskoj dolini, koji će pokušavati čuvati Bitcoin od državne kontrole s jedne strane, i bankovne industrije i centralnih banaka koje će učiniti sve što mogu da bi regulirale Bitcoin kako bi spriječile znatne promjene u svojoj industriji i moći izdavanja novca, s druge.

Prijelaz na medij razmjene

Monetarno dobro ne može postati opće prihvaćen medij razmjene (standardna ekonomska definicija za “novac”) prije nego je vrednovano od širokog spektra ljudi; jednostavno, dobro koje nije vrednovano neće biti prihvaćeno u razmjeni. Kroz proces generalnog rasta vrijednosti, i time postanka spremišta vrijednosti, monetarno dobro će brzo narasti u kupovnoj moći, i time stvoriti cijenu za korištenje u razmjeni. Samo kada ta cijena rizika mijenjanja spremišta vrijednosti padne dovoljno nisko, može dobro postati opće prihvaćen medij razmjene.

Preciznije, monetarno dobro će biti prikladno kao medij razmjene samo kada je suma cijene rizika i transakcijske cijene u razmjeni manja nego u trgovini bez tog dobra.

U društvu koje vrši robnu razmjenu, prijelaz spremišta vrijednosti u medij razmjene može se dogoditi čak i onda kada monetarno dobro raste u kupovnoj moći, zato što su transakcijski troškovi robne razmjene iznimno visoki. U razvijenoj ekonomiji, u kojoj su troškovi razmjene niski, moguće je za mladu i rapidno rastućnu tehnologiju spremišta vrijednosti, poput Bitcoina, da se koristi kao medij razmjene, doduše na ograničen način. Jedan primjer je ilegalno tržište droge, gdje su kupci voljni žrtvovati oportunu cijenu čuvanja bitcoina kako bi umanjili znatan rizik kupovine droge koristeći fiat novac.

Postoje međutim velike institucionalne barijere da novonastalo spremište vrijednosti postane sveopće prihvaćen medij razmjene u razvijenom društvu. Države koriste oporezivanje kao moćnu metodu zaštite svojeg suverenog novca protiv rivalskih monetarnih dobara. Ne samo da suvereni novac ima prednost konstantnog izvora potražnje, zato što je porez moguće platiti jedino u njemu, nego su i rivalska monetarna dobra oporezana pri svakoj razmjeni za vrijeme rastuće cijene. Ova metoda oporezivanja stvara znatan otpor korištenju spremišta vrijednosti kao medija razmjene.

Ovakvo sabotiranje tržišnih monetarnih dobara nije nepremostiva barijera za njihovo prihvaćanje kao općeg medija razmjene. Ako ljudi izgube vjeru u suvereni novac, njegova vrijednost može rapidno propasti kroz proces zvan hiperinflacija. Kada suvereni novac prolazi kroz hiperinflaciju, njegova vrijednost propadne prvo u usporedbi sa najlikvidnijim dobrima u društvu, kao što je zlato ili stabilna strana valuta (američki dolar npr.), ako su ona dostupna. Kada nema likvidnih dobara ili ih ima premalo, novac u hiperinflaciji kolabira u usporedbi sa stvarnim dobrima, kao što su nekretnine ili upotrebljiva roba. Arhetipska slika hiperinflacije je trgovina sa praznim policama - potrošači brzo bježe iz propadajuće vrijednosti novca svoje nacije.

Nakon dovoljno vremena, kada je vjera potpuno uništena za vrijeme hiperinflacije, suvereni novac više nitko ne prihvaća, te se društvo može vratiti na robnu razmjenu, ili će doživjeti potpunu zamjenu monetarne jedinice za sredstvo razmjene. Primjer ovog procesa bila je zamjena zimbabveanskog dolara za američki dolar. Takva promjena suverenog novca za stranu valutu je dodatno otežana relativnom oskudnošću strane valute i odsustvom stranih bankarskih institucija koje pružaju likvidnost tržištu.

Sposobnost lakog prenošenja bitcoina preko granica i odsustvo potrebe za bankarskim sustavom čine Bitcoin idealnim monetarnim dobrom za one ljude koji pate pod hiperinflacijom. U nadolazećim godinama, kako fiat valute nastave svoj povijesni trend ka bezvrijednosti, Bitcoin će postati sve popularniji izbor za ušteđevine ljudi diljem svijeta. Kada je novac nacije napušten i zamijenjen Bitcoinom, Bitcoin će napraviti tranziciju iz spremišta vrijednosti u tom društvu u opće prihvaćeno sredstvo razmjene. Daniel Krawicz stvorio je termin “hiperbitcoinizacija” da bi opisao ovaj proces.

Učestala pogrešna shvaćanja

Većina ovog članka usredotočila se na monetarnu prirodu Bitcoina. Sa tim temeljima možemo adresirati neke od najčešćih nerazumijevanja u Bitcoinu.

Bitcoin je balon (bubble)

Bitcoin, kao sva tržišna monetarna dobra, posjeduje monetarnu premiju. Ona često rezultira uobičajenom kritikom da je Bitcoin samo “balon.” No, sva monetarna dobra imaju monetarnu premiju. Naprotiv, ta monetarna premija (cijena viša od one koju diktira potražnja za dobrom kao korisnim) je upravo karakteristična za sve oblike novca. Drugim riječima, novac je uvijek i svuda balon. Paradoksalno, monetarno dobro je istovremeno balon i ispod vrijednosti ukoliko je u ranijim stadijima općeg prihvaćanja kao novac.

Bitcoin je previše volatilan

Volatilnost cijene Bitcoina je funkcija njegovog nedavnog nastanka. U prvih nekoliko godina svojeg postojanja, Bitcoin se ponašao kao mala dionica, i svaki veliki kupac - kao npr. braća Winklevoss - mogao je uzrokovati veliki skok u njegovoj cijeni. No, kako su se prihvaćenost i likvidnost povećavali kroz godine, volatilnost Bitcoina je srazmjerno smanjila. Kada Bitcoin postigne tržišnu kapitalizaciju (vrijednost) zlata, imat će sličnu volatilnost kao i zlato. Kako Bitcoin nastavi rasti, njegova volatilnost će se smanjiti do razine koja ga čini prikladnim za široko korištenje kao medij razmjene. Kao što je prethodno rečeno, monetizacija Bitcoina se odvija u seriji Gartner hype ciklusa. Volatilnost je najniža za vrijeme vrhunaca i dolina unutar ciklusa. Svaki hype ciklus ima nižu volatilnost od prethodnih, zato što je likvidnost tržišta veća.

Cijene transakcija su previsoke

Novija kritika Bitcoin mreže je ta da ju je povećanje cijena prijenosa bitcoina učinilo neprikladnom za sustav plaćanja. No, rast u cijenama transakcija je zdrav i očekivan. One su nužne za plaćanje bitcoin minera (rudara), koji osiguravaju mrežu validacijom transakcija. Rudare se plaća kroz cijene transakcija ili kroz blok-nagrade, koje su inflacijska subvencija od trane trenutnih vlasnika bitcoina.

S obzirom na Bitcoinovu fiksnu proizvodnju (monetarna politika koja ga čini idealnim za spremanje vrijednosti), blok-nagrade će s vremenom nestati i mrežu će se u konačnici morati osiguravati kroz cijene transakcija. Mreža sa “niskim” cijenama transakcija je mreža sa slabom sigurnosti i osjetljiva na vanjsku intervenciju i cenzuru. Oni koji hvale niske cijene Bitcoinovih alternative zapravo niti ne znajući opisuju slabosti tih takozvanih “alt-coina.”

Površan temelj kritika Bitcoinovih “visokih” cijena transakcija je uvjerenje da bi Bitcoin trebao biti prvo sustav plaćanja, i drugo spremište vrijednosti. Kao što smo vidjeli kroz povijest novca, ovo uvjerenje je naopako. Samo onda kada Bitcoin postane duboko ukorijenjeno spremište novca može biti prikladan kao sredstvo razmjene. Nadalje, kada oportunitetni trošak razmjene bitcoina dođe na razinu koja ga čini prikladnim sredstvom razmjene, većina trgovine neće se odvijati na samoj Bitcoin mreži, nego na mrežama “drugog sloja” (second layer) koje će imati niže cijene transakcija. Takve mreže, poput Lightning mreže, služe kao moderna verzija zadužnica koje su korištene za prijenos vlasničkih papira zlata u 19. stoljeću. Banke su koristile zadužnice zato što je prijenos samog metala bio daleko skuplji. Za razliku od takvih zadužnica, Lightning mreža će omogućavati nisku cijenu prijenosa bitcoina bez potrebe za povjerenjem prema trećoj strani, poput banaka. Razvoj Lightning mreže je tehnološka inovacija od izuzetne važnosti u povijesti Bitcoina, i njezina vrijednost će postati očita u narednim godinama, kako je sve više ljudi bude razvijalo i koristilo.

Konkurencija

Pošto je Bitcoin softverski protokol otvorenog tipa (open-source), oduvijek je bilo moguće kopirati softver i imitirati mrežu. Kroz godine nastajali su mnogi imitatori, od identičnih kopija, kao Litecoin, do kompleksnijih varijanti kao što je Ethereum, koje obećavaju arbitrarno kompleksne ugovorne mehanizme koristeći decentralizirani računalni sustav. Česta kritika Bitcoinu od strane ulagača je ta da on ne može zadržati svoju vrijednost kada je vrlo lako stvoriti konkurente koji mogu lako i brzo u sebi imati najnovije inovacije i softverske funkcionalnosti.

Greška u ovom argumentu leži u manju takozvanog “mrežnog efekta” (network effect), koji postoji u prvoj i dominantnoj tehnologiji u nekom području. Mrežni efekt - velika vrijednost korištenja Bitcoina samo zato što je već dominantan - je važno svojstvo samo po sebi. Za svaku tehnologiju koja posjeduje mrežni efekt, to je daleko najvažnije svojstvo koje može imati.

Za Bitcoin, mrežni efekt uključuje likvidnost njegovog tržišta, broj ljudi koji ga posjeduju, i zajednicu programera koji održavaju i unaprjeđuju njegov softver i svjesnost u javnosti. Veliki ulagači, uključujući države, će uvijek prvo tražiti najlikvidnije tržište, kako bi mogli ući i izaći iz tržišta brzo, i bez utjecanja na cijenu. Programeri će se pridružiti dominantnoj programerskoj zajednici sa najboljim talentom, i time pojačati samu zajednicu. Svjesnost o brendu sama sebe pojačava, pošto se nadobudni konkurenti Bitcoina uvijek spominju u kontekstu Bitcoina kao takvog.

Raskrižje na putu (fork)

Trend koji je postao popularan 2017. godine nije bio samo imitacija Bitcoinovog softvera, nego kopiranje potpune povijesti njegovih prošlih transakcija (cijeli blockchain). Kopiranjem Bitcoinovog blockchaina do određene točke/bloka i odvajanjem sljedećih blokova ka novoj mreži, u procesu znanom kao “forking” (odvajanje), Bitcoinovi konkurenti su uspjeli riješiti problem distribuiranja svojeg tokena velikom broju korisnika.

Najznačajniji takav fork dogodio se 1. 8. 2017. godine, kada je nova mreža nazvana Bitcoin Cash (Bcash) stvorena. Vlasnik N količine bitcoina prije 1.8.2017. bi onda posjedovao N bitcoina i N BCash tokena. Mala, ali vrlo glasna zajednica Bcash proponenata je neumorno pokušavala prisvojiti Bitcoinov brend i ime, imenujući svoju novu mrežu Bitcoin Cast i pokušavajući uvjeriti nove pridošlice u Bitcoin da je Bcash “pravi” Bitcoin. Ti pokušaji su većinom propali, i taj neuspjeh se vidi u tržišnim kapitalizacijama dviju mreža. No, za nove ulagače, i dalje postoji rizik da bi konkurent mogao kopirati Bitcoin i njegov blockchain i tako uspjeti u preuzimanju tržišne kapitalizacije, te postati de facto Bitcoin.

Moguće je uočiti važno pravilo gledajući velike forkove u prošlosti Bitcoin i Ethereum mreža. Većina tržišne kapitalizacije odvijat će se na mreži koja zadrži najviši stupanj talenta i aktivnosti u zajednici programera. Premda se na Bitcoin može gledati kao na nov i mlad novac, on je također računalna mreža koja počiva na softveru, kojeg se pak treba održavati i poboljšavati. Kupovina tokena na mreži koja ima malo neiskusnih programera bilo bi kao kupovati kopiju Microsoft Windowsa na kojoj rade lošiji programeri. Jasno je vidljivo iz povijesti forkova koji su se odvili 2017. godine da su najbolji računalni i kriptografski stručnjaci posvećeni razvoju originalnog Bitcoina, a ne nekoj od rastućeg broja imitacija koje su se izrodile iz njega.

Stvarni rizici

Premda su uobičajene kritike upućene Bitconu od strane medija i ekonomske profesije krive i bazirane na netočnom shvaćanju novca, postoje pravi i značajni rizici kod ulaganja u Bitcoin. Bilo bi mudro za novog Bitcoin ulagača da shvati ove rizike prije potencijalnog ulaganja.

Rizik protokola

Bitcoin protokol i kriptografski sastavni dijelovi na kojima je sagrađen potencijalno imaju dosad nepronađenu grešku u svom dizajnu, ili mogu postati nesigurni razvojem kvantnih računala. Ako se pronađe greška u protokolu, ili neka nova metoda računarstva učini mogućim probijanje kriptografskih temelja Bitcoina, vjera u Bitcoin biti će znatno narušena. Rizik protokola bio je najviši u ranim godinama razvoja Bitcoina, kada je još uvijek bilo nejasno, čak i iskusnim kriptografima, je li Satoshi Nakamoto zaista riješio problem bizantskih generala (Byzantine Generals’ Problem). Brige oko ozbiljnih grešaka u Bitcoin protokolu nestale su kroz godine, no uzevši u obzir njegovu tehnološku prirodu, rizik protokola će uvijek ostati u Bitcoinu, makar i kao izuzetak.

Propadanje mjenjačnica

Time što je decentraliziran, Bitcoin je pokazao značajnu otpornost, suočen sa brojnim pokušajima raznih vlada da ga reguliraju ili unište. No, mjenjačnice koje trguju bitcoinima za fiat valute su centralizirani entiteti i podložne regulacijama i zatvaranju. Bez mjenjačnica i volje bankara da s njima posluju, proces monetizacije Bitcoina bio bi ozbiljno usporen, ako ne i potpuno zaustavljen. Iako postoje alternativni izvori likvidnosti za Bitcoin, poput “over-the-counter” brokera i decentraliziranih tržišta za kupovinu i prodaju bitcoina, kritičan proces otkrivanja i definiranja cijene se odvija na najlikvidnijim mjenjačnicama, koje su sve centralizirane.

Jedan od načina za umanjivanje rizika gašenja mjenjačnica je geografska arbitraža. Binance, jedna od velikih mjenjačnica iz Kine, preselila se u Japan nakon što joj je kineska vlada zabranila operiranje u Kini. Vlade su također oprezne kako ne bi ugušile novu industriju koja je potencijalno značajna kao i internet, i time predale nevjerojatnu konkurentnu vrijednost drugim nacijama.

Samo kroz koordinirano globalno ukidanje Bitcoin mjenjačnica bi proces monetizacije mogao biti zaustavljen. Trenutno smo u utrci; Bitcoin raste i postaje sve rašireniji, i doći će do trenutka kada bi potpuno ukidanje mjenjačnica postalo politički neizvedivo - kao i gašenje interneta. Mogućnost takvog ukidanja je još uvijek realna, i valja je uzeti u obzir pri ulaganju u Bitcoin. Kao što je gore objašnjeno, suverene vlade se polako bude i uviđaju prijetnju koju predstavlja neovisna digitalna valuta otporna na cenzuru, za njihovu monetarnu politiku. Otvoreno je pitanje hoće li išta poduzeti da odgovore ovoj prijetnji prije nego Bitcoin postane toliko utvrđen i raširen da politička akcija postane nemoćna i ne-efektivna.

Zamjenjivost

Otvorena i transparentna priroda Bitcoin blockchaina omogućava državama da proglase specifične bitcoine “okaljanima” zbog njihovog korištenja u određenim aktivnostima. Premda Bitcoin, na protokolarnoj razini, ne diskriminira transakcije na ikoji način, “okaljani” bitcoini bi mogli postati bezvrijedni ako bi ih regulacije proglasile ilegalnima i neprihvatljivima za mjenjačnice ili trgovce. Bitcoin bi tada izgubio jedno od kritičnih svojstava monetarnog dobra: zamjenjivost.

Da bi se ovaj problem riješio i umanjio, biti će potrebna poboljšanja na razini protokola kako bi se poboljšala privatnost transakcija. Premda postoji napredak u ovom smjeru, prvi put primjenjen u digitalnim valutama kao što su Monero i Zcash, potrebno je napraviti značajne tehnološke kompromise između efikasnosti i kompleksnosti Bitcoina i njegove privatnosti. Pitanje ostaje otvoreno je li moguće dodati nova svojstva privatnosti na Bitcoin, na način koji neće kompromitirati njegovu korisnost kao novca.

Zaključak

Bitcoin je novonastali novac koji je u procesu transformacije iz sakupljačkog dobra u spremište vrijednosti. Kao neovisno monetarno dobro, moguće je da će u budućnosti postati globalan novac, slično kao zlato za vrijeme 19. stoljeća. Prihvaćanje Bitcoina kao globalnog novca je upravo taj optimističan scenarij za Bitcoin, kojeg je artikulirao Satoshi Nakamoto još 2010. godine u email razmjeni sa Mikeom Hearnom:

"Ako zamisliš da se koristi u nekom dijelu svjetske trgovine, i da će postojati samo 21 milijun bitcoina za cijeli svijet, vrijednost po jedinici će biti znatno veća".

Ovaj scenarij je još snažnije definirao briljantni kriptograf Hal Finney, koji je ujedno primio i prve bitcoine od Nakamotoa, ubrzo nakon najave prvog funkcionalnog Bitcoin softvera:

"Zamislimo da Bitcoin bude uspješan i postane dominantan sustav plaćanja diljem svijeta. U tom slučaju će ukupna vrijednost valute biti jednaka ukupnoj vrijednosti svog bogatstva svijeta. Današnje procjene ukupnog svjetskog bogatska kućanstava koje sam pronašao borave negdje između 100 i 300 trilijuna dolara. Sa 20 milijuna bitcoina, svaki bi onda vrijedio oko 10 milijuna dolara."

Čak i da Bitcoin ne postane u cijelost globalan novac, nego da se samo natječe sa zlatom kao neovisno spremište vrijednosti, i dalje je masivno podcijenjen. Mapiranje tržišne kapitalizacije postojeće količine izrudarenog zlata (oko 8 trilijuna dolara) na maksimalnu dostupnost Bitcoina od 21 milijun, daje vrijednost od otprilike 380,000 dolara po bitcoinu. Kao što smo vidjeli u prethodnom tekstu, svojstva koja omogućavaju monetarnom dobru da bude prikladno spremište vrijednosti, čine Bitcoin superiornijim zlatu u svakom pogledu osim trajanja povijesti. No, kako vrijeme prolazi i Lindy efekt postane jači, dosadašnja povijest će prestati biti prednost zlata. Samim time, nije nerazumno očekivati da će Bitcoin narasti do, a možda i preko, ukupne cijene zlata na tržištvu do 2030. Opaska ovoj tezi je činjenica da veliki postotak vrijednosti zlata dolazi od toga što ga centralne banke čuvaju kao spremište vrijednosti. Da bi Bitcoin došao do te razine, određena količina suverenih država će trebati sudjelovati. Hoće li zapadnjačke demokracije sudjelovati u vlasništvu Bitcoina je nepoznato. Vjerojatnije je, nažalost, da će prve nacije u Bitcoin tržištu biti sitne diktature i kleptokracije.

Ako niti jedna država ne bude sudjelovala u Bitcoin tržištu, optimistična teza i dalje postoji. Kao nevisno spremište vrijednosti u rukama individualnih i institucionalnih ulagača, Bitcoin je i dalje vrlo rano u svojoj “krivulji prihvaćenosti” (adoption curve); tzv. “rana većina” ulaze na tržište sada, dok će ostali ući tek nekoliko godina kasnije. Sa širim sudjelovanjem individualnih i institucionalnih ulagača, cijena po bitcoinu između 100,000 i 200,000 dolara je sasvim moguća.

Posjedovanje bitcoina je jedna od malobrojnih asimetričnih novčanih strategija dostupnih svakome na svijetu. Poput “call” opcija, negativan rizik ulagača je ograničen na 1x, dok potencijalna dobit i dalje iznosi 100x ili više. Bitcoin je prvi istinski globalan balon čija je veličina ograničena samo potražnjom i željom građana svijeta da zaštite svoju ušteđevinu od raznovrsnih ekonomskih malverzacija vlade. Bitcoin je ustao kao feniks iz pepela globalne financijske krize 2008. godine - katastrofe kojoj su prethodile odluke centralnih banaka poput američke Federalne rezerve (Federal Reserve).

Onkraj samo financijske teze za Bitcoin, njegov rast i uspjeh kao neovisno spremište vrijednosti imat će duboke geopolitičke posljedice. Globalna, ne-inflacijska valuta će prisiliti suverene države da promjene svoje primarne mehanizme financiranja od inflacije u izravno oporezivanje; koje je daleko manje politički popularno. Države će se smanjivati proporcionalno političkoj boli koju im nanese oporezivanje kao jedini način financiranja. Nadalje, globalna trgovina vršiti će se na način koji zadovoljava aspiraciju Charlesa de Gaullea, da nijedna nacija ne bi smjela imati privilegiju nad ikojom drugom:

"Smatramo da je potrebno da se uspostavi međunarodna trgovina, kao što je bio slučaj prije velikih nesreća koje su zadesile svijet, na neosporivoj monetarnoj bazi, koja ne nosi na sebi oznaku ijedne države."

Za 50 godina, ta monetarna baza biti će Bitcoin.
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 26d4b5b2:96393e73
2025-05-11 22:24:38

https://app.doh.money http://localhost:3000 https://dohmoney-cyxe-cyxeio-cyxecyxeios-projects.vercel.app GET POST OPTIONS PUT DELETE
Content-Type

Ocp-Apim-Subscription-Key

Authorization

Accept

X-Requested-With

X-Verified-By

Content-Length

Request-Context

Date
@(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Ocp-Apim-Subscription-Key", "50922ff015c14a84a092b4764dc6dddf")) @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "https://app.doh.money")) @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "http://localhost:3000")) GET, POST, OPTIONS, PUT, DELETE Content-Type, Ocp-Apim-Subscription-Key, Authorization, Accept, X-Requested-With,X-Verified-By Content-Length, Request-Context, Date @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "https://app.doh.money")) @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "http://localhost:3000")) GET, POST, OPTIONS, PUT, DELETE Content-Type, Ocp-Apim-Subscription-Key, Authorization, Accept, X-Requested-With, X-Verified-By Content-Length, Request-Context, Date

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 21:32:19

Bitkoin, kao jedinstvena digitalna valuta, postaje poznat široj javnosti u trenutku kada se pojavljuju prvi znaci svetske ekonomske krize a postojeći finansijski sistem počinje da pokazuje sve svoje slabosti. Danas, bitkoin, izaziva veliku pažnju svojim naglim skokovima i padovima.

Osnovna ideja o o decentralizovanim valutama potekla je od osnivača kripto-pank pokreta, među kojima su bili direktori kompanija naprednih tehnologija, univerzitetski profesori i istraživači iz oblasti matematike i fizike. Njihova ideja zasnovana je na anonimnoj, istovremenoj komunikaciji koja neće biti kontrolisana i nadgledana od neke treće strane u procesu.

Šta je kriptovaluta, ko je njen tvorac, kako do nje doći, kako trgovati i gde je čuvati, neka su od pitanja za čijim odgovorima tragamo u emisiji.

Sagovornici u emisiji su svi oni koji su u poslednjih godinu dana bili relevantni učesnici priča o kriptovaluti u Srbiji: osnivači Asocijacije bitkoin, predstavnici Narodne banke Srbije i predstavnici medija.

Montažer Milan Radičević

Urednik Aleksandra Šarković

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 8173f6e1:e488ac0f
2025-05-11 21:23:06

TESTNOTEBIN2

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 26d4b5b2:96393e73
2025-05-11 21:44:26

@(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "")) GET, POST, OPTIONS, PUT, DELETE Content-Type, Authorization, Accept, X-Requested-With, X-Verified-By, Ocp-Apim-Subscription-Key 86400 Access denied: invalid origin {{dohcloud-key}} @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "")) GET, POST, OPTIONS, PUT, DELETE Content-Type, Authorization, Accept, X-Requested-With, X-Verified-By, Ocp-Apim-Subscription-Key @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "*"))

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 26d4b5b2:96393e73
2025-05-11 21:43:01

https://app.doh.money http://localhost:3000 https://dohmoney-cyxe-cyxeio-cyxecyxeios-projects.vercel.app GET POST OPTIONS PUT DELETE
Content-Type

Ocp-Apim-Subscription-Key

Authorization

Accept

X-Requested-With

X-Verified-By

Content-Length

Request-Context

Date
@(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Ocp-Apim-Subscription-Key", "50922ff015c14a84a092b4764dc6dddf")) @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "https://app.doh.money")) @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "http://localhost:3000")) GET, POST, OPTIONS, PUT, DELETE Content-Type, Ocp-Apim-Subscription-Key, Authorization, Accept, X-Requested-With,X-Verified-By Content-Length, Request-Context, Date @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "https://app.doh.money")) @(context.Request.Headers.GetValueOrDefault("Origin", "http://localhost:3000")) GET, POST, OPTIONS, PUT, DELETE Content-Type, Ocp-Apim-Subscription-Key, Authorization, Accept, X-Requested-With, X-Verified-By Content-Length, Request-Context, Date

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 21:11:42

"Za sve one koji još uvek nisu u potpunosti razumeli kontroverzni Bitkoin, ovo je koncizni i informativni brzi kurs o novcu i kriptovalutama."

Bitkoin: Kraj novca kakvog poznajemo - IMDB

Prevod: SatoshiSan / @SSG_SatoshiSan

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 8173f6e1:e488ac0f
2025-05-11 20:54:58

testnotebin7testnotebin7testnotebin7testnotebin7

yakihonne.com iris.to jumble.social Me

@ 26d4b5b2:96393e73

2025-05-11 21:28:47

// SPDX-License-Identifier: GPL-3.0 Contract PaidMessage( owner: Address, // who collects the fee mut message: ByteVec // last posted message ) { // ── Events ──────────────────────────────────────────────────────────────── /// Fires whenever someone pays and posts a new message event MessageSent(sender: Address, content: ByteVec)

// ── Constants ─────────────────────────────────────────────────────────────
/// 0.1 ALPH in atto-ALPH
const PRICE = 100000000000000000

/// Maximum allowed message length
const MAX_MESSAGE_SIZE = 1024

/// Dust amount for transactions (0.001 ALPH in atto-ALPH)
const DUST_AMOUNT = 1000000000000000

// ── Error codes ───────────────────────────────────────────────────────────
enum ErrorCodes {
    InvalidMessageSize = 0
    InsufficientPayment = 1
    InvalidCaller = 2
}

// ── Read-only helper ──────────────────────────────────────────────────────
/// Read back the current message
pub fn getMessage() -> ByteVec {
    return message
}

// ── Core logic ────────────────────────────────────────────────────────────
/// Requires caller to attach ≥ `PRICE` atto-ALPH, updates message, forwards fee
@using(preapprovedAssets = true, updateFields = true, payToContractOnly = false)
pub fn sendMessage(newMessage: ByteVec) -> () {
    // 1️⃣ Check external caller
    checkCaller!(isAssetAddress!(callerAddress!()), ErrorCodes.InvalidCaller)

    // 2️⃣ Size check
    assert!(size!(newMessage) <= MAX_MESSAGE_SIZE, ErrorCodes.InvalidMessageSize)

    // 3️⃣ Payment check
    let paid = tokenRemaining!(callerAddress!(), ALPH)
    assert!(paid >= PRICE, ErrorCodes.InsufficientPayment)

    // 4️⃣ Update on-chain message
    message = newMessage

    // 5️⃣ Transfer exact fee to owner
    transferToken!(callerAddress!(), owner, ALPH, PRICE)

    // 6️⃣ Refund excess to caller if above dust amount
    let change = paid - PRICE
    if (change >= DUST_AMOUNT) {
        transferToken!(callerAddress!(), callerAddress!(), ALPH, change)
    }

    // 7️⃣ Emit event
    emit MessageSent(callerAddress!(), newMessage)
}

// ── Owner-only function ───────────────────────────────────────────────────
/// Allows owner to update the message without payment
@using(updateFields = true)
pub fn updateMessageByOwner(newMessage: ByteVec) -> () {
    // 1️⃣ Check if caller is owner
    checkCaller!(callerAddress!() == owner, ErrorCodes.InvalidCaller)

    // 2️⃣ Size check
    assert!(size!(newMessage) <= MAX_MESSAGE_SIZE, ErrorCodes.InvalidMessageSize)

    // 3️⃣ Update message
    message = newMessage

    // 4️⃣ Emit event
    emit MessageSent(callerAddress!(), newMessage)
}

}

yakihonne.com iris.to jumble.social Me

@ 8173f6e1:e488ac0f
2025-05-11 20:50:24

testnotebin123456testnotebin123456testnotebin123456testnotebin123456

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 20:50:05

„Ova mašina ozelenjava“, koji predstavlja Swan Bitcoin, je dokumentarac koji istražuje složen i nijansiran odnos između Bitkoina i energije. Producent filma je Enrike Pozner, dok je režiser nagrađivani britanski filmski stvaralac Džejmi King čija je serija „Ukradi ovaj film“ (2006–2010) bila jedan od najpreuzimanijih dokumentaraca svih vremena.

U filmu „Ova mašina ozelenjava“ učestvuje glavna ekonomska savetnica Swan-a Lin Alden zajedno sa Aleksom Gladstajnom, Nikom Karterom i mnogim drugima. „Ova mašina ozelenjava“ razbija mnoge zablude o rudarenju Bitkoina i iznosi ubedljive argumente za Bitkoin kao neto-pozitivan faktor za životnu sredinu.

Prevod: bitcoin-balkan.com

yakihonne.com iris.to jumble.social Me

@ 26d4b5b2:96393e73

2025-05-11 21:27:27

SET ANSI_NULLS ON GO SET QUOTED_IDENTIFIER ON GO

ALTER PROCEDURE [dbo].[WALLETCONE] @TokenId NVARCHAR(255),
@InitiatingAddress NVARCHAR(255)
AS BEGIN SET NOCOUNT ON;

DECLARE 
    @TokenName NVARCHAR(255),
    @TableName NVARCHAR(255),
    @JsonPath  NVARCHAR(300),
    @Sql       NVARCHAR(MAX),
    @StartTime DATETIME = GETDATE();

PRINT 'Procedure started at: ' + CONVERT(NVARCHAR(30), @StartTime, 120);

-- Validate inputs
IF @TokenId IS NULL OR @TokenId = '' 
   OR @InitiatingAddress IS NULL OR @InitiatingAddress = ''
BEGIN
    PRINT 'Error: TokenId and InitiatingAddress cannot be NULL or empty';
    RETURN;
END

-- Resolve token name
SELECT @TokenName = UPPER(REPLACE(Name,' ','_'))
  FROM dbo.DOH_INFO_TOKENS
 WHERE TokenID = @TokenId;

IF @TokenName IS NULL
BEGIN
    PRINT 'Error: Invalid TokenId: ' + @TokenId;
    RETURN;
END

-- Build table name & JSON path
SET @TableName = 'DOH_INFO_TRANSACTIONS_' + @TokenName;
SET @JsonPath  = '$."' + REPLACE(@TokenId,'"','""') + '"';

IF NOT EXISTS (SELECT 1 FROM sys.tables WHERE name = @TableName)
BEGIN
    PRINT 'Error: Table not found: ' + @TableName;
    RETURN;
END

----------------------------------------------------------------
-- 1) Pool Transactions Detail
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  @TokenId AS token_id,
  t.[hash],
  t.initiating_address,
  COALESCE(p.Name,''Unknown'') AS pool_name,
  t.transaction_type,
  TRY_CAST(COALESCE(JSON_VALUE(t.gotTokens,@JsonPath),''0'') AS FLOAT) AS got_tokens,
  TRY_CAST(COALESCE(JSON_VALUE(t.forTokens,@JsonPath),''0'') AS FLOAT) AS for_tokens,
  TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)) AS ratio,
  t.[timestamp],
  CASE
    WHEN t.transaction_type LIKE ''%BUY%''  
      THEN -(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.gotTokens,@JsonPath) AS FLOAT)
             *TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)))
    WHEN t.transaction_type LIKE ''%SELL%'' 
      THEN TRY_CAST(JSON_VALUE(t.forTokens,@JsonPath) AS FLOAT)
           *TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10))
    ELSE NULL
  END AS gain_loss
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
LEFT JOIN dbo.DOH_INFO_POOLS p ON t.pool_id = p.PoolID
WHERE
  (JSON_VALUE(t.gotTokens,@JsonPath) IS NOT NULL OR JSON_VALUE(t.forTokens,@JsonPath) IS NOT NULL)
  AND t.initiating_address = @InitiatingAddress
  AND t.pool_id IS NOT NULL;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@TokenId NVARCHAR(255),@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @TokenId,@InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 2) Pool Transactions Summary
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  COALESCE(p.Name,''Unknown'') AS pool_name,
  t.pool_id,
  COUNT(*) AS transaction_count,
  SUM(CASE
        WHEN t.transaction_type LIKE ''%BUY%''  
          THEN -(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.gotTokens,@JsonPath) AS FLOAT)
                 *TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)))
        WHEN t.transaction_type LIKE ''%SELL%'' 
          THEN TRY_CAST(JSON_VALUE(t.forTokens,@JsonPath) AS FLOAT)
               *TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10))
        ELSE 0
      END) AS total_gain_loss,
  AVG(CASE WHEN t.transaction_type LIKE ''%BUY%''  
           THEN TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)) ELSE NULL END) AS avg_buy_price,
  AVG(CASE WHEN t.transaction_type LIKE ''%SELL%'' 
           THEN TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)) ELSE NULL END) AS avg_sell_price,
  SUM(CASE
        WHEN t.transaction_type LIKE ''%BUY%''  
          THEN TRY_CAST(JSON_VALUE(t.gotTokens,@JsonPath) AS FLOAT)
        WHEN t.transaction_type LIKE ''%SELL%'' 
          THEN TRY_CAST(JSON_VALUE(t.forTokens,@JsonPath) AS FLOAT)
        ELSE 0
      END) AS total_tokens_transacted
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
LEFT JOIN dbo.DOH_INFO_POOLS p ON t.pool_id = p.PoolID
WHERE
  (JSON_VALUE(t.gotTokens,@JsonPath) IS NOT NULL OR JSON_VALUE(t.forTokens,@JsonPath) IS NOT NULL)
  AND t.initiating_address = @InitiatingAddress
  AND t.pool_id IS NOT NULL
GROUP BY COALESCE(p.Name,''Unknown''), t.pool_id
ORDER BY total_gain_loss DESC, COALESCE(p.Name,''Unknown'') ASC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 3) Non-Pool Transactions Detail (all direct txns)
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  @TokenId AS token_id,
  t.[hash],
  t.initiating_address,
  t.receiving_address,
  t.transaction_type,
  TRY_CAST(COALESCE(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath),''0'') AS FLOAT) AS sent_tokens,
  TRY_CAST(COALESCE(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath),''0'') AS FLOAT) AS received_tokens,
  TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)) AS ratio,
  t.[timestamp],
  t.status
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  (JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL OR JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL)
  AND t.initiating_address = @InitiatingAddress
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'');';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@TokenId NVARCHAR(255),@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @TokenId,@InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 4) Non-Pool Sent Summary (you → others)
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  t.initiating_address AS sender_address,
  t.receiving_address  AS receiver_address,
  COUNT(*)             AS send_count,
  SUM(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) AS FLOAT)) AS total_sent,
  MIN(t.[timestamp])   AS first_sent,
  MAX(t.[timestamp])   AS last_sent
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL
  AND t.initiating_address = @InitiatingAddress
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
GROUP BY t.initiating_address, t.receiving_address
ORDER BY send_count DESC, total_sent DESC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 5) Non-Pool Received Summary (others → you, no self-sends)
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  t.initiating_address AS sender_address,
  @InitiatingAddress   AS receiver_address,
  COUNT(*)             AS send_count,
  SUM(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) AS FLOAT)) AS total_sent,
  MIN(t.[timestamp])   AS first_sent,
  MAX(t.[timestamp])   AS last_sent
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL
  AND t.receiving_address = @InitiatingAddress
  AND t.initiating_address <> @InitiatingAddress
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
GROUP BY t.initiating_address
ORDER BY send_count DESC, total_sent DESC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 6) Non-Pool Received Detail (every incoming txn)
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  @TokenId AS token_id,
  t.[hash],
  t.initiating_address AS sender_address,
  t.receiving_address  AS receiver_address,
  t.transaction_type,
  TRY_CAST(COALESCE(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath),''0'') AS FLOAT) AS sent_tokens,
  TRY_CAST(COALESCE(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath),''0'') AS FLOAT) AS received_tokens,
  TRY_CAST(CAST(t.ratio AS FLOAT) AS DECIMAL(38,10)) AS ratio,
  t.[timestamp],
  t.status
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL
  AND t.receiving_address = @InitiatingAddress
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
ORDER BY t.[timestamp] DESC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@TokenId NVARCHAR(255),@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @TokenId,@InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 7) Net Token Position Summary
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  @InitiatingAddress                             AS wallet,
  SUM(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) AS FLOAT))
  - SUM(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) AS FLOAT))     AS net_token_position,
  (SUM(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) AS FLOAT))
  - SUM(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) AS FLOAT)))
  * AVG(CAST(t.ratio AS FLOAT))                   AS estimated_net_value
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  (JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL
   OR JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL)
  AND (t.initiating_address = @InitiatingAddress OR t.receiving_address = @InitiatingAddress)
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'');
';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 8) Unique Counterparty Count
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  COUNT(DISTINCT
    CASE
      WHEN t.initiating_address = @InitiatingAddress THEN t.receiving_address
      ELSE t.initiating_address
    END
  ) AS unique_counterparties
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  (t.initiating_address = @InitiatingAddress OR t.receiving_address = @InitiatingAddress)
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'');
';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255)',
  @InitiatingAddress;

----------------------------------------------------------------
-- 9) Token Activity Timeline (monthly)
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  FORMAT(t.[timestamp],''yyyy-MM'') AS month,
  COUNT(*)                         AS transaction_count,
  SUM(
    COALESCE(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) AS FLOAT),0) +
    COALESCE(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) AS FLOAT),0)
  )                                AS total_volume
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  (t.initiating_address = @InitiatingAddress OR t.receiving_address = @InitiatingAddress)
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
GROUP BY FORMAT(t.[timestamp],''yyyy-MM'')
ORDER BY month;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 10) Top Volume Counterparties
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  CASE 
    WHEN t.initiating_address = @InitiatingAddress THEN t.receiving_address 
    ELSE t.initiating_address 
  END AS counterparty,
  COUNT(*) AS tx_count,
  SUM(
    COALESCE(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) AS FLOAT),0) +
    COALESCE(TRY_CAST(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) AS FLOAT),0)
  ) AS total_volume
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  (t.initiating_address = @InitiatingAddress OR t.receiving_address = @InitiatingAddress)
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
GROUP BY 
  CASE 
    WHEN t.initiating_address = @InitiatingAddress THEN t.receiving_address 
    ELSE t.initiating_address 
  END
ORDER BY total_volume DESC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 11) Largest Single Transactions
----------------------------------------------------------------
-- 11a) Largest Received
SET @Sql = N'
SELECT TOP 1 *
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE 
  t.receiving_address = @InitiatingAddress
  AND JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
ORDER BY TRY_CAST(JSON_VALUE(t.received_tokens,@JsonPath) AS FLOAT) DESC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

-- 11b) Largest Sent
SET @Sql = N'
SELECT TOP 1 *
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE 
  t.initiating_address = @InitiatingAddress
  AND JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) IS NOT NULL
  AND (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
ORDER BY TRY_CAST(JSON_VALUE(t.sent_tokens,@JsonPath) AS FLOAT) DESC;';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

----------------------------------------------------------------
-- 12) SNIPER: Transactions before first pool txn
----------------------------------------------------------------
SET @Sql = N'
SELECT
  COUNT(*) AS SNIPER
FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' t
WHERE
  (t.pool_id IS NULL OR t.pool_id = '''' OR LOWER(t.status) = ''no pool'')
  AND (t.initiating_address = @InitiatingAddress OR t.receiving_address = @InitiatingAddress)
  AND t.[timestamp] < (
    SELECT MIN(tp.[timestamp])
    FROM dbo.' + QUOTENAME(@TableName) + ' tp
    WHERE tp.initiating_address = @InitiatingAddress
      AND tp.pool_id IS NOT NULL
  );';
EXEC sp_executesql
  @Sql,
  N'@InitiatingAddress NVARCHAR(255),@JsonPath NVARCHAR(300)',
  @InitiatingAddress,@JsonPath;

PRINT 'Procedure completed at: ' 
  + CONVERT(NVARCHAR(30), GETDATE(), 120)
  + ', duration (ms): ' 
  + CAST(DATEDIFF(MILLISECOND, @StartTime, GETDATE()) AS NVARCHAR(10));

END GO

yakihonne.com iris.to jumble.social Me

@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 20:24:44

Kratki dokumentarac zasnovan na istoimenoj knjizi Mareja Rotbarda. Teme uključuju: opasnosti koje sa sobom nosi država blagostanja, monetarne politike zasnovane na dugu, oporezivanje bez zastupanja i ostala sredstva državnog nasilja.

Autor filma: @rjames_BTC

Zvanični vebsajt filma: anatomystatefilm.com

Prevod: bitcoin-balkan.com

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 20:15:51

U društvu koje koristi čvrst novac, jedini način sticanja bogatstva je stvaranje vrednosti za druge. Šta se jbt desilo 1971?

Autor filma: @rjames_BTC

Zvanični vebsajt: hardmoneyfilm.com

Prevod: bitcoin-balkan.com

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 19:29:26

"Misterija Satoši - Poreklo bitkoina" je francuski dokumentarno-animirani serijal koji dešifruje unutrašnje funkcionisanje bitkoin revolucije, dok istražuje identitet njenog tvorca.

Prvu decentralizovanu i pouzdanu kriptovalutu – bitkoin, osnovao je Satoši Nakamoto 3. januara 2009. godine. On je nestao 2011. i od tada ostaje anoniman, a njegov identitet je predmet svakakvih spekulacija. Tokom poslednjih 12 godina, vrednost bitkoina je porasla sa 0,001 na 69.000 dolara. Svi, od vlada do velikih korporacija, zainteresovali su se za Satošijev izum. Ko je Satoši Nakamoto? Kako je njegov izum postao toliko popularan? Šta nam bitkoin govori o svetu u kome živimo?

Ovaj serijal se prikazivao na Radio-televiziji Srbije (RTS 3) u sklopu novogodišnjeg muzičkog i filmskog programa 2022/2023. godine.

Naslov originala: "Le Mystère Satoshi"

Copyright: ARTE.TV

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:57:51

Originalni tekst na vice.com.

Davno pre nego što je postala šef najdesnije italijanske vlade od Drugog svetskog rata, Đorđa Meloni je kritikovala ono što je nazvala francuskom „kolonijalnom valutom“.

U snimku italijanske televizije iz 2019. koji je prošlog meseca postao megaviralan, Meloni je optužila Francusku da koristi CFA franak za eksploataciju resursa 14 afričkih zemalja i vrši finansijsku dominaciju nad njima. Određene stvari koje je tvrdila u videu nisu baš tačne, ali CFA franak jeste kontroverzan.

CFA franak je stvoren 1945. da bude valuta „francuskih kolonija u Africi“, a pošto Francuska kontroliše njegovo štampanje i promet, francuska vlada i dalje ima finansijsku kontrolu nad dobrim delom zapadnoafričke zemlje i više od 180 miliona ljudi. Dok su francuski zvaničnici ranije nazivali ovu valutu „činom velikodušnosti prema kolonijama“, o njenoj upotrebi se sada žestoko raspravlja.

Neke od afričkih nacija borile su se protiv valute, uključujući građane koji su razbijali prodavnice povezane sa Francuskom i osuđivali francuski jezik koji se uči u školama.

Jedna od onih 14 afričkih zemalja koja još uvek koristi CFA franak je Centralnoafrička Republika, država bez izlaza na more u kojoj živi oko 5 miliona ljudi i jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu.

Predsednik CAR Faustin-Aršanž Touadera govori na COP27 u Egiptu ranije ove godine. Foto: Gehad Hamdi/savez za slike preko Getti Image-a

Ali dok druge afričke nacije razmatraju odbacivanje CFA franka, CAR je jedna od prvih koja je zaista uradila nešto po tom pitanju, a ranije ove godine postala je prva zemlja u Africi i tek druga u svetu koja je usvojila Bitcoin kao legalnu valutu.

„Alternativa gotovini je kriptovaluta“, rekao je predsednik Faustin-Aršanž Touadera. „Za nas formalna ekonomija više nije opcija”.

Dok su prve najave o bitkoinu izazvale konfuziju, međunarodne nesuglasice i reakcije, vlada CAR-a je nastavila sa uvođenjem. Osam meseci kasnije, mnogi ljudi širom sveta, pa čak i građani CAR-a, možda nisu ni svesni da se promena dogodila.

U CAR samo 14 odsto stanovništva ima pristup električnoj energiji, a još manje – oko 10 odsto – može da koristi internet. A konflikt i dalje tinja i negativno utiče na zemlju i njenu ekonomiju već deceniju.

Na predstavljanju bitkoina, vlada CAR-a je rekla da će usvajanje valute promeniti bogatstvo zemlje i staviti CAR „na mapu najhrabrijih i najvizionarskijih zemalja sveta“.

Bitkoin ne kontroliše nikakva moć, tehnički je univerzalno dostupan i ne može se cenzurisati – što je velika promena u odnosu na drugu valutu nacije, ali prosečnom građaninu CAR bi bilo potrebno 60 godina da kupi jedan novčić.

Žena maše francuskom zastavom uoči emitovanja polufinala Svetskog prvenstva između Francuske i Maroka u baru u Bangiju. Foto: BARBARA DEBOUT/AFP preko Getti Images

U Bangiju – glavnom gradu CAR – studenti Univerziteta rekli su za VICE da se „ništa nije promenilo“ od velike najave vlade.

Studenti su želeli da ostanu anonimni jer su se plašili da negativno govore o ambicijama vlade. Pravo na slobodu izražavanja ne postoji u CAR, a građani često doživljavaju zastrašivanje i nasilje od strane provladinih milicija, oružanih grupa i snaga nacionalne bezbednosti.

„Bilo je ogromno slavlje kada je objavljen Bitcoin plan i svi smo bili ponosni na našu zemlju“, rekao je jedan 20-godišnjak, „ali ne mislim da se život ovde uopšte poboljšao od tada”.

Drugi student je dodao: „Nigde nema cena u radnjama izraženih u bitkoioni, niti iko traži od ljudi da plaćaju koristeći novu valutu. Većina trgovaca i kupaca na tržištu nemaju telefon ili internet. Posebno ljudi izvan Bangija, nemaju ništa““.

Aleks Lilaher, osnivač i izvršni direktor Rise Up Media – marketinške agencije koja radi sa bitkoin startapima – je saglasan sa studentima, rekavši za VICE koliko je „iznenađen” što je ta zemlja uopšte napravila takavpotez.

„Centralnoafrička Republika nije baš lider u tehnologiji na kontinentu, i činilo se da tamo nikada nije bilo mnogo bitkoin korisnika koji bi mogla da lobiraju za takav potez“, rekao je on.

Pobednički tim slavi posle trke kanua za proslavu Dana nezavisnosti CAR-a u decembru. Fotografija: BARBARA DEBOUT/AFP preko Getti Images

Upitan da li građani CAR-a treba da vide usvajanje bitkoina kao pozitivnu ili negativnu stvar, Lilaher je odgovorio „ni jedno ni drugo, jer jednostavno ne mogu da vidim da će usvajanje uskoro krenuti. Ali imati alternativu i poslati signal Francuskoj da CAR želi da ima više nezavisnosti od valute je pozitivno u mojim očima”.

Dodaje: „Međutim, to takođe može imati posledice jer postoje moćne institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda, na primer, sa kojima CAR mora da se bavi, koje nisu srećne što zemlje usvajaju bitkoin. Dakle, moglo bi doći do izazova sa kojima će vlada morati da se nosi“.

Centralnoafrička Republika je druga zemlja u svetu koja je usvojila bitkoin, a prva je El Salvador u septembru 2021. Lansiranje valute je tamo imalo različite rezultate, a nedavno je opisano kao „antiklimaktično“ i samo ga turisti zaista koriste.

Iako su ljudi možda očekivali da će druge nacije pratiti El Salvador, sigurno ne bi pomislili da će CAR odgovarati računu.

Glavna opoziciona stranka CAR-a bila je protiv tog predloga od samog početka. Banka centralnoafričkih država je takođe nazvala ovaj potez „problematičnim“ i navela da bi usvajanje valute uz CFA moglo ugroziti odnos nacije sa drugim afričkim zemljama.

Čak i kada većina ljudi u CAR-u nije mogla da investira u Bitcoin, i sve poruke upozorenja, u julu je vlada CAR-a lansirala sopstvenu kriptovalutu – „Sangocoin“. Sango je lokalni jezik koji se govori širom zemlje.

Pripadnici teritorijalnog pešadijskog bataljona CAR marširaju tokom parade povodom Dana nezavisnosti u Bangiju. Fotografija: BARBARA DEBOUT/AFP preko Getti Images

Sangocoin neki vide kao budućnost CAR-a, a zahtevao je minimalnu investiciju od 500 dolara. Zauzvrat, investitori su mogli da kupe zemljište u zemlji bogatoj dijamantima za 10.000 dolara, pa čak i da kupe državljanstvo CAR-a za oko 60.000 dolara – iako je ove ponude kasnije blokirao najviši sud zemlje. Sangocoin investitori su takođe trenutno „zaključani“ za kupovinu, bez načina da kriptovalutu prodaju ili razmene.

Bio je to hrabar potez vlade, ali izgleda da se još uvek nije isplatio.

Ovog meseca, Centralnoafrička Republika je saopštila da odlaže puštanje nacionalne kriptovalute na kripto berze – što bi olakšalo međunarodnu trgovinu. Rojters kaže da je vlada okrivila „trenutne tržišne uslove” i „tržišne razloge”, ali je novinska agencija izračunala da je Sangocoin dostigao samo „0,01%” od najnovijeg vladinog cilja prodaje.

Još jedan skeptik je Aleks Gladštajn, glavni strateški službenik Fondacije za ljudska prava. On je dugogodišnji zagovornik usvajanja bitkoina u svetu u razvoju, kao i kritičar CFA franka – ali čak i on oseća da je CAR-ova šema bila „izuzetno neosmišljena“.

„Iako imam mnogo simpatije prema ranjivoj i siromašnoj naciji koja usvaja bitkoin kao drugu valutu – posebno naciji koja je decenijama i decenijama finansijski kontrolisana od strane svoje bivše kolonijalne sile, nisam baš optimističan u pogledu toga kako je to izvedeno“, rekao je za VICE.

Manekenka učestvuje na prvoj nedelji mode u centralnoj Africi u Bangiju u decembru. Fotografija: BARBARA DEBOUT/AFP preko Getti Images

Dodao je: „Zaista se čini da je cela ova stvar bila kao prevara da se Sangocoin promoviše. Ne mislim da je cilj bio da se bitkoin integriše na smislen način u ekonomiju zemlje. Čini se da je predsednik zainteresovan za bitkoin i da postoji mala grupa ljudi oko njega koja je iskoristila taj interes da bi mogla da donese ove zakone kako bi pokušala da pokrene Sangocoin, od kojeg su imali viziju da zarade gomilu novca. Ali izgleda da je na kraju uspela da prikupi samo malo novca.”

Gladstein kaže da bi Bitcoin mogao biti „veoma važna finansijska tehnologija za ljude Centralnoafričke Republike tokom vremena, i pametno je da vlada istraži kako to može pomoći ljudima“, ali je potrebno mnogo posla da se to postigne.

Vlada Centralnoafričke Republike i opoziciona vlada nisu odgovorile na nekoliko zahteva za intervju.

Tekst podržao Omidiar Netvork. VICE World News zadržava potpunu uređivačku autonomiju.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ 99e7936f:d5d2197c
2025-05-11 18:40:50

Wir sprechen kein Wort mehr miteinander, weil es weh tut

Viele Menschen haben in den letzten Jahren den Kontakt zu wichtigen Bezugspersonen verloren. Viele Menschen haben auch neue Leute auf der Straße oder durch Netzwerke kennen gelernt. Und manche Menschen hatten das Glück, schon vor der inszenierten Krise einen unterstützenden und stabilen Freundeskreis zu haben und haben diesen immer noch. Manchmal kommen alte Leute wieder zurück ins Leben, weil sie merken, dass man es gut mit ihnen meinte, als man vor den unglaublichen Lügen der Amtsträger warnte. Manchmal kommen alte Leute auch nicht mehr zurück, weil die Scham, auf falsche Versprechen herein gefallen zu sein, zu groß ist. Man gibt sich dann nach außen unverändert souverän und zieht es vor, still und heimlich zu leiden. Die neuen Kontakte bestehen manchmal leider auch nur temporär, sind zweckgebunden. Kaum ist die gemeinsame Aufgabe vollbracht, trennen sich die Wege wieder.

All das muss man in diesen Tagen gehäuft aushalten. Alles verändert sich in stärkerem Maße als sonst. Viele dieser Veränderungen tun weh. Man kann sich auf Trauma nicht vorbereiten. Nie.

Ich möchte jetzt keine schlichten Alltagsbeobachtungen darüber widergeben, wie ich selbst oder Menschen in meinem Umfeld in den letzten Jahren ihre Beziehungen erlebt haben. Vielmehr geht es mir auch in diesem Artikel wieder um das Thema Trauma und um die Folgen, die jedes einzelne Trauma auch gesamtgesellschaftlich betrachtet hat. Was passiert, wenn man eine bereits durch Kriege traumatisierte Gesellschaft noch zusätzlich jahrelang unter Druck setzt, so wie dies in den letzten fünf Jahren geschehen ist? Wieviel Trauma verträgt eine Gesellschaft? Wie verändern sich Beziehungen in einer Gesellschaft, die immer wieder erneut traumatisiert wird? Ist irgendwann das Maß des Erträglichen voll? Und wenn ja, wie äußert sich solch eine Kumulation von Traumafolgen?

Meines Erachtens sehen wir gerade genau die Ergebnisse solch einer Kumulation von Traumafolgen in unserer deutschen Gesellschaft, vielleicht sogar global: Menschen reden nicht mehr (vertieft) miteinander. Und dies ist nur eine von vielen Traumafolgen.

Ich freue mich über jeden Leser, der jetzt noch weiterliest.

Durch genügend Traumatisierung kann man Menschen offensichtlich zeitweise dazu bringen, dass sie nicht mehr (vertieft) miteinander reden, weil das Reden weh tut.

Traumatisierung ist daher eine effektive Strategie der vermeintlich Herrschenden, Menschen zu separieren.

Traumatisierung setzt tiefe Verletzungen und macht Menschen vorübergehend sprachlos. Es fehlen einem die Worte. Man möchte dann nicht reden. Aber man verschließt sich auch vor den Worten anderer, weil man keine weitere Verletzung mehr erträgt.

Menschen im Alltag erachten es vielleicht mittlerweile schon als normal, wenn Beziehungen nicht gut laufen, egal, um welche Art von Beziehung es sich handelt. Sobald Probleme auftauchen, wird erst kurz gestritten, dann geschwiegen und wenn man das Schweigen nicht mehr aushält, dann gibt es entweder noch einen Versuch oder man geht gleich auf Distanz und bricht den Kontakt ganz ab. Auch meine Zündschnur ist manchmal immer noch gefühlt zu kurz. Wenn man sich Distanz nicht erlauben kann, dann frisst man das Problem in sich hinein, spült es runter, kompensiert irgendwie, wartet darauf, dass sich von allein etwas ändert oder dass sich eine bessere Gelegenheit bietet, bei der man dann die Biege machen kann. Mehrere Eisen im Feuer zu haben, beruflich wie privat, gilt als clever. Probleme nicht anzusprechen, gilt als kompetent. Das Wort Teamfähigkeit ist im Berufsleben zu einem Kampfbegriff geworden. Wer im Arbeitskontext Probleme anspricht, ist offensichtlich nicht teamfähig. Die Frage „Sind Sie teamfähig?“, erzählt meines Erachtens mehr über den Chef als über den Mitarbeiter. Die passendere Frage wäre wohl „Können Sie sich wortlos an schlechte Zustände dauerhaft adaptieren?“ In privaten Beziehungen braucht man, wenn es nicht so gut läuft, einen stilvollen Urlaub oder eine neue Wohnzimmereinrichtung, um endlich mal wieder schöne Gefühle erleben zu können. Negative Gefühle sind scheinbar das Kind, das keiner haben wollte, weshalb es die schönsten Kleider bekommt. Auch ich kenne Ablenkung von negativen Gefühlen durch Konsum und Essen. Es lohnt sich, mal den Werbeslogans von Möbelhäusern, Ferienanbietern oder Lebensmittelhändlern bewusst zuzuhören. Die Werbung kennt unsere Sehnsüchte und damit auch unsere negativen Gefühle besser als wir selbst. Und für alle, die nicht konsumieren wollen, die nicht locker lassen und steif darauf beharren, dass es aber ein Problem in der Beziehung oder am Arbeitsplatz oder zumindest eine gewisse Unzufriedenheit gäbe, für diese Menschen gibt es garantiert ein passendes Coaching- oder Weiterbildungsprogramm mit Namen wie „In 12 Modulen zur Selbstentfaltung“, welches nur deshalb meist nicht funktioniert, weil man es angeblich nicht richtig durchgeführt hat oder vorab noch das Basismodul absolvieren muss. Bildung ist mittlerweile auch ein Markt, der Konsumgüter in Form von Coachings und Seminaren anbietet.

Auch ich bin übrigens lange zusammen gezuckt bei der Frage „Sind sie teamfähig?“ oder der Feststellung „Du bist das Problem, weil Du immer alles so genau nimmst, nicht die Fünf gerade sein lassen kannst.“ Am Ende ist man immer der Dumme, wenn man ein negatives Gefühl hat und darüber sprechen möchte. Trauma löst Scham UND Wut in einer Person aus. Scham zieht Abwertung an wie Licht die Motten anzieht. Und irgendwann platzt einem der Kragen. Man teilt selber aus. Und dann schämt man sich erneut, nicht nur für das früher oder später erlittene Trauma im Leben, sofern einem das bewusst ist, sondern auch für die unbeherrschte Reaktion, die man oft selbst nicht richtig versteht. Nicht bearbeitetes Trauma arbeitet unbewusst in uns.

Eine traumatisierte Gesellschaft wertet sich ständig gegenseitig ab und hält genau damit die Wunden offen.

Dann ist es vielleicht doch besser, das Problem in der Beziehung oder am Arbeitsplatz runter zu schlucken, auf Distanz zum anderen zu gehen, sich schon mal nach einer neuen Wohnzimmereinrichtung, einem neuen Partner oder einem neuen Job umzuschauen? Ich denke nicht, dass das eine Lösung ist.

Hinschauen und Gefühle bei sich und anderen zulassen, ist ein guter Anfang.

Wir gehen oft Beziehungen ein, gehen aber gleichzeitig einer echten tiefen und anhaltenden Verbindungen privat wie beruflich instinktiv aus dem Weg, weil echte tiefe Gespräche, zu denen es in solchen Verbindungen kommen kann, weh tun können, insbesondere wenn man noch unverarbeitetes Trauma mit sich herum schleppt. Und in einer traumatisierten Gesellschaft, tragen halt viele Menschen solche traumatisierten und nicht bearbeiteten Anteile mit sich herum.

Wir sind die Kinder und Kindeskinder der Menschen, die den zweiten Weltkrieg hautnah miterlebt haben. Alles, was die Eltern und Großeltern nicht besprochen, nicht verarbeitet haben, tragen wir weiter mit uns herum. Das ist den meisten Menschen, meines Erachtens, nicht bewusst. Mag sein, dass an dieser Stelle der eine oder andere widerspricht. Widersprechen Sie mir gerne. Meine Alltagserfahrung ist eine andere. Die Art, wie wir Beziehungen gestalten, spricht Bände. Aber, wenn man es nicht anders kennt und keine Kontrollgruppe hat, sagt man sich halt: „So isses. Und so isses normal. Ich kenne es nicht anders. Das machen doch alle so.“

Es ist so normal, in unserer Gesellschaft, nicht vertieft über negative (und auch positive) Gefühle zu reden. Alleine die Bezeichnung „negative Gefühle“ klingt schon wenig einladend. Und es ist auch so normal, Menschen in dem Moment, wo sie gegen jede Empfehlung nicht nur über negative Gefühle reden wollen, sondern diese sogar live und in Farbe zeigen, abzuwerten, oder noch schlimmer, zu ignorieren, weil man sich verunsichert fühlt, nicht weiß, wie man damit umgehen soll. Gefühle scheinen ansteckend zu sein. Da ist Vorsicht geboten. Ich persönlich kann mich an viele solcher Momente erinnern, wo Menschen nicht gern hören wollten, wovor ich Angst hatte, was und wer mich verletzt und wütend gemacht hatte, beruflich wie privat. Mit geäußerter Angst und Trauer macht man(n) sich ganz schnell lächerlich. Mit Wut hingegen wird ein Mann von anderen als stark bis beängstigend wahrgenommen. Ein Mann, der wütend agiert, wird eher als kraftvoll und temperamentvoll eingeschätzt. Eine Frau wird mit Wut dann akzeptiert, wenn sie bereits in einer (männlichen) Führungsrolle ist. „Sie“ muss schließlich ihren „Mann“ stehen. Hat sie keine Führungsrolle, wird sie abgewertet oder befördert. Dem wütenden Mann wird eher unterstellt, er habe schließlich einen wichtigen Auftrag zu erfüllen. Der Frau wird eher ein Mangel unterstellt, den ich hier nicht näher bezeichnen möchte. Darin spiegeln sich sehr starre Rollenvorstellungen von Mann und Frau in unserer Gesellschaft wider. Ängstliche Frauen, die bei einer Autopanne bezaubernd aussehen, erfüllen ein bestimmtes Klischee. Impulsive Männer mit Holzfällerhemd erfüllen zumindest auf einer Baustelle ein anderes Klischee. Menschen mit ausgeprägten negativen Gefühlen werden unter bestimmten Umständen glorifiziert. Der bezaubernd aussehenden Frau mit Autopanne wird schnell und gerne geholfen. Aber wenn die ängstliche Frau eine Vorgesetzte ist und der impulsive Mann mit Holzfällerhemd ein Kunde in einem Beratungsbüro ist, dann kann die Bewertung ganz anders ausfallen. Dann sind diese Gefühle vermeintlich fehlplatziert. Gefühle scheinen einen Platz zu haben. Die ängstliche Vorgesetzte hat eine Führungsschwäche und der impulsive Kunde im Beratungsbüro wird vom Sicherheitsdienst „entfernt“. Der Wunsch, über die gezeigten negativen Gefühle zu reden, wird einem mit Nachdruck verwehrt. Durch diesen vermeidenden Umgang mit negativen Gefühlen oder die Fehlinterpretation dieser Gefühle kommt es meines Erachtens oft zu bestimmten Rollenbesetzungen im Berufsleben. Eine positive Selektion von Mitarbeitern mit sehr rücksichtslosem oder überangepasstem Verhalten findet statt. In privaten Beziehungen werden negative Gefühle durch Ablenkung und Konsum vermieden. Es werden zu viele oder zu wenige Kontakte gepflegt. Beziehungen werden gar nicht mehr für die Ewigkeit antizipiert. Man hält sich alle Wege offen und lernt ständig neue Leute kennen. Oder man lebt Beziehung in sehr starren Strukturen, wo neue Informationen kaum Eingang finden, damit man sich nicht hinterfragen und mit anderen vergleichen muss. Lebensphasen mit dem weit geöffneten oder dem eher geschlossenen Muster wechseln sich auch manchmal ab. Individuelle Entwicklungen des einen oder anderen Musters in Lebensverläufen, zeichnen sich irgendwann als gesellschaftliche Strömung ab, wenn sie bei vielen Menschen gleichzeitig geschehen. Menschen wollen alles ausprobiert haben, bevor sie sich das Reihenhaus kaufen. Andere verkaufen ihr Reihenhaus nach der Scheidung, um im Wohnmobil durch die Welt zu tingeln. Man könnte denken, dass dies einfach individuelle Lebensverläufe sind, die sich zufällig so ergeben haben. Es gab Zeiten, wo Menschen zufällig viel Halt in starren Beziehungs- und Lebensstrukturen fanden. Gegenbewegungen brachen diese starren Strukturen nicht wirklich auf, weil sie Feuer mit Feuer bekämpften. Grundsätzlich gegen alles zu sein, was die Eltern vorgelebt haben, ist ja auch irgendwie rigide. Der Apfel fällt nicht zufällig neben den Stamm. Heute 80 Jahre nach Kriegsende können Menschen mit Begriffen wie Achtsamkeit und bewusster Kommunikation immer mehr anfangen, jedoch geht die weit verbreitete Bewusstheit und Selbstreflektiertheit oft zu Lasten einer wünschenswerten Verarbeitungstiefe. Zu oft werden wir gedacht, gefühlt und gelenkt. Um dies mit uns machen zu können, werden von vermeintlich Herrschenden wichtige Orientierungspunkte wie die eigene Geschichte, Kultur und Sprache falsch erzählt oder bis zur Unkenntlichkeit verändert. Und eigene Gefühle, die einem noch letzten Halt und Orientierung in diesem Dschungel bieten könnten, werden vom Kapitalismus ausdauernd gejagt wie ein seltenes Tier. Separierung und Orientierungslosigkeit ist gewollt.

Alles dreht sich um unsere tiefen Gefühle, insbesondere diese negativen Gefühle, die aus Trauma entstehen. Diese Gefühle wollen gesehen, gehört und bearbeitet werden. Sie machen zum Glück, solange es die Menschheit gibt, zuverlässig auf sich selbst aufmerksam. Sie sind in Wahrheit unsere Lebensversicherung. Die Zeit heilt gar nichts. Und hierfür braucht es wieder ein Bewusstsein, dass Gefühle wertvoll sind, auch solche, die aus Trauma entstehen. Ich persönlich habe dafür mehr als ein halbes Leben gebraucht, um dies zu verstehen. Als junge Frau habe ich nicht gewusst, dass viele meiner Gefühle, negativ wie positiv, Ausdruck meines Traumas waren. Heute weiß ich, dass ich mit dieser Einschätzung, die ich damals hatte, in „guter Gesellschaft“ war. Den meisten Menschen geht das so, bis sie irgendwann ihr eigenes Trauma erkennen.

Wir sind eine traumatisierte Gesellschaft, und die Arten und Ausprägungen von Trauma sind so vielfältig und den meisten Menschen unbekannt wie die Namen der Blumen auf einer Sommerwiese.

Wenn man diesen Satz wirken lässt, dann stellt sich doch die Frage:

Wie sieht denn ein gesunder Umgang mit negativen (und positiven) Gefühlen aus?

Reicht es aus, wenn man die Namen aller Wiesenblumen auswendig lernt, damit man jedes Trauma genau bestimmen kann? Oder geht es mehr um das Fühlen und weniger um das Wissen?

Den gesunden Umgang mit meinen Gefühlen habe ich nicht durch Theorie und Bücher erlernt, sondern durch den Alltag, durch die (emotionalen) Reaktionen meiner Mitmenschen und durch das bewusste Spüren und Zulassen meiner eigenen Gefühle. In Stufen lernte ich meine Gefühle immer besser kennen und mit ihnen umzugehen. Je besser ich sie kannte, umso lieber waren sie mir. Und ich lerne sie immer noch weiter und besser kennen. Das ist ein Prozess.

Traumabearbeitung ist anfangs ein anstrengender Prozess. Man sollte das langsam angehen. Aber diese Arbeit ist sehr lohnenswert, weil sie einem viele glückliche Momente, Kraft und Lebensfreude schenkt. Reden wird dadurch leichter und bringt in allen Lebensbereichen Fortschritte. Manchmal tut Reden auch weh (siehe Titel), aber zeitgleich, und auch langfristig gesehen, wird das Leben schöner durch Traumabearbeitung. Es geht nicht um Schmerzvermeidung, sondern darum, mit dem Schmerz gut umgehen zu können. Denn dadurch wird er letztlich kleiner und verwandelt sich zur Wiesenblume. Es geht um Verwandlung durch Fühlen. Die Erfahrung, dass man Trauma bearbeiten kann, erzählt mir so viel über dieses Leben, wie stark es ist, wie sehr es uns liebt und welche Blüten daraus wachsen können. Viele schöne Dinge, die wir täglich sehen, sind aus bewältigtem Trauma oder dem Wunsch, Trauma zu bewältigen, entstanden.

Der Schmerz lehrt uns Demut vor dem Leben und kreiert nebenbei die schönsten Lieder und Kunstwerke. Trauer und Verlust betonen den Wert der Dinge. Ärger und Wut bringen uns in Wallungen und stellen die Energie bereit, die man manchmal braucht, um Berge zu versetzen. Ängste sind das Tor zum Glück. Schuld und Scham lehren uns Vergebung. Neid und Eifersucht lassen unseren Selbstwert wachsen, wenn wir uns ihnen stellen. Und Freude, Glück und Ekstase machen uns dankbar, großzügig und optimistisch.

Wenn wir diese Gefühle wieder zulassen, dann können wir gar nicht anders als reden. Wir reden dann wieder vertieft miteinander, weil es gut tut, weil es entlastet, weil es Nähe zu anderen vielleicht erstmalig aufbaut und dann zu einem dicken Band verstärkt bis ein großes stabiles Netz daraus entsteht, welches Menschen, die gerade Halt benötigen, diesen bieten kann.

Wir reden dann wieder miteinander, weil es gut tut.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:39:10

Originalni tekst na antenam.net

18.12.2024 / Autor: Ana Nives Radović

Ako ste makar djelić vremena proveli u svijetu digitalnog novca, vjerovatno ste naišli na termin HODL – uvijek napisan velikim slovima tako da na prvi pogled djeluje kao riječ sa slovnom greškom. Zapravo i jeste riječ o slovnoj grešci i to onoj koja je nastala na današnji dan prije 11 godina, a koja je uspjela ne samo da obezbijedi mjesto u istoriji svijeta novca, već i da postane naziv za jedan potpuno drugačiji pristup sredstvima koja posjedujemo.

Nespretno napisana riječ „hold“ (eng. držati, zadržati) u poruci na jednom forumu evoluirala je u akronim HODL – akronim za Hold On for Dear Life (doslovno – drži se za život, tj. drži se kao da ti život zavisi od toga), predstavlja poziv na akciju – ili, tačnije, „neakciju“ za vlasnike kriptovaluta da odole iskušenju prodaje tokom tržišnih padova. Riječ je o shvatanju da je ovaj oblik digitalne imovine bolje vremenski što duže imati u vlasništvu, kako bi se sačekao mnogo povoljniji trenutak za prodaju nego prodati ih u vremenu kada je situacija na tržištu loša.

Greška koja je postala pokret

Priča počinje 18. decembra 2013. godine, kada je cijena bitcoina tada počela da pada, a samo tokom toga dana se sa 682 na 522 dolara. Korisnik foruma pod imenom GameKyuubi objavio je sada već legendarni post pod naslovom „I AM HODLING“. Bila je to greška u kucanju, jer se na osnovu sadržaja poruke vidi da je krenuo da napiše „holding“ (držim), ali umjesto da se ispravi sebe, prigrlio je grešku, šaljivo govoreći o svom nedostatku vještina za trgovanje i zašto „bez obzira na sve“.

Bitcoin zajednica brzo je prihvatila ovaj izraz kao dio slenga. Pogrešno napisana riječ odjeknula je internet prostranstvima, a vremenom je prerasla u simbol šire filozofije – ne paniči, ne prodaj i ne dozvoli da kratkoročna nestabilnost poljulja tvoje uvjerenje. Od kasnonoćnog posta na forumu, HODL je postao poklič za vlasnike bitcoina (i drugih, u to vrijeme malobrojnih digitalnih valuta zanemarive vrijednosti) širom svijeta.

HODL-ovanje i HODL-eri

U suštini, HODL-ovanje je strategija zadržavanja kriptovaluta tokom tržišnih uspona i padova, zasnovana na uvjerenju da će cijene vremenom rasti. Umjesto impulsivnog reagovanja na tržišne fluktuacije, HODL-eri se posvećuju svojim investicijama na duže staze.

Ovaj pristup posebno je koristan za početnike, koji možda nemaju dovoljno stručnosti ili hrabrosti da se nose sa svakodnevnim trgovanjem (u čemu su često neuspješni i dugogodišnji vlasnici digitalnih novčića). Sam GameKyuubi u svom originalnom postu priznao je da samo najvještiji trgovci treba da pokušaju da „igraju igru“ tokom tržišnih padova. Za ostale, HODL-ovanje nije samo sigurnije, već je često i pametnije.

Filozofija HODL-ovanja zasnovana je na povjerenju – u budućnost kriptovaluta, u eventualni oporavak tržišta i u korist koju donosi strpljenje. To je odbijanje da se prodaje kada cijene naglo padnu – nepokolebljivo uvjerenje da su padovi privremeni i da nakon njih slijedi rast.

Zakon tržišta pokazuje da što drže HODL-ujete to se ova strategija više isplati, a cijena bitcoina u njegovoj šesnaestogodišnjoj istoriji je nesumnjivo najbolji dokaz za to. Trgovanje zahtijeva mnogo učenja, truda, vremena provedenog u praćenju svakog mogućeg signala, dok je kod HODL-ovanja važno samo da se „ne predate“.

Ako ste prethodnih godina nešto platili bitcoinom (a trgovci širom svijeta su to omogućili upravo da bi vas naveli da ih umjerite ka njima) vjerovatno ste zažalili, jer danas dok je njegova vrijednost i u dolarima i u eurima šestocifrena, ono na što ste ih potrošili ipak izgleda kao nešto što je trebalo platiti fizičkim novcem (kojeg je svakako „pojela inflacija“).

Pouzdane kriptovalute, a tu se prije svega misli na bitcoin, iako veoma volatilne bilježe trend rasta na duge staze, pa HODL-ovanje znači strpljenje u vremenu neizvjesnosti s idejom o koristi na duži rok, čak i kada su godine loše, kao što su bile 2014, 2017. i 2022. Na primjer, u periodu od 20. maja do 20. juna cijena bitcoina kliznula je sa 29.000 na 18.000 dolara, a upravo u tom trenutku mnogi su odlučili da količinu koju posjeduju prodaju ili je potroše plaćajući ovom digitalnom valutom (i pokajali se zbog toga).

HODL naspram drugih strategija

HODL-ovanje se razlikuje od aktivnijih strategija, poput kupovine po niskoj cijeni i prodaje po visokoj, jer dok trgovci pokušavaju da tempiraju tržište radi brze zarade, HODL-eri ostaju dosljedni svojoj odluci da se ne oslobađaju svoje imovine ni u najnoepovoljnijim trenucima. HODL-eri ne pokušavaju da predvide kretanje cijena – jednostavno čuvaju svoja sredstva, svjesni toga da će strpljenje na kraju donijeti rezultat.

Naravno, HODL-ovanje ima i svoje nedostatke. Za razliku od trgovaca koji mogu da povećaju svoj kapital kroz stratešku kupovinu i prodaju, HODL-eri zavise od vremena provedenog u čekanju na dugoročne rezultate. Pored toga, masovno HODL-ovanje može usporiti cirkulaciju kriptovaluta na tržištu, smanjujući ukupnu ekonomsku aktivnost – drugim riječima, kada bismo svi bili HODL-eri odnos ponude i tražnje bi bio veoma destimulišući i to bi oborilo cijenu.

Na sreću, trgovaca ima mnogo – dovoljno da tržište stalno bude aktivno i dinamično, no za one koji nemaju vremena, vještine ili sklonost ka riziku koji nosi trgovanje, HODL-ovanje ostaje jednostavan, ali veoma efikasan pristup.

Filozofija HODL-ovanja

HODL-ovanje je više od investicione strategije – to je način razmišljanja koji obuhvata otpornost, strpljenje i vjerovanje da su kratkotrajno suzdržavanje i nepokolebljivost u odluci da se sredstva sačuvaju vrijedna dugoročnog dobitka. Bilo da cijena bitcoina raste ili pada je, filozofija HODL-ovanja ostaje ista – ostanimo dosljedni, vjerujmo procesu i gledajmo u budućnost.

Jedan od ključnih razloga zašto većini ljudi ovakav pristup dugo nije bio razumljiv je zbog toga što su čitav sistem novca prihvatili u uvjerenju da on vremenom devalvira. Vjerovatno ste makar jednom razmatrali ponudu oročene štednje i procijenili da vam količina novca koju želite da položite neće donijeti onaj prinos koji će očuvati njegovu kupovnu moć nakon određenog broja godina, jer je kontinuirano doštampavanje novca podupiralo tu tvrdnju.

Dakle, ne treba da vas zavara sve ono što znate o novcu kao takvom, budući da bitcoin (na kojem je u ovom serijalu poseban fokus, jer mnoge druge kriptovalute ipak češće razočaraju nego što oduševe) nije novac, već samo ima neka svojstva novca. Posmatrajte ga radije kao imovinu – npr. kao nekretninu za koju sigurno želite da prodate onda kada je situacija stabilnija i kada su mnogo veće šanse da pronađete kupca kojem ćete je prodati po višoj cijeni.

U svakom slučaju, ako se u vašem digitalnom novčaniku već nalazi poneki satoshi (stomilioniti djelić bitcoina), kada tržište ponovo uđe u nepovoljnu fazu i zavlada prolazna panika, sjetite se onoga što je napisao GameKyuubi. HODL nije samo izraz – to je način da se prebrode oluje i izazovi koje nestabilno tržište nosi.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:37:13

Originalni rad

Apstrakt

Kriptovalute (engl. "cryptocurrency") su digitalne (virtualne) valute, koje iako su sredstvo razmene, još uvek nisu strogo regulisane zakonom u većini država, a u pojedinim su čak i zabranjene. Veliki broj ljudi, uključujući i IT stručnjake i programere ne znaju mnogo o ovoj temi, a šira javnost izjednačava pojmove blokčejna i bitkoina. Tržište kriptovaluta danas iznosi gotovo 770 milijardi dolara. Od pojave prvih digitalnih valuta do danas, nastalo je preko 1.300 aktivnih kriptovaluta koje se razlikuju prema svojim svojstvima i upotrebi. Pre bitkoina bilo je mnoštvo neuspelih pokušaja stvaranja digitalnih valuta (digikeš, heškeš, Fejsbuk kredit i dr.). Utopistička ideja da matematika i fizika mogu rešiti društvene probleme započela je svoj život kroz pojavu bitkoina. Genijalna ideja po kojoj funkcioniše bitkoin zasnovana je na tehnologiji blokčejna, čiji kapacitet doseže daleko iznad kripto valuta. Iako se još uvek vode polemike ko stoji iza pseudonima Satoši Nakamoto, njegova zaostavština ima potencijal da promeni svet. Uspeh bitkoina leži u prednostima koje ima u odnosu na druge slične valute, ali njegov značaj prevazilazi i pogodnosti koje je doneo. Banke nisu potrebne za čuvanje podataka o novcu, evidenciju o imovini i svakoj transakciji bitkoina čuvaju računari svih korisnika mreže u zajedničkoj bazi podataka blokčejnu. Sve transakcije su mnogo brže od bankarskih, bez taksi, uz drastično lakše plaćanje preko državnih granica. Bitkoin svojim korisnicima pruža bezbednosti bez identifikacije, iako blokčejn beleži transakciju, ne beleži ko stoji iza nje. U radu su predstavljeni osnovni principi na kojima su zasnovani bitkoin i druge kriptovalute, pojašnjen odnos između blokčejna i bitkoina.

1 UVOD

Ideal o novcu koji se ne oslanja na centralne institucije (koje mogu propasti, ali i koje vrše nadzor nad korisnicima), postojao je decenijama. U digitalnom svetu prvi ga je uobličio pisac naučne fantastike Nil Stivenson 1999. godine u svojoj noveli Kriptonomikon. On je opisao podzemni svet koji funkcioniše zahvaljujući digitalnom zlatu zasnovanom na kriptografiji, pri čijoj upotrebi korisnici ne moraju odavati ko su i šta su (Popper, 2016).

Kriptovalute (engl. cryptocurrency) su digitalne (virtualne) valute, koje iako su sredstvo razmene, još uvek nisu strogo regulisane zakonom u većini država, a u pojedinim su čak i zabranjene (Jovanović, 2014).

Da bi se razumeo nastanak i funkcionisanje kriptovaluta, neophodno je sagledati ih iz različitih uglova na kojima su one bazirane: matematici, sociologiji, ekonomiji, pravu i politici. To je verovatno i glavni razlog zbog koga veliki broj ljudi (uključujući i IT stručnjake i programere) ne znaju mnogo o ovoj temi. Takođe, šira javnost izjednačava pojmove blokčejna i bitkoina.

Sve kriptovalute su bazirane na jedinstvenom nizu brojeva za svaku jedinicu valute, koje korisnici mogu jedni drugima slati preko mreže. U prošlosti su se ti nizovi mogli lako kopirati i trošiti više puta, zbog čega nisu imali vrednost. Kriptograf Dejvid Čaum je taj problem rešio stvaranjem jedinstvene centralizovane knjige, u kojoj su se čuvale beleške o transakcijama svakog korisnika, čime ni jedna jedinica valute više nije mogla da se nalazi na dva mesta istovremeno (Bertlet, 2016).

Kriptovalute svoj nastanak duguju težnjama levo orijentisanih utopističkih posvećenika IT tehnologija koji su sanjali o univerzalnom novcu koji bi svako mogao da poseduje i troši, čija je vrednost onolika koliko su korisnici voljni da plate (na principu ponude i potražnje), ali pre svega na liniji fronta za onlajn anonimnost i slobodu, bez cenzure i nadzora. Pojavi bitkoina prethodio je Sajberpankerski manifest Done Haravej (Haraway, 1985) koji počinje rečima: „U elektronsko doba, privatnost je neophodan uslov za postojanje otvorenog društva“.

Kriptovalute su univerzalni novac koji se može koristiiti bilo gde u svetu, one su lako prenosive i teško se krivotvore.

Neki podaci pokazuju da tržište kriptovaluta danas iznosi gotovo 770 milijardi dolara. Od pojave prvih digitalnih valuta do danas, nastalo je preko 1.300 aktivnih kriptovaluta koje se razlikuju prema svojim svojstvima i upotrebi.

Prema odredbama Zakona o Narodnoj banci Srbije celokupni unutrašnji promet u Republici Srbiji izražava se u dinarima, osim ako nekim zakonom nije drukčije određeno. „Zakonom o platnom prometu propisano je da se poslovi platnog prometa obavljaju u dinarima, a Zakonom o deviznom poslovanju da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici Srbiji vrši u dinarima, a izuzetno se može vršiti i u devizama u slučajevima koji su propisani ovim zakonom“ (NBS, 2014).

Tržište kriptovaluta u Srbiji postoji, sve je veći broj rudara. Iako trgovanje kriptovalutama nije nelegalno, Narodna Banka Srbije - NBS je u više saopštenja navela da one ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji. Takođe, zbog toga što ih ne izdaje centralna banka, NBS za korišćenje virtuelnih valuta, ulaganje u njih, kao ni za njihovu vrednost. Narodna banka Srbije je više puta upozoravala javnost da virtuelne valute ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji (NBS, Politika – u vezi s bitkoinom, 2017).

Ukoliko kriptovalute promatramo kao novac onda njihove tranksakcije mogu biti upitne shodno Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, gde je propisana obaveza preduzimanja radnji i mera za sprečavanje pranja novca, kao što su identifikacija stranaka koje trguju preko tih platformi, uzimanjem kopije ličnog dokumenta. Kako poslovanje platformi na kojima se vrše transakcije kriptovalutama nije zakonom regulisano u Republici Srbiji, a uglavnom ni u uporednom pravu, a čl. 552. Zakona o obligacionim odnosima Republike Srbije ((„Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 - Ustavna povelja) predviđa razmenu robe kao jedan od načina trgovine, otvara se put ka legalnoj trgovini kriptovalutama (Bubanja, 2017).

Praksa je pokazala da su se korisnici kriptovaluta kada su imali problem sa njima, obraćali vlastima i njihovim regulatornim telima, zbog čijeg su zaobilaženja i smišljeni. Nažalost, korisnici ne uživaju pravnu zaštitu čak i kada je reč o trgovini putem registrovanih privrednih subjekta.

2 BITKOIN

Prva decentralizovana kriptovaluta koja se pojavila je bitkoin (eng. „Bitcoin“). Termin bitkoin označava istoimenu organizaciju, softver i protokol, kao i jedinicu mere ove kriptovalute (skraćeno BTC) (Bertlet, 2016). Koncept na kome se zasniva bitkoin prvi put je predstavljen 2008. godine u članku "Bitcoin: A Peerto-Peer Electronic Cash System", a u januaru 2009. godine bitkoin je pušten u promet. Njegov tvorac nije poznat do danas i krije se iza pseudonima Satoši Nakomato. Novu vrstu digitalne kriptovalute formirao je tako što je stvorio distribuirani sistem verifikacije. Bitkoin nastaje u procesu koji se naziva „rudarenje“ (engl. mining). Njegova jedinstvenost je u tome što je decentralizovana valuta, iza koje ne stoji nijedna država, niti banka. Bitkoin je digitalna valuta, koja nastaje i čuva se elektronski. Kriptovalute u cilju maksimizacije bezbednosti, upotrebljavaju metod - dokaz o radu (engl. proofof-work), metod baziran na informacijama koje je teško stvoriti, ali koje ostalim učesnicima u rudarenju obezbeđuju laku proveru i verifikaciju transakcija.

Kriptovalute se čuvaju na bitkoin adresama za koje ključ predstavlja jedinstven niz slova i brojeva. Svaka transkacija bitkoinom se beleži u blokovima koji se zovu blokčejn. Transakcije se hronološki ređaju u blokove, u svakom se nalazi digitalni potpis prethodnog bloka, time se uređuje redosled i garantuje da novi blok može da se pridruži lancu samo ako počne na mestu na mestu završetka prethodnog. Jedan od osnovnih činilaca bezbednosti bitkoina je da se kopija svake izvedene transakcije beleži na svakom nalogu na kome je instaliran bitkoin softver. Blokčejnove neprekidno verifikuju računari svih korisnika softvera, tako sistem zna u bilo kom trenutku, koliko bitkoina svaki korisnik u svom novčaniku poseduje. Novčanik je program koji služi za slanje, primanje i skladištenje kriptovaluta. Digitalni novčanik sadrži prikaz količine kriptovalute koju korisnik poseduje, zapise o svim njegovim transakcijama, korisnički tajni ključ i njegove adrese (Bertlet, 2016). Novčanik je moguće instalirati na računar, mobilni telefon i tablet.

Falsifikovanje bitkoina nije moguće, jer iako vlasništvo može da se menja ono se ne može nikada duplirati (Bertlet, 2016). On je pseudoanoniman, bitkoin mreža čuva sve podatke o svakoj transakciji koja se dogodila unutar mreže. Svako ko ima bitkoin softver i adresu na bitkoin mreži, može videti koliko novca ima na mreži, ali ne i kome oni pripadaju. Za razliku od otvaranja računa u bankama, otvaranje bitkoin računa (adrese) je brzo, bez troškova i „papirologije“. Jedna od glavnih prednosti bitkoin mreže je brzina transakcija.

Svako ko snagu svog računara posveti verifikaciji transakcija u blokčejnu može biti „rudar“. To je proces dodavanja transkacija u registar svih bitkoin transkacija. Rudarenje čini rešavanje matematičkog algoritma za čije se uspešno rešavanje dobija određena količina bitkoina.

Iako bitkoin ima reputaciju nestabilnosti, velikih fluktuacija i nezakonitog poslovanja, čemu mnogi pridodaju i urušavanje tradicionalnog koncepta nacionalnih država, ipak većina se slaže u tome da je njegova pojava najvažnija nova ideja od stvaranja Interneta (Vigna & Casey, 2016).

Razloga za uspeh bitkoina ima više. Finansijska kriza povoljno je uticala na njegov razvoj, poverenje u postojeći finansijski ali i politički sistem je bilo poljuljano i brojni korisnici su u njemu prepoznali drugačije rešenje.

Anonimnost koju pruža prilikom transakcija jedan je od ključnih razloga njegovog uspeha. Prilikom digitalnog plaćanja bitkoinom u većini slučajeva nije potrebno davanje ličnih podataka. Ovakva vrsta anonimnosti, nažalost pogodovala je i usponu tamne strane upotrebe i popularnosti bitkoina u kriminalnim krugovima.

Računi u bitkoinu nisu opterećeni visokim bankarskim dažbinama.

Takođe, nije beznačajan ni potencijal plaćanja izdataka koji su manji od trenutnih ograničenja u konvencijalnim transakcijama na internetu (npr. naplata čitanja jednog novinskog članka ili preskoči reklamu, koji koštaju manje od 20 ili 30 centi kolika je najmanja transakcija) (Popper, 2016).

Kao što su svi učesnici na internetu povezani protokolima (TCP/IP, FTP, SMTP, HTTP i dr.) zahvaljujući kojima mogu međusobno da komuniciraju, bitkoin je stvorio svoje softverske protokole koji uređuju funkcionalna pravila upravljanja sistemom.

Bitkoin je omogućio novi način stvaranja, čuvanja i transfera novca.

Od svog nastanka bitkoin se unapređivao, podržan od internet zajednice, posebno od posvećenika slobodi interneta i anonimosti, mnogi od problema koji su uočeni su rešavani zajedničkim naporom internet zajednice.

3 BLOKČEJN

Blokčejn (engl. blockchain) nije samo bitkoin, on je tehnologija za koju mnogi predviđaju da će promeni svet (OECD, 2018).

Ukoliko bismo pojednostavljeno opisivali blokčejn mogli bismo da kažemo da je to nova vrsta baze podataka, iako bi to bilo pojednostavljeno objašnjenje slično kao kada bi smo imejl (email) opisali kao novi način za slanje pisama.

Iako blokčejn jeste nova vrsta baze podatka, to ne objašnjava u dovoljnoj meri genijalnost načina na koji funkcioniše.

Kada bilo gde i bilo kada položimo novac, oslanjamo se na zapis u bazi podataka treće strane, banke, firme i sl. Poverenje u banke zasnovano je na zakonu koji reguliše rad banke, poverenju u državu da će u slučaju propasti banke država nadoknaditi klijentima njihov ulog.

Kada plaćamo on line usluge ili vršimo neku drugu transakciju kreditnim karticama, poklanjamo poverenje kompanijama koje posreduju u našem plaćanju (Mastercard, VISA i dr.) koje za to uzimaju određenu materijalnu nadoknadu. Čak i prilikom tradicionalnih oblika plaćanja gotovinom u papirnom novcu, mi dajemo papir na kome je ispisana vrednost za koju prodavac veruje da će mu biti isplaćena (ili garantovana) od strane vlade koja ju je štampala. Digitalno plaćanje zbog prisustva trećih strana (banke, kreditne kompanije i dr.) uvek je bilo moguće pratiti. I kod plaćanja gotovinom klijenti veruju bankama i kreditnim kompanijama koje rukovode platnim karticama, da imaju pouzdane baze podataka. I vlade država veruju da banke i kreditne kompanije vode baze podataka koje su tačne i pouzdane.

Baze podataka sadrže mnoštvo ličnih podataka, od npr. medicinske dokumentacije u domu zdravlja koja sadrži važne informacije o nama i našem zdravstvenom stanju, kada smo i od koje bolesti bolovali, koje lekove smo koristili i sl. I druge baze podataka sadrže mnoštvo naših ličnih podataka koje su važne ne samo za nas, već i za državu, grad, privredu, druge građane itd.

Osim što omogućava anonimne i sigurne transakcije, blokčejn ima i potencijal da sačuva sve vredne informacije, od podataka o rođenim i umrlim, preko osiguranja, do katastara nepokretnosti, pa čak i glasova (Tapscott, 2018).

Sagledavši mogućnosti koji blokčejn nudi u transformaciji industrija i tržišta, povećanju transparentnosti i poverenja između građana, kao i olakšanom pristupu tržištu (uz bolju efikasnost transakcija), ali i rizicima koje sa sobom nosi, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD organizovala je od 4. do 5. septembra 2018. godine Forum politike OECD-a za blokčejn. To je bila ujedno i prva glavna međunarodna konferencija na kojoj se razmatrao uticaj blokčejna na aktivnosti vlada i javnih prioriteta. Forum se bavio prednostima i rizicima blokčejna za ekonomiju i društvo, pokušajem određivanja adekvatnog regulatornog pristupa, kao i javnih politika prema blokčejnu.

Učesnici Foruma su diskutovali o mogućnostima globalnog ekonomskog uticaja blokčejna, njegovim implikacijama na privatnost i sajber bezbednost, upotrebi blokčejn tehnologija za povećanje inkluzivnosti, njegovoj upotrebi u promovisanju zelenog rasta i održivosti, kao i jačanju kapaciteta javne uprava i primene u praksi (OECD, 2018).

4 ZAKLJUČAK

Pre bitkoina bilo je mnoštvo neuspelih pokušaja stvaranja digitalnih valuta (digikeš, heškeš, Fejsbuk kredit i dr.). Uspeh bitkoina leži u prednostima koje ima u odnosu na druge slične valute, ali njegov značaj prevazilazi i pogodnosti koje je doneo.

Svaki korisnik bitkoina ima potpunu kontrolu nad novcem na svom računu (adresi), jedino osoba sa privatnim ključem može pristupiti bitkoinima na toj adresi. Banke nisu potrebne za čuvanje podataka o novcu, evidenciju o imovini i svakoj transakciji bitkoina čuvaju računari svih korisnika mreže u zajedničkoj bazi podataka blokčejnu. Sve transakcije su mnogo brže od bankarskih, bez taksi, uz drastično lakše plaćanje preko državnih granica.

Bitkoin svojim korisnicima pruža bezbednosti bez identifikacije, iako blokčejn beleži transakciju, ne beleži ko stoji iza nje. Zahvaljujući peer-to-peer komunikaciji i kriptografiji, povezivanje bitkoin transakcija sa osobom u stvarnom životu je veoma teško. To je u ujedno možda i njegova najveća mana, jer su oporezivanje i nadzor nad korisnicima krajnje teški.

Garancija vrednosti bitkoina osmišljena je po uzoru na plamenite metale kojih ima ograničeno u prirodi. Zbog toga je Satoši u kodu bitkoina odredio da ih ima maksimalno 21 milion, te da ukoliko bitkoin protokol ostane isti, poslednji bitkoin će biti izrudaren 2140. godine.

Do sada je izrudareno oko 17 miliona bitkoina, što znači da je ostalo 4 miliona, ili oko 19%. Do sada je bitkoin uspeo da prevlada sve krize koje su ga zahvatile (u više slučajeva nestajali su iznosi koji su dostizali i 400 miliona dolara). Kakva god sudbina bitkoina bila u budućnosti, njegova uloga se neće moći zanemariti, prvenstveno zbog toga što je zahvaljujući njemu iznedren blokčejn. Bez obzira na skepticima u vezi sa kriptovalutama, teško se mogu osporiti mogućnosti koje blokčejn pruža, pre svega u zaštiti baza podatka.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:24:44
Originalni tekst na dvadesetjedan.com.

Autor: Gigi / Prevod na srpski: Plumsky

Postoji sveto carstvo privatnosti za svakog čoveka gde on bira i pravi odluke – carstvo stvoreno na bazičnim pravima i slobode koje zakon, generalno, ne sme narušavati. Džefri Fišer, Arhiepiskop Canterberija (1959)

Pre ne toliko dugo, uobičajen režim interneta je bio neenkriptovan običan tekst (plain text). Svi su mogli špiunirati svakoga i mnogi nisu o tome ni razmišljali. Globalno obelodanjivanje nadzora 2013. je to promenilo i danas se koriste mnogo bezbedniji protokoli i end-to-end enkripcija postaje standard sve više. Iako bitcoin postaje tinejdžer, mi smo – metaforično govoreći – i dalje u dobu običnog teksta narandžastog novčića. Bitcoin je radikalno providljiv protokol sam po sebi, ali postoje značajni načini da korisnik zaštiti svoju privatnost. U ovom članku želimo da istaknemo neke od ovih strategija, prodiskutujemo najbolje prakse, i damo preporuke koje mogu primeniti i bitcoin novajlije i veterani.

Zašto je privatnost bitna

Privatnost je potrebna da bi otvoreno društvo moglo da funkcioniše u digitalnoj eri. Privatnost nije isto što i tajanstvenost. Privatna stvar je nešto što neko ne želi da ceo svet zna, a tajna stvar je nešto što neko ne želi bilo ko da zna. Privatnost je moć da se čovek selektivno otkriva svom okruženju.

Ovim snažnim rečima Erik Hjus je započeo svoj tekst Sajferpankov Manifesto (Cypherpunk's Manifesto) 1993. Razlika između privatnosti i tajanstvenosti je suptilna ali jako važna. Odlučiti se za privatnost ne znači da neko ima tajne koje želi sakriti. Da ovo ilustrujemo shvatite samo da ono što obavljate u svom toaletu ili u spavaćoj sobi nije niti ilegalno niti tajna (u mnogim slučajevima), ali vi svejedno odlučujete da zatvorite vrata i navučete zavese.

Slično tome, koliko para imate i gde ih trošite nije naručito tajna stvar. Ipak, to bi trebalo biti privatan slučaj. Mnogi bi se složili da vaš šef ne treba da zna gde vi trošite vašu platu. Privatnosti je čak zaštićena od strane mnogobrojnih internacionalnih nadležnih organa. Iz Američke Deklaracije Prava i Dužnosti Čoveka (American Declaration of the Rights and Duties of Man) Ujedinjenim Nacijama, napisano je da je privatnost fundamentalno prava gradjana širom sveta.

Niko ne sme biti podvrgnut smetnjama njegovoj privatnosti, porodici, rezidenciji ili komunikacijama, niti napadnuta njegova čast i reputacija. Svi imaju pravo da se štite zakonom protiv takvih smetnja ili napada. Artikal 12, Deklaracija Ljudskih Prava Ujedinjenih Nacija

Bitcoin i privatnost

Iako je bitcoin često opisivan kao anoniman način plaćanja medijima, on u stvari poseduje potpuno suprotne osobine. On je poluanoniman u najboljem slučaju i danas mnogima nije ni malo lako primeniti taktike da bi bili sigurni da njihov poluanonimni identitet na bitcoin mreži ne bude povezan sa legalnim identitetom u stvarnom svetu.

Bitcoin je otvoren sistem. On je javna baza podataka koju svako može da proučava i analizira. Znači, svaka transakcija koja je upisana u tu bazu kroz dokaz rada (proof-of-work) postojaće i biće otkrivena dokle god bitcoin postoji, što znači - zauvek. Ne primenjivati najbolje prakse privatnosti može imati štetne posledice u dalekoj budućnosti.

Privatnost, kao sigurnost, je proces koji je težak, ali nije nemoguć. Alatke nastavljaju da se razvijaju koje čuvaju privatnost kad se koristi bitcoin and srećom mnoge od tih alatki su sve lakše za korišćenje. Nažalost ne postoji panacea u ovom pristupu. Mora se biti svesan svih kompromisa i usavršavati te prakse dok se one menjaju.

Najbolje prakse privatnosti

Kao i sve u bitcoinu, kontrola privatnosti je postepena, korak po korak, procedura. Naučiti i primeniti ove najbolje prakse zahteva strpljivost i odgovornost, tako da ne budite obeshrabreni ako vam se čini da je to sve previše. Svaki korak, koliko god bio mali, je korak u dobrom pravcu.

Koje korake preduzeti da bi uvećali svoju privatnost:
- Budite u vlasništvu sami svojih novčića
- Nikad ne ponavljajte korišćenje istih adresa
- Minimizirajte korišćenje servisa koji zahtevaju identitet (Know your customer - KYC)
- Minimizirajte sve izloženosti trećim licima
- Upravljajte svojim nodom
- Koristite Lightning mrežu za male transakcije
- Nemojte koristiti javne blok pretraživače za svoje transakcije
- Koristite metodu CoinJoin često i rano pri nabavljanju svojih novčića
Budite u vlasništvu sami svojih novčića: Ako ključevi nisu tvoji, onda nije ni bitcoin. Ako neko drugo drži vaš bitcoin za vas, oni znaju sve što se može znati: količinu, istoriju transakcija pa i sve buduće transakcije, itd. Preuzimanje vlasništva bitcoina u svoje ruke je prvi i najvažniji korak.

Nikad ne kroistite istu adresu dvaput: Ponavljanje adresa poništava privatnost pošiljalca i primaoca bitcoina. Ovo se treba izbegavati pod svaku cenu.

Minimizirajte korišćenje servisa koji zahtevaju identitet (KYC): Vezivati svoj legalni identitet za svoje bitcoin adrese je zlo koje se zahteva od strane mnogih državnih nadležnosti. Dok je efektivnost ovih zakona i regulacija disputabilno, posledice njihovog primenjivanja su uglavnom štetne po korisnicima. Ovo je očigledno pošto je česta pojava da se te informacije često izlivaju iz slabo obezbeđenih digitalnih servera. Ako izaberete da koristite KYC servise da bi nabavljali bitcoin, proučite i razumite odnos između vas i tog biznisa. Vi ste poverljivi tom biznisu za sve vaše lične podatke, pa i buduće obezbeđenje tih podataka. Ako i dalje zarađujete kroz fiat novčani sistem, mi preporučujemo da koristite samo bitcoin ekskluzivne servise koji vam dozvoljavaju da autamatski kupujete bitcoin s vremena na vreme. Ako zelite da potpuno da izbegnete KYC, pregledajte https://bitcoinqna.github.io/noKYConly/.

Minimizirajte sve izloženosti trećim licima: Poverljivost trećim licima je bezbednosna rupa (https://nakamotoinstitute.org/trusted-third-parties/). Ako možete biti poverljivi samo sebi, onda bi to tako trebalo da bude.

Upravljajte svojim nodom: Ako nod nije tvoj, onda nisu ni pravila. Upravljanje svojim nodom je suštinska potreba da bi se bitcoin koristio na privatan način. Svaka interakcija sa bitcoin mrežom je posrednjena nodom. Ako vi taj nod ne upravljate, čiji god nod koristite može da vidi sve što vi radite. Ova upustva (https://bitcoiner.guide/node/) su jako korisna da bi započeli proces korišćenja svog noda.

Koristite Lightning mrežu za male transakcije: Pošto Lightning protokol ne koristi glavnu bitcoin mrežu za trasakcije onda je i samim tim povećana privatnost korišćenja bez dodatnog truda. Iako je i dalje rano, oni apsolutno bezobzirni periodi Lightning mreže su verovatno daleko iza nas. Korišćenje Lightning-a za transakcije malih i srednjih veličina će vam pomoći da uvećate privatnost a da smanjite naplate svojih pojedinačnih bitcoin transakcija.

Nemojte koristiti javne blok pretraživače za svoje transakcije: Proveravanje adresa na javnim blok pretraživačima povezuje te adrese sa vašim IP podacima, koji se onda mogu koristiti da se otkrije vaš identitet. Softveri kao Umbrel i myNode vam omogućavaju da lako koristite sami svoj blok pretraživač. Ako morate koristiti javne pretraživače, uradite to uz VPN ili Tor.

Koristite CoinJoin često i rano pri nabavljanju svojih novčića: Pošto je bitcoin večan, primenjivanje saradničkih CoinJoin praksa će vam obezbediti privatnost u budućnosti. Dok su CoinJoin transakcije svakovrsne, softveri koji su laki za korišćenje već sad postoje koji mogu automatizovati ovu vrstu transakcija. Samourai Whirlpool (https://samouraiwallet.com/whirlpool) je odličan izbor za Android korisnike. Joinmarket (https://github.com/joinmarket-webui/jam) se može koristiti na vašem nodu. A servisi postoje koji pri snabdevanju vašeg bitcoina istog trenutka obave CoinJoin tranzakciju automatski.

Zaključak

Svi bi trebalo da se potrude da koriste bitcoin na što privatniji način. Privatnost nije isto što i tajanstvenost. Privatnost je ljudsko pravo i mi svi trebamo da branimo i primenljujemo to pravo. Teško je izbrisati postojeće informacije sa interneta; a izbrisati ih sa bitcoin baze podataka je nemoguće. Iako su daleko od savršenih, alatke postoje danas koje vam omogućavaju da najbolje prakse privatnosti i vi sami primenite. Mi smo vam naglasili neke od njih i - kroz poboljšanje u bitcoin protokolu kroz Taproot i Schnorr - one će postajati sve usavršenije.

Bitcoin postupci se ne mogu lako opisati korišćenjem tradicionalnim konceptima. Pitanja kao što su "Ko je vlasnik ovog novca?" ili "Odakle taj novac potiče?" postaju sve teža da se odgovore a u nekim okolnostima postaju potpuno beznačajna.

Satoši je dizajnirao bitcoin misleći na privatnost. Na nivou protokola svaka bitcoin transakcija je proces "topljenja" koji za sobom samo ostavlja heuristične mrvice hleba. Protokolu nije bitno odakle se pojavio bilo koji bitcoin ili satoši. Niti je njega briga ko je legalan identitet vlasnika. Protokolu je samo važno da li su digitalni potpisi validni. Dokle god je govor slobodan, potpisivanje poruka - privatno ili ne - ne sme biti kriminalan postupak.

Dodatni Resursi

This Month in Bitcoin Privacy | Janine

Hodl Privacy FAQ | 6102

Digital Privacy | 6102

UseWhirlpool.com | Bitcoin Q+A

Bitcoin Privacy Guide | Bitcoin Q+A

Ovaj članak napisan je u saradnji sa Matt Odellom, nezavisnim bitcoin istraživačem. Nađite njegove preporuke za privatnost na werunbtc.com

Originalni tekst
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:24:28

Originalni tekst na dvadesetjedan.com.

Autor: Matt Corallo / Prevod na hrvatski: Davor

Bitcoineri, od programera Bitcoin Core-a preko dugogodišnjih entuzijasta Bitcoina do nedavnih pronalazača /r/Bitcoina, vole razgovarati o tome kako je decentralizacija Bitcoina njegova ultimativna značajka. Doduše, rijetko vidite da netko objašnjava zašto je decentralizacija važna. Zasigurno je to zanimljiva značajka iz perspektive računalne znanosti, no zašto bi potrošači, tvrtke ili investitori marili za to? Ova objava je pokušaj da se napiše zašto je decentralizacija temelj vrijednosti Bitcoina i što je još važnije, postavi buduće objave u kojima se govori o tome kada ona to nije.

Kada Bitcoineri govore o decentralizaciji Bitcoina, prva stvar koja se pojavljuje je često spominjani nedostatak inherentnog povjerenja u treću stranu. Dok je dobro postavljeno povjerenje preduvjet za učinkovit rad mnogih sustava, jednom kada se takvo povjerenje izgubi, sustavi mogu postati nevjerojatno krhki. Uzmimo, za primjer, povjerenje u američke banke prije uspostave FDIC-a (Federal Deposit Insurance Corporation). Dok je pristup bankovnim uslugama omogućio više pogodnosti i mnogim tvrtkama učinkovitije poslovanje, poznato je da su banke propadale, pritom upropaštavajući sa sobom sva sredstva klijenata. Dok je predstavljanje FDIC-a i sličnih programa decentraliziralo povjerenje u financijske institucije s jedne strane na dvije, transakcije u velikom dijelu svijeta ne nude takvu zaštitu. Čak i uz takve programe, pojedinci nisu univerzalno zaštićeni od gubitka preko granica i preko određene vrijednosti.

U novije vrijeme, propisi koji dopuštaju pojedinim državnim dužnosnicima jednostrano oduzimanje imovine postali su uobičajeni. Naročito u SAD-u, sada zloglasna “Operacija Choke Point” i programi oduzimanja civilne imovine, omogućili su službenicima za provođenje zakona i privatnim institucijama da zapljenjuju financijsku imovinu i uskraćuju financijske usluge uz malo ili nimalo nadzora. Uklanjanje provjerenih skrbnika i stvaranje sustava s likvidnom imovinom, koja se ne može zaplijeniti, ima potencijal pružiti pouzdanije financijske usluge mnogima koji inače ne bi mogli djelovati učinkovito ili uopće ne bi mogli djelovati. Ova mogućnost da se Bitcoin ne može zaplijeniti, omogućena je samo zbog nedostatka za centraliziranim povjerenjem. Centralizirani sustavi elektroničke gotovine i financijski sustavi su pokušali pružiti takvu pouzdanost, propisi i poslovna stvarnost su to gotovo univerzalno spriječili.

Svojstvo koje je jednako važno za sposobnost Bitcoina da pruža financijske usluge zviždačima, stranim disidentima i porno zvijezdama je njegov otpor cenzuri transakcija. Sposobnost trećih strana da zaplijene imovinu rezultira izravnim i čistim novčanim gubitkom, zamrzavanje imovine može imati sličan učinak. Kada pojedinac ili organizacija više nisu u mogućnosti obavljati transakcije za plaćanje roba i usluga, njihova financijska imovina brzo gubi vrijednost. Iako Bitcoin ima vrlo dobru priču o nemogućnosti zapljene (svaka strana u sustavu nameće nemogućnost bilo koga da potroši Bitcoin bez dodanog privatnog ključa), njegova priča o otporu cenzuri je malo utančanija.

U svijetu u kojem nijedan rudar Bitcoina nema više od 1% ukupne hash snage (ili nešto drugo što je jednako decentralizirano), trebalo bi biti lako pronaći rudara koji je ili anoniman i prihvaća sve transakcije ili je u nadležnosti koja ne pokušava cenzurirati vaše transakcije. Naravno, ovo nije svijet kakav danas imamo, a cenzura transakcija jedan je od većih razloga da se ozbiljno zabrinemo centralizacijom rudarenja (za pune čvorove). Ipak, mogućnost pojedinca da kupi hash snagu (u obliku lako dostupnog starog hardvera ili u obliku njegovog iznajmljivanja) za rudarenje svoje inače cenzurirane transakcije, opcija je sve dok je pravilo najdužeg lanca na snazi kod svih rudara. Iako je znatno skuplji nego što bi bio u istinski decentraliziranom Bitcoinu, to omogućuje Bitcoinu da zadrži neka od svojih anti-cenzuriranih svojstava.

Ako ste već dovoljno dugo u priči oko Bitcoina, možda ćete prepoznati gornja svojstva kao kritična za zamjenjivost. Zamjenjivost, kao ključno svojstvo svakog monetarnog instrumenta, odnosi se na ideju da vrijednost jedne jedinice treba biti ekvivalentna svakoj drugoj jedinici. Bez mogućnosti odmrzavanja/otpora cenzuri i nemogućnosti zapljene, Bitcoin (i svaki drugi monetarni sustav) počinje gubiti zamjenjivost. Trgovci i platni procesori više ne mogu razumno prihvaćati Bitcoin bez provjere niza crnih lista i mnogo truda kako bi bili sigurni da će moći potrošiti Bitcoin koji prihvaćaju. Ako povjerenje u zamjenjivost Bitcoina deformira, njegova bi korist mogla biti značajno deformirana.

Još jedno svojstvo koje proizlazi iz decentralizacije Bitcoina, je njegov otvoreni pristup. Ulagači iz Silicijske doline često ga nazivaju jednim od najzanimljivijih svojstava Bitcoina, a mnogi ga vole nazivati "bez dopuštenja". Sposobnost bilo koga, bilo gdje u svijetu, sa internetskom vezom, da prihvaća Bitcoin za robu i usluge i koristi Bitcoin za kupnju roba i usluga je vrlo uzbudljiva. Opet, ovo svojstvo ovisi o decentralizaciji Bitcoina. Iako postoje mnogi centralizirani pružatelji financijskih usluga, gdje mnogi od njih promoviraju svoju dostupnost bilo kome, sama njihova prisutnost kao centraliziranog tijela koje može proizvoljno uskratiti uslugu, čini ih podložnim budućim promjenama politike iz bilo kojeg razloga. PayPal je, na primjer, utemeljen na idealima univerzalnog pristupa elektroničkoj gotovini. Međutim, zbog svoje pozicije središnje vlasti, brzo je promijenio svoje politike, kako bi udovoljio pritiscima regulatora i politikama postojećeg financijskog sustava na koji se oslanjao. Ovih dana, PayPal je nadaleko poznat po zamrzavanju računa i oduzimanju imovine uz malo ili nimalo upozorenja. U osnovi, oslanjanje na centralizirane strane za usluge nije kompatibilno s univerzalnim otvorenim pristupom u financijskom svijetu.

Primijetit ćete da se sve gore navedene kritične značajke, one koje Bitcoin čine tako uzbudljivim za sve nas, centralizirani sistemi već neko vrijeme mogu implementirati. Zapravo to se radilo i prije, u učinkovitijim sustavima od Bitcoina. Naravno, nikada nisu potrajali, gubeći kritična svojstva nakon podešavanja kako bi se popravila ova ili ona stvar, implementirajući regulatorne sustave cenzure izravno u osnovne slojeve, ograničavajući pristup rastu dobiti i potpuno gašenje. Stvarno, decentralizacija u Bitcoinu sama po sebi nije značajka, već je umjesto toga jedini način za koji znamo da održimo značajke koje želimo u sustavima kojima upravljaju ljudi.

Originalni tekst

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:23:13

Originalni tekst na net.hr

05.12.2024 / Autor: Katarina Plantak

Vrijednost Bitcoina po prvi put je premašila 100.000 dolara. Ova kriptovaluta svoj masovni rast može na neki način zahvaliti reizboru Donalda Trumpa za američkog predsjednika. On je najavio blaži regulatorni pristup kripto industriji.

Što je Bitcoin?

Bitcoin (BTC) je kriptovaluta (virtualna valuta) dizajnirana da djeluje kao novac i oblik plaćanja izvan kontrole bilo koje osobe, grupe ili entiteta. Time nema potrebe za sudjelovanjem pouzdane treće strane npr. kovnice novca ili banke u financijskim transakcijama. Osoba ili grupa pod pseudonimom Satoshi Nakamoto 31. listopada 2008. objavila je tehnički dokument pod nazivom "Bitcoin: Peer-to-Peer Electronic Cash System". Taj je dokument distribuiran na kriptografsku mailing listu, samo mjesec dana nakon što je investicijska banka Lehman Brothers podnijela zahtjev za najveći bankrot u povijesti SAD-a, a vlada odobrila financijsku pomoć od 700 milijardi dolara.

Nekoliko mjeseci kasnije, 3. siječnja 2009., Bitcoin mreža pokrenula se, uvodeći novi sustav decentralizirane digitalne valute bez središnjeg posrednika.

Tko su osnivači Bitcoina?

Bitcoin je rezultat desetljeća razvoja kriptografije i ideja Cypherpunka iz 1970-ih, s projektima poput B-money, Bit Gold, eCash i HashCash.

Godine 2006., osoba ili grupa pod pseudonimom Satoshi Nakamoto započela je rad na Bitcoinu. Iako su kriptografi poput Hal Finneya, Nicka Szaba, Weija Daija i Adama Backa povezivani sa Satoshijem, svi su to negirali.

Satoshi je surađivao s programerima do 2010., kada je predao kontrolu nad izvornim kodom i 2011. nestao iz javnosti. Danas stotine programera razvijaju Bitcoin, koji ima zajednicu od milijun korisnika.

Kako funkcionira Bitcoin?

Bitcoin se može brzo i sigurno prenijeti na svakoga s Bitcoin adresom poput računa bilo gdje u svijetu, bez potrebe za dopuštenjem ili plaćanjem nepotrebnih naknada. BTC je jedinica valute u Bitcoin sustavu za koju postoji ograničena količina od 21 milijun. Svaki je Bitcoin djeljiv na 100 milijuna "satoshis" ili "sats" – najmanja jedinica Bitcoina, poput centa u dolaru. Bitcoini djeluju kao elektronički novac, omogućujući vam da izvršite plaćanje s univerzalnom valutom bilo gdje. Nalazi se u tzv. novčanicima u digitalnoj verziji. On funkcionira slično kao bankovni račun. Transakcije su moguće zahvaljujući peer-to-peer mreži. Osigurane su sustavom kriptografije javnog i privatnog ključa, objašnjava Kriptomat.

Bitcoin koristi kriptografiju javnog i privatnog ključa za sigurne transakcije. Javna adresa, izvedena iz "hasha" javnog ključa, koristi se za primanje sredstava. Privatni ključ služi kao digitalni potpis odnosno svojevrsna lozinka za autorizaciju transakcija i omogućava pristup sredstvima, pa ga treba čuvati u tajnosti.

Korisnik pokreće transakciju unosom javne adrese primatelja u svoj novčanik. Novčanik koristi privatni ključ za stvaranje digitalnog potpisa, čime se transakcija ovjerava i šalje na Bitcoin mrežu. Transakcija prvo ulazi u "mempool", gdje čeka potvrdu. Svakih desetak minuta, transakcije se grupiraju u blokove, koji se dodaju na blockchain, stvarajući neprekinuti lanac sigurnih zapisa.

Sigurnost sustava je toliko snažna da bi hakiranje jedne adrese trajalo milijardama godina.

Blockchain

Bitcoin je revolucionarno riješio problem dvostruke potrošnje, omogućujući prijenos sredstava izravno između korisnika bez posrednika. Zamislite mrežu stranaca, gdje svaki vodi vlastitu knjigu računa. Kada netko prenese 1 BTC, svi zapisuju transakciju i uspoređuju bilješke. Ako se sve podudaraju, transakcija se potvrđuje. Ako netko pokuša prevariti, njegova bilješka se odbacuje.

Ovaj sustav knjiga računa, distribuiran na globalnoj mreži, čini osnovu Bitcoin blockchaina. Svaki čvor ima identičnu kopiju koja javno i pseudonimno bilježi sve transakcije, osiguravajući točnost i sigurnost bez potrebe za skupim posrednicima.

Zašto je Bitcoin jedinstven i što mu daje vrijednost?

Bitcoin je revolucionirao digitalni novac stvaranjem decentraliziranog, sigurnog i otpornog sustava bez potrebe za posrednicima. Njegov kod omogućuje daljnje inovacije, a povremeno dolazi do "račvanja" koje stvara nove kriptovalute temeljene na Bitcoinu, iako one nikada ne mogu biti isti Bitcoin.

Njegova ključna snaga leži u decentralizaciji – nema središnje figure niti točke neuspjeha. Bitcoin se pokazao kao otporan na izazove, uključujući državne zabrane i snažna račvanja, što dodatno učvršćuje njegovu dugovječnost prema Lindyjevom efektu. Mrežni učinak potiče sve više korisnika da ga prihvate kao sredstvo za pohranu vrijednosti i razmjenu.

Njegova ograničena ponuda od 21 milijun BTC-a stvara oskudicu, čime se suprotstavlja inflacijskim valutama. Bitcoin je zamjenjiv, djeljiv na 100 milijuna dijelova, izdržljiv i prenosiv, što ga čini praktičnijim od zlata. S rastućim prihvaćanjem od strane tvrtki diljem svijeta, njegova vrijednost i korisnost nastavljaju rasti.

Blokovi, rudarenje i nagrade

Prvi Bitcoinblock izrudiran je 3. siječnja 2009. godine. Nazvan je Blok 0. Rudarenje Bitcoina je utrka između rudara za raspršivanje specifičnih vrijednosti i drugih informacija o bloku kako bi se pronašlo rješenje za problem raspršivanja i dodalo blok u blockchain. Pobjednički rudar nagrađen je Bitcoinima. Bitcoin nagrade se prepolovljuju svakih 210.000 blokova. Na primjer, nagrada za blok bila je 50 novih bitcoina u 2009. godini, a 11. svibnja 2020. kad se dogodilo treće prepolovljenje nagrada za svaki blok smanjena je na 6.25 bitcoina. Četvrto prepolovljenje dogodilo se u travnju 2024. i smanjilo je nagradu na 3.125 Bitcoina. Sljedeće prepolovljavanje trebalo bi se dogoditi sredinom 2028. i smanjiti nagradu na 1.5625 BTC.

Do 2140. godine, nakon 32. prepolovljenja, nagrada za rudarenje Bitcoina smanjit će se na nulu, dosegnuvši ukupnu ponudu od 21 milijun BTC-a. Tada će se rudari oslanjati isključivo na naknade za transakcije kako bi pokrili svoje troškove.

Svako prepolovljenje smanjuje količinu novih BTC-a, što povijesno dovodi do porasta cijene zbog smanjene ponude i povećane potražnje. Iako će se učinak budućih prepolovljenja možda smanjivati zbog sve manjih količina nove ponude, do sada su ta prepolovljenja bila ključni pokretači triju glavnih tržišnih ciklusa Bitcoina.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ f0f6c64d:e40379b2
2025-05-11 19:35:59

The Economic Efficiency of Bitcoin and the Role of Angor in Increasing It

Bitcoin, from its inception, has emerged as a revolutionary virtual asset, with its decentralized nature, open ledger, and restricted supply. These intrinsic characteristics have transformed Bitcoin into a potential store of value and peer-to-peer transaction medium, attracting a growing global user base and massive investment. However, for Bitcoin to achieve its potential as a component of an upcoming financial system, innovative protocols that enhance its utility and efficiency are needed. Angor, one such innovative protocol on the Bitcoin network as a P2P funding protocol, is an example of that innovation, representing a new form of decentralized funding that has a large impact on the economic value and operational efficiency of Bitcoin.

The value proposition of Bitcoin is two-sided. Its scarcity of 21 million units with a hard ceiling inherently positions it above traditional fiat currencies facing inflationary dangers. That scarcity, added to its security and permanence due to its blockchain technology, has established it as being equivalent to "digital gold" – an economic uncertainty hedge and long-term repository of wealth.

Moreover, Bitcoin's decentralized system eliminates intermediaries like banks in transactions, which offers the possibility of lower costs and faster settlement times, particularly for cross-border transactions. Such a gain in efficiency is more applicable in a globalized world where efficient and low-cost financial transfer is of utmost importance. The growing adoption of Bitcoin by institutional investors and companies also attest to its economic significance and viability for mainstream adoption.

Angor: Peer-to-Peer Funding Model on Bitcoin

Angor – Peer-to-Peer Funding Protocol (P2PFP) provides a decentralized mode of funding projects on the Bitcoin network in one's own home.

It provides time-locked contracts, whereby investors can time-lock their Bitcoin in stages over given timeframes. When time for each stage is up, founders can then withdraw the allocated Bitcoin. Founders can provide ownership interest to investors in lieu.

One of the unique characteristics of Angor is the amount of freedom given to investors: they can always redeem their due coins, but possibly at some penalty. The protocol distantly distinguishes "lead investors" (historically early investors) from "ordinary investors." Lead investors are always penalized upon redemption early. Ordinary investors may take the penalty or, if sufficient lead investors have already redeemed with penalties, leverage the hashlocks of the lead investors for a penalty-free redemption.

This is intended to minimize fraud and maximize investor confidence by providing them with active control over their investments.

The Role of Angor in Making Bitcoin More Valuable and Efficient

Unlocking Liquidity and Economic Activity

By providing a safe and open way of financing projects, Angor encourages holders of Bitcoin to bring some of their assets out of long-term storage ("HODL mode") and into productive economic use. This increased turnover of Bitcoin in the economy can lead to increased liquidity and network activity overall, supporting its value proposition as a working currency and investment vehicle.

Reducing Counterparty Risk and Trust

Utilization of time-locked contracts and penalty/hashlock recovery mechanism greatly reduces the risk of fraud and mismanagement that has tainted other blockchain financing initiatives. There is also some level of control and recourse mechanism for the investors, stimulating further trust within the Bitcoin world in the direction of funding. There will be more people who join in, fueling further growth and value through increased trust.

Aligning the Incentives of Project Founders and Investors

Angor's staged funding approach, in conjunction with time-based milestone measurements, aligns the incentives of the project founders and investors' interests. By releasing the capital stepwise, the founders are incentivized to honor their obligations. Meanwhile, investors are assured protection through the option of recovering the invested capital in case the project doesn't go according to plan or fails. This alignment of incentives fosters a healthier and more stable source of funding for the Bitcoin network.

Capitalizing on Bitcoin's Security and Decentralization

Building directly on the Bitcoin network implies that Angor benefits from Bitcoin's robust security model and censorship-resistant, decentralized nature. This built-in transparency and security are essential to building trust in a funding protocol and to drawing users who value these core principles of Bitcoin.

Levelling up with the Newest Bitcoin Features

Angor's specification exploits the most recent innovations on the Bitcoin network, i.e., Taproot and Schnorr signatures. Taproot enables the commitment to multiple execution paths of a Bitcoin output such that the construction of complex spending conditions needed by the staged funding and recovery techniques can be facilitated. Schnorr signatures enable improved efficiency and anonymity.

Leveraging these bleeding-edge features, Angor demonstrates that the Bitcoin network is evolving towards increased capabilities beyond the peer-to-peer transaction basics.

Promoting Communication and Transparency

The implementation of the Nostr protocol for founder-investor communication creates further transparency and accountability. Being decentralized, Nostr makes communication censorship-proof and publicly verifiable, enabling investors to be updated about project developments and enabling direct communication with founders.

Conclusion: Angor as a Catalyst for Bitcoin's Growth

Angor is a significant step forward in optimizing the utility and economic efficiency of Bitcoin.

By providing a secure, transparent, and incentive-compatible way of decentralized financing, it encourages more participation in the Bitcoin economy, releases dormant capital, and establishes trust among users.

As the protocol gets more mature and more users implement it, it can make the value proposition of Bitcoin much higher, not just as a store of value but as a highly flexible and effective financial innovation platform. By introducing new use cases and making the overall ecosystem stronger, Angor facilitates the sustained development and increased utility of Bitcoin as part of the global financial landscape.

Bitcoin #BitcoinEfficiency #DecentralizedFinance #CryptoFunding #AngorProtocol #P2PFunding #BlockchainInnovation #Taproot #SchnorrSignatures #CryptoInvestment #CryptoEconomy #BitcoinAdoption #TrustlessFunding #Web3Funding #NostrProtocol #DecentralizedTrust #BitcoinUtility #HODLToInvest #CryptoProjects #SmartContracts

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:22:40

Originalni tekst na antenam.net

31.10.2024 / Autor: Ana Nives Radović

Godišnjica objavljivanja revolucionarnog dokumenta nije samo podsjetnik na nastanak Bitcoina, već i na značajnu promjenu koju je donio u načinu na koji razmišljamo o novcu i ekonomskom suverenitetu. Njegov značaj premašuje ideju o zaradi na promjeni njegove vrijednosti, jer otvara vrata širem razumijevanju digitalne imovine i decentralizovanih finansija koje inspirišu moderno bankarstvo i platne sisteme da se razvijaju u drugačijem smjeru, povećavajući svijest o sigurnosti i dostupnosti.

Šesnaest je godina od objavljivanja dokumenta naslovljenog kao "Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System", poznatog i kao „biijeli papir“ (white paper) u kojem su izloženi koncept i svrha novog sistema digitalne valute – sistema koji bi funkcionisao nezavisno od bilo koje vlade ili finansijske institucije. Bijeli papir, kojeg je 31. oktobra 2008. objavio pojedinac ili tim ljudi pod imenom Satoši Nakamoto ponudio je smjelo rješenje za sve veći problem – kontrolu valute centralnih banaka i sve veće poteškoće u prenošenju vrijednosti preko interneta bez posrednika. Ovaj trenutak označio je nastanak Bitcoina, revolucionarne digitalne valute i prve kriptovalute na svijetu koja je kasnije lansirana 3. januara 2009. godine.

Bitcoin je nastao u vrijeme finansijske krize 2008. godine, u periodu kada je povjerenje u tradicionalne finansijske sisteme bilo na izuzetno niskom nivou. Ljudi su počeli da se pitaju da li postoji način za upravljanje novcem koji ne zavisi od banaka, koje, kao što su tadašnji događaji pokazali, mogu propasti ili djelovati na načine koji nijesu u najboljem interesu javnosti. Nakamotova inovacija, Bitcoin, bila je zamišljena kao sistem u kojem korisnici mogu direktno slati i primati novac, zaobilazeći potrebu za bankama. U tom procesu, Nakamoto je svijetu predstavio novu tehnologiju kojoj je kasnije američki naučnik i programer Harold Fini dao naziv blockchain – decentralizovan i otporan na manipulacije način za evidentiranje transakcija.

Šta je Bitcoin?

Bitcoin je vrsta digitalne valute koja omogućava ljudima da direktno jedni drugima šalju i primaju vrijednost putem interneta. Za razliku od tradicionalnih valuta, kao što je euro ili dolar, koje kontrolišu vlade i banke, Bitcoin funkcioniše bez centralne vlasti. To znači da nema nikoga ko je zadužen za njega i nema banke koja odlučuje kako se može koristiti. Umjesto toga, Bitcoin se oslanja na veliku mrežu računara širom svijeta koja ga održava i bilježi njegove transakcije. Ova mreža je poznata kao „Bitcoin mreža“.

Kako Bitcoin funkcioniše?

U suštini, Bitcoin funkcioniše kao „decentralizovana digitalna valuta“. Kada kažemo decentralizovana, mislimo da nijedna osoba, kompanija ili vlada ne kontroliše Bitcoin. Umjesto toga, svaka transakcija se bilježi na zajedničkoj knjizi, nazvanoj blockchain, koju održava mreža računara širom svijeta. Svaki put kada neko pošalje ili primi Bitcoin, transakcija se grupiše sa drugima i dodaje u ovaj lanac blokova. Budući da je ovaj lanac kopiran i dijeljen među brojnim računarima, gotovo je neizvodljivo izmijeniti ili hakovati ga, čime se osigurava da Bitcoin transakcije budu bezbjedne i pouzdane.

Još jedan interesantan aspekt je da Bitcoin ima ograničenu ponudu. Kreiran je samo 21 milion bitcoina, što ga čini rijetkom imovinom i sprečava inflaciju na način na koji to može biti slučaj sa tradicionalnim valutama koje se „doštampavaju“. Bitcoin transakcije su omogućene kroz skup kriptografskih pravila, koja ljudima omogućavaju da potvrde svaku transakciju kao legitimnu bez potrebe da vjeruju trećoj strani. Ovaj skup pravila je poznat kao kriptografija, zbog čega se Bitcoin naziva kriptovalutom – prvom koja je ikada stvorena i jedinom koja u potpunosti ima sve karakteristike onoga što je istinska ideja i svrha postojanja kriptovaluta.

Razumijevanje finansijske revolucije Bitcoina

Bitcoin, predstavljen 2008. godine, privukao je globalnu pažnju kao decentralizovana digitalna valuta koja funkcioniše nezavisno od banaka i vlada, ali pored svoje peer-to-peer arhitekture i decentralizovane infrastrukture, on ima jedinstvenu finansijsku karakteristiku – inherentno je deflatoran. Za razliku od fiat valuta poput dolara ili eura, koje centralne banke mogu štampati kada procijene da je to potrebno, ponuda Bitcoina je ograničena, fiksirana i ne povećava se. Ova deflatorna osobina navela je mnoge da ga vide kao revolucionarni finansijski instrument, „digitalno zlato“ koje bi moglo da preoblikuje koncepte vrijednosti, očuvanja bogatstva i monetarne politike.

Fiksna ponuda – limit od 21 miliona

Najkarakterističnija odlika Bitcoina je njegova ograničena ponuda. Kada je Satoši Nakamoto kreirao Bitcoin, postavio je ograničenje na ukupan broj bitcoina koji će ikada postojati – 21 milion. Ovo ograničenje se oštro razlikuje od tradicionalnih fiat valuta, gdje centralne banke mogu povećavati ponudu novca štampanjem dodatne količine. Postavljanjem ovog ograničenja, Nakamoto je osigurao da Bitcoin postane sve rjeđi vremenom, karakteristika koja je dizajnirana za očuvanje vrijednosti kako potražnja raste.

U tradicionalnim finansijama, valute mogu izgubiti vrijednost kada se previše štampaju, što se može vidjeti u slučajevima inflacije. Bitcoinov dizajn, međutim, znači da, kada se posljednji Bitcoin izrudari (što se predviđa oko 2140. godine), novi novčići neće ulaziti u cirkulaciju, što ga efektivno čini prvom deflatornom valutom u velikom obimu.

Mehanizam smanjenje ponude tokom vremena

Oskudica Bitcoina dodatno se pojačava procesom nazvanim „halving“ (prepolovljenje), koji smanjuje stopu stvaranja novih bitcoina. Približno svake četiri godine nagrada koju „rudari“ dobijaju za dodavanje novih blokova u blockchain se prepolovi. Ovaj mehanizam smanjuje mogućnost inflacije Bitcoina tokom vremena, stvarajući predvidivo, postepeno smanjenje ponude.

U početku su rudari dobijali 50 bitcoina po bloku. Nakon prvog halvinga 2012. godine, nagrada je pala na 25, a do 2020. smanjila se na 6,25 bitcoina po bloku. Ovaj proces halvinga će se nastaviti sve do približno 2140. godine, kada će svih 21 milion bitcoina biti u cirkulaciji, a rudari će biti podstaknuti isključivo transakcionim naknadama, umjesto novim novčićima. Halving ima dva osnovna učinka – usporava rast ponude Bitcoina i stvara predvidivu oskudicu koja može podstaći tražnju, jer učesnici na tržištu znaju da će sa svakim ciklusom biti sve manje dostupnih bitcoina.

Zašto je Bitcoin važan?

Većina tradicionalnih valuta je inflaciona po dizajnu. Centralne banke teže kontrolisanoj stopi inflacije, često oko 2%, kako bi podstakle ekonomski rast, ohrabrile potrošnju i pružile fleksibilnost u odgovoru na ekonomske krize. Međutim, ova inflacija može potkopati kupovnu moć fiat valuta vremenom, što je zabrinjavajuće tokom perioda prekomjernog štampanja novca, kao što su mjere i programi kvantitativnog popuštanja viđene posljednjih godina.

Bitcoinov deflatorni dizajn je revolucionaran u ovom kontekstu jer nudi potencijalnu zaštitu od inflacije. Sa fiksnom ponudom, Bitcoin može da dobija na vrijednosti tokom vremena, posebno ako potražnja raste jer postaje rjeđi. Za mnoge, deflatorni model Bitcoina čini ga privlačnim sredstvom za očuvanje bogatstva na način koji tradicionalne valute i imovina ne mogu da ponude.

Pored toga, ovaj model izazvao je promjenu čitave filozofije u načinu na koji ljudi razmišljaju o novcu, investiranju i štednji. Dok tradicionalne finansije podstiču potrošnju i investicije kroz inflaciju, deflatorna priroda Bitcoina može podstaći štednju, jer bi njegova vrijednost mogla da raste u budućnosti. Ovaj kvalitet „čuvara vrijednosti“ naveo je mnoge da Bitcoinu daju naziv „digitalno zlato“.

Ekonomija oskudice – ono što Bitcoinu daje vrijednost

U ekonomiji, oskudica obično povećava vrijednost, jer tražnja za ograničenim resursom može povećati njegovu cijenu. Zlato je, na primjer, dugo bilo čuvar vrijednosti zbog svoje oskudice i poteškoća u vađenju. Bitcoin odražava ovaj koncept u digitalnom svijetu. Inherentno je rijedak zbog ograničenja od 21 milion, i, kao zlato, zahtijeva trud (kroz digitalno rudarenje) da bi ušao u cirkulaciju.

Pored toga, oskudica Bitcoina postaje sve izraženija kako raste interesovanje institucija i pojedinaca. Mnogi investitori privučeni su Bitcoinom kao dugoročnom imovinom upravo zbog ove fiksne ponude, oslanjajući se na to da će rastuća tražnja naspram ograničene ponude povećati njegovu vrijednost tokom vremena. Ova privlačnost je pojačana u regionima sa brzom inflacijom ili ekonomskom nestabilnošću, gdje rizik od devalvacije čini Bitcoin privlačnom alternativom za očuvanje bogatstva.

Bitcoin kao globalni čuvar vrijednosti

Osim što je sredstvo razmjene, deflatorna priroda Bitcoina pozicionira ga kao potencijalni globalni čuvar vrijednosti. Zlato je istorijski imalo ovu ulogu, jer su ga koristili pojedinci, institucije i vlade kao zaštitu od ekonomske nestabilnosti i inflacije. Bitcoin postaje moderni pandan tome, posebno privlačan mlađim generacijama i investitorima sklonim tehnologiji, koji ga vide kao superiornu alternativu.

Deflatorni dizajn takođe omogućava Bitcoinu da prelazi međunarodne granice i nadilazi lokalne ekonomske uslove. U zemljama koje prolaze kroz valutne krize, Bitcoin nudi alternativu koja je bez granica i nezavisna od politika centralne banke. Ova sposobnost da djeluje kao čuvar vrijednosti posebno je značajna na tržištima i ekonomijama u razvoju, gdje je valutna nestabilnost učestalija.

Može li oskudica Bitcoina predstavljati rizik?

Iako deflatorni model Bitcoina ima svoje prednosti, nije bez kritika. Jedna od zabrinutosti je da ekstremna deflacija može obeshrabriti potrošnju. U sistemu gdje vrijednost valute raste tokom vremena, ljudi mogu preferirati štednju umjesto potrošnje ili investiranja, što može dovesti do smanjenja ekonomske aktivnosti. Ekonomisti brinu da bi, ako Bitcoin postane široko prihvaćena valuta, njegova deflatorna priroda mogla ugroziti ekonomski rast podsticanjem „gomilanja“ umesto cirkulacije.

Još jedna kritika se odnosi na fiksnu ponudu Bitcoina u ekonomiji koja stalno raste. Tradicionalne valute su inflatorne kako bi pratile rast populacije, ekonomije i produktivnosti. Sa ograničenom ponudom, Bitcoin ne može da raste u skladu sa ekonomskim razvojem, što bi u teoriji moglo izazvati probleme sa likvidnošću u ekonomiji zasnovanoj na Bitcoinu. Ipak, kako ideja nije da Bitcoin bude jedino sredstvo plaćanja, strah od takvog scenarija je neutemeljen, budući da ekosistem u kojem funkcioniše koegzistira sa nizom drugih platnih sistemna koji su na raspolaganju širom svijeta.

Eliminiše problem dvostrukog trošenja

U svijetu novca postoji veliki problem koji se naziva „dvostruko trošenje“. Zamislite da možete potrošiti iste eure dvaput – platite jedan proizvod ili uslugu, a zatim, nekako, uspijete da ga ponovo potrošite na nešto drugo. U fizičkom svijetu ovo nije problem, ali u računovodstvenom jeste. Ako kao fizičku valutu u gotovini platite nešto, ta količina novca odlazi iz vašeg novčanika, ali u bankovnim transakcijama stvari funkcionišu drugačije.

Da bi se osiguralo da Bitcoin ne može biti kopiran ili potrošen dvaput, koristi se tehnologija zvana blockchain. Nakamotov Bijeli papir još nije pomenuo taj izraz, jer mu je naziv dat nekoliko dana kasnije, no umjesto toga, opisao je koncept „lanca blokova“, postavljajući sistem za evidentiranje transakcija u blokovima koji su međusobno povezani. Ovaj koncept je kasnije postao poznat kao blockchain, termin koji je nastao nakon izdavanja Bitcoina dok su ljudi pokušavali da imenuju osnovnu tehnologiju. Fokus Bijelog papira bio je na tome kako Bitcoin može bezbjedno pratiti i potvrđivati transakcije, koristeći ovaj povezani lanac blokova kao neku vrstu digitalne knjige.

Pristup iz Bijelog papira uveo je revolucionarnu ideju – zajedničku, otpornu na manipulacije evidenciju koja se nije oslanjala na centralnu vlast za ažuriranje ili verifikaciju. Ovaj sistem povezanih blokova (ono što sada nazivamo blockchain) postao je osnova Bitcoina i, kasnije, bezbroj drugih primjena u finansijama, tehnologiji i brojnim drugim oblastima.

Ova baza je poput ogromne digitalne knjige, ili evidencije, u kojoj je svaka Bitcoin transakcija (prenosa novca od jednog do drugog korisnika) zabilježena. Ono što ovu digitalnu evidenciju čini posebnom jeste to što nije smještena na jednom mjestu, niti je pod kontrolom jedne osobe ili institucije – ona je u potpunosti decentralizovana, što znači da se kopije ove knjige čuvaju na hiljadama računara širom svijeta, a svi oni moraju da se saglase oko toga koje transakcije su validne.

Svaki put kada neko pošalje Bitcoin drugoj osobi, ova transakcija se dodaje u blockchain. Da bi se dodala, grupa računara (nazvana „rudari“) mora da verifikuje da je ova transakcija stvarna, što znači da Bitcoin koji se troši već nije korišćen drugdje. Ovi rudari rade zajedno, koristeći složene matematičke operacije, kako bi potvrdili transakcije. Kada se verifikuje, transakcija se dodaje u blockchain, a cijela mreža se ažurira kako bi prepoznala ovu transakciju kao legitimnu. Ovaj proces osigurava da nijedan Bitcoin ne može biti potrošen dvaput, rješavajući problem dvostrukog trošenja.

Peer-to-Peer transakcije bez posrednika

Još jedan veliki razlog zašto je Bitcoin važan je taj što omogućava ljudima da šalju novac direktno jedni drugima bez potrebe za posrednikom. Recimo da želite da pošaljete novac prijatelju koji živi u drugoj zemlji. Obično biste otišli u svoju banku, koja bi se povezala s drugom bankom u toj zemlji, što može trajati danima i uključivati različite naknade.

Međutim, Bitcoin je omogućio da se direktno pošalju sredstva, bez obzira na to gdje se nalazite u svijetu. Pošto je u pitanju peer-to-peer (P2P) način razmjene, nema potrebe za posrednikom da upravlja transakcijom. To može učiniti transakcije bržim i ponekad jeftinijim, posebno kada se sredstva šalju međunarodno. Ova P2P struktura je jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi se na ovaj oblik imovine gleda kao na alternativu složenim transakcijama, posebno važnim za društva i sredine u kojima je dostupnost finansijskih usluga niska.

Transparentnost i sigurnost

U svijetu tradicionalnog bankarstva, ljudi se oslanjaju na banke koje drže novac sigurnim i omogućavaju da transakcije budu poštene i sigurne. Međutim, s Bitcoinom, povjerenje nije smešteno u centralnu banku ili kompaniju, već u samu Bitcoin mrežu, koju održavaju svi računari koji prate blockchain. Pošto je blockchain javan i može ga provjeriti bilo ko, on je veoma transparentan. Svaka transakcija koja je ikada obavljena Bitcoinom zabilježena je u ovoj javnoj knjizi, tako da ako neko pokuša da prevari sistem, to bi bilo očigledno svima.

Transparentnost Bitcoina takođe ga čini veoma sigurnim. Pošto svi u mreži imaju kopiju blockchaina, bilo bi gotovo nemoguće da jedna osoba ili čak grupa ljudi izmijeni ili preuzme kontrolu nad njim. Da biste promijenili blockchain, morali biste kontrolisati više od polovine svih računara širom svijeta u Bitcoin mreži, što je izuzetno teško. Ovaj nivo sigurnosti, u kombinaciji s transparentnošću, pomaže ljudima da se osjećaju sigurno koristeći Bitcoin.

Značaj za razvoj finansija

Tokom godina, Bitcoin je postao više od eksperimenta u digitalnom novcu. Inspirisao je hiljade drugih kreatora latnih rješenja i pokrenuo važne razgovore o budućnosti novca, povjerenja i tehnologije. Kako sve više ljudi počinje da preispituje kako tradicionalne banke funkcionišu i traži nove načine za upravljanje svojim finansijama, Bitcoin ostaje snažna opcija ne samo u smislu alternative, već mogućnosti povezivanja njegove funkcionalnosti sa onim što već postoji u finansijskoj tehnologiji. Njegov značaj je u tome što predstavlja potpuno novi način razmišljanja o novcu i njegovom korišćenju i što rješava neke od ključnih problema koji su karakteristični finansijske sisteme.

Ideja decentralizacije

U mnogim sistemima koje danas koristimo postoji centralna vlast – banka, vlada ili kompanija – koja ima kontrolu i koja donosi pravila, odlučuje ko ima pristup i odobrava aktivnosti, što je prilično spor i skup proces u cjelini. Koncept Bitcoina je drugačiji jer je decentralizovan, a to znači da ne postoji jedna osoba, banka ili organizacija koja donosi odluke, već je to prepušteno mreži koju čine milioni korisničkih uređaja na mreži koji održavaju sistem u funkciji.

Pored toga, decentralizacija onemogućava cenzurisanje, jer niko ne može da interveniše i blokira nečiji pristup ili transakcije. To čini sistem demokratskijim, omogućavajući ljudima širom svijeta da se pridruže bez traženja dozvole.

Kriptografski dokazi – vjerovanje u matematiku, a ne u ljude

Kada nešto kupite koristeći Bitcoin, ne morate se oslanjati na posrednika da verifikuje vašu transakciju. Umjesto toga, Bitcoin koristi nešto što se naziva „kriptografskim dokazom. Kriptografski dokazi su poput digitalnog ključa i brave koji čuvaju informacije sigurnima, jer se oslanjaju na složenu matematiku koja osigurava da se samo validne transakcije dodaju u blockchain, onemogućavajući falsifikovanje ili prevaru.

Kriptografski dokazi funkcionišu tako što kreiraju heš (hash) – dug i jedinstven broj, za svaki blok transakcija. Svaki heš je povezan s prethodnim, što pomaže u obezbjeđivanju cijelog lanca. Matematika iza ovog procesa je toliko složena da bi zahtijevala ogromnu računarsku moć kada bi i pokušala da je razbije. Koristeći kriptografske dokaze, Bitcoin ne zahtijeva povjerenje u ljude, već se umjesto toga, oslanja na neprobojne matematičke algoritme da osigura svaku transakciju.

Proof of Work – digitalna zagonetka koja štiti Bitcoin

Bitcoinova mreža je osigurana procesom koji se naziva Proof of Work (dokaz o radu), koji je najjednostavnije razumjeti ako ga zamislite kao izazovnu zagonetku koju računari, poznati kao „rudari“, moraju da riješe da bi dodali novi blok u blockchain. Prvi računar koji riješi zagonetku dobija priliku da doda blok i dobija nagradu u bitcoinima. Ova zagonetka je izuzetno složena i zahtijeva od rudara da koristi veliku količinu mnogo računarske snage, što je skupo u smislu vremena i energije.

U tom smislu Proof of Work čuva mrežu sigurnom, jer kad bi neko pokušao da prevari sistem ponovnim pisanjem blockchaina, morao ponovo da uradi svako izračunavanja dokaza o radu za svaki blok koji želi da izmijeni, što je praktično nemoguće. Na ovaj način Bitcoin kreira mrežni sistem u kojem je prevara previše skupa i previše složena da bi se bilo kome isplatila.

Šesnaest godina kasnije...

Bitcoin je za ovo vrijeme postao mnogo više od digitalne valute – on je simbol finansijske nezavisnosti i pokretačka snaga nove finansijske tehnologije i ekonomskih koncepata. Pokrenuo je diskusije o budućnosti novca, a inspirisao je brojne pružaoce platnih usluga, uključujući brojne banke širom svijeta i FinTech kompanije, da unapređuju poslovni model.

Zbog količine koja je u opticaju njegova upotreba kao valute ostaje ograničena u poređenju s tradicionalnim novcem, dok njegova cijena nastavlja da fluktuira u zavisnosti od tržišnih okolnosti. U tom smislu uticaj Bitcoina na finansije, tehnologiju i društvo u cjelini već je dubok, navodeći promišljenije i kreativnije istraživanje kako se vrednostima može upravljati i razmenjivati u savremenom svijetu, podstičući značaj decentralizacije i svijest o zaštiti podataka.

Iako često predstavljan kao sredstvo za „brzo bogaćenje“ ili sresdstvo za obavljanje anonimnih transakcija, motivi za njegovo kreiranje, kao i njegova uloga u finansijskom i tehnološkom svijetu potpuno se razlikuju od toga. Bitcoin je prva, najstarija, najvrednija i – u najširem smislu – po svim parametrima jedina prava, potpuno decenztralizovana kriptovaluta koja je transformisala način na koji razmišljamo o novcu, povjerenju i bezbednosti u digitalnoj eri.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:22:19
Originalan tekst na linkedin.com

12.04.2024 / Autor: Aleksandar Matanović

60/40 portfolio je dugo važio za idealan izbor nekome ko ima umerenu sklonost ka riziku, a nema vremena da prati berzu. Dakle, ubaciš 60% u akcije, 40% u obveznice i pustiš vreme da radi svoje.

Malo sam se igrao sa brojkama i računao šta bi bilo da je neko u taj portfolio ubacio malo Bitkoina. Period koji je obrađen je januar 2014 - januar 2024. Ovde napominjem da nikako nisam radio "cherry picking", to jest nisam birao period u kome se Bitkoin pokazao u najboljem mogućem svetlu. Maltene sam uradio suprotno. Da sam izabrao bilo koji januar pre 2014-te, prinosi na BTC bi bili neuporedivo veći. Čak i da sam izabrao januar 2015-te ili 2016-te, takođe bi prinosi bili veći jer je cena tada bila niža nego u januaru 2014-te. Izbor datuma je bio posledica želje da zaokružim jednu celu deceniju, period nakon kojeg su strpljivi investitori nagrađeni time što ne plaćaju porez na kapitalnu dobit.

Obradio sam 3 realna scenarija:
1. Klasičan 60/40 portfolio. Na uloženih $10.000 u januaru 2014. godine, 10 godina kasnije bismo imali tačno $17.434. Prosečan godišnji prinos je 5,72%.
2. 99% uloženo u 60/40 portfolio, 1% uloženo u Bitkoin. Na uloženih $10.000, imali bismo $22.505 ili 8,45% godišnje. Samo 1% u BTC, a skoro 3% veći godišnji prinos. (narandžasta linija)
3. 90% uloženo u 60/40 portfolio, 10% uloženo u Bitkoin. Sad već postaje zabavno... od $10.000 do $68.145, što bi bilo 21,16% godišnje - jače od proseka Vorena Bafeta. (zelena linija)
Uzeo sam u obzir i rizike i zamislio da je u ovom periodu cena Bitkoina polako padala i na kraju pala na 0. Dakle naredna 2 scenarija su hipotetička.
1. 99% uloženo u 60/40 portfolio, 1% uloženo u Bitkoin, Bitkoin propao. Investirano $10.000, dobijeno $17.259 ili 5.61% godišnje. Minimalni gubitak u odnosu na čist 60/40 portfolio iz prvog scenarija. Zbog toga se na grafiku vide 4 linije iako ih ima 5, toliko je mala razlika.
2. 90% uloženo u 60/40 portfolio, 10% uloženo u Bitkoin, Bitkoin propao. Investirano $10.000, dobijeno $15.690 ili 4.61% godišnje. To je ona donja. ljubičasta linija na grafikonu. Nije neki prinos, ali nije ni katastrofa.
Mogao sam da idem i sa preko 10%, naravno završili bismo na preko $100.000. Međutim, hteo sam da budem konzervativan i stvari gledam iz ugla investitora koji ipak ima nešto manji apetit ka riziku i nedovljno poznaje Bitkoin. Mogao sam i da uzmem drugačiji period. Na primer, za jan 2012 - jan 2022 bi narandžasta linija završila na preko milion dolara, a zelena na preko 10 miliona. Da, nije greška u računici... zaista biste za 10 godina, počev od januara 2012-te imali preko milion dolara da ste uložili ukupno $10.000, 99% u akcije i obveznice, a 1% u Bitkoin. Sa 90% u akcijama i obveznicama i 10% u Bitkoinu, već ste na 8 cifara.

Istorijske performanse nisu garancija budućih prinosa. Investiranje u Bitkoin je rizično. Ignorisanje Bitkoina je rizično. Svako bira svoj rizik. Ovo nije investicioni savet, ovo je prijateljski savet.
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:21:00

Originalni tekst na ecd.rs

13.06.2023. / Autor: Igor Mirković

Ograničena količina Bitcoina:

Ukupno: 21 milion BTC

Trenutno izrudareno: 19.400.050 BTC

Preostalo za rudarenje: 1.599.950 BTC

Dnevno se izrudari: 900 BTC

Da li je 21 milion Bitcoina dovoljno?

Da li znate koliko je milionera u svetu? Oko 56 miliona milionera, odnosno 1.1% populacije. Ako podelimo 21 milion Bitcoin-a na 56 miliona milionera dobijamo 0.375 BTC po svakom milioneru.

Ograničena zaliha Bitcoina i broj milionera su sami dovoljni da lansiraju cenu, jer bi posedovanje jednog celog Bitcoin-a moglo da postane status moći milionera u budućnosti.

Verovatno bi se oni nekako i dogovorili na ravnopravnu raspodelu da u svetu nema preko 2.000 milijardera, kojima ni 1, a kamoli 0.39 BTC nisu dovoljni za smislenu investiciju.

Zašto kompanije kupuju Bitcoin?

Jedan od faktora koji ovu računicu čini još diskutabilnijom su Bitcoin-i koji su zauvek nestali i zaboravljeni na novčanicima. Nezahvalno je tvrditi koliko je Bitcoin-a „izgubljeno“, ali postoje i istraživanja koja pokazuju da to uopšte nije mali deo celokupne ponude. Kreator Bitcoin-a Satoši odmah je u startu pretpostavio da ovako nešto može da se desi i na ovu okrutnu prirodnu selekciju dao je logičan komentar da će, u slučaju ako neko izgubi pristup svojim Bitcoin-ima, coini koje ima ostatak zajednice samim tim vredeti više.

Kako bismo shvatili zašto je ograničena zaliha izuzetno važna, vratićemo se na staro dobro poređenje zlata i Bitcoin-a. Bitcoin i zlato imaju mnogo sličnosti ali i jednu ključnu razliku. Bitcoin nazivaju digitalnim zlatom, nekada čak i drugom, unapređenom verzijom zlata (Zlato 2.0).

I zlato i Bitcoin:

Imaju fiksnu i ograničenu zalihu. Za BTC se zna koliko ga ima, a za zlato se zna da je ograničeno i da ga nema mnogo. Ne mogu biti lažirani i napravljeni veštački.

Najveća razlika između ova dva čuvara vrednosti je što je zlato u fizičkom obliku, a BTC je isključivo digitalan. Digitalne karakteristike Bitcoin-u daju brojne prednosti u odnosu na zlato: Lako je deljiv na sitnije delove, lako se šalje svuda u svetu, lako se čuva, transportuje i potpuno je transparentan.

Magija od 21 miliona

Ponuda i tražnja… dva jednostavna koncepta, a opet dovoljno sveobuhvatna da definišu i utiču na sve. Kada se spoje, kreiraju apstraktnu pojavu koja se zove vrednost.

Koliko nečega ima i koliko je traženo? Odrednica je za plate radnih mesta, cene imovine, roba, usluga, dobra i gde god želimo da pripišemo neku vrednost možemo početi od tog osnova.

Od samog nastanka čoveka, sve na svetu je imalo percipiranu neograničenu zalihu. Od životinja, zemlje, zlata, vode, nafte. Ljudi su bukvalno konzumirali počevši od pećinskog čoveka pa do danas kao da nema ograničenja ni u čemu.

U stanju smo da konzumiramo i trošimo resurse dok ne nestanu zauvek sa zemlje, samo pogledajte životinje, biljke i sirovine koje su nestale ili su veoma ugrožene zbog uticaja ljudskih „potreba“. Smislili smo čak i šta ćemo kada odrećene sirovine ili životinje nestanu. Napravićemo DNK klonove, sintetičke proizvode, imitaciju koja će nam služiti za naše lične potrebe. Što su zalihe manje i manje, cene su veće ali i želja… potreba za konzumacijom nema cenu.

Šta to znači u slučaju Bitcoin-a? Kao što znamo, Bitcoin je bio prva imovina koja je zaista ograničena, na 21 milion coina, to je sve što će ikada biti stvoreno, a ljudi ne mogu da ga kloniraju, doštampaju, veštački naprave, lažiraju ili slično.

Ograničenost Bitcoin-a se kosi sa svim ljudskim potrošačkim navikama. Uvek postoji način da dobijete više, osim u slučaju Bitcoin-a.

Ova činjenica ograničenosti zaliha je poremetila definiciju ekonomske vrednosti za Bitcoin. To je razlog zašto je on došao do vrednosti od preko 20 hiljada dolara za nešto više od 10 godina. To je jedan od najvećih skokova vrednosti u istoriji čovečanstva i po mišljenju mnogih, samo početak.

Zašto je ograničenje od 21 miliona koje zagovornici ističu toliko važno, koliko je trenutno Bitcoin-a na tržištu i koji je proces koji stvara nove coine odnosno kada će i poslednji BTC biti dostupan?

Bitcoin se često smatra novom vrstom novca koji rešava nedostatke i nudi poboljšanja postojećeg monetarnog sistema. Jedno od tih poboljšanja je fiksna zaliha – 21 milion Bitcoin-a i kodirana logika, koja se ne može menjati, o tome kako će se Bitcoin-i stvarati i po kom principu distribuirati dok se ne postigne ta cifra što se očekuje oko 2150. godine.

Postoje dva elementa fiksne zalihe koji su bitni za razumevanje: Zašto je fiksna zaliha bitna karakteristika za novac i koji sistem Bitcoin koristi kako bi je garantovao.

Odnos ograničene zalihe i vrednosti

Prvi oblici novca pojavili su se nezavisno u različitim kulturama i predstavljali su ključno rešenje i prelazak sa tadašnje trampe. Različite vrste stvari isprobane su kao oblik novca – kokosovi orasi, stoka, ječam, so, biseri, školjke – pre nego što su se zlato i srebro utemeljili kao najefikasniji.

Razlog zbog kojeg su plemeniti metali postali standard za novac bilo je ispunjavanje ključnih karakteristika kako bi novac bio efikasan kao sredstvo razmene:

Prenosiv – Lak za nošenje Izdržljiv – Neće fizički propasti Deljiv – Može se podeliti na manje jednake delove Zamenljiv – Svaka deo je zamenljiv za bilo koju drugu stvar Prepoznatljiv – Očigledno je šta je Oskudan – nema ga u izobilju niti ga je lako nabaviti

Od šest magičnih stvari koje čine novac korisnim za razmenu, poslednja je daleko najvažnija (isto tako je u slučaju novca kao načina očuvanja vrednosti – skladišta vrednosti).

Zamislite sa kakvim problemima bismo se suočavali da je so ostala dominantan oblik novca.

Zlato ispunjava uslov oskudnosti i većinu od ostalih pet, ali je njegova mana izuzetno tešak transport.

Kada je Satoši Nakamoto krenuo sa stvaranjem novog oblika internet novca, on/ona/oni su morali da pronađu način da stvore neku vrstu digitalnog zlata, ali sa isprogramiranom distribucijom odnosno ukupnom ponudom, što je bilo mnogo teže realizovati i napraviti nego što zvuči.

Isprogramirana zaliha

Ako razmislite o najpoznatijim digitalnim formatima- jpeg slikama, Google dokumentima, mp3 datotekama – svi oni mogu da se kopiraju prilično lako. Bitcoin ne može, jer to nije datoteka koja se nalazi na vašem telefonu ili laptopu, već postoji u obliku zapisa koji je povezan sa adresom – mestom na bitcoin blokčejnu– koji možete zamisliti kao broj bankovnog računa.

Ako imate pristup bitcoin adresi i neka sredstva u Bitcoin-u na njoj, možete ga iskoristiti. Dakle, Bitcoin blokčejn kao monetarni sistem je kuća svih bitkoina koji su u opticaju, drugim rečima, ukupne ponude Bitkoina.

Sledeće logično pitanje je kako se kontroliše i održava bitkoin mreža? Česta zabluda koja postoji zbog tradicionalnih finansijskih sistema je da ko god to kontroliše može stvoriti onoliko BTC-a koliko želi? Možda, ako bi to kontrolisala jedna osoba, sigurno bi bila u iskušenju… tako u stvari funkcioniše postojeći novac centralnih banaka.

Kako nastaju Bitkoini?

Jedan od najmagičnijih mehanizama Bitcoin sistema je način na koji se stvaraju novi Bitcoin-i kroz proces koji se zove rudarenje. To je prilično složen proces, tako da ko želi da istraži i kopa dublje može se informiše na našem blogu u sekciji rudarenje.

Bitcoin sistem funkcioniše u skladu sa skupom pravila koji se nazivaju Bitcoin Protokol. Taj skup pravila kaže da će ukupno postojati maksimalno 21 milion, sa fiksnim brojem Bitcoin-a koji se kreira svakih 10 minuta kao nagrada za rudare koji obrađuju nove transakcije u bloku podataka. Blokovi podataka su povezani zajedno sa neraskidivim kriptografskim vezama – otuda i termin blokčejn.

Rudarenje kriptovaluta – Kakva su iskustva srpskih rudara?

Prvi blok je iskopan u januaru 2009. godine, kada je nagrada za rudare bila 50 BTC-a. Tako je 50 novih koina puštano u promet svakih 10 minuta.

Protokol o Bitcoin-u je programiran da kada se stvori 210.000 blokova, nagrada se prepolovi, što se dešava otprilike svake četiri godine i naziva se Bitcoin halving.

Bitcoin je do sada prošao kroz tri halvinga. Umesto da bude inflatoran – sa stalno rastućom ponudom – koja narušava vrednost, Bitcoin je deflatoran jer raste uz opadajuću maržu, koja će na kraju dostići nulu kada se dostigne količina od distribuiranih 21 milion BTC-a.

Zašto baš 21 milion?

Neka jednostavna matematika ukazuje na to da je Satoši možda imao mnogo veću viziju o bitkoinu – što bolje objašnjava zašto je izabran maksimalni iznos od 21 milion.

U vreme stvaranja Bitcoin-a, celokupna svetska ponuda novca iznosila je približno 21 hiljadu milijardi dolara. Ova cifra, poznata kao M1 novčana masa, sastoji se od ukupne vrednosti celokupnog fizičkog novca na svetu, uključujući gotovinu, kovanice, čekove i još mnogo toga.

Ako bi Bitcoin narastao i postao jedinstvena svetska valuta — zamenjujući sve one od kojih se sastoji M1 cifra — onda bi svaki BTC vredeo milion dolara. Pošto u svakom Bitcoin-u ima 100 miliona satošija, to bi postavilo vrednost svakog satošija na 0,01 dolara.

Činjenica da su ovi brojevi tako blisko usklađeni bila bi izuzetna slučajnost, ako nije namerno.

Druga verzija

Iako je teorija zamene novčane mase M1 možda najverovatnije obrazloženje zašto je Satoši odabrao 21 milion da bude limit za Bitcoin, postoji još jedno donekle jednostavnije objašnjenje.

Gledajući parametre koji se koriste za kontrolu distribucije Bitcoin-a, postaje jasno da cifra od 21 milion BTC-a omogućava mreži da osigura da se blokovi rudare u redovnom vremenskom okviru (10 minuta).

Takođe. osigurava da se količina bitkoina koji se isplaćuje rudarima kao nagrade za blok vremenom smanjuje, kako se maksimalna ponuda približava granici. Kako se ispostavilo, parametri koje je Satoshi postavio za ovo neizbežno dovode do proizvodnje od maksimalno 21 miliona BTC. Na osnovu ove karakteristike, ukupno 210.000 blokova treba da se rudari u svakom četvorogodišnjem ciklusu, nakon čega se nagrada za blok prepolovi.

U prvom ciklusu je puštano 50 BTC po bloku; ovo je prepolovljeno na 25 BTC po bloku u 2012. godini, zatim ponovo na 12,5 BTC po bloku u 2016. Nakon prepolovljenja u 2020., trenutno je na 6,25 BTC po bloku.

Ako nastavimo videćemo da je zbir nagrada za blok za svaki ciklus jednak 100 (50 + 25 + 6,25 +3,125, itd.). Množenjem ovog broja sa cifrom od 210.000 blokova, dobijate maksimalnu moguću ponudu od 21 milion.

Dakle, da li je zaliha Bitcoin-a filozofski gest ili proizvod nemilosrdne matematičke logike? Samo Satoši Nakamoto zaista zna.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:20:44

Originalni tekst na ecd.rs

02.05.2023. / Autor: Igor Mirković

Bitcoin halving je ključni događaj Bitcoin mreže koji umanjuje nagrade za rudarenje, utiče na trend tržišta, profitabilnost rudara i pokreće inovacije u kripto ekosistemu.

Smanjenje nagrade za rudare utiče i na cenu Bitcoin-a, a veliki investitori i rudarska postrojenja igraju značajnu ulogu u oblikovanju tržišnog odgovora na ovaj događaj.

Predstojeći halving može podstaći investitore i rudare da pored Bitcoin-a istraže ponudu altkoina ali i da potraže isplativija rešenja za rudarenje.

Sta je Bitcoin halving?

Bitcoin halving je proces smanjenja nagrade koju rudari dobijaju za potvrđivanje transakcija na Bitcoin mreži. Ovaj proces se dešava svakih 210.000 blokova, što pada na svake četiri godine.

Kada je Bitcoin prvi put pokrenut 2009. godine, nagrada za izrudaren blok u kome se čuvaju transakcije bila je 50 BTC. Nakon prvog halvinga 2012. godine, nagrada se smanjila na 25 BTC po bloku. Drugi halving se dogodio 2016. godine i nagrada se smanjila na 12,5 BTC po bloku. Treći halving se dogodio u maju 2020. godine i nagrada se smanjila na 6,25 BTC po bloku.

Sledeći halving se očekuje 2024. godine i nagrada će se ponovo smanjiti upola, na 3,125 BTC po bloku.

Smanjenje nagrade za cilj ima smanjenje količine novih Bitcoina koji se stvaraju kako bi se dostigla ograničena ukupna ponuda od 21 milion BTC. Ova dinamika stvaranja novih coina takođe utiče na cenu Bitcoina.

Kada se poslednji Bitcoin izrudari, nagrade po izrudarenom bloku će nestati. To se očekuje oko 2140. godine. Nakon toga, rudari će moći da zarađuju samo kroz naknade za realizaciju transakcija koje korisnici mreže plaćaju.

Bitcoin halving je događaj koji smanjuje broj novih Bitcoina koji se generišu po bloku.

U skladu sa opštim zakonom ekonomije – manja ponuda uz stabilnu tražnju bi trebalo da rezultira višim cenama.

Godinu dana pre dugo očekivanog halvinga, stručnjaci i investitori u kripto industriji pažljivo prate njegov potencijalni uticaj na tržište.

Bitcoin halving je je osnovni deflatorni mehanizam definisan u Bitcoin protokolu. Dizajniran je da smanji nagradu za rudarenje za 50% na svakih 210.000 blokova ili otprilike svake četiri godine. Ovo smanjenje ima dvostruku svrhu.

Jedna je kontrola stope inflacije Bitcoin-a kroz imitaciju oskudice, a druga je garancija predvidljive i sve manje ponude novog BTC-a koji ulazi na tržište.

Ovaj mehanizam ima za cilj da očuva vrednost BTC-a tokom vremena, čineći ga atraktivnim čuvarom vrednosti. Kao rezultat toga, halving je ključna komponenta dugoročne ekonomske održivosti Bitcoin-a.

Istorijski gledano, halving je značajno uticao na cenu Bitcoina zbog smanjene ponude novog BTC-a na tržištu. Na primer, u halving događajima 2012, 2016. i 2020. cena bitcoina je doživela značajan porast u mesecima nakon prepolovljavanja nagrade, zato što su trgovci očekivali šok na strani ponude i povećanu potražnju za oskudnijom imovinom.

Trenutno, nagrada za rudarenje iznosi 6,25 BTC po bloku. Nakon sledećeg halvinga koji se očekuje 2024. godine, nagrada za rudarenje će se smanjiti na 3,125 BTC po bloku.

Kakve je posledice halving uzrokovao u prošlosti?

Stručnjaci predviđaju da bi halving mogao dovesti do značajnih promena u ceni BTC-a, kao što je bio slučaj prethodnog puta. Međutim, faktori kao što su globalni ekonomski uslovi, regulatorni razvoj i strategije institucionalnih investitora mogu uticati na ishod.

Tokom halvinga 2012. cena Bitcoina je porasla sa oko 11 dolara u novembru 2012. na oko 1.100 dolara u novembru 2013. godine, što je značajno povećanje u roku od godinu dana.

Tokom ovog perioda, Bitcoin je još uvek bio relativno nov koncept. A tržište su prvenstveno pokretali mali investitori i rani korisnici koji su predvideli potencijal decentralizovane digitalne valute.

Halving u 2016. doveo je do povećanja cene bitcoina sa oko 650 dolara u julu 2016. na skoro 20.000 dolara u decembru 2017. Taj rast je bilo podstaknut povećanom pažnjom velikih medija i ulaskom institucionalnih investitora.

Ipak, regulatorni razvoji i pokušaji da se nametnu strožija pravila za kripto berze, doprineli su nestabilnosti tržišta.

Halving iz 2020. doveo je do povećanja cene bitcoina sa oko 9.000 dolara u maju 2020. na istorijski maksimum od oko 69.000 dolara u novembru 2021. Halving 2020. okarakterisan je rekordnim institucionalnim interesovanjem, vođenim velikim korporacijama i investicionim fondovima koji su ušli na kripto tržište.

COVID-19 pandemija takođe je odigrala značajnu ulogu u oblikovanju raspoloženja na tržištu. Kako su globalna ekonomska kriza i neviđene fiskalne stimulativne mere izazvale zabrinutost zbog inflacije i slabljenja nacionalnih valuta, potražnja za Bitcoinom je rasla.

Kada je sledeći datum Bitkoin halvinga?

Sledeći datum Bitkoin halvinga je zakazan za blok 840.000 – predviđeno je da će se desiti 20. aprila 2024. u 09:20 UTC.

Na datum Bitkoin halvinga predviđeno je da nagrada za blok padne sa 6,25 bitkoina po bloku na 3,125 bitkoina po bloku.

BTC Halving 2024

Analizirajući istorijske obrasce Bitcoin halvinga, čini se da investitori često akumuliraju Bitcoin uoči halvinga i to upravo nekih godinu dana pre.

To bi značilo, ako pretpostavimo da je najniža cena za ovaj ciklus bila u novembru prošle godine (kada je Bitcoin dostigao minimum od oko 16.000 dolara), trenutno se pripremamo za novi vrh koji bi se desio godinu dana nakon halvinga odnosno dve godine od sada. Ova teorija zasniva se na verovanju da kretanja cena prate sličan obrazac kao prethodnih događaja.

Međutim, važno je znati da ne znači nužno da će doći do povećanja ili stagnacije cene Bitcoina. Kripto tržište je značajno sazrelo od poslednjeg halvinga 2020. godine i sada postoji daleko više kriptovaluta koje su u prvom planu korisnika.

Porast rudarske snage

Predstojeći halving će smanjiti nagrade za rudarenje za 50%, što vrši značajan finansijski pritisak na Bitcoin rudare. Ovo smanjenje nagrada tera rudare da prilagode svoje poslovanje kako bi održali profitabilnost i nastavili da održavaju blokčejn mrežu.

Kao odgovor na smanjene nagrade, rudari mogu izabrati da nadograde svoju opremu, kroz ulaganje u energetski efikasniji i moćniji hardver kako bi optimizovali svoje rudarske operacije. Koristeći najnoviju tehnologiju, rudari mogu smanjiti potrošnju energije ali i operativne troškove.

Međutim, povećani troškovi povezani sa nadogradnjom opreme i poboljšanjem energetske efikasnosti mogu nepogodno uticati na manje rudare. Ovim manjim rudarskim postrojenjima često nedostaju finansijska sredstva da se takmiče sa većim, dobro finansiranim rudarskim fondovima.

Kao rezultat toga, neki manji rudari mogu biti primorani da napuste tržište ili mogu biti primorani da se pripoje većim rudarskim postrojenjima kako bi opstali u trci za nagrade.

Pored toga, uticaj halvinga na rudare može dovesti do promena u rudarskom pejzažu, pri čemu rudari traže lokacije sa nižim troškovima energije ili povoljnijim regulatornim okruženjem. Ovo bi moglo da promeni geografsku sliku rudarskih stanica što dodatno utiče na decentralizaciju mreže.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:20:25

Originalan tekst na ecd.rs

05.04.2022. / Autor: Aleksandar Matanović

Većinu ljudi ka Bitkoinu privuče mogućnost brze zarade. Gledajući istorijsko kretanje cene, deluje im da je bilo izuzetno lako obogatiti se uz odgovarajući tajming kupovine i prodaje. Naravno, u praksi stvari umeju dosta drugačije da izgledaju. Jednom kada se uđe, najjači poriv da se kupuje bude baš kad je cena najviša i euforija na vrhuncu, dok pad cene uglavnom uzrokuje paničnu prodaju baš u najgorem trenutku. Novajlije se tu retko odmah snađu.

Neki posle gubitaka i razočarenja kompletno napuste ceo kripto ekosistem misleći da je problem u tržištu, a ne u njihovoj naivnosti i brzopletosti. Drugi ostanu, pa se ili izvešte u trgovanju ili počnu da rudare ili se zaljube u tehnologiju ili nauče da budu strpljivi ili nađi neki svoj put u ovoj industriji. Ipak, mnogima, neretko i pravim veteranima koji su već godinama tu, prečesto promaknu najbitnije karakteristike Bitkoina.

Zamrzavanje bankovnih računa

Nažalost, ponekad su potrebne teške situacije da bi se prave vrednosti nečega shvatile. Ne kaže se uzalud: „Na muci se poznaju junaci“. U poslednjih mesec-dva svedoci smo događaja za koje smo mislili, ili smo se barem nadali da nisu mogući. Najpre protesti u Kanadi i reakcija „demokratske“ vlasti koja je bila tako oštra, da je se ni najveći diktatori ne bi postideli. Zatim i nešto mnogo gore, a to je rat u Ukrajini.

Ne ulazeći u to ko je za šta kriv, jer dovoljno se njih tom tematikom bavi, činjenica da je su neki Kanađani, Rusi i Ukrajinci praktično preko noći postali odsečeni od finansijskog sistema od kojeg u nekoj meri zavise. U Kanadi je vlada nepodobnima zamrzavala bankovne račune, Rusima su uglavnom spolja „isekli“ mnoge novčane tokove na način da, kao što to obično i biva, najviše trpe građani koji ništa nikome nisu skrivili, a šta tek reći za Ukrajince koji su, bez dileme, najgore prošli.

Prava vrednost Bitkoina

Neki često kažu da Bitkoin nema upotrebnu vrednost i da služi samo za špekulacije. Međutim, u situaciji kada je račun u banci zamrznut zbog učešća u protestima, nije loše imati neku vrednost koju je nemoguće zamrznuti, a vrlo lako se može unovčiti po potrebi. Kada više ne rade PayPal, VISA, MasterCard, SWIFT… a imate poslovnog partnera koji treba nešto da vam uplati ili rođaka koji treba da vam pošalje novac, dosta je koristan novac koji niko ne može da zaustavi i za čije korišćenje ničija dozvola nije potrebna Na kraju, ako padaju bombe i treba da bežite glavom bez obzira, imati imovinu koja je u digitalnom obliku i koja ide svuda sa vama, a ne mora da se nosi, je zlata vredno. Ili možda bolje reći „digitalnog zlata (kako neki zovu Bitkoin) vredno“.

Najbitnije karakteristika Bitkoina mnogima promiču, jer srećom mnogi nisu bili u situaciji da im te njegove karakteristike budu bitne. Te karakteristike su neotuđivost, dostupnost i otpornost na sve vrste cenzure.

Nikada u istoriji nismo imali mogućnost da novac ili neku drugu vrednost sa par klikova prenesemo na drugi kraj sveta, a da ne moramo nikoga da pitamo za dozvolu da to uradimo. I dok god standardni kanali rade, teško razumemo pravu vrednost koju ta mogućnost pruža.

„Problem je što je cena mnogo volatilna, pa je zato neupotrebljiv za bilo šta ozbiljno“, često se može čuti. Da, problem je dok ne dođete u situaciju da možete sa sobom poneti nešto ili ništa. Problem je dok niste suočeni sa izborom da novac pošaljete tako ili nikako. Onda par procenata promene cene na dnevnom nivou ne znači ništa jer rešavate problem koji nikako drugačije ne možete rešiti. I postaje nebitno da li ste ga kupili u savršenom trenutku ili ste možda mogli i bolje da prođete.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:19:48

Originalni tekst na ecd.rs

25.08.2020 / Autor: Marko Matanović

Istorija rudarenja bitkoina počinje ne toliko davne 2009. godine nastankom Bitkoin-a, odnosno od nastanka blokčejna kao tehnologije. U Satošijevom whitepaper-u spominje se pojam Proof-of-Work (PoW). U ovom sada već istorijskom dokumentu koji objašnjava funkcionisanje Bitkoin-a navodi se da će se Proof-of-Work sistem koristiti za validaciju blokova u Bitkoin blokčejnu (procesuiranje transakcija), a da bi blok bio “potvrđen” potrebno je da se izdvoji određena procesorska snaga. U suštini Proof-of-Work obezbeđuje sigurnost blokčejna tako što zahteva od korisnika da uloži odredjenu količinu rada kako bi bio nagradjen i omogućava dodavanje novih validnih transakcija u blok.

Da bismo poslali transakciju na Bitkoin mreži potrebno je da platimo određeni transaction fee, tj. naknadu za obradu i potvrđivanje same transakcije. Upravo ovaj transaction fee se distribuira rudarima kao podsticaj da rade svoj posao u najboljem interesu i po utvrđenim pravilima sistema, odnosno da koriste svoj hardver radi potvrđivanja (naših) transakcija na mreži. Transakcije sa većim izdvojenim transaction fee-jem će biti brže potvrđene na mreži jer će baš ta transakcija rudarima biti isplativija za potvrđivanje. Osim ove vrste transakcija rudari dobijaju i određenu nagradu za svaki potvrđeni blok.

Trenutni block reward je 6.25 BTC-a po potvrđenom bloku. Ovaj iznos se deli među svim rudarima na mreži proporcionalno njihovom učinku, što znači da što je više rudara na mreži to je njihova pojedinačna nagrada manja jer je veća konkurencija. Sem toga što se nagrada smanjuje sa većom konkurencijom povećava se i težina rudarenja. Nagrada za Bitkoin se smanjuje na određenom broju izrudarenih blokova i svaki put je nova nagrada dva puta manja od prethodne. Ovo je u kripto zajednici poznatije kao “Bitcoin halving” koji se odigrava otprilike na svake četiri godine, sa ciljem da svaki put upola umanji inflaciju samog bitkoina kako bi održao/povećao svoju vrednost.

Cene Bitkoina i nagrade po bloku

Istorija rudarenja bitkoina se može podeliti u nekoliko era koje prate razvoj kripto industrije kao celine. Ove ere se razlikuju po hardveru koji se koristio za rudarenja. Ukoliko se pitate zašto je uopšte bilo potrebno menjati, odnosno pojačavati hardver koji se koristi – razlog je povećanje težine kopanja usled popularizacije kriptovaluta i rudarenja kriptovaluta tokom vremena. Svake godine bio je potreban sve jači i bolji hardver kako bi se rudarenje isplatilo, prvenstveno jer je konkurencija (bila) sve veća, i samim tim više učesnika deli nagradu koja je posledično manja. To uglavnom znači da nam treba jači hardver kako bismo, kao rudari, uradili što veći deo posla na validaciji svakog bloka i maksimalno povećali nagradu koja sledi.

Istorija rudarenja bitkoina uopšteno se može podeliti na nekoliko celina: – Era procesora (2009 – 2010) – Era grafičkih kartica (2010 – 2011) – Era FPGA kartica (2011 – 2013) – Era ASIC uređaja (2013 – 2020)

Era procesora (2009 – 2010)

Ovo je početna era rudarenja koju karateriše korišćenje procesora koji se mogu naći u bilo kom laptopu ili desktop računaru. Prvobitna Satošijeva ideja je bila da svako na mreži koristi svoj procesor za rudarenje. Na početku ove ere rudarenje je pre svega bio veoma neobičan hobi. Satoši je želeo na taj način da bolje osigura stabilnost i sigurnost mreže. Prvi bitkoini koji su bili iskopani, bili su iskopani upravo pomoću procesora. Korišćen je sličan program kao program za mrežno otključavanje Nokia telefona zbog sličnog principa korišćenja SHA-256 funkcije za enkripciju. Svako ko je želeo je mogao da rudari bitkoin uz pomoć svog laptopa ili desktop računara.

Kako se sve više rudara priključivalo na mrežu i kako je postalo moguće zameniti prve bitkoine za fiat novac, javio se interesantan problem – procesori koji su u to vreme imali bolje performanse su mogli da izrudare više bitkoina, što ujedno znači da su bili profitabilniji. Sve više rudara je koristilo procesore jačih performansi što je rezultovalo povećanjem težine kopanja. Povećanje težine kopanja je značilo da su procesori slabijih performansi postali još manje isplativi, odnosno da će dobiti proporcionalno manje bitkoina. Ljudi koji su u ovo vreme rudarili na Bitkoin mreži su mogli na mesečnom nivou da zarade i više hiljada bitkoina u zavisnosti od tipa i broja procesora koji su koristili.

Naravno, tada je cena bitkoina bila višestruko manja nego što je sada. Bez obzira na malu cenu, određeni ljudi su uvideli potencijal u rudarenju i krenuli su sa nabavkom sve boljih i boljih procesora. Cilj je bio što isplativije rudarenje bitkoina sa što manjim ulaganjima. Na ovaj način smo dobili prve rudare i potpuno funkcionalnu Bitkoin mrežu.

AMD Phenom II procesor iz 2008. godine

Era grafičkih kartica (2010 – 2011)

Kako je potražnja za bitkoinom porasla, a on dostigao cenu od 10 centi u oktobru 2010. godine, pojavili su se prvi rudari koji su koristili grafičke kartice (GPU) za rudarenje umesto procesora. Pojedinci su otkrili da je ovaj način rudarenja mnogo efikasniji od rudarenja procesorom, a vest se brzo raširila. Za relativno kratko vreme težina kopanja je toliko porasla da se uopšte nije isplatilo kopati procesorom. Računari sa dobrom diskretnom grafičkom karticom koja se može koristiti za igranje video igara su ubrzo postale mašine za zaradu nove vrste digitalnog novca.

Tada je u svetu računarstva bila popularna opcija korišćenja dve grafičke kartice za bolje performanse u video igrama i programima koji su bili veoma zahtevni (npr. video produkcija ili 3D modelovanje), tako da je već postojala potrebna infrastruktura za rudarenje sa više grafičkih kartica. Što više grafičkih kartica u računaru to je zarada bila bolja. Ubrzo su se pojavili miningrig-ovi (računari specijalizovani za rudarenje) koji su imali od 4 do 8 grafičkih kartica. U početku ovo su bile po izgledu jako amaterski sklopljene mašine, ali su kasnije poprimile poseban i donekle standardizovan oblik.

Primer izgleda prvih mining rig-ova

Era FPGA kartica (2011 – 2013)

FPGA je skraćeno od field-programmable gate array. Konkretan hardver je dizajniran tako da korisnik može naknadno da ga prilagodi za određeni zadatak. Karakteristika ovih uređaja je brzo izvršavanje konkretne vrste zadataka koje može biti i do dva puta efikasnije od izvršavanja istog zadatka pomoću grafičke kartice. Ovaj potencijal zaintrigirao je rudare tog doba i sredinom 2011. godine otpočelo je korišćenje ovog hardvera za potrebe rudarenja. Obzirom na to da FPGA uređaji nisu toliko jednostavni za korišćenje za razliku od grafičkih kartica i procesora, u početku nije bilo puno ljudi koji su rudarili pomoću ovih uređaja. Kako je softver za rudarenje uz pomoć FPGA uređaja postajao sve dostupniji, rastao je i broj ljudi koji su na ovaj način zarađivali svoje bitkoine.

Naravno, velika efikasnost ovih uređaja i činjenica da daju dva puta bolje rezultate od grafičkih kartica samo je dodatno doprinela povećanju težine kopanja bitkoina, ali nisu FPGA uređaji doveli do toga da GPU rudarenje postane istorija rudarenja bitkoina. Do toga su doveli ASIC uređaji koji su stupili na scenu 2013. godine.

FPGA uređaj

Era ASIC uređaja (2013 – 2020)

ASIC uređaji su se prvi put pojavili 2013. godine i potpuno su preuzeli scenu rudarenja. Naime, ASIC je skraćeno od application-specific integrated circuit što znači da su ASIC uređaji posebno pravljeni za rešavanje jedne vrste zadatka. Mana ovog pristupa je to što se ASIC uređaji ne mogu koristiti ni za šta drugo osim za rudarenje uz pomoć određenog algoritma. Prednosti ovih uređaja su višestruko bolje performanse i veoma laka instalacija. Nije bilo potrebno razumeti se u hardver za korišćenje ASIC uređaja. Rudari bi samo naručili ove mašine i uključili ih. Odjednom svako je mogao da rudari na Bitkoin mreži uz minimalan trud. To je rezultiralo povećanjem težine kopanja do te mere da su svi prethodno navedeni načini rudarenja postali (skoro) potpuno neisplativi za kopanje bitkoina.

Istorija rudarenja bitkoina pamti nekoliko firmi koje su se bavile prozvodnjom ASIC uređaja među kojima je i današnji gigant Bitmain. Trka za najboljim ASIC uređajem je dovela do gašenja velikog broja firmi jer su samo firme sa kompetentim proizvodom mogle da opstanu na tržištu. Što je veći broj određenog modela bio proizveden, to su troškovi njegove proizvodnje bili manji, tako da manje firme nisu imale puno šanse da opstanu kao ozbiljni konkurenti u ponudi uređaja rudarima.

Prvi ASIC-i su bili u obliku USB uređaja. Bili su bez ventilatora, bez buke i uz minimalnu potrošnju struje. Rudari su ubrzo krenuli da prave prve farme za rudarenje uz pomoć ovih malih uređaja – nekoliko desetina njih povezanih na isti računar uz pomoć USB hub-ova davali su maksimalne performanse. Sa porastom težine kopanja, sve bolji i bolji ASIC-i su zauzimali svoja mesta u garažama i skladištima rudara dok su stari bili prodavani po znatno manjim cenama.

Prve ASIC farme

ASIC uređaji su se razvijali kako je potreba za sve jačim mašinama rasla. Ova era i dalje traje, a ASIC uređaji danas pružaju nekoliko hiljada puta bolje performanse od prvih procesora koji su bili korišćeni 2009. godine. Nove generacije ASIC-a su uvek veoma isplative, ali treba uzeti u obzir i veoma veliku cenu novih ASIC uređaja kao i činjenicu da novi modeli izlaze na svakih nekoliko meseci što smanjuje profitabilnost starih modela.

Izgled današnjeg ASIC uređaja

Ovi uređaji će ostati dominantni na sceni Bitkoin rudarenja i nema naznaka da će se to promeniti u skorije vreme. U sledećem blogu o rudarenju bitkoina i kriptovaluta uopšte ćemo proći kroz način(e) za postavljanje rig-a za rudarenje i trenutno dostupne opcije na domaćem tržištu. Takođe ćemo pokriti određene modele i procene profitabilnosti rudarenja bitkoina u 2020-oj godini.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:19:20

Originalni tekst na linkedin.com

07.12.2016 / Autor: Aleksandar Matanović

Kažu da su svi generali pametni posle bitke. Međutim, pošto sam se i pre „bitke“ pokazao kao dobar general (moj intervju u članku objavljenom 2 meseca pre „bitke“), daću sebi za pravo da pokušam da objasnim šta se desilo i zašto se desilo. Koga mrzi da čita članak, evo ukratko o čemu se radilo: Početkom maja sam bio zamoljen da prokomentarišem kako će prepolovljavanje nagrade za rudare u julu uticati na cenu bitkoina. Rekao sam tada da mislim da će cena do prepolovljavanja (između tačke „A“ i tačke „B“ na grafikonu) rasti, da će posle prepolovljavanja (od tačke „B“ pa na dalje) kratkoročno cena pasti, pa da će nakon toga dugoročno rasti. Upravo tako nešto se i desilo. Ipak, moram da naglasim da cena bitkoina zavisi od mnogih faktora i zaista je teško izolovati uticaj nekog pojedinačnog faktora na cenu, tako da se svaka ovakva analiza mora uzeti sa dosta rezerve.

Ovog jula desilo se nešto što se dešava jednom u 4 godine... a nisu Olimpijske igre ili 29-ti februar. Nagrada za bitkoin rudare se prepolovila i sada iznosi 12.5 bitkoina po bloku (uz to naravno ide i zbir provizija svih transakcija u bloku, ali taj iznos je i dalje bitno manji od 12.5 btc). Mnogi su mislili da će taj događaj vinuti cenu bitkoina u nebesa, verovatno i zbog toga što je nakon prethodnog prepolovljavanja nagrade krenuo rast koji je za manje od godinu dana rezultirao u povećanju cene od preko 10.000%. Ipak, prepolovljanje nagrade nije, barem kratkoročno, donelo očekivani skok cene. Objašnjenje za to se može tražiti u Hipotezi Efikasnog Tržišta.

Hipoteza Efikasnog Tržišta (HET), u svom jačem obliku, tvrdi da se sve javno dostupne informacije o nečemu (u ovom slučaju – o bitkoinu) već ogledaju u ceni tog nečega. Zbog toga, analizom tih javno dostupnih informacija nije moguće „pobediti“ tržište. Možemo diskutovati o tome koliko je tržište bitkoina efikasno i u kojoj meri je ova hipoteza na njega primenjiva, kao i tome koliko je i sama HET valjana, ali meni je početkom maja baš ta hipoteza pomogla da predvidim kretanje cene pre i posle prepolovljavanja.

Da bi cena nečega rasla, mora da postoji povećan broj onih koji to žele da kupe u odnosu na broj onih koji to žele da prodaju. Hajde da na trenutak zamislimo da se prepolovljavanje nagrade dogodilo potpuno neočekivano, to jest da niko nije znao da će se dogoditi. Špekulanti bi brzo shvatili da će se zbog smanjenog tempa generisanja novih bitkoina verovatno poremetiti odnos ponude i potražnje (u korist potražnje) i krenuli bi da kupuju nadajući se da će kasnije prodati po većoj ceni. Nesumljivo, to bi dovelo do rasta cene bitkoina, verovatno naglog.

Međutim, pošto se za prepolovljavanje unapred znalo da će se dogoditi i kada će se dogoditi, po HET ta, javno dostupna, informacija se već reflektovala na cenu pre prepolovljavanja. Prostim jezikom rečeno, pošto su ljudi očekivali rast cene posle prepolovljavanja, oni su mesecima unapred kupovali bitkoine, nadajući se da će da profitiraju posle rasta. Sva ta silna kupovina pred prepolovljavanje je povećela potražnju pa samim tim i cenu bitkoina. Ali, baš zato što su svi pokupovali bitkoine pred prepolovljavanje, kad se prepolovljavanje dogodilo – više nije imao ko da kupuje. A cena ne može da raste dalje ako nema dovoljno potražnje da tu cenu gura na gore. Baš zbog te smanjene potražnje, cena bitkoina je mesecima posle prepolovljavanja stagnirala, čak je imala i jedan ozbiljan pad, zbog BitFinex-a.

Dugoročno, naravno da je logično da prepolovljavanje nagrade ipak donese rast cene. Najpre, tempo generisanja novih bitkoina se smanjuje, a ako potražnja nastavi da raste sličnom brzinom kao i ranije, cena mora da raste. Takođe, prepolovljavanje nagrade je prepolovilo profit rudarima, koji će sada želeti da prodaju bitkoine po višoj ceni da bi zadržali sličan nivo prihoda kao ranije. Videćemo da li je jesenji rast cene upravo početak tog dugoročnog trenda rasta koji sam u članku prognozirao ili samo privremena stvar. Ipak, tu je još dosta drugih faktora, pre svih pitanje kako će bitkoin zajednica odgovoriti na problem skaliranja - što će biti jedna od narednih tema.

Napomena: Ova analiza predstavlja moje lično viđenje situacije. Nisam ekspert za analizu kretanja cene, tako da ovde navedene informacije ne treba uzimati kao relevantne pri eventualnim odlukama o kupovini ili prodaji kriptovaluta.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:19:03

Originalni tekst na ecd.rs

29.04.2020. / Autor: Aleksandar Matanović

U poslednjih par meseci smo naučili da mnoge stvari koje deluju sigurno i nepromenljivo zapravo ne moraju da budu takve. Ove godine nećemo gledati tenis na Vimbldonu, a olimpijske igre su odložene za sledeću godinu. Ipak, i u ovim ludim vremenima postoje stvari za koje možemo biti sigurni da će se dogoditi tačno kada su bile i planirane. Jedna od njih je prepolovljavanje nagrade za rudare bitkoina, poznatije kao „bitcoin halving“ u ovom slučaju u doba korone.

Za one kojima je ova tematika nova, samo par rečenica o halving-u. „Rudari“ su ljudi koji svoj hardver koriste za održavanje bitkoin mreže. Za svaki novi blok transakcija koji se doda u blokčejn, neko od rudara dobije 12.5 BTC, a to se deševa otprilike na svakih 10 minuta. Nakon prepolovljavanja nagrade, rudari će dobijati 6.25 BTC po bloku.

„Bitcoin halving“ je planiran za 11.05., možda bude dan-dva pre ili kasnije, ali neće odstupiti više od toga. To je inače nešto što je predviđeno da se dešava na svake 4 godine, ali se zbog skoro neprekidnog rasta procesorske snage rudara do sada dešavalo u intervalima koji su nešto kraći od 4 godine (prethodno prepolovljavanje nagrade se desilo u julu 2016.).

Pre 4 godine sam pisao na ovu temu kada sam od strane Cointelegraph-a bio zamoljen da prognoziram uticaj halvinga na cenu. Par meseci kasnije sam napisao i članak u kojem sam objasnio kako sam uspeo da pogodim kretanje cene.

Da nema korone, moja prognoza se u principu ne bi razlikovala od prognoze koju sam dao pre 4 godine. Sa koronom, pokazalo se da je teško bilo šta prognozirati. Često sam govorio da bi bitkoin eksplodirao (u pozitivnom smislu) da je postojao 2008. godine tokom ekonomske krize. I dalje to mislim. Međutim, kriza sa kojom se sad suočavamo nije ista kao ona od pre 12 godina. Tada smo imali krah finansijskog sistema koji je ozbiljno uzdrmao čak i najveće svetske banke, samim tim i poverenje u bankarski sistem. Alternativa u vidu kriptovaluta bi u tim okolnostima mnogima bila vrlo zanimljiva. Ipak, sada nemamo krizu finansijskog sistema, barem ne još uvek. Iako mnogi prognoziraju da nas čeka kriza koja će biti ozbiljnija od one iz 2008. godine, mislim da malo ko razmišlja o dugoročnim posledicama u ovom trenutku i o tome koje investicije će dugoročno biti najisplativije.

Dugoročno planiranje je u ovim okolnostima luksuz koji retko ko može sebi da priušti. U situciji kad su ljudi zabrinuti za svoj život i život svojih bližnjih, kad su ostali bez posla ili se plaše da mogu ostati (ili se plaše da li će im biznis preživeti, ako su vlasnici biznisa), verovatno da retko ko razmišlja o tome da li je pametnije investirati u zlato ili digitalno zlato (kako mnogi nazivaju bitkoin) i šta će za 5 ili 10 godina doneti veći profit.

Zbog činjenice da je ceo svet zaokupljen virusom, mislim da će prepolovljavanje nagrade za rudare proći relativno neopaženo, pogotovo u mejnstrim medijima. Od početka krize, cena kriptovaluta se kretala slično kao i indeksi na svetskim berzama, što je čudno, barem gledajući istoriju… mada, u svojoj relativno kratkoj istoriji bitkoin se još nije susreo sa koronom, niti bilo čime sličnim. Kratkoročno, mislim da će na cenu bitkoina mnogo više uticati talasi osećaja panike i optimizma koji će se na globalnom nivou smenjivati kao posledica daljih dešavanja vezano za koronu, nego prepolovljavanje nagrade za rudare ili bilo šta drugo što se dešava unutar same kripto industrije. Zbog toga, ne bih se usudio da dam bilo kakvu procenu kad je u pitanju kratkoročno kretanje cene bitkoina.

Dugoročno gledano, ja sam već oko 8 godina optimista (uz par kratkotrajnih kriza) kad je bitkoin u pitanju i to korona neće promeniti. Kao što sve pandemije prolaze, proći će i korona, pa će svet morati da se suoči sa dugoročnim posledicama svojih kratkoročnih odluka koje su donete i koje će biti donete tokom narednih meseci. Ovde ni na koji način ne želim da te odluke dovodim u pitanje, jer u ovakvim situacijama ne postoje dobra rešenja, samo manje ili više loša. I samo vreme može da pokaže koja su bila kakva. Ipak, koliko god neke odluke bile opravdane ili iznuđene, one će imati posledice.

Ekonomija je stala i mnoge države su već najavile ozbiljno doštampavanje novca kako bi ponovo pokrenule privredu. Imajući u vidu da su i pre tog doštampavanja, države mahom bile ozbiljno zadužene, postavlja se pitanje koliko dodatnog zaduživanja može da se podnese. Ovo će biti ozbiljan izazov čak i za najjače svetske ekomije, a posebno za one slabije. Iznenadilo bi me da ova kriza ne prouzrokuje ozbiljne nivoe inflacije i devalvacije valuta, pa čak i potpuni bankrot u nekim od zemalja u razvoju. Nikako ne isključujem mogućnost da se tako nešto desi i u nekoj od razvijenih zemalja. Valuta koja se ne može nekontrolisano doštampavati i time obezvređivati može biti vrlo simpatična alternativa u tim okolnostima.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:18:49

Originalni tekst na ecd.rs

18.08.2020 / Autor: Igor Mirković

Činjenica je da živimo u vremenu u kome su informacije dostupne na dohvat ruke, svuda i svima. Analiza najsitnijih detalja zaobilazi ljudske, ponekad pogrešne procene, potpomognuta kompjuterskom tačnošću dovodi nas do maestralnih otkrića. U izobilju sačuvanih podataka blokčejn industrije gde je transparentnost glavni adut, kruži velika nepoznanica koja zbog svoje nerešivosti prerasta u misteriju. Ko je idejni tvorac Bitkoina, jednog od najuticajnijih projekata u modernoj finansijskoj industriji i znate li ko je misteriozni Satoši Nakamoto?!

Nepoznati genije, čija je kreacija najpoznatija alternativa čitavom svetskom monetarnom sistemu ali i svakodnevnom životu, kome svi nalazimo zamerke, na koje smo navikli da prećutimo i prihvatimo ih jer mislimo da tako mora, imao je ideju o konceptu čuvanja i razmene vrednosti koja će savršeno funkcionisati unutar društva. Bitkoin je prvi put prezentovan javnosti 31. oktobra 2008. u tekstu koji se popularno naziva Bitkoin Whitepaper i predstavlja dokument o filozofiji u rešavanju određenog problema. Bitkoin Whitepaper je kao autor potpisao Satoši Nakamoto.

Satoši Nakamotov Bitkoin whitepaper

Kandidata koji mogu biti iza ovog imena ili pseudonima svakako ima, ali nećemo odmotavati klupko unazad, nego ćemo pratiti Satošijev rad i stvari koje zapravo znamo kako bi nas dovele do nekoga ili nečega. Saznanja, ko je to, koristeći taktiku dobrih poker igrača, u kojoj ne moramo videti kroz zatamnjene naočare drugih igrača kako bi ih pročitali, već ćemo tumačiti njihove postupke, govor tela, izbor reči…

Sami počeci ovakve ideje datiraju mnogo ranije i idu do 1980. godine i Cypherpunk zajednice koja je bila sačinjena od fanatika za brigu o privatnosti podataka na internetu i kriptografa koji su kreirali softvere za zaštitu podataka. To je bila privilegija državnika na visokim pozicijama sa pristupom poverljivim informacijama i naravno, tajni alat vrhunskih špijuna. Cypherpunk su aktivisti koji se zalažu za široku upotrebu kriptografije i tehnologije za unapređenje privatnosti, kao puta ka društvenim i političkim promenama.

Zaštita privatnosti je smatrana bitnom ali nije bila masovno dostupna, a Cypherpunk zajednica se zalagala protiv sistema „Veliki brat“ sistema u kome je nekome iznad uvek dostupan uvid u naše aktivnosti. Promovisali su zaštitu, enkripciju i bezbednost na individualnom nivou, u kome bi svako trebalo da preduzme dostupne mere predostrožnosti i zaštiti svoj virtuelni (lični) identitet.

Pretpostavljamo da je Satoši bio deo ove zajednice jer je definitivno bio njihov istomišljenik i kao inspiraciju za kreiranje Bitkoina imao je par postojećih projekata iz zajednice poput B-Money, Digi Cash ili Bit Gold koji su idejno bili slični Bitkoinu ali neuspešni u realizaciji.

Nakon objavljivanja Bitkoina, Satošijeva ideja se postepeno širila zajednicom i privukla brojne programere koji su bili voljni da daju svoj doprinos u razvijanju i adaptaciji, ali je Satošijev lik i dalje ostao neotkriven jer je sa saradnicima komunicirao isključivo porukama preko e-mail adrese i foruma, koristeći potrebnu zaštitu. Njegova lokacija i ostali tragovi do njega bili su nedostupni. Čak i njegovi najbliži saradnici znali su ga samo kao internet nalog sa alijasom Satoši Nakamoto.

Citat iz „The Crypto Anarchist Manifesto“

Pored toga što je bio ključna osoba za kreaciju i razvoj Bitkoina, nije upadao u oči javnosti jer mediji i ljudi koji su čuli za Bitkoin, masovnu primenu i uspeh projekta tretirali su kao naučnu fantastiku i nisu joj pridavali bitan, a kamoli revolucionaran značaj.

03.01.2009. nakon niza transakcija, uspešno je „izrudaren“ prvi blok u Bitkoin blokčejnu i nagrada koja je sledila rudaru tog bloka (Satošiju) bila je 50 BTC. U kompjuterskom kodu prvog bloka nalazi se „skrivena poruka“ koja kada se dešifruje glasi:

– The Times 03/Jan/2009 Chancellor on brink of second bailoutfor banks

Ova poruka se podudara sa naslovnom stranom londonskih novina tog dana, ukazujući na pogrešne poteze postojećeg monetarnog i finansijskog sistema, koji su razlog nastanka Bitkoina. Država pomaže banke i privredu tako što im puni čašu za podsticaj ekonomije, ali flaša novca iz koje uporno dolivaju je fiktivna i napunjena je novcem „ispod čekića“, kojim se kupuje socijalni i ekonomski mir.

Bitkoin programeri

Kako je vreme prolazilo, mnogi su uvideli prednosti koje Bitkoin ima, broj korisnika se povećavao, a mreža je bila sve stabilnija. Satoši je aktivno radio sa brojnim programerima na razvitku same tehnologije, ali teško je bilo kontrolisati pravac u kome će Bitkoin biti korišćen. Novac koji ne može biti kontrolisan od strane Centralne Banke, ne može biti oporezivan, nije inflatoran i može biti poslat i primljen svuda, veoma brzo zloupotrebljen je kao savršen način finansiranja i plaćanja projekata koji su smatrani krajnje ilegalnim i zabranjem od strane vlada širom sveta.

Jedan od takvih slučajeva bio je WikiLeaks skandal 2010. godine, koji je koristio Bitkoin kao sredstvo finansiranja svog sajta, na kome su objavljivani ukradeni podaci koji su bili strogo poverljivi i zabranjeni za javnost, a sadržali su brojne malverzacije i tajne dogovore medju državama.

Satoši Nakamoto je osporavao korišćenje Bitkoina u ove svrhe, ali zbog same prirode Bitkoin-a bilo je nemoguće da se ovako nešto spreči. Borba izmedju dobrog i lošeg koja se vodila u zajednici, nastala neiskustvom u do tada neviđenoj situaciji i višestruke neregulative, moralno je potresla Satošija, koji nedugo zatim na misteriozni način nestaje sa svih foruma… Ostavlja samo komentar: „Bilo bi mnogo bolje da je Bitkoin privukao pažnju javnosti na bilo koji drugi način, osim na ovaj. WikiLeaks je uzburkao roj pčela, koji je sada krenuo na nas.“

Svestan mogućih problema sa vlastima zbog svoje kreacije, odlučuje da se potpuno povuče i prepusti razvijanje projekta svojim najbližim saradnicima i zajednici. Bitkoin je nastavio da se razvija i istakli su se mnogi koji su uticali na unapređenje kako tehničke pozadine projekta tako i medijske prihvaćenosti i pravne regulative.

Ljudi lako shvate Bitkoin, jer je ideja o savršenom finansijskom trzistu u njihovoj glavi vrlo slična, a Satoši se pobrinuo da tehnoloski podupre takvu zamisao. Čovek koji je živeo za procvat tehnologije u kojoj je anonimnost i dostupnost vrlina, van svakog zla modernog doba, u kome se često zloupotrebljava tehnološka revolucija da se tron postojećih vladara utemelji, na štetu nemoćnih.

Količina Bitkoina koja je došla u Satošijevo vlasništvo tokom početnih godina procenjena je na minimum 1.000.000 BTC-a, što sada, nakon rasta svesti o stvarnoj i mogućoj vrednosti Bitkoina iznosi oko 11 milijardi američkih dolara i to ga direktno klasifikuje kao jednog od najbogatijih ljudi na svetu.

Naslovna strana magazina „The Times“

Debata ko je misteriozni genije i idejni tvorac bitkoina – Satoši Nakamoto i dalje traje. Da li je muškarac, žena…? Ili čitava grupa ljudi stoji iza pseudonima? Mnoge analize poruka po načinu spelovanja upućuju da je reč o osobi engleskog porekla, naprednog programerskog znanja i shvatanja ekonomije. Akademski građanin koji razdvaja novu rečenicu sa dva spejsa posle tačke, što je simbolično za akademske radove tog vremena, ali i za stare pisaće mašine, koje je možda koristio u mladosti i tako razvio naviku.

Jako je interesantna činjenica da ni jedan coin u njegovom vlasništvu od njegovog nestanka, nije poslat ili potrošen. Stoje na kripto novčanicima, netaknuti. Svi za koje se pretpostavljalo da stoje iza Bitkoina su javno negirali da su oni misteriozni idejni tvorac Satoši Nakamoto, svi sa kojima je sarađivao tvrde da ne znaju njegov identitet i svi koji su se dobrovoljno javili da preuzmu zasluge za kreaciju, nisu imali dovoljno jake dokaze za samoproklamovane tvrdnje.

Najbogatiji Bitkoin holderi

Bitkoin nosi etiketu savršenog sistema otpornog na bilo koji vid malverzacije u samim transakcijama jer krajnju realizaciju ne vrše drugi ljudi nego kompjuterski program. Kripto rudari, novčanici za čuvanje, adrese za slanje, mnogima su poznati termini koji su sastavni deo Bitkoin mreze ali jedna stvar je ostala nepoznanica kako za ljubitelje kriptovaluta tako i za ostatak sveta, samo srce projekta, ko je i gde je osoba koja se krije iza potpisa Satoshi Nakamoto.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:16:57
Originalni rad

Jun 2018 / Autor: Aleksandar Radivojević

APSTRAKT:

Kripto valute, kao pod kategorija virtuelnih valuta, predstavljaju nastavak inovacija zasnovanih na tehnološkom napretku na finansijskim tržištima. Ovaj put predmet inovacije je sam novac. Nagli porast interesovanja za ovu vrstu valuta u svetu uticao je na potrebu regulacije, pre svega na nacionalnom, a zatim i nadnacionalnom nivou. Međutim, problem pri regulaciji posledica je nekoliko faktora: nivo tehnološke kompleksnosti sistema kripto valuta, činjenica da se kripto valute tek nalaze u početnoj fazi razvoja, kao i činjenica da bi pogrešna regulacija mogla da dovede do potencijalnog tehnološkog zaostatka za drugim državama. Stoga ne čudi raznolikost u regulisanju istog fenomena od strane različitih država, u nekim slučajevima čak i potpuna suprotnost. Važno je napomenuti da kripto valute treba posmatrati kao inovaciju, odnosno fenomen koji je u razvoju. Shodno tome svaka kritika, pozitivna ili negativna, samo je kritika trenutnog koraka u procesu razvoja, pa je treba uzeti sa rezervom. U dugom roku kripto valute će napustiti nedefinisanu sferu i iskazati svoj potencijal i vrednost, tek tada ćemo sa sigurnošću moći da ocenimo njihov doprinos razvoju društva.

1. UVOD

Virtuelna valuta predstavlja valutu denominiranu u sopstvenoj jedinici mere iza koje ne stoji država niti bilo koji centralizovani autoritet, a čija se vrednost određuje na tržištu u čistom odnosu ponude i tražnje, bez uplitanja monetarnih vlasti.

Postoji nekoliko definicija virtuelnih valuta, pa tako Međunarodni monetarni fond (MMF) virtualnu valutu definiše kao „Digitalni predstavnik vrednosti, izdat od strane privatnih aktera i denominiran u sopstvenoj jedinici vrednosti“2. Evropska centralna banka (ECB) koristi sledeću definiciju „Digitalni predstavnik vrednosti, koji nije izdat od strane centralne banke, kreditne institucije ili institucije elektronskog novca, koji u nekim situacijama može biti korišćena kao zamena za novac“3. ECB je u odnosu na definiciju iz 2012. godine4 uvela dve promene. Izbačen je termin neregulisan, usled činjenice da su određene države regulisale virtuelne valute, ali još važnije ECB prema novoj definiciji ne definiše više virtuelne valute kao novac.

Upravo ove dve promene u definiciji ECB ukazuju na trenutno najznačajnija pitanja vezana za virtuelne valute, pitanje regulacije i pitanje klasifikacije ovih valuta kao novac ili finansijsku imovinu.

Karakteristike pojedinačnih virtuelnih valuta klasifikuju ih u podgrupe. Neke od njih postoje već duži niz godina bez ikakvih potreba regulacije, usled činjenice da njihov uticaj na globalnu ekonomiju nije značajan. Uticaj kripto valuta, kao jedne od potkategorija, postao je toliki da zahteva uključivanje kreatora ekonomskih politika u njihovo regulisanje. Bilo da ograniči ili podstakne njihovu upotrebu.

U osnovi, kripto valute u potpunosti preispituju sistem monetarnog funkcionisanja zasnovanog na fiducijarnom novcu iza čije vrednosti stoji država ili određeni viši centralizovani autoritet. Kako iza virtuelne valute ne stoji država, a sistem funkcionisanja je zasnovan na kompleksnoj tehnologiji, postavlja se pitanje uloge centralne banke, komercijalnih banaka i ostalih finansijskih institucija koje su u poslednjih nekoliko decenije bili dominantni akteri finansijskog sektora.

2. BITKOIN

Bitkoin predstavlja kripto valutu koja je pokretač i nosilac trenutnog stanja na tržištu kripto valuta sa učešćem od preko 40%. Prema karakteristikama virtuelnih valuta ovu kripto valutu svrstavamo u potpuno decentralizovanu i konvertibilnu, a njena ukupna, buduća, ponuda je unapred određena. Nastanak bitkoina vezuje se za članak koji je objavljen od strane autora pod pseudonimom Satoši Nakamoto 2008. godine pod nazivom „Bitkoin – Elektronski sistem gotovine između jednakih“. Satoši Nakamoto, za sada nepoznati pojedinac ili grupa pojedinaca, 2009. godine pustio je u promet prvi bitkoin softver i prve jedinice valute. S obzirom da se radi o tehnologiji baziranoj na otvorenom kodu (open source technology) sistem je nastavio da radi bez potrebe uključivanja njegovog osnivača.

Ukupna tržišna vrednost bitkoin valute u trećem kvartalu 2017. godine iznosila je 75 milijardi dolara, taj iznos je početkom 2018. godine dostigao 232 milijarde dolara, dok je početkom juna 2018. godine on iznosio 115 milijardi. U poređenju sa monetarnim agregatima dominantnih fiducijarnih valuta ovaj iznos nije značajan ( EUR M3 11804 milijardi5, USD M3 13701 milijardi6). Međutim bitkoin posmatramo kao novi fenomen koji beleži snažni rast (tržišna vrednost na kraju 2016. godine iznosila je 15,5 milijardi dolara).

Celokupni proces koji stoji iza kreiranja, transfera, čuvanja i trošenja virtualne valute obavlja se elektronski. Osnovni elementi sistema svake virtualne valute jesu sama valuta (Bitkoin, Ethereum, itd.) i tehnologija beleženja i sprovođenja transakcija. Mehanizam na osnovu koga funkcioniše određena valuta definiše i sprovodi: izdavanje valute; sprovođenje internih pravila koja su osnova funkcionisanja valute; transfer novca i poravnanja. Mehanizam na osnovu kojeg funkcionišu kripto valute jeste decentralizovani mehanizam koji koristi kriptografiju (šifrovanje) u obavljanju ovih funkcija.

Decentralizovani mehanizam podrazumeva da ne postoji centralna jedinica koja izdaje novac, vrši proveru i realizaciju plaćanja, poravnanja, itd., već se ove funkcije sprovode od strane većeg broja nezavisnih jedinica (pojedinaca, udruženja ili kompanija). Ove jedinice zovu se „rudari“ (miners) i oni svojim uključivanjem u online mrežu virtualne valute obavljaju ove aktivnosti koristeći kapacitete svoje računarske opreme. Rudari su pojedinci ili kompanije raspoređeni po celom svetu koji ovu aktivnost obavljaju u cilju dobijanja vlasništva nad novim jedinicama kripto valute. Ovako decentralizovani sistem koji stoji iza obrade transakcija eliminiše mogućnost ljudske greške koja je prisutna u bankama i ostalim finansijskim institucijama. Naime, da bi pojedinac ili grupa pojedinaca promenila bilo koju informaciju u sistemu mora raspolagati sa 51% računarskog kapaciteta koji stoji iza mreže, što je skoro neizvodljivo.

Neophodan element sistema kripto valuta jeste digitalni novčanik (wallet) koji predstavlja softver koji čuva informacije o količini i iznosu kripto valuta koje su u posedu vlasnika novčanika. Korišćenje bilo koje kripto valute podrazumeva prethodno registrovanje novčanika. Pružaoci usluga novčanika su privatne firme koje funkcionišu u sistemu kripto valuta pa je ovaj deo sistema u određenoj meri rizičan, jer se informacije o vlasništvu nad kripto valutom mogu izgubiti lošim upravljanjem kompanije koja pruža usluge ili tehnološkim rizicima kojima je ona izložena7.

Jedan od najinteresantnijih i najznačajnijih elemenata sistema kripto valuta jeste „lanac blokova“ (blockchain) koji predstavlja decentralizovanu bazu podataka sačinjenu od manjih baza (blokova) koji su digitalno povezani na mreži. Ovi blokovi sadrže informacije o transakcijama koje se kriptografski generišu u jedan blok koji se zatim povezuje sa ostalim već generisanim blokovima koji sadrže prethodne informacije. Celokupna procedura na kojoj je zasnovan blockchain onemogućava bilo kakvu promenu informacija u bloku, jer su blokovi međusobno povezani kodom, pa je za promenu podataka potrebno hakovati ceo lanac blokova.

Bitkoin, ostale kripto valute, njihov značaj u budućnosti i primena i dalje su pod znakom pitanja. Međutim, isto se ne može reći za blockchain tehnologiju. Ova tehnologija i njene moguće primene već su zainteresovale veliki broj značajnih aktera na tržištu, pa i država. Goldman Sachs je još u 2015. godini prijavio i registrovao patent za sistem virtuelnog poravnanja finansijskih transakcija koje će u velikoj meri olakšati bankarske transakcije, a koji je upravo zasnovan na blockchain tehnologiji. Blockchain tehnologija nije ograničena samo na finansije. Nepromenljivost informacija čini tehnologiju primenljivom i u drugim sferama. Švedska je najdalje otišla u primeni ove tehnologije, a planovi za primenu u imovinskim transakcijama i katastru su već u toku. Primene ove tehnologije su višestruke i rast njene zastupljenosti u različitim sferama se može očekivati u budućnosti.

3. POTREBA REGULACIJE

Navedene osobine kripto valuta prikazane na primeru najpopularnije valute, bitkoin-a, ukazuju na složenost problema njihove regulacije. Reč je o globalnom fenomenu u čijoj dosadašnjoj regulaciji pojedinačne zemlje ne samo da nemaju zajednički stav, već se ti stavovi u pojedinim slučajevima potpuno razlikuju. Pored toga, na nacionalnom nivou postavlja se pitanje nadležnosti regulacije, s obzirom da još uvek postoji nerazumevanje da li je reč o valuti ili imovini i koji deo sistema treba regulisati (transakciju, vlasnika, posrednika, prodavca,..). Tehnološki faktori takođe utiču na mogućnosti regulacije, usled teškoća u praćenju operacija sa virtuelnim valutama.

Dinamičan rast trgovine virtuelnim valutama u poslednjih godinu dana uticao je i na sve veći broj pokušaja regulacije od strane pojedinačnih država, ali i na rast zahteva za usaglašavanjem i regulacijom na međunarodnom nivou. Dosadašnji načini regulacije u velikoj meri su različiti od zemlje do zemlje. Većina zemalja izdala je upozorenje potrošačima, a neke od zemalja odlučile su se i za nametanje zahteva za izdavanje dozvola za određene učesnike na tržištu, dok je jedan broj zemalja potpuno zabranio upotrebu valuta.

Osnovni rizici koje kripto valute i rast njihove popularnosti i upotrebe sa sobom nose posledično definišu načine regulacije. Ti rizici jesu finansiranje terorizma, pranje novca, izbegavanje poreza, neregulisano kretanje kapitala, zaštita potrošača, itd. Pored toga, karakteristike mehanizma koji pokreće sistem, odnosno akteri i njihove međusobne veze, drugi su osnovni faktor koji definiše način regulacije. Stoga su dosadašnje regulative najčešće bile usmerene na učesnike u trgovini kripto valutama i finansijske institucije koje sa njima posluju.

Transakcije između korisnika virtuelne valute nije moguće regulisati, usled činjenice da je jedan od osnovnih principa virtuelnih valuta upravo anonimnost vlasništva. Međutim kompanije koje prihvataju plaćanje za svoje usluge ili dobra u virtuelnim valutama mogu biti predmet regulacije. Takođe, mada transakcije među vlasnicima valuta jesu anonimne, konverzija virtuelnih valuta u fiducijarne valute najčešće se sprovodi preko posrednika, koji može biti, i za sada u velikom broju slučajeva i jeste, predmet regulacije. U primeru Srbije, kupovina virtuelne valute vrši se preko posrednika, koji za svoje usluge uzima naknadu od 4-7% po transakciji.

Za sada, ove kompanije predstavljaju očigledne ciljeve regulacije. Određene zemlje regulišu i pružaoce „novčanik“ servisa, jer su oni neophodni činioci sistema virtuelnih valuta. Razlog za ovo jeste trenutni, ali u budućnosti možda i izraženiji, odnos obima transakcija između vlasnika kripto valuta (koji je anoniman) i transakcija vlasnika valuta i pružaoca usluga i dobara za te valute (prodavaca). Regulacija kroz pružaoce usluga „novčanika“ nije česta usled činjenice da se ona odnosi na regulacije između učesnika bez konverzije virtuelnih valuta u realnu ekonomiju (dobra, usluge ili fiducijarne valute).

Ubrzan razvoj virtuelnih valuta izazvao je brzu potrebu regulacije, pa su se određene države odlučile za unilateralne regulacije na sopstvenom tržištu, dok je za međunarodni konsenzus i regulaciju potrebno vreme. Međunarodna regulacija biće postepena iz više razloga. Pre svega reč je o promenljivom fenomenu pa shodno tome nije moguće odlučiti se za konkretnu trajnu regulaciju pre sagledavanja i razumevanja celokupnog fenomena. Dodatno, različite države drugačije sagledavaju ovaj fenomen i njegov potencijal. Dok neke države zabranjuju njegovu upotrebu (Kina) druge je u potpunosti podržavaju (Australija, Kanada, itd.).

Razvoj virtuelnih valuta predstavlja revoluciju na valutnom tržištu koja može imati značajan uticaj na celokupno funkcionisanje svetske ekonomije. Pri regulisanju potrebno je voditi računa da se primenom postojećih načina regulacije ne ograniči ili promeni smer ove inovacije.

Budući da virtuelne valute pružaju veću slobodu pojedincu, od njega zahtevaju i veću odgovornost. Naime, transakcija za određenu robu (primer kupovina preko interneta) beleži se putem blockchain-a i u tom trenutku je finalna. Plaćanje tim putem na pogrešan račun tradicionalni sistem rešava zahtevom za povraćaj novca sa jednog računa na drugi u okviru komercijalne banke, odnosno korigovanje u procesu poravnanja. Sistem plaćanja virtuelnim valutama nema ovu mogućnost, usled činjenice da nema centralnog regulatora koji može izvršiti promenu i činjenice da je vlasništvo nad računom anonimno.

Još jedan rizik je kvar sistema na kome su virtualne valute bazirane. Do kvara može doći usled tehnoloških problema sa kojima se suočava sama mreža, pružaoci usluga „novčanika“ ili platforma za trgovinu virtuelnim valutama. Mada stvarni i potencijalno veoma opasni, ovi rizici svojstveni su i trenutnom sistemu pa tako može doći do „kvara“ samog finansijskog sistema, banaka (pružaoca usluga „novčanika“) ili berzi (platformi za trgovinu). Ove kvarove smo i pored regulacija već doživeli, a reakcija je bila podrška države sistemu u kvaru, pa bi u regulaciji kripto valuta trebalo razmotriti i snažniju podršku države u funkcionisanju osnova postojećeg sistema i stvaranju mreža zaštite u slučaju pojedinačnih kvarova aktera na mreži.

Jedina realna opasnost virtuelnih valuta u ovom trenutku jeste njihov neuspeh i krah investitora koji su uložili u njih, što ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude pitanje kojim se kreatori ekonomske politike bave. Naime, krah investitora, pojedinaca i kompanija, u slučaju da se vremenom pokaže da kripto valute nemaju nikakvu vrednost, ne bi imao uticaj međunarodni finansijski sistem jer ne bi doveo do lančanog kraha osnovnih finansijskih institucija, kao što je slučaj bio sa krahom tržišta nekretnina 2008. godine. Većina zemalja koje su se do sada bavile pitanjem kripto valuta objavilo je saopštenja za javnost kojima se građanima ukazuje na potencijalne rizike korišćenja i ulaganja u ove valute. Slično obaveštenje objavila je i Narodna banka Srbije samo u užem obliku pozivajući se i usmeravajući građane na obaveštenja Evropske unije.

Jedan od najčešće pominjanih rizika široke rasprostranjenosti virtuelnih valuta jesu mogućnost finansiranja terorizma i pranje novca. Ovi rizici se pominju u skoro svima analizama uticaja kripto valuta, a njihova regulacija upravo predstavlja preteranu regulaciju koja ograničava inovacije. Sprečavanje finansiranja terorizma kontrolom finansija pojedinaca u okviru postojećeg sistema rezultat je prilike koju je način funkcionisanja sistema pružio institucijama koje su zadužene za nacionalnu sigurnost i borbu protiv terorizma. Uvođenje boljeg i efikasnijeg sistema ne treba biti ograničavano činjenicom da je prethodni sistem olakšavao određenim institucijama izvršavanje svojih dužnosti. Naprotiv, druge institucije bi trebalo da, umesto ograničavanja tehnološkog napretka u drugim sferama, podstiču napredak tehnologije u svom delovanju i traže načine za uspešnije obavljanje svojih dužnosti korišćenjem inovacija i novih sistema.

Ni fiducijarni ni virtuelni novac nemaju funkciju sprečavanja terorizma. Sloboda pojedinaca i anonimnost u raspolaganju sopstvenom imovinom trebalo bi da bude jedna od osnova demokratije pa je njeno regulisanje uskraćivanje ovih prava zarad drugog cilja. Sankcionisanje korišćenja imovine pojedinca ili kompanije za finansiranje terorizma treba biti sprovedeno od strane nadležnih institucija, uz pomoć finansijskog sistema ukoliko on pruža mogućnosti za to, ali ne ograničavanjem razvoja društva da bi se te mogućnosti zadržale.

Korišćenje kripto valuta, i anonimnost i lakoća transfera iz jedne u drugu državu koju one pružaju, takođe otežava borbu protiv izbegavanja oporezivanja sakrivanjem bogatstva i prihoda. Još jedan problem u oporezivanju jeste i šta se oporezuje – kripto valuta kao imovina ili novac. Jedno od trenutnih rešenja pri definisanju ovog pitanje jeste klasifikacija prema vremenu držanja valute. Odnosno, da li se valuta drži duži period u cilju sticanja kapitalne dobiti u slučaju porasta njene vrednosti ili se često koristi kao sredstvo plaćanja. Pitanje je i kako i po kojoj vrednosti oporezovati novo stvorenu valutu, dobijenu procesom „rudarenja“, da li po tržišnoj vrednosti u trenutku ostvarivanja prava na novu jedinicu valute (SAD) ili tek po vrednosti u trenutku prodaje te jedinica (Australija).

Takođe postoji rizik i da će razvijanje samog sistema blokchain-a uticati na smanjenje prihoda drugih finansijskih institucija kao što su berze, ali ovde je reč o riziku tehnološkog napretka na profitne kompanije koje zaostaju u razvoju i inovacijama i koje ni u kakvom slučaju ne bi trebalo regulacijom štiti od neuspeha na slobodnom tržištu.

Prvobitni fokus treba da bude na najhitnijim pitanjima vezanim za kripto valute, uključujući finansijski integritet, zaštitu potrošača/investitora i utaju poreza, uz istovremeno ostavljanje manje neposrednih rizika (na primer, finansijsku stabilnost, monetarnu politiku) za kasniju fazu. Pravi pristup regulaciji zavisiće od budućeg razvoja virtuelnih valuta, koji za sada nije predvidiv. Međutim, sam razvoj virtuelnih valuta zavisiće od sadašnje reguacije, pa je potrebno veoma pažljivo pristupiti regulaciji u cilju zaštite tržišta i građana od rizika, ali ne na uštrb ekonomskog napretka.

Za razliku od samih virtuelnih valuta primena blockchain mehanizma ne predstavlja problem regulatorima.

4. REGULACIJA U SVETU

Najliberalnija država na svetu po pitanju operacija sa bitkoinom i ostalim kripto valutama jeste Japan. Bitkoin je u Japanu definisan kao legalno sredstvo plaćanja što je dovelo do brzog rasta broja kompanija koje primaju bitkoin kao sredstvo plaćanja, kao i do brzog razvoja kompanija koje se bave razvojem blockchain tehnologije. Za razliku od nacionalne valute banke nemaju obavezu obavljanja operacija sa bitkoinom, ali je upotreba bitkoina neograničena ukoliko se strane u upotrebi o tome slažu. Kao zemlja sa najliberalnijom regulacijom i najvećim učešćem u ukupnoj trgovini na dnevnom nivou trgovina kripto valutama u Japanu je takođe najčešće bila meta značajnih hakerskih napada i krađa8.

Još jedna zemlja sa veoma liberalnim pogledom na ovu tehnologiju jeste Australija. Operacije sa bitkoinom i ostalim kripto valutama nisu ograničene, niti su ICO9 ograničene, ali se svaka pojedinačna ICO posmatra od strane države u cilju povećavanja sigurnosti i smanjivanja rizika. Poreska politika bitkoin i ostale slične valute posmatra kao imovinu, i na osnovu toga definiše kapitalnu dobit u zavisnosti od operacija sa ovom imovinom10.

Predsednik Belorusije koga mnogi nazivaju poslednjim evropskim diktatorom, Aleksandar Lukašenko, potpisao je krajem decembra 2017. godine zakon čijim je stupanjem na snagu, krajem marta 2018. godine, regulisano poslovanje sa kripto valutama. Preduzeća u skladu sa ovim zakonom mogu da kreiraju svoje kripto valute, poseduju druge kripto valute i vrše sve operacije sa njima isključivo preko berzi kripto valuta. Građani mogu slobodno da obavljaju aktivnosti „rudara“, da kupuju, prodaju i menjaju kripto valute, kao i da ih kupuju i prodaju za beloruske rublje. Ostvareni profit od svih ovih operacija neće biti oporezivan sve do januara 2023 godine, niti će se aktivnosti rudarenja i trgovanja kripto valuta smatrati preduzetničkim poduhvatom11. Ovaj zakon posebnu pažnju posvećuje blokchain tehnologiji pa se aktivnosti zasnovane na ovoj tehnologiji posebno oporezuju. Ova preduzeća biće oslobođena poreza na dobit i poreza na dodatu vrednost. Umesto toga plaćaće porez u iznosu od 1% ukupnog prihoda.

Rusija je početkom 2018. godine predstavila nacrt zakona kojim će biti regulisane operacije sa kripto valutama12. Mada zakon definiše kripto valute kao imovinu, a ne kao novac, njegove odredbe pomak su ka razvoju kripto valuta, s obzirom da su informacije o regulaciji kripto valuta od strane ruskih vlasti u prethodnom period bile pre svega usmerene ka potpunoj zabrani operacija sa ovim valutama. Trgovina kripto valutama kao imovinom, međutim, najverovatnije neće biti podložna porezu na dodatu vrednost s obzirom da će se suštinski posmatrati kao finansijska imovina. U poslednje vreme se sve više i govori i o aktivnostima ruskih vlasti ka kreiranju državne kripto valute – kriptorublje13. Trenutno je nepoznato da li će ova valuta, ukoliko bude kreirana, biti jedna od dozvoljenih kripto valuta na ruskom tržištu ili jedina dozvoljena, ali njeno eventualno kreiranje će svakako biti pomak u razvoju kripto valuta.

Vlada Kanade je prva zemlja koja je formalno regulisala digitalne valute, u junu 2014. godine. Bitkoin definiše kao elektronski novac koji građani mogu koristiti kao sredstvo plaćanja u kompanijama koje to sredstvo prihvataju. Takođe, dozvoljena je kupovina i prodaja bitkoina kao finansijske imovine u cilju ostvarivanja zarade. Sa druge strane bitkoin nije zakonsko sredstvo plaćanja, pa je time njegova upotreba ograničena u kompanijama koje prihvataju da svoje usluge ili robu prodaju za tu kripto valutu. Poreska regulacija transakcija u bitkoin-u ista je kao i za transakcije u nacionalnoj valuti. Sve poreske obaveze nastale iz promene vlasništva bitkoina podložne su već postojećim poreskim obligacijama. Takođe, svaki gubitak ili dobitak od trgovine bitkoinom kao finansijskom imovinom mora biti prijavljen pri obračunu poreza na dohodak građana14.

Sjedinjene Američke Države prepustile su svakoj državi u okviru svog sastava da odrede kako će njihovi građani moći da učestvuju u operacijama sa kripto valutama. Na nivou nacije regulacija definiše virtualne valute kao imovinu i obavezuje građane da prijave ostvareni profit na osnovu operacija sa virtualnim valutama poreskoj administraciji15. Različite državne agencije takođe regulišu u određenoj meri operacije sa kripto valutama koje su u njihovoj nadležnosti, ne regulišući same kripto valute već operacije sa njima koje nisu dozvoljene. Pa tako Mreža za primenu regulacija u oblasti finansijskog kriminala (Financial Crimes Enforcement Network - FinCEN) kao deo Ministarstva finansija SAD nalaže svim berzama koje trguju kripto valutama i drugim kompanijama koje se bave operacijama sa kripto valutama da se registruju kao kompanije koje se bave prenosom ili konverzijom novca i time budu regulisane Zakonom o sigurnosti bankarskog sistema.

Regulacija u Ujedinjenom Kraljevstvu je u toku i u ovom slučaju je najpre usmerena ka rešavanju problema koje popularizacija ovih valuta donosi u oblasti borbe protiv terorizma i pranja novca. U skladu sa time pre svega će biti regulisane platforme za trgovinu valutama i kompanije koje pružaju usluge virtuelnih novčanika u okviru direktiva za suzbijanje pranja novca i finansiranje terorizma16.

Evropska unija kao celina nije jasno regulisala kripto valute. Usaglašavanje većeg broja zemalja oko regulisanja pojma koji se i dalje razvija i koji i dalje nema jasnu definiciju zahteva određeno vreme i iskustvo, ali aktivnosti pojedinačnih zemalja EU povodom ovog pitanja mogu nam ukazati na pravac razvoja kripto valuta i tehnologija koje stoje iza njih u EU u budućnosti. Početkom 2018. godine francuski ministar finansija najavio je formiranje radne grupe čiji ce cilj biti definisanje regulatornih normi kriptov valuta. Estonija je već zatražila od EU komentar na pokretanje ICO za sopstvenu kripto valutu estcoin, što je možda moglo biti i očekivao od države sa veoma razvijenim digitalnim društvom i e-upravom. Članovi Nacionalne banke Finske objavili su septembru 2017. godine istraživački dokument17 u kome navode da ne postoji potreba za regulacijom bitkoina. U Nemačkoj nije doneta regulativa koja se odnosi na sam bitkoin i ostale kripto valute već se primenjuju već postojeće regulative na „sredstvo razmene“ kako je bitkoin definisan u Nemačkoj. Značajno je napomenuti da pri kupovini bitkoina za euro bitkoin mora biti uvećan za PDV, čime je njegova popularizacija donekle ograničena.

Švajcarska takođe nije posebno regulisala bitkoin niti je na bilo koji način ograničila njegovu upotrebu. Pored toga što su ovakvi uslovi doveli do razvoja kompanija koje se bave razvojem blockchain tehnologije, država je kroz stvaranje asocijacije18 ovih kompanija dodatno doprinela njihovom razvoju i pokazala svoj interes u daljem razvoju tehnologije koja stoji iza kripto valuta. U januaru 2018. godine Državni sekretarijat za međunarodna finansijska pitanja (SIF) uspostavio je radnu grupu za blockchain / ICO koja e pregledati zakonski okvir i identifikovati bilo kakvu potrebu za aktivnostima uz učeše Federalnog ureda pravde (FOJ), Švajcarskog nadzornog organa za finansijsko tržište (FINMA)19.

Nasuprot ovim zemljama, koje regulisanjem ne zabranjuju upotrebu bitkoina, Narodna banka Kine je u septembru zabranila inicijalne ponude virtuelnih valuta (initaila coin offering - ICO)20 i donela odluku o zatvaranju domaćih berzi za prodaju bitkoina. Međutim, regulacijom nije zabranjeno „rudarenje“ novih jedinica postojećih valuta. Razlozi za ovakav stav Kine prema kripto valutama mogu se pronaći u jedinstvenim okolnostima u kojima je regulacija doneta. Naime, Kina se u trenutku regulacije nalazila u situaciji u kojoj se dominantan deo trgovine bitkinom obavlja od strane kineskih građana21, dve od tri kineske berze za trgovinu kripto valutama koje su zatvorene u trenutku donošenja regulacije (Bitfinex, OkCoin, i BTCC) zauzimale su drugo i treće mesto na svetu prema obimu trgovine kripto valutama22, a gore navedene regulacije u drugim zemljama u tom trenutku nisu bile donete. U takvim okolnostima Kina je morala da reguliše tržište kako ne bi došlo do ozbiljnijih ekonomskih posledica kao rezultat kombinacije navedenih faktora. Kako se kripto valute budu razvijale, a različiti oblici regulacije davali rezultate i preporuke za dalju regulaciju, možemo očekivati relaksaciju tržišta kripto valuta u Kini.

Indija još uvek nije regulisala kripto valute, ali sa primljenim iznosom doznaka u vrednosti od 72 milijarde dolara u 2015. godini23 predstavlja poseban izazov za regulatore jer bitkoin omogućuje nesmetan trenutni priliv doznaka iz virtuelnog novčanika pošiljaoca na račun primaoca potpuno netransparentno. Filipini kao zemlja koja se nalazi na trećem mestu liste sa 29 milijardi dolara primljenih kroz doznake u 2015. godini takođe su najavili regulaciju, posebno pri konverziji bitkoina u nacionalnu valutu.

U Srbiji su operacije sa Bitkoinom su slobodne i moguće je slobodno ih razmenjivati za dinare. Kao i većina zemalja Srbija (Narodna banka) je objavila upozorenje o upotrebi kripto valuta24 još u 2014. godini, pozivajući se na obaveštenja Evropske unije. Bitkoin je u Srbiji moguće slobodno razmenjivati za dinare. Za Srbiju je regulacija bitkoina važna i iz ugla primanja doznaka, čija je vrednost procenjena na 2 milijarde američkih dolara.

5. ZAKLJUČAK

Za sistem kripto valuta se ne može reći da predstavlja realnu opasnost, a da to ne bude zasnovano samo na pretpostavkama. Takođe, kao što smo već naveli, najveći deo kritika, kao što su finansiranje terorizma, izbegavanje poreza, itd., nisu realne kritike jer se ovim problemima bave institucije, a ne novac. Da je moguće vršiti aktivnosti borbe protiv ovih problema bez ograničavanja ili zabrane korišćenja kripto valuta pokazuje primer kažnjavanja kompanije BTC za pranje novca putem operacija sa kripto valutama u Sjedinjenim Američkim Državama, od strane državne agencije Mreža za primenu regulacija u oblasti finansijskog kriminala 25

U radu smo videli nekoliko načina regulacije kripto valuta u nekim od najrazvijenijih svetskih ekonomija. Neke od navedenih regulacija su iskazane formalno, dok je u nekim slučajevima regulacija izvršena jednostavnim prihvatanjem operacija sa kripto valutama. Nakon regulacija i prihvatanja operacija sa kripto valutama u ovim zemljama teško je verovati da će druge zemlje u bliskoj budućnosti moći da zabrane upotrebu i ograde se od tehnološkog razvoja zasnovanog na blockchain tehnologiji i kripto valutama. Ovakva mogućnost svakako postoji, ali je ona verovatna isključivo na tržištima na kojima trgovina kripto valutama bude značajno pozitivno odstupala od svetskih trendova, kao što je bio slučaj sa Kineskim tržištem.

Kripto valute predstavljaju značajnu tehnološku evoluciju u okviru međunarodnog finansijskog sistema. I postojeći sistem zasnovan je na prethodnim tehnološkim evolucijama, pa je tako i u ovom slučaju potrebno pratiti njen razvoj, prihvatiti i primeniti sve pozitivne aspekte. Uključivanje države kroz regulaciju ovde je možda i najpotrebnije. Kao i kod svakog tehnološkog napretka najveći otpor daljem napretku stvaraju oni koji najviše uživaju u postojećem sistemu. U slučaju da se pokaže da kripto valute pružaju značajnu korist građanima na štetu finansijskih institucija ovaj otpor će svakako biti snažan.

Videli smo da su kritike koje se odnose na finansiranje terorizma, pranje novca, itd., neosnovane. Sa druge strane kritike da se ne radi o novcu su prerane. Fluktuacije vrednosti koje kripto valute iskazuju na dnevnom nivou nisu svojstvene pravim valutama, pa ih pre svega treba posmatrati kao imovinu kojom se trguje. Međutim i ovde se može postaviti pitanje fluktuacija valuta u uslovima inflacije i hiperinflacije, odnosno u uslovima nestabilnosti i nemogućnosti predviđanja, čak i kratkoročnih, kretanja na tržištu valute koja je u pitanju. Upravo takve okolnosti trenutno karakterišu tržište kripto valuta. Klasifikacija kripto valuta kao imovine u ovom trenutku možda je i opravdana sa aspekta da se njima više trguje nego što se koriste u trgovini, ali u tom smislu bi i klasifikacija interneta u sličnoj fazi razvoja kao „sistem za razmenu naučnih informacija“ bila opravdana. Upotreba i mogućnosti kripto valuta tek su u ranoj fazi razvoja. Šta one trenutno predstavljaju, imovinu ili novac, može biti predmet debate, ali samo na nivou pojedinačnih zemalja, usled njihove različite primene na ovim nivoima, i samo u trenutku razmatranja.

Kako su kripto valute iskazale otpornost na negativne regulacije, pritisak velikih igrača na obaranje cena, medijski pritisak ekonomskih analitičara, i opstale kao još uvek u potpunosti nedefinisani fenomen realno je očekivati da ćemo u narednih nekoliko meseci videti pozitivne promene u regulaciji kripto valuta kao i verovatno uključivanje berzi u trgovinu kripto valutama kao imovinom. U srednjem roku ovo bi trebalo da dovede do rasta vrednosti kripto valuta. U dugom roku kripto valute će preći iz nedefinisane sfere i u funkciji četvrte industrijske revolucije iskazati svoj potencijal i vrednost.

Posebnu pažnju treba obratiti na činjenicu da se ovo odnosi samo na mali broj kripto valuta, koje će nivoom tehnološkog razvoja najpre i najbolje odgovoriti na zahteve tržišta. Dominantan broj kripto valuta i u ovom trenutku nema nikakvu vrednost, već se u potpunosti bazira na već široko rasprostranjenoj tehnologiji i snažnom marketingu. U tom smislu kretanje na tržištu kripto valuta možemo poistovetiti sa kretanjem na tačka-com tržištu krajem devedesetih godina 20. veka. Početak razvoja interneta doveo je do ogromnih rasta ulaganja u kompanije koje su bile bazirane na internetu, bez obzira na činjenicu da ta ulaganja nisu bila opravdana ekonomskim podacima i činjenicama. Nakon pucanja balona veliki broj ulagača ostao je bez celokupnog ulaganja, ali oni koji su uložili u E-bay, Amazon, i dr. ostvarili su i verovatno i dalje ostvaruju značajan profit.

Ovde možemo napraviti još jednu vezu. U trenutku razvoja interneta moglo se takođe postaviti pitanje njegovog budućeg uticaja na razvoj terorizma, pornografije, i dr. i smanjivanje mogućnosti odgovarajućih službi u borbi protiv ovih problema. Da li su ovi razlozi trebali da spreče razvoj internet tehnologije ili ne?

Narodna banka Srbije, kao i ostali kreatori ekonomskih politika u Srbiji, trebalo bi da prate sve promene na tržištu kripto valuta i regulacije i aktivnosti drugih država kako bi mogli da procene potencijalne rizike i prednosti ranog uvođena i regulacije kripto valuta. Uzevši u obzir moguće legalne načine kupovine i prodaje kripto valuta u Srbiji, NBS bi u ovom trenutku mogla da uloži napore u regulisanje kupo-prodaje ovih valuta i oporezivanje dobiti nastale ne osnovu ovih transakcija.

6. LITERATURA
- Ernest and Young Global Consumer Banking Survey, 2014, http://www.ey.com/Publication/vwLUAssets/EY_-_Global_Consumer_Banking_Survey_2014/$FILE/EY-Global-Consumer-Banking-Survey-2014.pdf
- European Central Bank, 2012, Virtual currency schemes, Frankfurt.
- European Central Bank, 2015, Virtual currency schemes – a further analysis, Frankfurt.
- Financial Action Task Force, 2014, Virtual Currencies Key Definitions and Potential AML/
- CFT Risks, Pariz.
- International Monetary Fund, 2016, Virtual Currencies and Beyond: Initial Considerations, Washington.
- Houy, N., 2014, The Bitcoin mining game, Groupe d’ Analyse et de Théorie Économique
- Lyon-St Étienne, Lyon.
- Houy, N., 2014, The economics of Bitcoin transaction fees, Groupe d’ Analyse et de
- Théorie Économique Lyon-St Étienne, Lyon.
- Nakamoto, S., 2008, Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System, https://bitcoin.org/
- bitcoin.pdf
- Rainer, B. et all., 2015, Bitcoin: Economics, Technology, and Governance, Journal of
- Economie Perspectives, Vol. 29, str. 213-238.
- Vondrackova, A., Regulation of Virtual Currency in the European Union, 2016, Charles
- University Law Faculty, Prag
- Swan, M., Blockchain – Blueprint for a new economy, 2015, O’Reilly, Sebastopol.
Internet izvori:
- https://en.wikipedia.org/wiki/Satoshi_Nakamoto#Development_of_bitcoin
- www.blockchain.info
- https://bitcoin.org/en/
- https://coin.dance/poli
- www.coinmarketcap.com
...
1. Fondacija za razvoj ekonomske nauke
2. Virtual Currencies and Beyond: Initial Considerations, 2016, International Monetary Fund, Washington, USA
3. Virtual currency schemes – a further analysis, 2015, European Central Bank, Frankfurt, Germany
4. Neregulisani digitalni novac koji je najčešće izdat i regulisan od strane svog osnivača i prihvaćen od strane određene virtuelne zajednice
5. http://sdw.ecb.europa.eu/reports.do?node=1000003478 Podatak za oktobar 2017. godine.
6. https://fred.stlouisfed.org/series/MABMM301USM189S Podatak za septembar 2017. godine.
7. Primer Mt. Gox, https://en.wikipedia.org/wiki/Mt._Gox
8. Mt. Gox Exchange i Coincheck
9. Inicijalna ponuda virtuelnih valuta
10. https://www.ato.gov.au/General/Gen/Tax-treatment-of-crypto-currencies-in-Australia---specificallybitcoin/#TransactingwithBitcoin
11. https://media.dev.by/decree_media_kit_en.pdf
12. https://ria.ru/economy/20171221/1511414652.html
13. http://www.dailymail.co.uk/news/article-4989410/Russia-launches-cyber-currency-CryptoRuble.html
14. https://www.canada.ca/en/financial-consumer-agency/services/payment/digital-currency.html
15. https://www.irs.gov/newsroom/irs-virtual-currency-guidance
16. https://www.parliament.uk/business/publications/written-questions-answers-statements/written-question/Commons/2017-10-27/110111
17. https://helda.helsinki.fi/bof/bitstream/handle/123456789/14912/BoF_DP_1727.pdf;jsessionid=2F1E2EDBF1180739B5C13906CA99260E?sequence=1
18. https://cryptovalley.swiss/
19. https://www.sif.admin.ch/sif/en/home/dokumentation/medienmitteilungen/medienmitteilungen.msg-id-69539.html
20. Inicijalna ponuda virtuelne valute (ICO) podrazumeva neregulisano finansiranje razvoja novih virtuelnih valuta prikupljanjem sredstava od zainteresovanih investitora. Investitori (pojedinci ili kompanije) ulažu fiducijarni novac ili već postojeće virtuelne valute u zamenu za vlasništvo nad određenim brojem jedinica novostvorene valute, u nadi da će u budućnosti njena vrednost biti višestruko veća. Ukoliko se prikupi unapred definisana potrebna suma u okviru ICO investitorima se dodeljuje pripadajući broj jedinica nove valute, ukoliko ne investirani novac se vraća investitorima.
21. Prema nekim procenama 45% ukupne trgovine bitkoinom.
22. http://data.bitcoinity.org/markets/volume/6m?c=e&t=b
23. https://siteresources.worldbank.org/INTPROSPECTS/Resources/334934-1199807908806/4549025-1450455807487/Factbookpart1.pdf
24. http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=7605
25. https://www.fincen.gov/news/news-releases/fincen-fines-btc-e-virtual-currency-exchange-110-million-facilitating-ransomware
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:12:40

Originalni tekst na startit.rs

25.12.2014 / Autor: Zoja Kukić

Ko je na početku prošle godine kupio Bitcoin, sigurno nije zadovoljan. Vrednost ove kritpovalute je u odnosu na početak godine pala 52% u odnosu na dolar, ali je zato iznos investicija u BTC projekte ove godine skoro 3 puta viši nego sve prethodne investicije zajedno. Ovaj negativan trend ga je do prošle nedelje činio najgorom investicijom, lošijim

Ko je na početku prošle godine kupio Bitcoin, sigurno nije zadovoljan. Vrednost ove kritpovalute je u odnosu na početak godine pala 52% u odnosu na dolar, ali je zato iznos investicija u BTC projekte ove godine skoro 3 puta viši nego sve prethodne investicije zajedno.

Ovaj negativan trend ga je do prošle nedelje činio najgorom investicijom, lošijim čak i od rublje koja prolazi kroz najveći svoj pad u poslednjih 16 godina, međutim ipak se izvukao u poslednjim danima.

U ovu godinu BTC ušao je vredan 770,44$, već 6. januara je dostigao svoju najvišu vrednost od 951$, a danas vredi 332$.

Kraj BTC kao spekulativne valute?

Pad Bitcoina može da se posmatra i sa pozitivne strane, jer može da označava njegov kraj kao spekulativne valute i ulazak u pravu bitcoin ekonomiju. Što pre ljudi prestanu da je kupuju samo da bi je kasnije prodali i zapravo počnu da ga koriste za kupovinu/prodaju dobara i usluga, to će pre postati stabilniji i realniji u vrednosti, a samim tim i prihvaćeniji, što opet utiče na njegovu vrednost.

U poslednjih nekoliko meseci Bitcoin nije ooscilirao kao ranije – kretao se između 300 i 400$.

Razlozi za smanjenu vrednost Bitcoina mogu biti različiti, pa se tako pretpostavlja da su rani prihvatioci sredinom ove godine prodavali svoje Bitcoine, briga oko regulative ili konkurencije, smanjeno učešće špekulanata, ali i jačanje dolara, sa kojim se najčešće stavlja u relaciju.

Iz ugla korisnika Bitcoina – bilo onoga koji kupuje njime, ili onog koji ga prodaje, ovo je dobar znak, jer je život mnogo lakši ako znate da je Bitcoin približno 350$.

Da bi ova kriptovaluta bila prihvaćena od strane masa, potrebno je da bude stabilna i ova godina može biti uvod u to. Stabilna valuta vodi većoj upotrebi BTC, a što je veći broj transakcija između kupovine Bitcoina i prodaje istog, to će valuta biti realnija i samim tim, stabilnija.

Broj kupaca i prodavaca koji koriste Bitcoin ove godine je drastično porastao i završićemo godinu sa više od 90.000 biznisa čije porizvode ili usluge možete kupiti ovom valutom. Iako su to uglavnom bili biznisi iz različitih niša, primetan je rast u prihvaćenosti od strane velikih kompanija, kao što su npr. Dell i Microsoft.

Bitcoin kao sredstvo plaćanja, a ne štednje ili investicije

Iako je vrednost Bitcoina opala i može dobiti titulu jedne od lošijih investicija (opet, ako ulažete samo da biste nakon određenog vremena pokupili kajmak), investitori i dalje intenzivno ulažu u BTC projekte. Razlog leži u tome što bez obzira na vrednost Bitcoina, njegova upotreba sve više raste i gledajući iz tog ugla, ova godina je bila prilično uspešna i to se vidi i po investicijama.

Od ukupno 317 miliona dolara koliko investicija su pridobili projekti zasnovani na BTC, čak 71% je investirano ove godine.

Špekulanti nisu samo negativno uticali na BTC – svakako su značajno uticali na nepredvidivost i česte promene vrednosti Bitcoina, ali su ove aktivnosti privukle pažnju medija i javnosti što je uticalo na rast baze korisnika Bitcoina. Moglo bi se pretpostaviti da je sada taj broj korisnika dostigao kritičnu masu i da je vreme za realnu BTC ekonomiju – onu u kojoj će ljudi zaista trgovati Bitcoinima, a ne držati ih da bi ih prodali.

Naravno, postoji i negativna strana priče, a to je mogućnost da špekulanti odlaze masovno, jer predviđaju još veći krah ove valute, kojoj je ishod sa regulativama i bezbednošču i dalje neizvestan. Kao i sve drugo, vreme će pokazati.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:12:00

Originalni članak na politika.rs.

06.12.2014 / Autor: Istok Pavlović

Pre nekoliko godina, pojavila se digitalna valuta – bitkoin. Isprva, delovalo je kao utopija šačice sanjara ideja da ova valuta jednog dana postane glavno sredstvo plaćanja među ljudima, i da se potpuno ukine bankarski sistem i posrednici u finansijskim transakcijama. Međutim, san polako postaje realnost. Sve više ozbiljnih kompanija prima bitkoin kao sredstvo plaćanja, i njegovo usvajanje se povećava iz meseca u mesec.

Kako zapravo radi bitkoin? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, pođimo od jednog starijeg problema u matematici, koji se zove „problem vizantijskih generala”.

Vizantijski generali opkolili su neprijateljski grad. Svaki od generala nalazi se sa svojom vojskom negde oko grada, i generali su geografski razdvojeni. Komunikacija među generalima ide preko kurira, koji prenose poruke. Da bi napad uspeo, generali moraju da se dogovore oko zajedničkog nastupa – da krenu svi odjednom u dogovoreno vreme. Međutim, problem je što među generalima, pa i među kuririma mogu da postoje izdajnici – ljudi koji rade za neprijatelja i koji će namerno preneti pogrešnu poruku kako bi sabotirali napad. Kako organizovati prenošenje poruka među generalima tako da akcija uspe, bez obzira na izdajnike?

Rešenje ovog problema postoji, i u pitanju je veoma kompleksan matematički algoritam koji se razvio početkom 21. veka. Pojavom bržih kompjutera, ovaj problem postao je rešiv za kraće vreme. U praksi, ovo je značilo da smo dobili način da se uspostavi potpuno poverenje između dve osobe na internetu koje se uopšte ne poznaju. To je otvorilo čitav novi spektar mogućnosti – a jedna od tih mogućnosti je digitalni novac.

Bitkoin sistem je zapravo kao jedna velika finansijska knjiga na internetu. Vi kupujete prostor u toj knjizi, u zamenu za klasičan novac ili prodajom neke robe ili usluga, i tada postajete vlasnik određene sume bitkoina. Taj svoj prostor zatim možete prodati nekom drugom ko hoće da ga kupi. Sve transakcije su potpuno sigurne i niko na svetu ne može da ospori da su se desile.Transakcije automatski beleži mreža kompjutera širom sveta prema „algoritmu vizantijskih generala”, bez ikakvog upliva živih ljudi, i tako dobijamo maksimalno poverenje. S obzirom na to da su ljudi eliminisani iz jednačine, najvažnija posledica ovog sistema je to što sada sve transakcije mogu da budu bez posrednika, bez banaka i nema provizije.

Ova poslednja činjenica je jedan od ključnih razloga što je bitkoin uveden kao sredstvo plaćanja u mnogim prodavnicama. Koliko god opskurno delovao, bitkoin je zapravo mnogo povoljniji za prodavce od klasičnog novca. Recimo da prodajete elektronske uređaje, gde je uobičajena margina profita oko pet procenata. Banke za procesiranje kartice uzimaju 2,5 odsto. Vi, dakle dajete polovinu svog profita banci, samo zato što banke kao sistem imaju monopol nad plaćanjem i nemate izbora. Tačnije, niste imali izbora do pojave bitkoina.

Za velike kompanije, kojima ne smetaju bankarske provizije, bitkoin je više stvar prestiža i mode. „Hej, pogledajte kako smo mi moderna kompanija, primamo bitkoine.” Međutim, za male porodične biznise bitkoini bukvalno mogu da znače opstanak.

Postavlja se logično pitanje, šta je to što bitkoinima daje vrednost? Odgovor na ovo pitanje zapravo leži u pitanju „šta je to što daje vrednost klasičnom novcu”. Ako pogledamo istoriju novca, u početnom trenutku za ljude je to bilo neko parče papira, ali su uvedene zlatne rezerve kao garancija da taj papir vredi. Ova garancija stvorila je kod ljudi veru u novac, i ta vera čini njegovu vrednost. Kasnije, ove zlatne rezerve su davno prevaziđene i nemaju veze s količinom novca u opticaju, ali ono što je ostalo jeste vera u novac, i samo zahvaljujući toj veri novac ima vrednost.

Ista stvar je i sa bitkoinima. Njegovu vrednost zapravo čini vera. Milionima ljudi širom sveta krv uzavri od sreće kada čuju za ideju da se konačno iskoreni bankarski sistem. Oni vide bankare kao „krvopije koji žive na tuđoj grbači”, i podržaće svaku ideju u tom pravcu. Počeće pasionirano da koriste bitkoine kao sredstvo plaćanja gde god je to moguće, sanjajući da dožive tokom svog života naslov u novinama „Bankari ostali bez posla”, da bi tog dana mogli da kažu: „I ja sam u ovome učestvovao, ja sam jedan od oslobodilaca čovečanstva.”

Naravno, kao i svaka tehnologija u svojoj ranoj fazi, bitkoin ima svoje propuste koji se sređuju. Ako pogledate internet komentare, ima ljudi koji će naći sto mana bitkoinima. Ipak, da smo slušali kritizere koji kritikuju tehnologije u ranoj fazi, nikada ne bismo imali avione, električnu struju, ili bilo koje inovacije koje su u početku delovale nesigurno, a bez kojih nam je današnji život nezamisliv.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:11:21

Originalni tekst na trzisnoresenje.blogspot.com

06.10.2014 / Autor: Slaviša Tasić

Od kako je bitcoin postao popularan vodi se rasprava među zagovornicima slobodnog tržišta oko njegovo gpravog statusa: da li je to budući novac, efikasan sistem zaobilaženja državne kontrole i garant slobode pojedinca, ili pak fikcija i pomodarstvo iza koje nema ničeg stvarnog?

Teorijski centar debate je pitanje da li je bitcoin "zapravo" novac ili ne. Jedna grupa tvrdi da jeste, pozivajući se na to da je nastao hiljadama dobrovoljnih akata potrošača na tržištu i time uspostavljen kao konvencija. Ko ste vi, teoretičari iz fotelje, da u ime naroda koji prihvata bitcoin definišete šte je "pravi" novac a šta nije? Druga škola tvrdi da je to irelevantno, da je takozvana vrednost bitcoina fiktivna i naduvana, i da će uskoro pući, jer nema nikakve realne pozadine: svaki novac kroz istoriju je uvek morao da ima podlogu nećeg realnog, najčešće plemenitog metala neke vrste, novac nikad ne nastaje nečijom naredbom ili proizvoljnom odlukom.

Vrlo često se u ovom kontekstu pominje Misesova čuena "teorema regresije". Ona kaže da je novac univerzalno razmensko sredstvo koje svoju vrednost crpe iz prethodne upotrebne vrednosti materijala od kojeg je sačinjeno. Recimo, zlato i srebro imaju vrednost kao nakit i luksuzna roba koju ljudi traže iz ne-monetarnih razloga, a njihova vrednost kao novca se onda izvodi iz te prethodne evaluacije njegove ne monetarne upotrebne "vrednosti". Tehnički rečeno, tražnja za zlatom kao monetarnim dobrom izvedena je iz tražnje za zlatom kao nemonetarnim dobrom.

Problem sa bitcoinom je što na prvi pogled on nema nikakvu ne-monetarnu vrednost. Nije zasnovan ni na kakvom fizičkom materijalu ili robi, već predstavlja kompjuterski algoritam. Bitcoin je beskoristan za bilo šta drugo osim kao sredstvo plaćanja. Ako je tome tako, onda postoje samo dve mogućnosti: ili bitcoin ne može da bude novac, ili je teorija o realnoj, nemonetarnoj osnovi novca netačna.

Izgleda da ni jedno ni drugo nije slučaj. Bitcoin jeste sredstvo razmene, iako još uvek nije novac, budući da nije univerzalno prihvaćen (što ne znači da ne može ili da neće biti prihvaćen), ali bitcoin istovremeno JESTE zasnovan na nečem realnom, tj ima vrednost i mimo svoje uloge kao novca. Ta prethodna vrednost bitcoina je njegova uloga kao efikasnog sistema plaćanja. Kao što Jeffrey Tucker naglašava u svom novom tekstu, Bitcoin je 2008 uveden kao sistem plaćanja koji bi omogućio efikasni transfer resursa između pojedinaca u raznim delovima sveta uz potpuno zaobilaženje zvaničnog finansijskog sistema. Programski dokument osnivača Bitcoina nije uopšte spominjao novac nego samo sistem plaćanja koji omogućava pouzdanost, anonimonst i operisanje izvan zvaničnih finansijkih tokova. Tehnički detalji su ovde.

Bitcoin kao sistem je lansiran 9 januara 2009, ali u tom trenutku njegova vrednost je bila nula! Sve do oktobra 2009 potenicjalni klijenti su mogli da dobiju besplatno koliko god hoće bitcoina da eksperimentišu. Ljudi su vršili prve transakcije, proveravali da li je sistem pouzdan, da li radi onako kako je obećano itd. Taj proces eksperminetisanja je trajao oko deset meseci. U tom periodu Bitcoin kao novac nije imao nikakvu tržišnu vrednost. Pre tačno pet godina, 5 oktobra 2009 postavljena je prva tržišna cena. Ona je bila 1390 bitcoina za jedan američki dolar, odnosno jedan bitcoin je vredeo manje od desetog dela penija. U tom trenutku publika je bila još uvek skeptična, što se pokazalo u vrlo niskoj ceni, ali kako je vreme prolazilo cena je rasla jer je evaluacija sistema, sa protokom vremena i daljim potvrđivanjem njegove vrednosti i pouzdanosti, kao i ulaskom mnogo šireg kurga ljudi u igru, postajala sve viša. Međutim, to je sve sa teorijske tačke gledišta irelevantno; ključna stvar je da je početna evaluacija bitcoina, prva tržišna cena objavljena 5 oktobra 2009 bila zapravo izraz evaluacije sistema plaćanja koja je vršena mesecima nezavisno od samog novca (tj njegove potencijalne vrednosti). Bitcoin kao novac "regresira" u mizesovskom smislu na bitcoin kao sistem plaćanja.

Dakle, bitcoin nije fiat novac. On predstavlja potencijalnu valutu koja je izvedena iz tržišne vrednosti specifičnog sistema plaćanja koji klijentima omogućava značajne prednosti koje drugi sistemi ne pružaju. I stoga oza njega stoji "realna vrednost" u istom smislu u kome nešto "realno" stoji iza zlata i srebra kao novca, ili iza modernih fiat valuta izvedenih iz zlata i srebra. Ja ne verujem da bi bitcoin imao velike šanse protiv zlata i srebra na slobodnom tržištu valuta, ali u ovom trenutku ne postoji slobodno tržište valuta, tj onaj ko pokuša da trguje u zlatu završiće u zatvoru. U takvim okolnostima, virtuelnost bitcoina predstavlja komparativnu prednost u odnosu na svaku vrstu robnog novca uključujući i zlato: vlasnik ne poseduje nikakvu fizičku supstancu koju vlada može da mu konfiskuje. Naravno, to bi moglo da se promeni ukoliko vlade ocene da je bitcoin značajna opasnost i krene u tehnološki rat protiv njega. U tom slučaju bi i cena verovatno pala.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:11:01

Originalni tekst na startit.rs

20.03.2014 / Autor: Pavle Mihajlović

Kada pomislimo na novac prvo nam prolete slike keša. Novac je pre svega sredstvo razmene, koje omogućava jednostavnu trgovinu. To je takođe merilo putem kojeg pratimo poslovanje i čuvamo ostvarenu ekonomsku vrednost.

Školjke, kamenčići, žito, tkanina, metalni novac i na kraju papir, koji su se svi koristili kao sredstvo plaćanja, pokazuju da je od materijala, za novac, mnogo važnije ispunjenje tri pomenute funkcije. Poslednja inovacija na tom polju je digitalna valuta koja bi mogla da omogući da se trgovina, obračun i čuvanje vrednosti obavljaju najjeftinije i najefikasnije do sada.

Postoji čitav niz tekstova koje možete pronaći na internetu koji će mnogo bolje i detaljnije objasniti tehničku stranu Bitcoina. Niti znam, niti bih mogao da razumem detalje, te ovde iznosim ekonomsku (teorijsku) perspektivu. Ukratko, Bitcoin nastaje procesom rudarenja “mining”, koji podrazumeva da vaš računar rešava izuzetno komplikovanu jednačinu. Rešavanjem dobijate pravo na nagradu – određeni deo jedinice bitcoina.

Otprilike u čitavom sistemu, 6 Bitcoina se izrudari svakog sata. U opticaju je trenutno 12 miliona Bitcoina a maksimalni potencijal je 21 milion. Bitcoin takođe možete kupiti na nekoj od više stotina aktivnih berzi za konvencionalne valute, ili neposredno od drugih vlasnika.

Nakon rudarenja ili kupovine, vaš bitcoin nalazi se u digitalnom novčaniku koji putem kriptovanih poruka i umršenih protokola komunicira sa drugim novčanicima. To vam omogućava da preko određenih sajtova i klijent servera koji pružaju uslugu uparivanja digitalnih novčanika, izdate transakciju prema nekom drugom korisniku koji ima digitalni novčanik.

Na kraju sve transakcije moraju proći kroz protokol verifikacije koji se, opet za nagradu, obavlja decentralizovano od strane mnogih korisnika. U suštini, to je primena koncepta klirinških kuća na digitalnu valutu.

Cilj osnivača Bitcoina je verovatno bio da ta valuta postane sredstvo razmene i merilo vrednosti u savremenoj realnoj i virtuelnoj privredi. Uz sve oscilacije vrednosti i problem koje valuta proživljava, ovo je jedna od najvažnijih inovacija u monetarnoj sferi koja bi mogla iz temelja da promeni ekonomski sistem u kojem ćemo živati za par decenija.

Kao decentralizovana digitalna valuta Bitcoin oživljava u digitalnom svetu, principe davno napuštenog sistema zlatnog standarda, kakav je postojao u srednjem veku i ranim fazama razvoja kapitalizma. Suštinske sličnosti sa zlatnim standardnom je ideja da se ograničenom ponudom Bitcoina i odsustvom bilo kojeg autoriteta koji upravlja ponudom očuva vrednost valute. Prednost bitcoina u odnosu na zlato je u tome što se može beskonačno deliti na mnogo decimala, što je gotovo besplatan za održavanje i skladištenje i vrlo jeftin za proizvodnju u poređenju sa zlatom.

Ograničenje ponude Bitcoina je važno jer čuva vrednost. Da je rudarenje neograničeno, dugoročno, njegova vrednost bi se svela na trošak struje, amortizaciju procesa i rad ljudi potrebnih da se izrudari. Uz napredovanje tehnologije rezultat bi bio da se Bitcoin ne bi fundamentalno razlikovao od konvencionalnih valuta, koje su kroz sto godina inflacije izgubile preko 90% svoje nominalne vrednosti.

Druga važna karakteristika je decentralizovanost. Svaki pojedinac može učestvovati u rudarenju, razmena je potpuno dobrovoljna, a kontrola protokola razmene je decentralizovana, jer mnogi članovi zajednice mogu vršiti kontrolu i nadzor sigurnosti transakcija.

Nijedna država ne može uticati na razmenski kurs između Bitcoina i drugih valuta – već je to prepušteno tržišnim silama. Za razliku od modernih nacionalnih valuta, ne postoji niti jedan monopol u ponudi valute, niti ograničenje korišćenja isključivo jednog platežnog sredstva (legal tender law).

Ako Bitcoin prestane da vrši funckije novca na dobar način, ako mu padne vrednost ili propadne uvek se može dobrovoljno preći na bilo koju drugu digitalnu valutu ili konvencionalan novac.

Pobednik ili pokojnik?

Bitcoin je novotarija i kao svaka novotarija ima veliki broj entuzijasta koji se brzo zainteresovao za digitalnu kripto-valutu. Koncept kriptovanih protokola, decentralizovane kontrole transakcija i ograničene ponude vrlo je primamljiv. Istraživanja korisnika verovatno bi pokazala da su korisnici Bitcoina oni koji tragaju za revolucionarnim rešenjima, koji ne veruju u savremeni finansijski sistem, ljudi koji su entuzijastični po pitanju uloge ICT u životu, oni koji traže visok nivo diskrecije i poverljivosti informacija na internetu, hakeri, kriminalci, trgovci ilegalnim robama i dr.

Međutim, kratkoročno mnogo važniji faktor za razvoj i opstanak Bitcoina su finansijski investitori – ljudi koji pre svega ulažu u bitcoin kako bi ga kasnije prodali po višoj ceni, a ne zbog neposrednog korišćenja valute za transakcije ili obračun. Sa rastom popularnosti i ograničenom ponudom cena Bitcoina je brzo porasla a tokom poslednjih 6 meseci doživela dramatičan skok i fluktuacije.

Bitcoin je balon čija vrednost je precenjena u odnosu na fundamentalnu funkcije novca. Upravo zbog toga, svaka negativna informacija ili dnevni pad vrednosti od 10% čine špekulativne investitore nervoznim i oni pokušavaju da se oslobode Bitcoina kako bi sačuvali prinos investicije. Time se urušava trenutna vrednost Bitcoina na berzama i dolazi do strmoglavog pada.

Takođe, negativan uticaj imaju i vlasti pojedinih nacionalnih država koje su promenama regulacije ili pretnjama uspele da na kratko uzdrmaju poverenje u digitalnu valutu. Veliki udarac dogodio se krajem februara kada je nestala berza za razmenu Bitcoina MtGox.com i oborio vrednost valute za jednu petinu. Pre nekoliko dana direktorka jedne od berzi pronađena je mrtva.

Svašta je moguće u uzburkanom svetu špekulacija koji danas čini Bitcoin. Nije isključeno da ćemo otkriti puno lakih zarada, puno primera vrednog i upornog rada koji se isplatio. Takođe, biće investitora koji će izgubiti bogatstva, kriminala, velikih prevara. Zato sa ovom valutom treba biti posebno oprezan.

Bitcoinom danas vladaju finansijski zakoni, mnogo više nego logika protokola, kriptografske karateristike primenjene tehnologije ili korisnost Bitcoina u izvrđenju transakcija. Ako želite da se obogatite, pametno i strpljivo ulaganje u Bitcoin može vam doneti veliku zaradu.

Ovaj tekst vam neće reći kako da ulažete, kao što vam nijedan tekst na internet ne može reći. Pritom ne zaboravite da je ulaganje u Bitcoin radi brzo zarade finansijsko ulaganje. Odvojite vaš sud od emocija, “osećaja” i entuzijazma za tehnologiom i ne zaboravite zlatno pravilo finansija: never risk what you cannot afford to lose!

Finansijske spekulacije mogu kratkoročno uzdići Bitcoin veoma visoko, ali ga mogu i uništiti u veoma kratkom roku. Međutim, jedna stvar je sigurna, digitalne valute predstavljaju budućnost. Pojava desetina drugih konkurentskih valuta pokazuje da je budućnost veoma blizu. U svetu oštre konkurencije i inovacija možemo očekivati mnoštvo različitih koncepata digitalnih valuta, tehnička rešenja i poboljšanja koja će sve bolje težiti ostvarenju funkcija novca.

U svetu decentralizacije, slobode i odustva autoriteta, mudrost miliona koji učestvuju u procesu stvaranja novog monetarnog sistema, dovešće do izdvajanja nekoliko ili jedne digitalne valute koja najbolje zadovoljava funkciju novca. Vrlo lako može da se desi da to uopšte ne bude Bitcoin, kao što su i mnoge vodeće inovacije izgubile bitku sa svojim sledbenicima.

Digitalna valuta osnovni preduslov za internet prodaju

Svi ljudi koji se bave ICT ili imaju startap moraju razmišljati sa perspektivom integrisanja digitalnih valuta u svoj portfolio usluga ili kao segment proizvoda, ukoliko žele da učestvuju u najvećoj monetarnoj revoluciji od štampanog novca. Najvažniji pokazatelj koji možete pratiti nije trenutna cena neke digitalne valute – ona je dugoročno irelevantna – već ukupnu vrednost svih transakcija koje se obave digitalnim valutama.

Sigurnost, lakoća transakcija, dobrovoljno učestvovanje, ograničena ponuda i decentralizacija kontrole nad valutama dovešće dugoročno do istiskivanja konvencionalnih valuta, prvo sa interneta, a potom verovatno i iz ostatka ekonomije.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:10:39

Originalni tekst na trzisnoresenje.blogspot.com

15.12.2023 / Autor: Slaviša Tasić

Ovako sam pisao u aprilu kad je Bitcoin vredeo $50-100 dolara:

"Koja je budućnost Bitcoina? Većina mu predviđa propast, ali već smo videli da ima neprijatelje sa obeju strana i obe imaju svoje razloge. ... Ali ekonomski gledano, sada kad je Bitcoin došao dovde, meni se čini da može još mnogo rasti."

...

"Zato mislim da ekonomski Bitcoin više nema problem. Sa ovako ograničenom ponudom, a uz održanje sadašnje tražnje ili njen rast, njegove vrednost može i još mnogo da poraste."

U međuvremenu je otišao na preko $1,000. Ali mislite da sam kupio neki Bitcoin? Nisam, teško je baviti se takvim sitnicama kad morate da pišete blog.

Evo šta sada mislim o Bitcoinu.

Najvažnije je razumeti zašto Bitcoin uopšte ima vrednost. To što ima neku vrednost i nije tako iznenađujuće. Valute su istorijski spontano nastajale najčešće od nečega što ima istinsku vrednost, bronze, srebra ili zlata. Ali nije neviđeno ni da novac bez intristične vrednosti bude široko prihvaćen. Poznat je slučaj ostrva kamenog novca, gde je novac bilo kamenje, neka vrsta krečnjaka (vidi sliku ispod). Stanovnici jednog polinezijskog ostrva su koristili ovaj kamen kao novac zbog samo jedne osobine -- zato što nije postojao na ostrvu. Da biste nabavili takvo kamenje morali ste ići na drugo ostrvo, što je bilo skupo i naporno. I to je jedina osobina koja je krečnjak činila novcem, nisu ga koristili ni za šta drugo.

Štaviše, da ne bi kotrljali kamenje pri svakoj kupovini, trgovali su samo pravima na odrđeni kamen, a da se kamen uopšte nije morao pomeriti s mesta. To je suštinski isto kao današnje elektronsko bankarstvo, ali to je druga priča.

Bitcoin je nešto najbliže tome. Kad se uspostavi konvencija, onda novac ne mora imati imanentnu vrednost. Konvencija je, iz garantovanu retkost dovoljan uslov da nešto uspe kao novac. Kao i krečnjak na tom ostrvu, Bitcoin je suštinski bezvredan, ali 1) ne može se naći lako (ima retkost) i 2) postoji konvencija da se prihvata kao novac -- prihvatate ga jer znate da će ga i drugi prihvatiti.

Ali koliko je Bitcoin zaista redak? Sam Bitcoin jeste, jer mu je ponuda programski ograničena. Ali sada vidimo uspon drugih kripto valuta -- Litecoin, Peercoin, i drugi. Bitcoin je redak, ali svako može da napravi nešto jako slično bitcoinu i zvati ga drugačije. To se uveliko i dešava, za sada bez efekta na vrednost Bitcoina.

Za sada Bitcoin ima rastuću snagu konvencije, ili ekonomskim rečnikom, za njega radi efekat mreže. Efekat mreže postoji kada svaki dodatni korisnik povećava vrednost dobra -- vi koristite tastaturu sa početnim slovima QWERTY zato što svi drugi koriste istu tastaturu pa je glupo da počinjete nešto drugo; otvorili ste Facebook nalog ne zato što je Facebook tehnološki najbolje urađen nego zato što svi drugi imaju Facebook pa se tako nalkaše povezujete; nemate Google Plus jer niko drugi nema Google Plus što ga čini beskorisnim, i tako dalje. Uspostavljene mreže je jako teško srušiti, one se perpetuiraju i rastu na principu začaranog kruga.

Kad se jednom uspostave, mreže kao Facebook ili Bitcoin imaju ugrađenu prednost i teško ih je srušiti. Ali znate li ko je još imao efekat mreže u svoju korist? Imao je Windows i imao je MySpace. Windows se još drži ali nije ni blizu moći od pre desetak godina, a MySpace je potpuno propao -- a ljudi su 2008. MySpaceu predviđali večni monopol zbog efekta mreže. Poenta je, efekat mreže je prednost ali nikome ne garantuje monopol, pa čak ni opstanak.

Situacija sa Bitcoinom je ovakva. Sa pojavom drugih valuta retkost je izgubio. Nije bitno što nema Bitcoina, Bitcoin je samo ime. Ima ili može biti neograničeno mnogo kriptovaluta istog tipa i to je ono što je važno. Konvenciju odnosno efekat mreže Bitcoin još uvek ima, štaviše tu je i dalje u usponu. Ali to mu ne garantuje dugoročni uspeh. Kad se ta dva saberu, mislim da Bitcoin nema dobrih dugoročnih izgleda. Da sam onda u aprilu kupio Bitcoine, sada bih prodao.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:10:19

Originalni tekst na trzisnoresenje.blogspot.com

03.04.2013 / Autor: Slaviša Tasić

Posle kiparske epizode naglo je došlo do rasta njegove vrednosti. Bitcoin je virtuelna valuta koju ne kontroliše niko. Umesto toga, emitovanje Bitcoina ograničeno je komplikovanim programom. Kao i kod zlata, svako može da iskopa novčiće, ali kopanje je naporno i neizvesno -- jedina je razlika što se posao ne obavlja fizički već kompjuterski. Program je postavljen tako da količina iskopanih Bitcoina raste po stalno opadajućoj stopi, dok se na kraju, za nekih stotinak godina, asimptotski ne približi konačnom nivou.

Za bliže objašnjenje Bitcoina i više o tekućim dešavanima pročešljajte Nedeljni komentar, a meni ceo fenomen postaje vrlo interesantan iz nekoliko razloga.

Prvo, Bitcoin ima mnogo neprijatelja. Neprijatelji su pristalice državnog novca, jer je ovo privatni, decentralizovani novac, čije štampanje ne kontrolišu stručnjaci za monetarnu politiku već se obavlja po automatskom programu. Tokovi novca se teško kontrolišu i neke centralne banke su već "izrazile zabrinutost" zbog rastuće uloge ove valute.

Ali, neprijatelji su i libertarijanski ekonomisti kojima je bliži zlatni standard. U njihovu viziju se ne uklapa to što Bitcoin očigledno nema pravu materijalnu vrednost. Bitcoin je nešto kao privatni fiat novac -- dosada neviđeni fenomen. Po njima tako nešto ne može da postoji i zato mu od samog početka predviđaju propast, ali ih bar za ovih par godina njegovog postojanja stvarnost demantuje.

Dalje, nastanak i dosadašnji uspeh Bitcoina se kosi sa bilo kojom postojećom teorijom i štaviše, za njegov uspeh gotovo da uopšte nema racionalnog objašnjenja. Najveća tajna slobodne razmene, bilo da je to tržište ili drugi oblici slobodne i dobrovoljne saradnje, je to što iz neorganizovane akcije slobodnih pojedinaca može doći do ishoda kojima se ne možemo unapred nadati, koji prevazilaze našu moć imaginacije i koje čak i ex post teško možemo racionalno objasniti. (To je Hayekova najvažnija ideja, a ne njegov libertarijanizam po sebi).

Bitcoin je izgledao a i dalje većini ekonomista i medija izgleda nemoguće, jer iako je njegova ponuda ograničena programom, tražnja za njim je stvar pukog verovanja. Kod zlata i srebra, tražnja postoji jer ti metali imaju i stvarnu vrednost. Kod državnog novca, tražnja postoji jer vam država kaže da morate da koristite taj novac, ali i svojim autoritetom garantuje da će svi ostali prihvatati taj novac. Kod Bitcoina vam niko ne garantuje ništa. Kako je to počelo da se koristi, kako su ljudi, posebno oni u početku, prihvatali da prodaju stvari za Bitcoine, ili da razmenjuju svoje evre i dolare za Bitcoine, meni uopšte nije jasno. Sada je lakše, valuta je donekle uspostavljena, više je prodavaca koji je prihvataju, znate da ima dovoljno onih koji je koriste i zato ima nekih osnova za verovanje da će se to nastaviti. Ali da je tako nešto moglo da počne, da nastane ni iz čega, je gotovo neshvatljivo.

Koja je budućnost Bitcoina? Većina mu predviđa propast, ali već smo videli da ima neprijatelje sa obeju strana i obe imaju svoje razloge. Propast je pre svega moguća usled državne intervencije. Možda će tako nešto jednostavno biti zabranjeno i proganjano. Kad je američka Komisija za hartije od vrednosti mogla da ugasi jako korisnu onlajn kladionicu Intrade (čije smo kvote na razne događaje u svetu ovde često linkovali), navodno iz razloga finansijske sigurnosti, onda je vrlo moguće da i Bitcoin dođe na red.

Ali ekonomski gledano, sada kad je Bitcoin došao dovde, meni se čini da može još mnogo rasti. Tačno je da tražnja za njim počiva na cikličnom verovanju, na verovanju svakog korisnika da će svi drugi nastaviti da primaju Bitcoin, ali: prvo, već nas je jednom iznanadilo da je Bitcoin samo na osnovu tog verovanja došao od nule do današnjih preko 100$ za Bitcoin. Drugo, ne zaboravite da ni ostale valute nisu baš toliko drugačije. Tražnja za državnim novcen se, bez obzira na državne garancije, dobrim delom zasniva na istoj slobodnoj veri da će i drugi prihvatati taj novac. Zlato ima materijalnu vrednost, ali ta vrednost, za industrijsku upotrebu ili nakit, je obično dosta manja od njegove sadašnje cene. Nisu se u poslenjih nekoliko godina industrijska upotreba i atraktivnost zlatnog nakita promenili, već su se promenila očekivanja vrednosti zlata, koja takođe zavise od vaše pretpostavke da će i ostali nastaviti da kupuju i drže zlato.

Zato mislim da ekonomski Bitcoin više nema problem. Sa ovako ograničenom ponudom, a uz održanje sadašnje tražnje ili njen rast, njegove vrednost može i još mnogo da poraste. Mnogo realniji scenario raspada je panika posle najave država da će zabraniti njegovu upotrebu uz neki izgovor kao što su finansijska stabilnost ili sprečavanje pranja novca. Ali čak i ako se to dogodi ostaće fascinantno da je ovakva inicijativa uopšte uspela -- protivno zakonima slabašne ljudske logike.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:07:57

Časopis studenata Ekonomskog fakulteta - "Monopolist", oktobar 2013. / Autor: Nikola Nikitović

Da li ćemo, uz pomoć interneta, uspeti da zaobiđemo banke u procesu novčanih transakcija i tako učinimo sebe bogatijim?

Slobodno tržište tera svakog učesnika da popravi performanse svog proizvoda ili usluge, smanji troškove, eliminiše nepotrebne aktivnosti i sve to u cilju profi ta. Zato ne čudi što zbog pojave savremenih tehnologija mnoga zanimanja nestaju. Tako danas skoro da više i nemamo daktilografe, limare, časovničare i slično. Međutim, delatnost koja je izložena konkurenciji, ali vekovima opstaje i tradicionalno pravi velike profi te je bankarstvo. Iste godine kad je svet zahvatila svetska ekonomska kriza, te čuvene 2008, osoba ili grupa ljudi pod pseudonimom „Satoši Nakamoto” izbacuje „bitkoin protokol”. Idejni tvorac bitkoina izabrao je da ostane anoniman, što je otvorilo prostor za istražitelje koji su pokušali da otkriju identitet Satoši Nakamota. Izneti su i dokazi koji povezuju troje ljudi sa identitetom Nakamota, ali ništa više od onoga što obični demanti ne mogu osporiti.

ŠTA JE, U STVARI, „BITKOIN”?

Jedna od ideja tvoraca bitkoina je da se dizajnira nova ekonomija u kojoj digitalni domen ima primarnu ulogu. Bitkoin je prva decentralizovana digitalna valuta. Za razliku od evra, dolara, dinara ili bilo koje druge valute, bitkoinom ne upravlja nijedna institucija - ni centralna banka, ni vlada, niti bilo ko drugi. To su digitalni novčići koji se mogu slati putem interneta. Šaljemo ih neposredno, dakle, bez učešća banaka, što znači da su troškovi slanja, ako ne nulti, onda svakako manji nego do sada. Geografski faktori ne predstavljaju ograničenje, pa, na kojoj god lokaciji da se nalazimo, moći ćemo da primamo ili šaljemo ovaj digitalni novac. Takođe, jedna od važnih osobina bitkoina je ta da nam račun ni u jednom trenutku ne može biti zamrznut.

Urednik „Bitkoin magazina” kaže da je bitkoin upravo ono što bi novac trebalo da bude. Ove transakcije ne liče na klasične novčane transakcije. Kako njima ne upravlja centralna banka, infl acija nije moguća, što u slučaju Srbije, zemlje s tradicionalno visokom infl acijom i drugom najvećom hiperinfl acijom, dosta znači. Bitkoini se generišu u procesu zvanom „mining”. Kompjuter nam zadaje kompleksan matematički problem, a cilj je šezdesetčetvorocifreni broj. Ukoliko kompjuter uspešno reši ovaj algoritam, postajemo vlasnici pedeset bitkoina. Mreža je programirana tako da povećava ponudu novca prema predodređenom rasporedu sve dok ukupan broj bitkoina ne dostigne 21 milion. Trenutno se u proseku izbacuje oko dvadeset pet novčića na svakih deset minuta. Ovaj broj biće prepolovljen do 2017, i tako svake četiri godine dok ne dostigne limit. Novembra 2012. kreirana je polovina ukupne ponude bitkoina od 21 milion, a oko 2140. bi trebalo i cela ponuda.

Vrednost bitkoina u odnosu na dolar rapidno se uvećava - od svega trideset centi januara 2011. do 125 dolara marta 2013. Iz tog razloga ljudi koriste bitkoin radije kao investiciju, nego kao sredstvo plaćanja.

Mt.Gox je najveća svetska bitkoin berza (eng. exchange) gde ljudi mogu da trguju bitkoinima bilo s kim u svetu, mogu da ih kupuju lokalnom valutom, a mogu čak i da ih skladište. Ipak, ni ovo nije bez rizika: hakeri mogu da upadnu u sistem i da ga ozbiljno ugroze. Bitkoin je, takođe, poznat po tome što je moguće, uz određeni softver, kupovati nelegalne proizvode poput droge, što skeptici vide kao negativnu stranu ove valute. Ali, ako znamo da nož može da ubije čoveka, ali i da iseče hleb, da li to onda znači da treba da zabranimo proizvodnju noževa?

Najveći interes za novu digitalnu valutu pokazuju zemlje koje nemaju tako jak bankarski sektor kao Kina, Rusija, zemlje Latinske Amerike i Afrika. Postoje dva aspekta bitkoina koja izazivaju sumnju u naše razumevanje novca: on je istovremeno i valuta i način plaćanja (nešto kao „pejpal” sa svojom valutom). Svakako da se vladama i ostalim regulatornim telima ovaj koncept ne sviđa. Oni vole kad akademci razmišljaju o monetarnoj politici, pišu radove i predaju svoje ideje nadležnima, koji ih prihvate ili odbace. Satoši Nakamoto, tvorac bitkoina, nije tako razmišljao: on je napravio valutu i pustio je u upotrebu, pa ko hoće, može da je koristi. Ovo je prvi put u istoriji da jedan čovek može da šalje i prima novac bez učešća ijedne druge osobe, bilo gde na planeti. Nije bitno da li ima bankovni račun, nije bitno da li ima kreditne kartice, ako ima kompjuter i pristup internetu, može da šalje novac odakle god želi i niko ga ne može sprečiti u tome. Neki idu i toliko daleko da kažu da je ovo i najveći izum posle interneta. Ako je tako, to znači da će tražnja rasti, a kako je ponuda predvidiva i ograničena, znači da će i cena da raste. Ako je zaista tako, hajdemo onda svi po bitkoine.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:05:39
Originalni tekst na startit.rs

29.12.2017 / Autor: Danilo Backović

Esej koji obrađuje konceptualne osnove Bitkoina, njegovu istorijsku ulogu i odnos sa klasičnim monetarnim sistemom.

Bitkoin, banke i suverenost individue

Kratak dijalog o dva monetarna sistema sveta napisan u čast petstogodišnjice kačenja Luterovih “95 teza” na vrata crkve Svih Svetih u Vitenbergu.

Šta je Bitkoin i ko je tu gazda uopšte?

Niko. Niko od nas i svi mi zajedno. To je “samo” softver koji radi na računarima svih onih koji žele da se pridruže. Ni od koga ti ne treba dozvola. Ne postoji meta gde naciljati Tomahavk.

Po svetu postoji toliko kopija ove računovodstvene knjige da ona može preživeti nuklearni udar (u žargonu se to zove “bubašvaba protokol”). Bitkoin se može preneti na računaru, mejlom, pismom, u glavi, u slici (steganografija), radio talasima… Jedna firma je čak platila lansiranje satelitskog repetitora koji pokriva Evropu, sever Afrike i dobar deo Azije namenjenog samo za prosleđivanje bitkoin transakcija.

Korišćenje je besplatno. Ovakav softver se zove distribuiran, jer nema jedan ili više centara sa privilegovanim učesnicima.

I Gutenbergova štamparska mašina je bila “samo” miks malo preciznog livenja, obrade drveta, poluge i tinte, začinjena cutting-edge telekomunikacionom tehnologijom tog doba — hartijom, ali ta otrovna kombinacija je promenila svet zauvek. Decentralizovala je pristup znanju i oslobodila najvažniju mrežu među ljudima od pisarskih centara moći — jezičku.

Bitkoin koristeći se novom Gutenbergovom mašinom — internetom, oslobađa drugu najvažniju mrežu među ljudima — novčanu, koja prenosi signal o vrednosti.

Ne razumem. Kako to radi samo od sebe?

Soft skillovi su mrtvi, pripremi se na vreme za svet u kome caruje matematika. Doba disidenata pisaca, novinara, pesnika i glumaca je prošlo. Svako može da shvati, treba samo malo napora i želje.

Sama srž ove tehnologije leži u zakonima brojeva. Koliko je koren iz 4? Dva? Sedi jedan. +/- 2 je tačan odgovor, jer parna stepena funkcija gubi informaciju o znaku.

Koren je čudna funkcija. Problem kvadriranja dvojke, 2^2 ne možeš tek tako da rešiš unazad (inverzno). Možda sam ja krenuo od -2? Moraš da znaš neki dodatni uslov da bi izabrao pravu granu korena (pozitivnu ili negativnu), ili da probaš obe. Na kompjuteru ne bi mnogo potrajalo da zaista probaš obe grane.

Ali! Postoji čitav jedan skup algoritama koji se zovu “kriptografske heš funkcije” (H). Pođimo od apsurdno velikog broja P (na primer od 55 cifara), stavimo ga u takav algoritam H i neka je rešenje broj J = H(P). Ovi algoritmi imaju čudesnu osobinu ireverzibilnosti.

To znači da, imao li čak i najjači mogući sekvencijalni kompjuter, ne najjači postojeći, nego najjači koji termodinamika dozvoljava, u nameri da rešiš ovaj problem unazad, znajući J, a želeći da otkriješ P od koga smo krenuli ( P = H^-1(J) ) trebalo bi ti otprilike onoliko vremena koliko je Svemiru ostalo do njegove konačne termodinamičke smrti. Ovakav algoritam u bitkoinu ima dve ključne uloge:
- On čuva tvoju imovinu od drugih, tako da svako može da pristupi toj računovodstvenoj knjizi (zamisli da banka dozvoli da svako pristupi njenoj bazi podataka), a da opet ne može da ti je uzme. Zato bitkoinu ne trebaju adresa, zaposleni, direktori, obezbeđenje i revizori.
- On čuva tuđu imovinu od tebe jer te sprečava da falsifikuješ transakciju i probaš dva puta da potrošiš isti novčić, kroz genijalno Satošijevo otkriće dokaza o radu (proof of work ili Nakamoto konsenzus). Novčana mreža je primer tzv. Vizantijske mreže, u kojoj se učesnici ne smatraju kooperantima nego suparnicima. Nakamoto konsenzus je rešenje kako ta mreža dolazi do zaključka šta je istina, kolika je nečija imovina, bez da nekome mora da se preda poverenje da za nas vodi tu knjigu evidencije imovine!
Sve do bloka postanja (genesis block) 3. januara 2009, morali smo da imamo računovođu (banka) kome predajemo poverenje da za nas vodi računovodstvenu knjigu. Ako on kaže prodavcu da ti imaš dinar kojim kupuješ robu, prodavac će mu verovati i robu će ti dati. Sada umesto poverenja imamo zakone brojeva.

Bitkoin je jedna računovodstvena knjiga za celu planetu, agnostična na državne regulative i konačno, hvala Bogu, ne zahteva računovođu. Oci prosvetiteljstva su nam dali “Liberté, égalité, fraternité” i upozorili na vreme da je predstavnički sistem samo najmanje loša aproksimacija demokratije, zato je naš doprinos: Vires in numeris!

Bojim se da mi i dalje ništa nije jasno.

Većina nas seda u avion u nadi da će poleteti. Ne moraš znati dinamiku fluida da bi negde otputovao. Daleko je prostije biti korisnik bitkoina nego klijent banke. Za koju godinu koristićeš neki finansijski proizvod, a da ni ne znaš da u pozadini radi bitkoin.

Ali ako želiš da saznaš trebaće ti ne više od par nedelja da shvatiš najvažnije tehničke detalje. Za matematičku suštinu malo više od toga, ali ne moraš ići toliko duboko. To je zato što je on slobodna, potpuno otvorena tehnologija.

Reci mi, gde to čovek može da sazna kako funkcioniše naš trenutni monetarni sistem, ta “džungla konfuzije” (Kejns)? Akademija i dalje predaje neistinu, da se Sunce vrti oko Zemlje (da je depozit stariji od kredita).

Kako to misliš: “Bitkoin oslobađa novac”?

To je pravo pitanje i najvažnija poruka: Društvo je samo jedan veoma kompleksan graf. Svaki proces u društvu se može opisati učesnicima i njihovim vezama. Školovanje, vađenje pasoša, matičenje rođenih, venčanih, umrlih, katastar, uprava, carina, itd…

Bez obzira na to što su neki procesi vrlo prosti, a neki beznadežno kompleksni, svi oni imaju jednu zajedničku osobinu da sačinjavaju hijerarhijski graf. To znači, da svaka od ovih procedura da bi funkcionisala ima u osnovi neku listu ili knjigu evidencije (ledger), a nad njom piramidu odgovornih ljudi sa pravom upisa u nju koji su pečatom, potpisom ili “ok” dugmetom garanti istine (da je diploma odbranjena, carina plaćena, da se imovina poseduje, da je dete rođeno, ugovor važeći itd…).

Ti ljudi su predstavnici kojima predajemo poverenje.

Sve do interneta ljudi nisu imali drugi izbor da se umrežavaju osim ovog hijerarhijskog — predstavničkog (sa izuzetkom primitivnih plemenskih mikrozajednica). U ovakvoj topologiji mreže postoji nezgodan fenomen koji se zove korupcija.

To je zloupotreba mreže od strane nekog od predstavnika. I nije stvar mentaliteta nego je inherentni fenomen takve geometrije mreže.

U svakom društvu postoje ubice koje se šetaju sa diplomatskim pasošima, mrtvi glasači, lažne diplome… Internet je prva horizontalna topologija umrežavanja ljudi u istoriji, a Bitkoin monetarni sistem koji koristi ovu osobinu interneta (peer-to-peer) kako bi izbacio posrednike iz novčane transakcije.

To je, po dizajnu, necenzorabilan, transnacionalan, nehakabilan, u potpunosti definisan monetarni sistem koji ne zahteva predaju poverenja posrednicima da bi funkcionisao (trustless/no counterparty risk). U srcu sistema je nesvakidašnje otkriće digitalne oskudnosti.

Gde je registrovan?

Bitkoin nije pravno lice, nije forex kockanje, ni akcija na berzi. Bitkoin je algoritam. Kao Pitagorina teorema. Znanje koje se više ne može vratiti nazad u bocu, niti se ljudi mogu naterati da se od njega oduče.

Bitkoin sa velikim “B” je protokol, to je nova vrsta baze podataka bez administratora, u kojoj svaki korisnik ima istu ulogu i koja ima token (žeton, unos u bazi, to je bitkoin sa malim “b”) koji može da menja vlasnika.

Dinamika kreiranja tokena tokom vremena je regulisana protokolom, neizmenjiva od bilo kog korisnika i njihova količina nakon završetka te emisije će biti 21 milion. On je prvi programabilni novac. U transakciji se može implementirati i neka obligacija (ugovor), ne samo prosta razmena.

Znači to su neki virtuelni žetoni upotrebljivi na internetu?

“Virtuelni” je omiljeni pridev korporativnih medija. Nije virtuelna nego kriptovaluta jer ga kriptografija čini mogućim i daleko realnijom od depozitnog novca.

Ovaj token nije obična informacija kao što je to mp3 fajl ili računovodstvena stavka na pasivi bilansa privatnog lica sa državnom licencom za depozitne poslove (banka).

To je inertna informacija, jer joj treba minimum fizičkog rada (pod “fizički” se misli na veličinu u fizici) da bi nastala i pokrenula se. Kao zlato, samo bez mase. Naučili smo da ovaplotimo informaciju, napravimo od nje oskudnu tvar. I to je jedna divna istorijska simetrija.

Moderna nauka — Galilejeva fizika je počela shvatanjem inertnosti materije, od toga da je pravolinijsko kretanje ravnomernom brzinom osnovno, ne kružno kao što su mislile tadašnje usijane akademske glave, zato što je ono enciklika na “savršenoj nebeskoj sferi”. Otuda i jeretička kovanica za “nebesku mehaniku” Johana Keplera.

Otkriće i otimanje kriptografskih heš funkcija od države, zasluga Sajferpankera, modernih Pitagorejaca, i njihov religiozni odnos prema kriptografiji, doveo nas je do otkrića inertne informacije i to će otvoriti novu veliku stranicu istorije u kojoj je kriptografija osnov organizacije društva.

Još uvek joj nismo dali ime, ali dobar kandidat je period omoćenja ili suverenosti individue. Jer se istorija ne ponavlja, ali se rimuje (enlightment — prosvetiteljstvo, empowerment — omoćenje).

Ali ne smeju se tek tako dozvoliti te slobode, nastaće haos. Šta ako posluže za kupovinu droge i pranje novca?

Anonimnost transakcije nije privilegija nego pravo koje treba braniti životom. Prva rečenica manifesta Sajferpank pokreta je: “Privatnost je neophodan uslov za otvoreno društvo informatičkog doba. Privatnost nije tajna. Privatna stvar je nešto što se ne želi podeliti sa celim svetom, tajna je nešto što se ne želi podeliti ni sa kim. Privatnost je moć selektivnog otkrivanja sebe svetu“.

Svako ko se odriče prava na privatnost, jer “nema šta da krije” se ne razlikuje od onoga ko se odriče prava na slobodu govora jer “nema šta pametno da kaže” (Edvard Snouden).

Ovog trenutka banka zna više o vama od vas samih. I to je posledica dizajna depozitnog novca. Dve najvažnije mreže među ljudima su jezička kojom serijalizujemo naše misli i novčana kojom prenosimo signal o vrednosti stvari oko nas. Svaki pokušaj ometanja ovih mreža treba da prepoznamo i sprečimo. Na vladama je da nađu načine da spreče protivzakonita ponašanja i oporezivanje bez diranja u anonimnost transakcije.

Ali, neko mora da stoji iza toga. Čiji je taj Satoši Nakamoto?

Irelevantno. “Iza toga” je samo otvoren i svima dostupan programski kod. Bitkoin je recept, ideja, algoritam. Nije pravno lice. Je li važno ko je zapravo bio Pitagora? Frensis Bekon? Vilijam Šekspir?

Postao je preskup. Mogu da ga priušte još samo bogati.

Novac sa dve decimale je samo istorijska posledica, verovatno nekada merne nepreciznosti kantara. Nije nikakav prirodni zakon da novac mora imati samo dve decimale. Bitkoin je deljiv na sto miliona delova. Možeš kupiti npr. hiljaditi deo bitkoina za 15 evra. Manje od 1% ljudi na planeti može imati više od jednog bitkoina, to je ogromna jedinica.

I šta onda? Da čekam da poraste pa da prodam?

Ne. Imaš priliku koju tvoji stari nisu imali. Da štediš u nečemu što ti nijedan diktator ne može obezvrediti, poreznik ili nasilnik oduzeti, bankarski službenik odbiti, proslediti. Svakim danom je sve jače i rasprostranjenije platežno sredstvo. Čekaj dok ne budemo razmenjivali delove bitkoina na lokalnom buvljaku.

Ovakav rast nije normalan. Ovo je balon koji mora da pukne.

Bitkoin je do sada imao 4 mehura. Prvi je bio jula 2010, kada je skočio sa $0.008 na $0.08.

Drugi je bio “veliki mehur 2011.”, sa $0.06 na $31, da bi onda pao na $5.

Treći je bio Aprila 2013, sa $20 na $280, kada su se kiparske banke spasavale pleneći klijentske depozite.

Četvrti je bio velika kriza MtGox berze novembra 2013. kada je skočio sa $70 na $1200, pa nekoliko meseci kasnije pao na $200.

Bitkoin je, naravno, i sada u balonu, koji se zove jedino slobodno neregulisano tržište na svetu. Višegodišnji trend rasta vrednosti bitkoina prati Metkalfeov zakon o vrednosti mreže. Ali na sitnijoj vremenskoj skali ta vrednost je vrlo volatilna, jer mreže rastu u naletima, a na svakom o njih se dešava borba straha i pohlepe i novo otkrivanje fer cene. Ne zaboravi samo Kejnsov investicioni savet: “Tržište može mnogo duže da ostane iracionalno nego ti solventan”.

Države jednog trenutka više neće dozvoliti ovo igranje.

Ovaj argument više svedoči o inferiornosti onoga ko ga izgovara nego o moći vlada. Evo spiska nekih državnih zabrana do sada: Hindu-Arapske cifre, štamparska mašina, slobodni izbori, podela vlasti, pruge, višespratnice, alkohol, saharoza, gramofon, zlato, homoseksualnost, marihuana, pornografija.

Jedino što vlade i bankarski kartel mogu je da pokušaju moralno prokazivanje ideje u nadi da će većina od nas nasesti. TPPN! TPPN! (Terorizam, Pedofilija i naravno omiljeni opresivni zakon, naslednik Sokratovog kvarenja omladine, njegovo predikativno visočanstvo: pranje novca).

Ali, bez većine nas to su samo zmajevi od papira. Ne zaboravi prvu lekciju renesansnog, prosvećenog čoveka: ti nisi objekat nad kojim se vrši istorija, ti si subjekat koji je menja.

Kada je 2000. Lars Ulrih iz Metalike lio suze pred Senatskim odborom za svojom intelektualnom svojinom u slučaju Napster, jedan koder pozvan kao veštak je lepo upozorio vladu SAD-a: “Zabranite Napster i pojaviće se nešto mnogo strašnije”. Ugasili su ga. I još istog meseca dobili bittorent protokol, koji je danas između ostalog i neizostavan deo mašinerije Bitkoin protokola.

Jer, kako je rekao Džon Gilmor, jedan od koderskih apostola i najuži krug sajferpankera:

Internet tretira cenzuru kao kvar i meandrira oko nje.

”Čitave armije ne mogu zaustaviti ideju kojoj je došlo vreme”. Pokušati zabraniti Bitkoin bilo bi kao pokušati zabraniti psovke ili izraz za obim kružnice.

Priča se preko “virtuelnih” medija da je otkriće u stvari blockchain, a ne bitkoin?

Nakon potrošenih ismevanja i pretnji, ovo je preostala slamka sofista. Potcenjivački i sa visine, treba da ostavi utisak da se to deca igraju dok ne ulete veliki. Ali, kako kaže jedna od zen rekontri Patrijarha Pavla: “Ne kaže On da čovek ne živi o hlebu, nego da ne živi samo o hlebu”.

Blockchain je osnova, ali je samo telo, bez tokena je zombi. Bitkoin je sa razlogom jedna vrlo spora i neefikasna baza podataka. Imperativ dizajna je da mora ispunjavati uslov da je bez korisničkih uloga i administratora.

Jednostruko povezana lista heševa izrudarenih blokova (blockchain) je jedini poznat način da ovaj uslov implementiramo u programskom kodu. Dakle on rešava jedan vrlo uzak i specifičan problem. Svega smo spremni da se odreknemo da bi dobili osobinu da nema vlasnika.

Ako Dojče banka želi da napravi blockchain, on će po definiciji biti zatvoren, sa administratorom. Ta kreatura će ili imati bezvredan token pa nije opasnost Bitkoinu ili će biti zombi bez tokena, a onda je kupovina Oracle licence mnogo pametniji izbor.

Bitkoin je deflatoran, niko neće hteti da ga troši. Kako onda može biti novac?

Ako je nešto omiljena disciplina ekonomista, to je guranje višestrukih oprečnih značenja u isti pojam. Postoje dve vrste deflacije koje nisu ni nalik jedna drugoj.

Prva je deflacija privatnog bankarskog depozitnog novca. Kada se ekonomija nađe u stanju prezaduženosti (privatni dug je ključan!) banke više ne pozajmljuju. Odluka o puštanju kredita je isključivo pravo poslovne politike svake banke. Ako one smatraju da više nema kreditno sposobnih, kreditiranje može imati oštar pad.

Kako se prethodni krediti isplaćuju, novac nestaje iz ekonomije u momentu otplate rate, a nov kreditni novac se ne kreira. Ovo dovodi do rasta vrednosti preostalog novca onome ko ga ima u rukama, a nije zadužen.

Ostatak ekonomije se grabi da nakrpi za ratu sa sve manje novca u opticaju, koji sada mora još brže da menja ruke da bi svi isplatili rate, što naglo dovodi do nenaplativih kredita, još manje kreditno sposobnih dužnika, pada ekonomske aktivnosti, zatvaranja firmi, nezaposlenosti, punih kafića i dnevnih žurki do konačnog raspada.

Druga vrsta deflacije, ona Bitkoinova, je nagrađivanje štediša, ne rasipnika, odlaganje potrošnje i inhibiranje fenomena namernog zastarevanja (artificial obsolescence). Kada ograničeni novac obuhvati celu ekonomiju kao opna, vrednost njegove jedinice diše sa ukupnim izlazom cele ekonomije, raste kako ona raste i smanjuje se kako se ona kontrahuje.

Bitkoin motiviše štednju ne potrošnju, dok je štednja toksični elemenat u sistemu privatnog bankarskog depozitnog novca, jer ga privremeno uklanja iz cirkulacije. Ovakva deflacija ne da nije štetna po društvo nego je poželjna. U poređenju sa ovim dinamika privatnog bankarskog novca je vožnja ili pod punim gasom ili kočenje iz sve snage.

A šta ćemo sa bitkoin aristokratijom? Polovinu do sada izdatih bitkoina poseduje 1%?

Analize distribucije vlasništva bitkoina su u najmanju ruku sumnjive. Ali bez obzira na njihovu istinitost one su irelevantne. Pitanje pravde je klizav teren za nekog iz sveta tvrdih veština, ali postoji jedna dinamička osobina monetarnog sistema koja čini da nije svaki jaz između bogatih i siromašnih isti.

Kao prvo, ravnopravnost je jedna opasna kolektivistička zamka. Istinski evropski liberalizam i individualizam je nešto vrlo fino, tanano i nenametljivo.

Nema testosteron i udobnost rulje desnice niti romantizam plejboja sa gitarom i Čeovom kapicom. Veliki statizmi 20. veka su imali svako etičko pravo da nastanu. Jedan iz horora fabričkih hala, a drugi iz horora rovova 1. svetskog rata. Ali istorija je pokazala da nisu rešenje.

Zasnivanje društva na etičkoj i moralnoj aksiomatici je prošlost. Etika treba da bude posledica matematički pravilno dizajniranog monetarnog sistema. On je ključan za kanalisanje ljudske motivacije u pravom smeru.

Iako nema ekosistema u prirodi u kome su sve jedinke iste, postoje situacije kada imovinski jaz postaje neprihvatljiv kao danas. To je kada u društvu nastanu ono što Nasim Taleb naziva “upijajuća stanja”. Od imovinskog jaza daleko je važnije da li za svakog od nas važe ista pravila.

Ako svaki ekonomski akter bez obzira na njegov imovinski položaj mora da preuzme rizik od gubitka svaki put kada donosi neku investicionu odluku onda to čini društvo takvim da je moguć prolaz kroz stanja siromašan-bogat-siromašan. Takvo društvo nema upijajuća stanja.

Ali ako jednom dostignut položaj bogatog čini da taj akter više ne preuzima nikakav rizik ma kako lošu odluku doneo, onda to društvo ima aristokratiju.

Monetarni sistem zasnovan na oskudnom (ograničenom) novcu u kome su pravila zadata protokolom, a ne hijerarhijskim predstavničkim procesom ima jednaka pravila za sve po definiciji. Bitkoin bogataš nije isto što i venture kapitalista sa vezama u centralnoj banci koja vrši kvantitativna olakšavanja tako što kreira kroz privatnu banku depozite njegovom fondu za 0% kamate.

Ako ovaj prvi napravi lošu procenu zauvek je izgubio svoje koine. Ovaj drugi može da priušti 100 miliona gubitaka na startape i da opet ima novih 100 miliona.

U redu, vratimo se na ekonomiju. Uveo si pojam oskudnosti koji si dužan objasniti. Ali pre toga: zašto bi uopšte trebalo smatrati bitkoin vrednim?

U samoj biti, pitanje vrednosti kao i lepote je misterija. Antropolozi i ekonomisti imaju neke maglovite ideje o tome kako među ljudima proliferiše saglasnost da je nešto vredno, ali su to sve ad hoc akademske mudrosti.

U neverici gledaju kako im jedna gargantuantska mreža nastaje pred očima. Od nule, sama od sebe, bez arbitra iako je suparnička. Nešto što je do juče bilo predmet samo arheoloških iskopavanja. Fenomen koji se otima konvencionalnim akademskim objašnjenjima je već slomio dobar broj intelektualnih sujeta.

Ovo pitanje je imalo smisla postaviti u januaru 2009. godine. Surova istina je da se danas više ne pitaš. Uskoro ćeš ih morati imati, jer će taj pored tebe tražiti da mu u njima platiš.

Kao što vrednost lopate dolazi od njene osobine da kopa, tako vrednost novca dolazi od toga koliko je dobro sredstvo razmene i čuvar vrednosti. - Karl Menger

Za Bitkoinom vlada planetarni grabež. Ta potražnja postoji zbog njegovih jedinstvenih osobina koje nijedan novac pre njega nije imao.

Bitkoin je:

– Fungabilan: svaka jedinica novca isto vredi. Ne kao dijamant kod koga zavisi kako je brušen.

– Durabilan: kao (inertna) informacija po prirodi je nepropadljiv.

– Portabilan: može da promeni ruke anonimno iz jedne u bilo koju drugu tačku planete za 10 minuta. Ne kao depozitni novac koji ne voli da putuje vikendom i traži potpis bankarskog službenika.

Portabilnost je Ahilova peta zlata, jer za razliku od Bitkoina ima masu. Zlato je uvek samo jedan korumpirani zakon daleko od konfiskacije. Ono jeste čuvar vrednosti, ali nije i transakcioni sistem kao Bitkoin.

– Oskudan: ovo je ključna karakteristika pravog novca, jer čini da on bude čuvar vrednosti. Zlato može nastati samo u sudaru neutronskih zvezda i to je njegov garant oskudnosti, ali koliko zlata ima oko nas nije do kraja jasno. Još manje je jasno koliko ga ima na Mesecu na primer, koji će nam sutra biti na dohvat ruke.

Bitkoinova garancija oskudnosti je jača od zlata, jer proizilazi iz osobina brojeva — iz ireverzibilnosti kriptografskih heš funkcija.

– U potražnji: U odnosu na konvencionalan novac, Bitkoin i dalje pokriva mali deo ekonomije, ali mreža raste neverovatnom brzinom. Ne dozvolite da vas ekonomski eksperti ubeđuju kako je ovo najbolji od svih svetova. Ne nasedajte na moralno prokazivanje (TPPN!), anonimnost transakcije nije privilegija nego pravo koje se brani koliko i sloboda govora. Mislite svojom glavom. Napravite napor, obrazujte se o novcu. Izbor novca je politika, ne ekonomija. Od nas zavisi ishod.

I na sve to još: pseudoniman, necenzorabilan, neoporeziv, programabilan, nemoguć za falsifikovati. On diže pojam lične svojine na novu skalu. A sa tim i slobodu.

U redu, ali i dalje ne može biti novac jer ga ne priznaje država. Zar ne?

Da bi čovek istinski mogao ceniti veličinu ideje Bitkoina, neophodno je razumeti mehaniku današnjeg novca, a ta materija je minsko polje oprečnih mišljenja, neočekivanih obrta i nedobronamerne obfuskacije pojmova. Slučajnost ili ne, ali upravo u deceniji bitkoina drmaju se temelji važeće akademske doktrine vezane za novac.

Novac je mreža za prenos informacije o vrednosti jednog ekonomskog dobra u odnosu na sva ostala. Ali kao što elektromagnetno polje ima nosioca — foton i novac mora imati neki svoj reprezent. To je ono što se dobija u trenutku prodaje dobra.

U zavisnosti od prirode tog tokena postoje dva moguća dizajna novca. U oba slučaja, suština je u našoj saglasnosti da ono što razmenjujemo smatramo vrednim, ali u prvoj vrsti novca ta vrednost dolazi iz prirode i nije opterećena nekom obligacijom, vrednost vadimo iz majke prirode (nešto je inherentno vredno). U drugoj vrsti novac je kvantifikovani socijalni odnos iza koga stoji neko obećanje koje nakon zaključivanja postaje transferabilno, a vrednost vadimo iz nas samih.

Razlog zašto postoje dva pristupa u dizajnu novca je igra zbog koje nastaju i nestaju čitava društva — kredit.

Kredit je transakcija rasparena u vremenu, gde se u zamenu za novac sada, ekonomsko dobro dobija kasnije. U trenutku razmene to dobro još ne postoji. Ne postoji potražnja za njim. Ali nakon njegovog kreiranja društvo ima jedno novo ekonomsko dobro koje (bi trebalo) da uveća egzistencijalno blagostanje svih nas.

Naravno da u ovom idealnom slučaju govorim samo o produktivnom kreditu, ne o tvorevinama potrošačkog društva: dozvoljeni minus, kreditna kartica i potrošački kredit kojim samo dovlačiš tvoju buduću kupovnu moć u sadašnjost do bankrota. Neproduktivni krediti su jedan od toksičnih elemenata u ovom sistemu.

U 1. vrsti novca nosilac je neka objektivna tvar koja bi po pravilu trebalo biti oskudna i van ljudskog domašaja stvaranja. Neki istorijski primeri su: retke školjke, so, pirinač, buseni duvana (“bucks”), čudni kameni stećci u obliku diska ostrva Jap, dabrove kože, zlato, srebro, bitkoin.

Da, bitkoin je 1. vrsta! Oskudnost je ovde ključna osobina jer ona čini novac čuvarom vrednosti. Na primer, garant oskudnosti zlata je što nastaje samo u sudaru neutronskih zvezda. Garancija oskudnosti bitkoina je još jača, jer sledi iz osobina brojeva (ireverzibilnosti kriptografskih heš funkcija).

Ekonomija zasnovana na ovakvom novcu se zove ekonomija razmene (barter economy), jer je za akciju razmene (transakciju) potrebno samo dva aktera i taj prirodni token. Ovakav novac ne poznaje fenomen inflacije, ali zato ima druge dve ozbiljne mane.

Pristup kreditu je izuzetno težak, jer ne postoji niko ko može stvoriti ovakav novac. Ekonomija na njemu ne može da “gori”, može samo vrlo sporo da “tinja” (možda je to i bolji recept za ljudsku sreću?).

Drugi problem je što novac može da isteče iz jedne zajednice, zbog nekog poremećaja, da li nagle demografske promene, neuravnoteženog uvoza i izvoza, rata i slično. Treba li zajednica da nestane? Zajednica neće nestati nego će upravo iznedriti novac 2. vrste.

Ekonomija zasnovana na drugom tipu novca, koji je kvantifikovani socijalni odnos, zove se monetarna ekonomija. U njoj je svaka transakcija triangularna, tj. potrebne su tri strane za razmenu: kupac, prodavac i poseban agent u ekonomiji koji izdaje ta cirkulirajuća obećanja. Taj specijalni akter nije država, nego privatna banka.

Pogađaš, ovde je pristup kreditu lak, jer je novac po definiciji neograničen. Ali da bi neoskudan novac mogao biti čuvar vrednosti, mora postojati proces kojim se on uklanja iz ekonomije. Ako taj proces zakaže, nastaje fenomen inflacije — najrazornije sile koja kida sve niti društva.

Zapravo u takvoj ekonomiji sav novac je dug. Odatle ona engleska poslovica: “Zlato je novac kraljeva, srebro gospode, a dug robova”.

Šta ti se sada čini virtuelnije, lova koju imaš na računu banke ili kripto(!)valuta Bitkoin?

Molim?!

Da, nije lako progutati ovu pilulu. Zaboravi na prvu asocijaciju da je novac keš koji štampa državni trezor. Prvo to je netačno, drugo, keš je zanemarljiv deo ekonomije (3.5% u Srbiji) i irelevantan. Zaboravi na to da banka navodno deli kredite tako što prvo uzme depozit od klijenta. Ništa nije dalje od istine.

Pravo je čudo da igra koja upravlja motivacijom celog ljudskog roda, dvostruko knjigovodstvo, nije predmet opšteg obrazovanja. Depozit je banci pasiva, a kredit je banci aktiva. To su suprotne strane bilansa! Depozit nikada ne može postati kredit.

Novac koji sve ekonomije sveta (izuzeci: Severna Koreja, Iran, Sirija, do nedavno Irak i Libija) koriste je tzv. depozitni novac, tj. pasiva privatnog pravnog lica (banke) koje ima državnu monopolsku licencu za obavljanje depozitnih poslova.

Država ne reguliše ko kako sme da pozajmljuje. Ali zato opasno reguliše ko sme da ima računovodstvenu kategoriju depozita na svom bilansu. Ako se dogodi pozajmica između bilo koja dva ne-banka aktera u ekonomiji, taj dug je samo između njih, on je bilateralan. Ali, kada banka pozajmi, onda je taj dug, to obećanje, multilateralno. Ono počinje da kruži po ekonomiji kao imovina nas ostalih.

Novac nastaje u trenutku puštanja kredita kada se dužnik obavezuje poveriocu (banci) da će ga vratiti. Tada banka, prostom računarskom SQL instrukcijom INSERT INTO, bez ikakvog drugog ograničenja osim sopstvene procene o kreditnoj sposobnosti dužnika, upiše u bazu podataka, svoju računovodstvenu knjigu, na strani pasive nov nikad ranije postojeći depozit u ekonomiji u visini iznosa kredita.

Dakle, ono što je nama imovina, privatnoj banci je obaveza. I to ne samo pri puštanju kredita, nego i pri deljenju plata, bonusa i investiranju za svoje potrebe (hartije od vrednosti, nekretnine, kancelarijsku opremu, softver itd…) banka stvara novac. Jer, ono što je svakom ne-banka akteru u ekonomiji novac, banci je obaveza. Sa tom razlikom što ako ga stvara za svoje potrebe, mora u krajnjem rezultatu da umanji svoj kapital za taj iznos.

Kredit je stariji od depozita. Sramota je da je to znao engleski zakonodavac još 1727. kada je pisao zakon o falsifikovanju, a profesori ekonomije se i dan danas prave ludi da se Sunce vrti oko Zemlje, ne obrnuto.

Ekonomija ne koristi državni, nego privatni novac. Preciznije onaj deo ekonomije koga činimo mi fizička, pravna lica ne-banke i javne ustanove države. Ni u jednom zakonu se eksplicitno ne tvrdi da privatna banka kreira novac, niti da se to dešava u momentu puštanja kredita. Ovaj proces je sporedni efekat, od države priznatih, međunarodnih računovodstvenih standarda koje donosi privatna nadnacionalna fondacija IFRS.

Da bi ovakav neoskudan novac mogao biti čuvar vrednosti, kada se obećanje ispuni, tj. ekonomsko dobro za koje je (produktivni) kredit uzet proizvede, novac koji je dat treba da bude uklonjen iz ekonomije. I zaista u trenutku plaćanja svake rate, banka na svom bilansu, sa desne strane obaveza, umanji depozit, a sa leve strane umanji preostali iznos duga dužnika.

Čekaj malo… A kamata? Nju ne spominješ?

U ovom grmu leži zec, ali ne onako kako to misle pesnici. Nije Gospod Hristos izlomio tezge ispred hrama zbog kamate. Kamata je cena za koju je izdavač tih obećanja spreman da preuzme rizik da mu dužnik ne vrati obećano.

Da, u trenutku stvaranja depozitnog novca (kredita) kamata nije stvorena. Zato je ukupan dug u ekonomiji uvek veći od ukupne količine novca u opticaju i sistem se ne može zatvoriti. Ali, zabluda koja kruži okolo je da je to razlog što ovakav sistem proizvodi novac (dug) eksponencijalno: da bi se, navodno, isplatili prethodni krediti koji vuku i kamatu za sobom.

Ne, to nije tačno. Zabluda dolazi od nerazumevanja mernih jedinica. Iznos kredita je kao koordinata (RSD), a kamata je brzina (RSD/god). To su različite veličine (stock and flow of money).

U teoriji, mogli bi se svi krediti (različitog tenora) isplatiti i sa jednim jedinim dinarom ako bi on dovoljnom brzinom menjao ruke.

Problem leži u tome šta banka naknadno uradi sa primanjima od kamate, jer samo je iznos kredita potrebno ukloniti iz ekonomije, kamatu ne. Nju bi banka trebalo u celosti da vrati u kruženje. Ali to ne radi, jer želi da obogaćuje svoje akcionare, a i regulativa (vrlo zgodna koincidencija) zahteva da uvećava svoj kapital. I to na našu žalost, na duže staze radi eksponencijalno. I niko to ne može da joj zabrani.

Dobro, pa na šta se to onda misli kada se spomene novac u zakonima?

Dinar je samo oznaka za jedinicu mere, kao kilogram ili sekund. Postoje dve različite tvari koje se mere tom istom jedinicom i obe su novac 2. vrste, tj. transferabilna obećanja, ali su različite tvari kao drvo i metal.

Rekli smo da je u monetarnoj ekonomiji svaka transakcija triangularna. Potrebna su dva ne-banka ekonomska aktera i banka, akteri razmenjuju stavke na pasivi privatne banke, koje ona proizvodi jer samo ona ima računovodstvenu kategoriju depozita.

A šta ako u ekonomiji postoji više od jedne banke? Tada mora postojati još jedan krug drugačijeg novca. U njemu su privatne banke ekonomski akteri, a nad-banka ili centralna banka je proizvođač obećanja. I taj novac je depozitni novac, tj. kružeće obećanje, ali je pasiva centralne banke, njena obaveza ka privatnim bankama. Zove se rezerva.

Dakle, u ekonomiji sa više banaka uvek postoji hijerarhija novca. Depozitni novac privatnih banaka je naša imovina, a njihova obaveza; depozitni novac centralne banke je privatnim bankama imovina, a centralnoj banci obaveza.

Rezerve kruže samo u računovodstvenoj knjizi centralne banke, čiji klijenti mogu biti samo banke i državni trezor i ta tvar iako merena u dinarima, nema kupovnu moć, nego mora da se pretvori u depozitni novac privatne banke na računu nekog ne-banka aktera u ekonomiji da bi nešto kupio.

Kada god država spomene reč novac u zakonima implicitno se misli uvek i samo na rezerve ili njihov materijalni ekvivalent: keš i kovanice. To zakonsko sredstvo plaćanja (legal tender) uopšte nije novac koji koristi ostatak ekonomije izuzev banaka. Vlada to zna i opet nije gadljiva na privatni depozitni novac.

Svaki put kada uplatiš porez, taj novac privremeno(!) nestaje iz ekonomije, jer se iz depozitnog novca privatne banke pretvori u rezerve na računu trezora kod centralne banke. Pojaviće se opet kada ga trezor prosledi nekoj državnoj ustanovi da ga potroši, opet kroz privatnu banku.

Evropska društva su imala vrlo gorka iskustva sa štampanjem novca od strane vlada. SAD upravo obrnuto. To društvo je cvetalo kad god je imalo državni novac, a ubija ga jedna centralna banka.

Današnji novac je zato jedna čudna istorijska tvorevina potrebe, pohlepe i polupromišljenosti slobodnog tržišta, koji nastaje van suverena (dakle nije fiat, iako svi koristimo taj žargon) obostranim dobrovoljnim pristankom dužnika i privatne banke u procesu kreditiranja, a nestaje otplatom tog kredita.

U krugu rezervi, izuzetno brzo struji zanemarljivo mala količina jednog novca bez kupovne moći i služi da se dve privatne banke poravnaju svaki put kada neki od depozita u njima preleće iz jedne u drugu. Rezerve su ono jedino do čega je jednoj privatnoj banci stalo.

Te žetone ona ne može da proizvede ad infinitum, jer su žetoni centralne banke. I naravno stalo joj je, da joj vratiš dug, inače će doći po svoju funtu živog mesa (za to plaća licencu vladi). Samo, bez žetona centralne banke se može ostati preko noći, a gomila nenaplativih kredita na bilansu se mogu poturati pod tepih jako dugo. Sve dok neko ne vikne da je car go.

Svakoga ko ovo jednom razume, ne može a da ne zaboli stomak na sofizam da kriptovaluta ne može imati vrednost, jer nije potkrepljena državom.

Spomenuo si “fiat”. Šta uopšte znači ta reč?

Fiat lux (neka bude svetlo)! Neutoljiva glad svakog vladara da uzme prerogativ bogova i stvori ni iz čega nešto.

Ovaj fenomen je najbolje shvatiti na primeru. Dinar, funta, dolar… Sve su to nekada davno bile jedinice za merenje težine srebra ili zlata.

Zamisli da imaš teg težine 100 dinara, terazije i prodaješ maline. Kupac se pojavi sa par grumenja zlata i želi maline u vrednosti od 100 dinara. Maline ćeš dati za onoliko grumenja koliko terazije pokažu da teže 100 dinara. Nevažno kog oblika je grumen i ima li na sebi neku facu, dokle god je pravo nesečeno zlato.

Međutim, niotkuda, pojavi se ekipa do te mere nasilna i organizovana da skalira svoje nasilje do nivoa države. Odmah donese zakon da svaki grumen težine 1 dinar mora da bude u obliku novčića. Sa jedne strane mora biti otisnut lik glavonje, a sa druge da piše 1 dinar, tako da više nisu potrebne terazije da provere da novčić zaista teži 1 dinar pri razmeni.

Nakon izvesnog vremena lokalna ekipa nasilnika se zakači sa susjedima i treba im zlata za vojsku plaćenika. Ali zlato je oskudno, ne može da se napravi. Međutim glavonja ima ideju. Otisnuće rupu u sredini novčića ili će mu okrznuti krajeve ili će pomešati zlato i bakar, a ostaviti na njemu i dalje oznaku 1 dinar.

To je fiat. Tačnije: fiat denarii! Rasparivanje jedinice mere od deklarisane vrednosti (face value).

Glavonja je sebi stvorio kupovnu moć prividno ni iz čega. Za manje od 1 dinara zlata može da kupi robu i usluge u ekonomiji od 1 dinara. U stvari, ovo je samo iluzija. Surova istina je da je oteo po malo imovine od svih ostalih, jer jedna jedinica novca sada svakome vredi manje. Ovakva igra bez izuzetka uvek završi na nuli. Naglo i nasilno. Rimsko carstvo je udžbenički primer.

Termin fiat je danas žargon za svaki novac koji nije kriptovaluta što je u osnovi greška, jer izuzev kovanica, novac već dugo vremena nije fiat. Jedino što suveren i dalje pravi su kovanice i prodaje ih centralnoj banci. Ako ga izrada kovanice od 1 dinar košta 5 para, a centralna banka je kupi tako što trezoru uveća depozit rezervi za 1 dinar, suveren je ni iz čega stvorio 95 para (senioraža).

Kovanice su istorijski reziduum fiata. Suveren je sveo sebe na sramotni sitniš.

Hmm… Mora li ovo ovako? Sve ovo počinje da mi izgleda kao jedno veliko zamešateljstvo dvostrukog knjigovodstva?

Pravo u metu, dragi moj Sagredo. Pravo u metu. Venecija 1494. Alkoholizam, prejedanje, sifilis i pussy galore. Sa izuzetkom organske ishrane, nesečene robe i lajf-koučeva to je kudikamo opis finansijske metropole i danas.

Armija perverzno bogatih snobova sa previše slobodnog vremena, humus za umetnost, nauku i startape. Knjiga je koštala kao skuplji laptop i bila omiljeni statusni simbol. Naročito ako je velika i debela poput Paćolijeve enciklopedije matematike.

Hindu-Arapske cifre su još uvek bile sporne, jer je: “svaki dobri Hrišćanin morao biti prezriv prema matematici” (Sv. Avgustin), a štamparska mašina tek nedavno unapređena da može otiskivati crteže. Dvostruko knjigovodstvo je samo 9. poglavlje tog renesansnog remek dela Fra Luke Paćolija iz koga je i Leonardo naučio perspektivu.

U školi tom otkriću, pleksusu današnjeg sveta, ne pridaju ni blizu značaj koji mu pripada. Uči se da je njegova poenta korekcija greške, a dvostruko knjigovodstvo je u stvari izvorni blockchain.

Svako dobro koje menja vlasnika, ta transakcija, ostaje zabeležena na 2 mesta, jednom akteru na izlazu (pasivi), a drugome na njegovom ulazu (aktivi) na taj način povezujući celu ekonomiju u jedan tok i omogućavajući reviziju i arbitražu.

Bez tog mehanizma današnji novac i kapitalizam je nemoguć. Možda najbolja definicija kapitalističke ekonomije je: “Money is nothing, that you get for something, before doing anything”. Novac je ni od čega, koje dobiješ samo ako založiš nešto, pre nego što možeš da napraviš bilo šta.

Ne zaboravi, makroekonomija su finansije, finansije računovodstvo, a računovodstvo pravo. Tamno srce sveta leži u definicijama računovodstvenih kategorija. Zabluda je misliti da je svet zao i beznadežan jer korporacije imaju samo jedan cilj — da uvećaju profit. Naprotiv to je racionalno ponašanje.

Ali mi smo ti koji definišemo šta je to profit! McDonalds je izuzetno profitabilan, zato što prebacuje dijabetes kao trošak na bilans društva. Monsato takođe, jer ekocid nije definisana računovodstvena kategorija troška, nego je “eksternalizacija”. Sve je u zakonima.

Znači kao što neka firma ode u banku po kredit, tako i država dobije kredit od centralne banke?

Ne. Država je jedini klijent centralne banke koji je to sam sebi zabranio. Tačno je, i za krug rezervi (depozitnog novca centralne banke) važi isto pravilo kao i kod depozitnog novca privatne banke. Centralna banka pogoni isti softver kao i privatna.

Rezerva nastaje kada centralna banka pusti kredit. Njeni klijenti, privatne banke mogu dobiti kredit sa ili bez obezbeđenja. U tom krugu jako brzo kruži vrlo mala količina novca u poređenju sa novcem ostatka ekonomije. Ti krediti su obično vrlo kratkog tenora. Takođe još češći je slučaj da banke međusobno jedne drugima bilateralno pozajmljuju već postojeće rezerve (money markets).

Upravo se u ovom reaktoru dogodila kriza 2008. Banke su trgovale egzotičnim finansijskim hartijama do te mere da su se jednog trenutka našle kao rogovi u vreći. Nikome nije bilo jasno ko je solventan, a ko više nije zbog ogromnih gubitaka na tim hartijama i međusobno pozajmljivanje rezervi je praktično stalo.

Od tada sistem rapidno gubi kontakt sa zdravim razumom, a centralne banke eksponencijalno kreiraju nove rezerve da bi vratile te leševe u solventno stanje. Kao obezbeđenje za te kreirane depozite rezervi bankama uzimaju akcije Pepsija, Koka Kole, Fejsbuka, toksične finansijske derivate i trilione korporativnih obveznica sa negativnom kamatnom stopom.

Ne zaboravi rezerve nemaju kupovnu moć! Da bi centralna banka kupila nečiju akciju u tom procesu “kvantitativnog olakšavanja” (nad našom imovinom) ona mora naložiti privatnoj banci da za taj iznos uveća nečiji depozit i tako se kreira nov novac u našem krugu ekonomije van standardnog kanala kreiranja uzimanjem kredita od privatne banke. Posledica toga je razarajući jaz u bogatstvu koji danas postoji u svetu. Od 2008. više niko nije za volanom.

U svakom slučaju, jedini klijent centralne banke koji ne može da se direktno zaduži je državni trezor. Suveren je samog sebe tako ograničio. Ako želi da potroši neki novac, na plate, vrtiće ili puteve, on mora da se dokopa već postojećeg depozitnog novca privatnih banaka jer je samo to novac sa kupovnom moći. I za to ima dva načina.

Može da odštampa obveznicu. Kada nađe kupca, privatna banka tada smanji depozit kupcu za iznos vrednosti obveznice, a isti iznos rezervi prebaci trezoru na njegov depozit u centralnoj banci.

Drugi način je da ubira porez. Tada banka umanji depozit onome ko porez plaća, a onda, kao u prethodnom slučaju, za isti iznos se uveća rezerva državnom trezoru u knjizi centralne banke. Kada želi da potroši taj novac, trezor prosledi rezerve i instrukciju privatnoj banci koja onda uveća depozit javne institucije kojoj se prosleđuje novac.

I u jednom i u drugom slučaju nije bilo stvaranja novog novca, nego samo promena vlasništva već postojeće količine privatnog depozitnog novca u ekonomiji. To čini oporezivanje mehanizmom redistribucije vlasništva, koje bi u teoriji trebalo ići u korist manje bogatih.

Polako ulazi u modu i treći način da suveren uzme kredit kod privatne banke kao bilo ko drugi od nas. Kao vrhunac poniženja suverena, ovo je i dalje retkost i dovodi do povećanja privatnog depozitnog novca u opticaju jer banka pušta nov kredit.

Ali, nezahvalno je tražiti opšte stavove u načinu finansiranja država. Na primer, Velika Britanija se dugo oslanjala na dozvoljeni minus kod svoje centralne banke. EU regulativa joj je to zabranila. Ona je poštovala taj zakon, dok joj je to odgovaralo, ali kada je 2008. udarila kriza, ona je opet uvela taj mehanizam ne obazirući se ni trenutka na zakon. UK sme, a Srbija ne sme. I? Šta ćeš sad?

Pa zašto Srbija ne dozvoli sebi dozvoljeni minus, kada je centralna banka i ovako narodna?

Zaista neke centralne banke su privatne, neke nisu. Jedine centralne banke koje su važne su i privatne: FED, BOE, BOJ, ECB, SNB.

Ali, još jedna uvrežena zabluda je da je upravo to ključni bag u sistemu. Nije. Većina profita centralne banke koji dolazi od držanja državnih dugovnih hartija, bez obzira na to ko joj je vlasnik, a država uvek ima udeo u upravljanju i postavljanju izvršnih funkcija, i ovako biva vraćena državi.

U svetu se vodi jedna vrlo nepravedna utakmica između nacija, jer većina njih mora da živi od poreza, a upravo najmoćniji imaju trikove da to u nekoj meri izbegnu. To se zove monetarna suverenost i prerogativ je samo najmoćnijih društava. U suštini ne više od 5. SAD, Velika Britanija, Kina, Japan i Švajcarska.

Naravno da sve države tu “muvaju” i ko zna kakva korisnička prava imaju u sistemu centralne banke, ne zaboravi da su to sve hijerarhijski procesi koji su inherentno koruptivni. Za razliku od bitkoina, konvencionalni monetarni sistem ni jednog trenutka nije do kraja definisan.

Prerogativ monetarne suverenosti je daleko teže dobiti od teritorijalne. Za teritorijalnu ti trebaju moćna leđa i naoružane face na granici. Za monetarnu moraš da budeš potreban svetu. Samo tada se tvoj žeton koga pravi centralna banka traži. Tek sa tim dolaze trikovi dolaženja do novca van oporezivanja.

Dozvoljeni minus Britanskog trezora zaista znači da država ima udeo u kreiranju novca. Uveća sebi iznos rezervi, a onda ih prebaci na račun neke privatne banke i naloži joj da uveća depozit neke javne ustanove u u njoj. I voilà, nov privatni kreditni novac je kreiran u ekonomiji bez puštanja kredita.

Dobro, ali zar nisi jednog trenutka tvrdio je ovo bolji sistem od novca 1. vrste u koji spada i bitkoin?

Kružeća obećanja se ne mogu iskoreniti. Društvo će uvek spontano iznedriti kreditni novac na manje ili više sofisticiran način čim oseti potrebu ili pretnju. Na zlatu se rat može samo izgubiti. Lako dostupan kredit omogućava da društvo raste kada i koliko ono želi. Ceo mehanizam, uključujući i tu osobinu da je vremenom izolovao vlade od čina kreiranja novca ima smisao koliko i vrlo pametna istorijska izolacija crkve.

Ali kao nekada državne fiat valute i ovaj privatni kreditni novac uporno iznova propada.

Bitkoin, novac 1. vrste, je čamac za spasavanje u takvim kobnim vremenima. Sa njim rasparuješ svoju sudbinu od sudbine kreditnog novca u raspadu.

Ne postoji način da se izbegne konačni kolaps izazvan kreditnom ekspanzijom. Alternativa je jedino da li će kriza doći brže usled dobrovoljnog odustanka od dalje ekspanzije kredita ili kasnije kao konačna katastrofa valute u kojoj je izražen. - Ludvig fon Mizes

Sa ovom promisli iz “Teorije novca i kredita” treba da počne svaki kurs iz makroekonomije. Dinamika kreditnog novca, ne biva u konačnom ciklusu, nego prevodi sistem iz jedne fiksne tačke nezaduženosti u drugu totalne prezaduženosti nakon koga je neophodan reset u vidu deflatornog (“…dobrovoljni odustanak…”) ili inflatornog (“…konačna katastrofa…”) kraha.

Nesporna eksperimentalna činjenica, na podacima UK i SAD za poslednjih 120 godina je da ovaj sistem nema kočnice. On mahnito kreira novac (kredite), a onda naglo staje. Na duži period količina novca u opticaju raste eksponencijalno i njegova uloga čuvara vrednosti se raspada.

Stotine kreditnih kriza u svetu samo od “privremene” vladine uredbe Ričarda Niksona, tj. ukidanja monetarne funkcije zlata 1971. i gubitak vrednosti rezervne svetske valute dolara za 92% od 1913. su činjenice.

Još jedna nesporna eksperimentalna činjenica, na primeru SAD, je da ekonomija takođe raste eksponencijalno od 1650. godine, sa prosečnim rastom od 2.9%. Ključno pitanje je: da li monetarni sistem nameće eksponencijalni rast ekonomije, ili je obrnuto, ekonomija nameće eksponencijalni rast kredita, tj. depozita u opticaju?

Ako je tačno ovo prvo, onda je sistem disfunkcionalan i ne radi kako je zamišljen, jer umesto da servisira ekonomiju, ona servisira njega. Ako eksponencijalni rast ekonomije nije održiv, onda ovakav monetarni sistem uopšte nije moguć.

Centralna banka troši ogromnu energiju na privid kako je za volanom kreditne ekspanzije. Tu bajku zove “transmisioni mehanizam”. Dajdžest ove dogme se može naći i u doktorskoj disertaciji Jorgovanke Tabaković (nije šala).

Da si prišao jednom centralnom bankaru pre 1980. i rekao mu da se količina privatnog depozitnog novca u ekonomiji može kontrolisati kamatnom stopom na rezerve centralne banke koje ona kreira u procesu kreditiranja banaka, smejao bi ti se u lice. Danas ako mu tvrdiš da se to može postići regulacijom minimuma obaveznih rezervi, kao što se to radilo do 1980, opet će ti se smejati u lice.

U stvari, istina je da je centralna banka samo običan refinansijer, kliring kuća privatnih banaka. Jedino što centralna banka može je da utiče na cenu (kamatu) i količinu depozita koje ona stvara. Te rezerve ne samo da nisu u dodiru sa spoljnom ekonomijom nego ih ima mizerno malo u odnosu na kreditni novac privatnih banaka.

Uspeh centralne banke u obuzdavanju količine kreditnog novca privatnih banaka u opticaju je jedna tužna nula kroz celu njihovu istoriju.

Privatne banke sa druge strane vrlo brižljivo iznutra gaje kulturu privida kako strašna centralna banka zadaje pravila igre. Regulativa kojoj se podređuju privatne banke u ograničavanju emisije depozita usvaja i nadgleda centralna banka, tačno, ali kao i u slučaju računovodstvenih standarda i ovo je međunarodni standard. Naravno, došao iz kuhinje nadnacionalne privatne institucije registrovane kao banka i u vlasništvu najvećih privatnih banaka zvane BIS — arhitektonske alegorije Vavilonske kule, smeštene u miru Švajcarskog gradića Bazela poznatog po najvećem broju bordela po glavi stanovnika.

Srpski guverner tamo dolazi jednom u dva meseca na kratki poslovni ručak, a onda bude ispraćen kući. Nakon ručka, 5 najjačih privatnih računovodstvenih knjiga sveta se povlače na zatvoreni sastanak.

Autoregulativa se svodi na vrlo konvoluirani matematički postupak klasifikacije i stohastičke simulacije prepun magičnih cifara na presudnim mestima, da bi se emitovanje depozita (kreditiranje) ograničilo količinom kapitala banke.

Njen sporedni efekat je upravljanje rizicima (od insolvencije i nelikvidnosti), važnija agenda je da sve privatne banke koriste iste kriterijume procene rizika kako bi se postigao efekat da se ceo sektor ekspandira i kontrahuje kao jedan. Zašto? Jer to privatnim bankama garantuje minimalno korišćenje rezervi centralne banke, žetona koje one ne mogu da proizvedu.

Dakle, ako banka želi da emituje više depozita (kredita) mora da poveća svoj kapital. A to može da uradi na sledeće načine:

– Dokapitalizacijom: emitovanjem još akcija, ovo smanjuje procenat vlasništva koje nosi jedna akcija, što ugrožava postojeće vlasnike (dilution).

– Smanji aktivu: proda nekretnine, opremu u vlasništvu ili podeli otkaze.

– Napravi kratku pozajmicu od centralne banke (repo) samo za ovu potrebu (trik se zove “window dressing” i banke ga obavljaju na kraju računovodstvenog perioda da ulepšaju bilans)

– Emituje svoje korporativne obveznice za prodaju. Ova akcija uklanja novac iz ekonomije na određeno vreme trajanja obveznice.

– Ne potroši profit i ne isplati dividende. Ova akcija, reklasifikacije profita na stavku “retained earnings” uklanja novac iz ekonomije na neodređeno vreme. Dakle, postoji vrlo važna razlika kada banka uveća kapital i kada bilo koji drugi ekonomski akter ne-banka uveća kapital. U slučaju banke to uklanja novac iz kruženja na neodređeno vreme, sve dok banka ne odluči da ga potroši na sebe. Ali što više kredita želi da emituje, to više novca mora tu da stoji nepotrošeno. Ovakva akcija obogaćuje postojeće akcionare.

Ne zaboravi, u idealnom slučaju trebalo bi da postoji samo jedan mehanizam za nestajanje kreditnog novca iz kruženja: otplata (produktivnog) kredita. Svaki drugi je za sistem toksičan: štednja (koja ga uklanja na kratak period), kolaps banke koji briše ceo bilans i uvećanje bankinog kapitala.

Veza eksponencijalnog rasta ekonomije i novca u opticaju nije jasna. Ali akcija povlačenja novca iz opticaja poreklom od dobiti od kamate na kapital banke je dokazano jedan faktor koji izaziva obaveznost rasta.

Recimo da monetarni sistem kreditnog novca zaista zahteva večni eksponencijalni rast da se ne raspadne. Zašto ne bismo mogli večno tako da rastemo?

Jer postoje nepotkupljivi zakoni, oni od majke prirode. Jedan od njih, koji nam sreću kvari, je Štefan-Bolcmanov, a onaj najgori, zbog koga nikada nećemo postati bogovi je II zakon termodinamike.

Kakvu god mašinu napravio, njen krajnji rezultat osim korisnog rada mora biti i nešto toplote. A naš svemirski brod koji nam daje život — Zemlja ima samo jedan način da oslobodi tu toplotu u okolni vakuum svemira — zračenjem.

Štefan-Bolcman nam onda govori, kolika mora biti njena temperatura, ako se mora osloboditi izvesne količine toplote. Danas oslobađamo oko 12TW toplote. Ako nastavimo da rastemo eksponencijalno istim tempom kao poslednjih 300 godina, oko 2400. godine prosečna temperatura na Zemlji mora biti 100 stepeni celzijusa. Apsurd.

Ova analiza nema nikakve veze sa efektom staklene bašte i problematikom klime i ugljen-dioksida, Štefan-Bolcman je do te mere kristalno jasan, da sa loncem poznatih dimenzija, nešto vode, termometrom i štopericom možeš izmeriti temperaturu na površini Sunca. I to je školski zadatak.

Dakle, ako monetarni sistem zaista zahteva eksponencijalni rast ekonomije da bi postojao u ovoj formi, onda tvrdim sledeće: šta će biti sa dolarom 2020. ne znam, ali ono što znam sa apsolutnom sigurnošću je da već 2150. njega ovakvog neće biti, jer je termodinamička nemogućnost.

Zašto onda države ne bi napravile svoje kriptovalute? Zar time ne bi i Bitkoin postao suvišan?

To je jedna stvar koju država sigurno neće nikad uraditi. Razmisli šta to znači za novčani poredak? Temelj monetarne ekonomije je da banka kreira novac u činu puštanja kredita. Ako centralna banka napravi kriptovalutu, vraćamo se u stanje fiat valute, tj. državnog novca i barter ekonomije, jer banke postaju samo medijatori, a depozitni novac centralne banke (sada rezerve) bi postale jedino sredstvo plaćanja sa kupovnom moći.

Sa druge strane, Bitkoin ne bi ni osetio ovaj potez, jer njegov status najvećeg lanca otvorenog pristupa bez administratora ne bi bio izazvan jednom običnom zatvorenom bazom sa kontrolom pristupa i vladinim sisadminom. Svaki kripto maksimalista bi trebao da priželjkuje ovako glup potez vlada. Tehnologija kriptovalute je istinski šah-mat vladajućoj ekonomskoj dogmi.

Po ovome onda ne vidim da imamo izbora? Ili imamo bezdugovni novac i sporu ekonomiju razmene sa teško izvodljivim kreditiranjem ili imamo sofisticiranu monetarnu ekonomiju koja mora imati banku za triangularnu transakciju i u njoj uvek nekog ko odlučuje kome i kada pustiti kredit, tj. stvoriti novac. I da igramo tu igru dok ne spržimo Zemlju?

Treća opcija je da se svi mi izmenimo, počnemo da meditiramo i da raširimo kosmičku duhovnost tako da svaki od nas poput anđela može da čini samo dobro. Onda je svejedno kakav monetarni sistem imamo. Razočaravajuće je koliki broj ljudi i dalje misli da se tako gradi društvo.

Problem nije trivijalan, ali pre Gutenberga, dok su pisari bili centri kontrole pismenosti, mislili smo da je svet ravan i star 6000 godina, a žena nastala od muškog rebra. Nakon što smo oslobodili jezičku mrežu otkrili su nam se večni zakoni prirode zapisani jezikom matematike, kojima je i Tvorac odlučio da se povinuje.

Nekada smo decenijama plaćali harač za zarobljenog kralja da se vrati iz zatočeništva. Kada nam je Gutenbergova mašina omogućila da postanemo programeri pisanog jezika — gramatike i pravopisa, shvatili smo da je kralj smrtan, samo je ustav besmrtan.

Danas, centri kotrole kreiranja novca ulažu divovski trud u stvaranje privida da su izaslanici nevidljive ruke tržišta. Da bolje znaju kom mlekaru dati kredit od ostalih mlekara, kom poljoprivredniku od ostalih poljoprivrednika.

Iza tog vela stoji samo lamentiranje nad finansijskim izveštajima kreditnih odbora koji da se sutra zamene bacanjem fer novčića, ekonomija ne bi osetila razliku. Sve što ti lažni proroci rade je puštaju indulgencije svojim prisnima. Kako ekonomska nauka kaže: misalokacija kapitala.

Do 3. januara 2009. nismo imali izbora, jer smo transakcije mogli obavljati samo kroz njih. Izbor je duša Bitkoina. Sada imamo naše cevi za prenos vrednosti. A to što kroz njih teče nije ugroženo u kriznim vremenima kada obećanja počnu da se krše, jer nije opterećeno dugom i ima čvrstu garanciju oskudnosti.

Kreditni novac neće otići, ali više nismo u nemilosti bankara. Sada jedni druge držimo u šakama. Čovečanstvo je sazrelo za novo vreme u kome se privatnost transakcije, pravo raspolaganja imovinom neometeno nacionalnim granicama i dobrovoljno oporezivanje vidi kao elementarno pravo.

Sledeći korak istorije će biti distribuirana (p2p) kriptografska mreža kreditnog novca, u kome odluka o puštanju kredita biva oslobođena od centara kontrole, bitkoin postaje rezerva, nenaplativ kredit jasno definisan, a otplata kredita dobrovoljna, motivisana teorijom igara implementiranom u biznis logiku protokola.

Možda će upravo ovakav sistem pokazati da je kreditni novac moguć bez obaveznosti rasta. Banke će uspeti tek na tren da podignu glavu i vide obris tog asteroida u naletu.

Zar je zaista moguće da sistem ovako funkcioniše? Ovo sve miriše na teorije zavere, pseudonauku u najgorem slučaju.

Kvartalni bilten centralne banke engleske (BOE) o mehanizmu kreiranja novca u ekonomiji

O nemogućnosti eksponencijalnog rasta

Vebsajt profesora Stiva Kina

O imperativu rasta

Školski zadatak kako izmeriti temperaturu na površini Sunca:

Monetarni suverenisti: www.positivemoney.org,

https://www.sovereignmoney.eu/

Odlična monografija Jozefa Hubera

Nezaobilazno štivo Ričarda Wernera, oca kovanice “kvantitativne olakšice” i monetarnog suvereniste

I njegov vrhunski članak o činu kreacije dugovnog novca

Da li si svestan da nobelovac Pol Krugman tvrdi suprotno?

vaka epizoda istorije ima svoje fariseje i aristotelovce. Dežurnu dvorsku ludu postojećeg poretka, sramotni portret korumpiranosti jedne nauke — Pola Krugmana istančano opisuje anonimni autor ‘Buckaroo Banzai’.

Stiv Kin (Steve Keen) je mnogo bolji izbor ako želiš da razumeš ekonomiju, don Sagredo. Ali moraš da se potkuješ fizikom ako želiš da se probudiš iz računovodstvene bajke. Diferencijalne jednačine, ne tepisi teksta.

“Greši onaj ko misli da će nas simboli odvesti od realnosti, naprotiv dovešće nas u suštinu stvari”, umeo je da kaže veliki Lajbnic. Ili kraće: vires in numeris.

Don Salviati, nobody likes a smartass. Gde mogu da naučim više o Bitkoinu?

https://lopp.net/bitcoin.html

Stilizovani prikaz bilansa sa dve računovodstvene situacije koje za banku znače kraj poslovanja i opisom kako do njih dolazi. Levi scenario se po pravilu nikada ne događa, jer šta je to nenaplativ kredit? Sliku izradio: miloseviclawyer.com
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:05:15
Originalni tekst na medium.com

07.10.2019 / Autor: LuxBTC

Uvod

U ovom članku osvrnut ćemo se na razine informiranosti o bitcoinu s kojim se pojedinac susreće i znanja koja bi trebao usvojiti za dublje razumijevanje bitcoina. Mnogi su već čuli za bitcoin, ali površno razumijevanje može dovesti do potpuno krive percepcije pogotovo ako se za izvor informacija koriste neobjektivni i tehnički netočni medijski članci. Proces razumijevanja bitcoina iziskuje puno vremena i novih informacija koje na prvu nisu lako dostupne stoga ćemo pokušati dati uvid u tijek i izvore informiranja kao i pitanja koja bismo trebali postavljati.

Razina I - Prvi kontakt

Čuli smo od poznanika da je kupio bitcoine i zaradio na njima. Znamo iz medija da je bitcoin digitalna kriptovaluta i da ju najčešće koriste kriminalci za drogu i pranje novca. Oni koji su uspjeli zaraditi na bitcoinu, imali su sreće jer su ga uspjeli prodati na vrijeme i dobiti novac za njega jer je bitcoin vjerojatno neki oblik piramidalne sheme.

Informacije koje posjedujemo:
- bitcoin je digitalna kriptovaluta
- bitcoin koriste kriminalci
- na bitcoinu se može zaraditi ako imamo sreće i uspijemo ga prodati za novac
- bitcoin je neki oblik piramidalne sheme
Pitanja koja bismo trebali postaviti:
- što je to digitalna kriptovaluta?
- zašto bitcoin koriste kriminalci?
- kako izgleda kupnja i prodaja bitcoina?
- što je to piramidalna shema?
Mnogi će ostati na ovoj razini i prihvatiti negativno mišljenje o bitcoinu. Svaka nova informacija iz medija, koja je najčešće vezana za nagli pad cijene ili napad hakera na kripto-mjenjačnice, bit će dodatna potvrda da se bitcoina treba kloniti. U mnoštvu ljudi koji će se prikloniti tom mišljenju naći će se pojedinci koji će htjeti saznati nešto više o njemu, najčešće privučeni onim dijelom gdje se na bitcoinu može zaraditi.

Razina II - Špekulacija i brza zarada

Čuli smo da cijena bitcoina naglo raste i pada te je vrlo nepredvidljiv. Ljudi se vole kockati i špekulirati s cijenom pa zašto ne isprobati sreću na njemu prije nego što cijena padne na nulu.

Još uvijek ne znamo kako bitcoin funkcionira, ali saznali smo da možemo uplatiti novac na neke od kripto-mjenjačnica te na njima kupiti bitcoin i njime špekulirati. Kupili smo dio od jednog bitcoina (npr. 0.01 BTC) u vrijednosti od 200 eura. Cijena mu je kroz idućih nekoliko tjedana porasla te smo u dobitku 20%. Očekivali smo nastavak rasta pa ga nismo prodavali, ali cijena je oštro pala te smo sada u minusu 30%. U strahu da nam se gubitak ne poveća, prodajemo 0.01 BTC natrag u eure, naravno uz gubitak jer bitcoin trenutno vrijedi manje nego kad smo ga kupili. Kockali smo se i izgubili dok je naš prijatelj bio manje pohlepan te je iskoristio dobitak od 10%.

Informacije koje posjedujemo:
- na kripto-mjenjačnicama (burzama) možemo kupiti bitcoine
- ne moramo nužno kupiti cijeli bitcoin s obzirom da se može dijeliti na decimale
- cijena bitcoina je vrlo volatilna i nepredvidljiva
- bitcoinom se špekulira pa se ne razlikuje od kockanja
Pitanja koja bismo trebali postaviti:
- zašto bitcoin ima cijenu?
- zašto je cijena bitcoina volatilna i nepredvidljiva?
- koliko su kripto-mjenjačnice sigurne?
Nekima se posrećilo s bitcoinom, nekima nije. Sigurno je da takva internetska valuta ne može imati vrijednost jer ne postoji nikakav razlog zašto joj cijena toliko skače i pada. Najbolje se onda kloniti takvog oblika zarade.

Razina III - Odakle Bitcoinu vrijednost

Mnogi koji su čuli za bitcoin reći će — bitcoin nema vrijednost jer ne služi ničemu. Također, bitcoin je samo digitalni zapis koji nije opipljiv te je jedini razlog zašto još uvijek ima cijenu taj što je cijena potpuno umjetna te se još nije našla zadnja naivčina koja će ga otkupiti i neće više moći prodati jer ga više nitko neće htjeti kupiti. Tada će balon puknuti.

Informacije koje posjedujemo:
- bitcoin je digitalni zapis koji ne služi ničemu
- cijena bitcoina je umjetna jer bitcoin nema vrijednost
- sustav će se urušiti kad više nitko ne bude htio otkupiti bitcoine
Pitanja koja bismo trebali postaviti:
- kako izgleda i funkcionira struktura bitcoina kao digitalni zapis?
- kako se kretala cijena bitcoina od početka njegovog izuma i što nam to govori?
Razina IV - Više strana Bitcoina

Do sada smo se dotakli osnovnog ekonomskog dijela bitcoina iz kojeg smo saznali da bitcoin posjeduje tržišnu cijenu te da se njime može trgovati kao i s ostalim tržišnim instrumentima poput dionica, zlata, valuta itd. Bitcoin također ima tržišnu kapitalizaciju jer je poznat ukupan broj bitcoina u cirkulaciji kao i cijena jednog bitcoina.

No, razumijevanje bitcoina i odgovore na naša pitanja nećemo dobiti kroz njegovu osnovnu ekonomiju koja nam trenutno jedino govori da tržište bitcoina postoji jer postoji njegova ponuda i potražnja. Da bismo naučili što je bitcoin i kako funkcionira, moramo zaviriti u njegovu povijest, tehničku stranu i detalje ekonomije bitcoina koje otvaraju stotine pitanja koja za sobom povlače mrežu mnogih drugih. U tom procesu traženja odgovora nesvjesno ćemo se dotaknuti povijesti samog novca te njegove evolucije kroz tisućljeća, razvoja ljudskog društva i stvaranja monetarne politike, izuma interneta i njegovog utjecaja na društvo te slobodu pojedinca, izuma kriptografije i njezine važnosti te pojavu cypherpunk pokreta, austrijske škole ekonomije, svjetske financijske krize, blockchain tehnologije i njene primjene te još mnogih drugih tema.

Nastanak Bitcoina

Bitcoin je vrlo mlada tehnologija koja nije nastala preko noći nego je produkt rada koji se proteže nekoliko desetljeća u prošlost. Tehnički članak Bitcoina [1] objavio je njegov tvorac 31.10.2008. pod pseudonimom Satoshi Nakamoto, uoči svjetske financijske krize, a prvu verziju Bitcoin softvera objavljuje 3.1.2009. u kojem ostavlja poruku s naslovnice novina The Times, toga dana.

U nastavku slijedi hrvatski prijevod uvodnog poglavlja knjige “Mastering Bitcoin” autora Andreasa Antonopoulosa. [2]

Što je Bitcoin?

Bitcoin je skup koncepata i tehnologija koji čine osnovu ekosustava digitalnog novca. Jedinice valute nazvane bitcoin koriste se za pohranu i prijenos vrijednosti među sudionicima bitcoin mreže. Korisnici bitcoina međusobno komuniciraju putem bitcoin protokola prvenstveno putem interneta, mada se mogu koristiti i druge prijenosne mreže. Bitcoin protokol, dostupan kao softver otvorenog koda, može se izvršavati na širokom rasponu računalnih uređaja, uključujući prijenosna računala i pametne telefone, čineći tehnologiju lako dostupnom.

Korisnici mogu prenositi bitcoin preko mreže i njime ostvariti gotovo sve što se može ostvariti s uobičajenim valutama, uključujući kupovinu i prodaju robe, slanje novca ljudima ili organizacijama itd. Bitcoin se može kupiti, prodati i zamijeniti za druge valute na specijaliziranim burzama. Bitcoin je u određenom smislu savršen oblik novca za internet jer je brz, siguran i bez granica.

Za razliku od tradicionalnih valuta, bitcoini su potpuno virtualni. Ne postoje u fizičkom obliku, pa čak ni digitalnom. Kovanice su obuhvaćene u transakcijama koje prenose vrijednost s pošiljatelja na primatelja. Korisnici bitcoina posjeduju ključeve koji im omogućuju da dokažu vlasništvo nad bitcoinom u bitcoin mreži. Pomoću ovih ključeva mogu potpisati transakcije kako bi otključali vrijednost i potrošili je prijenosom na novog vlasnika. Ključevi se često pohranjuju u digitalnom novčaniku na računalu ili pametnom telefonu korisnika. Posjedovanje ključa koji može potpisati transakciju jedini je preduvjet trošenja bitcoina, čime je kontrola u potpunosti u rukama pojedinog korisnika.

Bitcoin je distribuirani, peer-to-peer (svaki sa svakim) sustav. Kao takav ne postoji središnji poslužitelj ili točka kontrole. Bitcoin se stvara kroz proces nazvan “rudarenje”, koji uključuje nadmetanje u pronalaženju rješenja za matematički problem tijekom obrade bitcoin transakcija. Svaki sudionik u bitcoin mreži (tj. svatko tko koristi uređaj koji pokreće čitav niz bitcoin protokola) može raditi kao rudar, koristeći procesorsku snagu svog računala za provjeru i zapisivanje transakcija. Svakih 10 minuta, u prosjeku, bitcoin rudar može validirati transakcije ostvarene posljednjih 10 minuta te je nagrađen s potpuno novim bitcoinom. U osnovi, rudarenje bitcoina decentralizira izdavanje novih kovanica i funkcije odobrenja središnje banke te zamjenjuje potrebu za bilo kojom središnjom bankom.

Bitcoin protokol uključuje ugrađene algoritme koji reguliraju funkciju rudarenja na mreži. Težina zadatka obrade koju rudari moraju obaviti prilagođava se dinamički tako da u prosjeku svakih 10 minuta netko uspije izvršiti zadatak bez obzira na to koliko se rudara (i koliko procesne snage) natječe u bilo kojem trenutku. Protokol također prepolavlja brzinu stvaranja novih bitcoina svake 4 godine i ograničava ukupni broj bitcoina koji će se stvoriti na fiksni ukupni iznos od 21 milijun kovanica. Rezultat je da broj bitcoina u optjecaju pomno slijedi lako predvidljivu krivulju koja se približava 21 milijunu do 2140. godine. Zbog smanjujuće stope izdavanja bitcoina, dugoročno, bitcoin valuta je deflacijska. Bitcoin se ne može razvodniti printanjem novog novca iznad očekivane stope izdavanja.

Bitcoin je ujedno i naziv protokola, peer-to-peer mreže te distribuirane računalne inovacije. Bitcoin valuta je samo prva primjena ovog izuma. Bitcoin predstavlja vrhunac dugogodišnjeg istraživanja kriptografije i distribuiranih sustava te uključuje četiri ključne inovacije okupljene u jedinstvenu i moćnu kombinaciju. Bitcoin se sastoji od:
- Decentralizirana peer-to-peer mreža (bitcoin protokol)
- Knjiga javnih transakcija (blockchain)
- Skup pravila za neovisnu provjeru transakcija i izdavanje valute (pravila konsenzusa)
- Mehanizam za postizanje globalnog decentraliziranog konsenzusa na važećem blockchainu (Proof-of-Work algoritam )
(…)

Digitalne valute prije bitcoina

Pojava digitalnog novca usko je povezan s razvojem kriptografije. To nije iznenađujuće kada se razmotre temeljni izazovi korištenja bitova koji predstavljaju vrijednost koja se može zamijeniti za robu i usluge. Tri su osnovna pitanja za svakoga tko prihvaća digitalni novac:
- Mogu li vjerovati da je novac autentičan i da nije krivotvoren?
- Mogu li vjerovati da se digitalni novac može potrošiti samo jednom (poznat kao problem “dvostruke potrošnje”)?
- Mogu li biti siguran da nitko drugi ne može tvrditi da taj novac pripada njima, a ne meni?
Izdavači papirnog novca stalno se suočavaju s problemom krivotvorenja koristeći sve sofisticiranije papire i tehnologiju printanja. Fizički novac lako rješava problem dvostruke potrošnje jer ista novčanica ne može biti na dva mjesta odjednom. Naravno, konvencionalni novac također se često pohranjuje i prenosi digitalno. U tim se slučajevima problemi s krivotvorenjem i dvostrukom potrošnjom rješavaju odobravanjem svih elektroničkih transakcija putem središnjih vlasti koje imaju globalni uvid u valutu u optjecaju. Za digitalni novac, koji ne može iskoristiti takvu vrstu provjere, kriptografija pruža osnovu za povjerenje u legitimnost zahtjeva korisnika. Konkretno, kriptografski digitalni potpisi omogućuju korisniku da potpiše digitalnu imovinu ili transakciju čime dokazuje vlasništvo nad tom imovinom. Uz odgovarajuću arhitekturu, digitalni potpisi također se mogu koristiti za rješavanje problema s dvostrukom potrošnjom.

Kada je kriptografija počela postajati široko dostupna i shvaćena u kasnim 80-ima, mnogi su istraživači pokušali koristiti kriptografiju za konstrukciju digitalnih valuta. Ti rani projekti digitalne valute izdavali su digitalni novac, obično s pokrićem u nacionalnoj valuti ili plemenitim metalom poput zlata.

Iako su te ranije digitalne valute funkcionirale, bile su centralizirane i kao rezultat toga, vlade država i hakeri su ih lako napadali. Rane digitalne valute koristile su središnji zavod zbirnog vođenja računa za podmirivanje svih transakcija u pravilnim intervalima, baš kao i tradicionalni bankarski sustav. Nažalost, u većini slučajeva ove novonastale digitalne valute bile su na meti zabrinutih vlada i na kraju su kroz sudske sporove uklonjene. Neke su propale u spektakularnim padovima kada je matična tvrtka naglo likvidirana. Za otpornost protiv intervencija protivnika, bilo da su legitimne vlade ili kriminalni elementi u pitanju, bila je potrebna decentralizirana digitalna valuta kako bi se izbjegla jedna točka napada. Bitcoin je takav sustav, koji je dizajniran decentralizirano, bez ikakvih središnjih autoriteta ili točke kontrole koji mogu biti napadnuti ili oštećeni.

Povijest Bitcoina

Bitcoin je izumljen 2008. godine objavljivanjem rada pod naslovom „Bitcoin: Peer-to-peer elektronički gotovinski sustav“,[1] napisanog pod pseudonimom Satoshi Nakamoto. Nakamoto je kombinirao nekoliko prethodnih izuma kao što su b-money i HashCash kako bi stvorio potpuno decentralizirani elektronički gotovinski sustav koji se ne oslanja na središnje tijelo za izdavanje valute i potvrđivanje transakcija. Ključna inovacija bila je upotreba distribuiranog sustava izračunavanja (nazvanog algoritam Proof-of-Work) za provođenje globalnih „izbora“ svakih 10 minuta, omogućujući decentraliziranoj mreži da postigne konsenzus o stanju transakcija. Time se elegantno rješava problem dvostruke potrošnje u kojem se jedna valuta može potrošiti dva puta. Prije toga, problem s dvostrukom potrošnjom predstavljao je slabost digitalne valute, a riješen je provjerom svih transakcija putem središnjeg zavoda zbirnog vođenja računa.

Bitcoin mreža pokrenuta je 2009. godine, koju je objavio Nakamoto i koju su tada revidirali mnogi drugi programeri. Procesna snaga algoritma Proof-of-Work (rudarenje), koji pruža sigurnost i otpornost bitcoina, povećala se eksponencijalno te sada nadmašuje kombiniranu procesnu snagu najboljih svjetskih super-računala. Ukupna tržišna vrijednost bitcoina već je premašila 135 milijardi američkih dolara. Najveća transakcija koju je mreža do sada procesuirala bila je 400 milijuna američkih dolara, koja je poslana odmah i obrađena za naknadu od 1 dolara.

Satoshi Nakamoto povukao se iz javnosti u travnju 2011., prepuštajući odgovornost za razvijanje koda i mreže skupini dobrovoljaca. Još uvijek nije poznat identitet osobe ili ljudi koji stoje iza bitcoina. No, ni Satoshi Nakamoto, niti bilo tko drugi ne vrši individualnu kontrolu nad bitcoin sustavom, koji djeluje na temelju potpuno transparentnih matematičkih principa, otvorenog koda i konsenzusa među sudionicima. Sam izum je revolucionaran i već je pokrenuo novu znanost na područjima distribuiranog računalstva, ekonomije i ekonometrije.

[…]

Knjiga “Mastering Bitcoin” pruža detaljan opis tehničkih pojmova, strukture i rada bitcoina te bitcoin mreže. Daje odgovore na mnoga tehnička pitanja i prednosti koje bitcoin pruža. Njen autor, Andreas Antonopoulos najpoznatiji je edukator u Bitcoin zajednici koji dugi niz godina održava brojne govore i edukacijske seminare o važnosti bitcoina diljem svijeta. Sudjelovao je u nekoliko parlamentarnih saslušanja na kojima je educirao političke državne vrhove o novonastaloj bitcoin tehnologiji. Njegovi brojni govori mogu se naći na Youtube kanalu aantonop [3], a neki od njih sakupljeni su u knjige “The Internet of Money (Vol. I, Vol. II)” [4]

Stvaranje šire slike

Nakon usvajanja novih informacija i tehničkih pojmova počet ćemo dobivati širu sliku o bitcoinu. Možda nam i dalje neće biti jasni pojmovi poput rudarenja, 51% napada, Problem bizantinskih generala, kreiranje privatnih i javnih ključeva itd., ali postoje mnogi Youtube videi koji to na slikovit način vrlo dobro objašnjavaju.

Potkovani tehničkim znanjem o bitcoinu, možemo krenuti postavljati pitanja što novcu daje vrijednost, zašto zlato ima vrijednost, koja je sličnost između zlata i bitcoina, zašto su standardne valute inflacijske, kako bitcoin kao deflacijska valuta funkcionira, kako funkcionira monetarna ekonomija i koje su mane današnjeg monetarnog sustava.

Odgovore na ova bitna ekonomska pitanja možemo pronaći u knjizi “The Bitcoin Standard: The Decentralized Alternative to Central Banking” autora Saifedeana Ammousa [5] koja će uskoro biti prevedena na hrvatski jezik u nakladništvu Mate d.o.o.

Saifedean Ammous u svojoj knjizi govori o rijetkosti u pogledu omjera Stock-to-Flow (zaliha i proizvodnje). Objašnjava zašto se zlato i bitcoin razlikuju od ostalih metala poput bakra, cinka, nikl. Zbog toga što imaju visok Stock-to-Flow omjer (SF).

„Za bilo koju potrošnu robu (…) udvostručenje proizvodnje značajno će umanjiti sve postojeće zalihe, što će srušiti cijenu i naštetiti vlasnicima. Skok cijene zlata, koji bi uzrokovao udvostručenje godišnje proizvodnje, bio bi neznatan, povećavajući zalihe za 3% umjesto 1,5%.”

„Upravo je ta konstantno niska stopa stvaranja zaliha zlata temeljni razlog zašto je zlato zadržalo svoju novčanu ulogu kroz ljudsku povijest.”

„Visoka vrijednost stock-to-flow omjera zlata čini ga robom čija tržišna ponuda ima najnižu elastičnost cijene.”

„Postojeće zalihe bitcoina u 2017. bile su oko 25 puta veće od novih bitcoina proizvedenih u toj godini. Taj omjer je upola manji u usporedbi s omjerom za zlato, ali oko 2022. stock-to-flow bitcoina nadmašit će zlato”- Saifedean Ammous

Stock-to-Flow pristup kao pokretač ekonomske analize Bitcoina

Nakon objavljivanja knjige “The Bitcoin Standard”, Stock-To-Flow pristup koji ima porijeklo u analizi tržišta robe, počeo se koristiti kao alat za analizu Bitcoina. Pristup je u skladu s osnovnom idejom koja stoji iza Bitcoina koji je izričito zamišljen kao novo monetarno dobro i usmjeren prema formi novca plemenitih metala. Prema tome novi se bitcoini ne mogu rudariti proizvoljno. Bitcoin je potpuno digitalan stoga se često naziva digitalnim zlatom.

Postoji snažna povezanost između tržišne vrijednosti bitcoina i Stock-To-Flow omjera. Model koji pokazuje ovaj statistički značajan odnos prvi je napravio autor PlanB i iznio rezultate u članku pod nazivom Modeling Bitcoin’s Value with Scarcity.[6]

Iako statistički modeli poput ovoga mogu ukazivati na snažnu zavisnu korelaciju, ne mogu uzeti u obzir utjecaje mnogih drugih, najčešće nepredvidljivih faktora, stoga uvijek postoji šansa da u potpunosti krivo prognoziraju budućnost.

Rana faza

Bitcoin je vrlo mlada tehnologija nastala tijekom svjetske financijske krize. U prvih 10 godina postojanja prošao je kroz mnoge faze. Od uporabe na crnom tržištu, trgovanja na nereguliranim burzama i hakerskih napada na njih do reguliranog trgovanja bitcoin terminskim ugovorima (futures contract), teme rasprava i korištenja u financijskim analizama poznatih svjetskih banaka te ostalih financijskih institucija itd.

Zbog povijesnog dugoročnog rasta cijene bitcoina te njegovog velikog potencijala kao nove tehnologije, mnogi se odlučuju ne koristiti ga još kao platno sredstvo nego ga nakon kupnje čuvaju. Do sada se pokazao kao dugoročno dobar instrument očuvanja vrijednosti osobne imovine, poput zlata, no idući pravi test za bitcoin bit će pojavom nove financijske krize.

Razvoj bitcoina podsjeća na razvoj interneta ranih 90-ih godina. Mnogi nisu razumjeli što internet predstavlja, korporacije čije je poslove ugrožavao, predviđale su mu propast te su smatrale da kućanstva neće imati potrebu za njime, stvorena je medijska slika da se internetom služe samo kriminalci, pedofili, ljubitelji pornografije. Danas se struktura interneta uvelike razlikuje u odnosu na njegovu ranu fazu te je neizostavan dio naših života koji je pokrenuo digitalnu revoluciju i unaprijedio životni standard ljudi diljem svijeta. Bitcoin se danas naziva i internetom novca.

Lightning network

Drugi sloj protokola na bitcoin mreži pod nazivom Lightning network, predstavljen je 2016. godine kao potencijalno rješenje za problem skalabilnost bitcoin mreže. Skalabilnost trenutno ne predstavlja problem, ali ako uporaba bitcoina postane široko rasprostranjena tj. ako se bitcoin počne koristiti u budućnosti kao svakodnevno platno sredstvo, iznimno je važno da mreža može podržati i obraditi veliki broj transakcija po sekundi. Lightning network je trenutno u beta fazi razvoja te preostaje vidjeti hoće li zaživjeti ili će se možda pojaviti neko drugo naprednije rješenje.

Zaključak

U ovom članku osvrnuli smo se na razine informiranosti o bitcoinu i znanja koja bismo trebali usvojiti za dublje razumijevanje bitcoina. Naveli smo izvore za tehničku i ekonomsku stranu bitcoina pomoću kojih možemo doći do odgovora na mnoga pitanja i dobiti širu sliku o bitcoinu.

Nitko ne zna što budućnost donosi i u kojem smjeru će se bitcoin razvijati — hoće li nadmašiti zlato u ulozi očuvanja vrijednosti osobne imovine, hoće li postati uvaženo globalno platno sredstvo te smanjiti monetarnu moć centralnih banaka ili nešto sasvim treće. Jedino što je sigurno da se svijest o trenutnom velikom nesrazmjeru bogatstva i moći širi, kao i zlouporaba moći za vlastite političke interese pojedinaca, na štetu naroda kojem se oduzimaju privatnost, sloboda, mogućnost izbora te da su u društvu potrebne mnoge promjene.

“The central bank must be trusted not to debase the currency, but the history of fiat currencies is full of breaches of that trust. Banks must be trusted to hold our money and transfer it electronically, but they lend it out in waves of credit bubbles with barely a fraction in reserve.” — Satoshi Nakamoto

Reference

[1] https://bitcoin.org/bitcoin.pdf — Satoshi Nakamoto, 2008

[2] Mastering Bitcoin: Programming the Open Blockchain — Andreas A. Antonopoulos, 2016

[3] https://www.youtube.com/user/aantonop

[4] The Internet of Money (Vol. I, Vol. II) — Andreas A. Antonopoulos, 2016-2017

[5] The Bitcoin Standard: The Decentralized Alternative to Central Banking — Saifedean Ammous, 2018

[6] Modeling Bitcoin’s Value with Scarcity — PlanB @100trillionUSD, 2019
yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:03:51

UTXO (Unspent Transaction Output) je Bitkoin koji nije potrošen, BTC koji se nalazi na svim adresama. Možemo ga porediti sa novčanicom u novčaniku i koja se mora u celosti potrošiti. Samo što kod BTC to može biti bilo koji iznos i taj iznos je uvek isti kao veličina poslednje transakcije minus naknada majnerima. Dok novčanice u novčaniku imaju tačno određene apoene, 100 dinara, 200 dinara, 500 dinara itd.

Kada plaćamo novčanicama nešto što košta 300 dinara, a u novčaniku imamo jednu novčanicu od 500 dinara, mi prodavcu moramo dati celu novčanicu od 500 dinara, a on nam zatim vraća kusur 200 dinara.

Kada plaćamo novčanicama nešto što košta 300 dinara, a u novčaniku imamo tri novčanice od 200, 200 i 100 dinara, mi prodavcu moramo dati ili dve novčanice od po 200 gde takođe dobijamo kusur ili dve novčanice od 200 i 100 dinara.

Ova analogija se može primeniti i na BTC i UTXO-ve koji funkcioniše na gotovo istom principu.

Ako plaćamo putem BTC nešto što košta 0.03 BTC, a u novčaniku imamo jedan UTXO od 0.05 BTC (a koji je nastao tako što je neko nama prethodno poslao 0.05 BTC u jednoj transakciji), naš novčanik ne šalje samo 0.03 BTC sa adrese, a da pritom 0.02 BTC ostane u novčaniku. Ne nego se iz novčanika šalje svih 0.05 BTC, 0.03 BTC ide prodavcu, a 0.02 BTC se vraća nama u novčanik kao kusur (change) na novu adresu formirajući novi UTXO od 0.02 BTC. Za slanje sredstava sa tog jednog UTXO-a plaćamo jednu transakcionu naknadu (fee) Bitkoin rudarima/majnerima. Neka bude $1 fee.

Ako plaćamo putem BTC nešto što košta 0.03 BTC, a u novčaniku imamo tri UTXO-a od 0.02, 0.02 i 0.01 BTC (koji su nastali tako što su nam prethodno poslate tri odvojene transakcije od 0.02, 0.02 i 0.01 BTC), naš novčanik automatski ili mi lično (putem opcije "coin control") sada moramo da odaberemo koja od ta tri UTXO-a, koje od te tri svojevrsne digitalne novčanice, ćemo poslati trgovcu. Dakle moramo da iskoristimo sredstva sa dva UTXO-a pošto nijedan pojedinačni UTXO nema dovoljno sredstava za plaćanje. I za slanje svakog od ta dva UTXO-a se majnerima plaća zasebna transakciona naknada koje zbirno koštaju duplo više nego u situaciji kada šaljemo sredstva sa jednog UTXO-a. Dakle plaćamo hipotetičkih $2 fee.

Ako imamo preveliki broj manjih UTXO-va, odnosno UTXO-va na kojima se nalaze pojedinačno mala sredstva i treba da platimo nešto skuplje u jednoj transakciji, onda ćemo za svaki od tih UTXO-va platiti zaseban fee što može dovesti do toga da ukupan fee bude dosta skup.

Ko vodi računa o privatnosti i nikada ne prima sredstva na jednu istu adresu više od jednom, odnosno uvek generiše novu adresu pri primanju svake transakcije, onda će uvek imati situaciju "1 adresa = 1 UTXO" i onda je lakši upravljanje UTXO-vima (UTXO management). Mnogo je teže kada se sva sredstva primaju na jednu adresu koja bi imala veliki broj UTXO-va.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me
@ bf47c19e:c3d2573b
2025-05-11 18:02:25

Originalni prevod na ecd.rs

Bitcoin: Peer-to-peer sistem elektronskog novca

Satoshi Nakamoto

satoshin@gmx.com

www.bitcoin.org

Translated in Serbian from bitcoin.org/bitcoin.pdf by ECD

Sažetak. Potpuna peer-to-peer verzija elektronskog novca omogućila bi slanje uplata putem interneta direktno od jedne strane ka drugoj bez posredovanja finansijskih institucija. Digitalni potpisi pružaju deo rešenja, ali se glavni benefiti gube ako je i dalje potrebna pouzdana treća strana za sprečavanje dvostruke potrošnje. Predlažemo rešenje problema dvostruke potrošnje korišćenjem peer-to-peer mreže. Mreža vremenski označava transakcije tako što ih hešuje u tekući lanac dokaza o radu (proof of work) temeljen na hešu, formirajući zapis koji se ne može promeniti bez ponovnog rada i objavljivanja dokaza o tom radu. Najduži lanac ne služi samo kao dokaz niza događaja, nego i kao dokaz da je taj niz događaja potvrđen od strane dela peer-to-peer mreže koja poseduju najveću zbirnu procesorsku snagu (CPU). Sve dok većinu procesorske snage kontrolišu čvorovi (nodes) koji ne sarađuju u napadu na mrežu, oni će generisati najduži lanac i nadmašiti napadače. Sama mreža zahteva minimalnu strukturu. Poruke kroz mrežu se prenose uz pretpostavku da svaki čvor čini maksimalan napor da poruku prenese u svom izvornom obliku i na optimalan način, a čvorovi mogu napustiti mrežu i ponovo joj se pridružiti po želji, prihvatajući najduži lanac dokaza o radu kao dokaz onoga što se dogodilo dok ih nije bilo.

1. Uvod

Trgovina na Internetu počela je da se oslanja skoro isključivo na finansijske institucije koje služe kao pouzdani posrednici pri obradi elektronskih plaćanja. Iako sistem radi dovoljno dobro za većinu transakcija i dalje trpi od inherentnih slabosti modela utemeljenog na poverenju.

Potpuno nepovratne transakcije zapravo nisu moguće, jer finansijske institucije ne mogu izbeći posredovanje u rešavanju eventualnih sporova. Troškovi posredovanja povećavaju troškove transakcija, ograničavaju minimalnu praktičnu veličinu transakcija i onemogućuju male, povremene transakcije jer postoji velika šteta zbog gubitka mogućnosti da se izvrše nepovratna plaćanja za nepovratne usluge. Uz mogućnost povraćaja transakcije, potreba za poverenjem raste. Trgovci moraju biti oprezni prema svojim kupcima i tražiti im više informacija nego što bi inače bilo neophodno. Određeni procenat prevara prihvaćen je kao neizbežan. Ovi troškovi i nepouzdanost plaćanja mogu se izbeći korišćenjem gotovine, ali ne postoji mehanizam za elektronsko plaćanje bez pouzdane treće strane.

Ono što je potrebno je elektronski sistem plaćanja zasnovan na kriptografskom dokazu umesto na poverenju, koji omogućava da bilo koje dve strane direktno i dobrovoljno međusobno trguju bez potrebe za posrednikom. Transakcije koje su nepovratne bi zaštitile prodavce od prevara, a escrow mehanizmi mogli bi se lako implementirati radi zaštite kupaca. U ovom dokumentu predlažemo rešenje problema dvostruke potrošnje korišćenjem peer-to-peer distribuiranog servera vremenskih oznaka (timestamp) za generisanje računarskog dokaza o hronološkom redosledu transakcija. Sistem je siguran sve dok pošteni čvorovi zajedno kontrolišu više procesorske snage procesora nego bilo koja udružena grupa napadačkih čvorova.

2. Transakcije

Elektronski novčić definišemo kao lanac digitalnih potpisa. Svaki vlasnik prenosi novčić na sledećeg digitalnim potpisivanjem heša prethodne transakcije i javnog ključa sledećeg vlasnika, dodajući ih potom na kraj novčića. Primalac transakcije može da verifikuje potpise, a time i lanac vlasništva.

Problem je naravno u tome što primalac ne može potvrditi da jedan od prethodnih vlasnika nije dva puta poslao isti novčić. Uobičajeno rešenje je uvođenje pouzdanog centralizovanog posrednika, kreatora novčića koji proverava sve transakcije. Nakon svake transakcije, novčić se mora vratiti kreatoru kako bi se izdao novi novčić i veruje se da samo za novčiće izdate direktno od kreatora možemo biti sigurni da nisu dva puta potrošeni. Problem sa ovim rešenjem je što sudbina čitavog novčanog sistema zavisi od kompanije koja kreira novčiće, jer svaka transakcija mora da prođe kroz nju, baš kao što je slučaj sa bankom.

Treba nam način da primalac bude siguran da prethodni vlasnici nisu potpisali nikakve ranije transakcije kojim bi potrošili taj novčić. Za naše potrebe, računamo transakciju koja se prva desila i ne zanimaju nas naredni pokušaji da se isti novčić ponovo pošalje. Jedini način da sa sigurnošću potvrdimo da taj novčić nije prethodno bio poslat je da imamo informacije o svim transakcijama koje su se ikada desile. U modelu baziranom na centalizovan kreatoru, taj kreator je imao informacije o svim transakcijama i odlučivao koja transakcija je prva stigla. Da bismo to postigli bez pouzdanog posrednika, transakcije moraju biti javno objavljene [1] i potreban nam je sistem u kojem učesnici mogu da se dogovore o jedinstvenoj istoriji redosleda kojim su transakcije primljene. Primaocu je potreban dokaz da se u trenutku dešavanja svake od transakcija većina čvorova složila oko toga da je baš ta transakcija bila ona koja je prva primljena.

3. Server vremenskih oznaka

Rešenje koje predlažemo počinje serverom vremenskih oznaka. Server vremenske oznake radi tako što uzima heš bloka podataka kojem će se dodeliti vremenska oznaka i objavi taj heš svima u mreži, slično kao u novinama ili kao post na Usenet mreži [2-5]. Vremenska oznaka očigledno dokazuje da su podaci morali postojati u to vreme kako bi ušli u haš. Svaka vremenska oznaka sadrži prethodnu vremensku oznaku u svom hešu, formirajući tako lanac, pri čemu svaka dodatna vremenska oznaka pojačava potvrde onih pre nje.

4. Dokaz o radu (Proof-of-Work)

Da bismo implementirali distribuirani server vremenskih oznaka na peer-to-peer principu, moraćemo da koristimo sistem dokaza o radu sličan Hashcash-u Adama Back-a [6], umesto Uneset postova ili novinskih objava. Dokaz o radu uključuje traženje vrednosti koja će, kada se hešuje, na primer pomoću SHA-256 heš funkcije, stvarati heš čiji binarni zapis započinje određenim brojem nula. Prosečna količina potrebnog rada eksponencijalno raste sa brojem potrebnih početnih nula, a može se proveriti izvršavanjem samo jedne heš fuknkcije.

Za našu mrežu vremenskih oznaka implementiramo dokaz o radu povećavajući nonce broja u bloku sve dok se ne pronađe ona vrednost nonce-a koja daje hešu bloka potreban broj početnih nula. Jednom kada se procesorska snaga utroši kako bi se zadovoljio dokaz o radu, blok se ne može izmeniti bez ponovljenog rada. Kako se kasniji blokovi vežu na taj blok, rad potreban da se on izmeni uključivao bi i ponovno obrađivanje svih blokova nakon njega.

Dokaz o radu takođe rešava problem utvrđivanja većine pri odlučivanju. Ako bi se većina zasnivala na principu jednog glasa po IP adresi, mogao bi je narušiti svako ko je u stanju da glasa sa više IP adresa odjednom. Dokaz o radu u osnovi predstavlja jedan glas po jedinici procesorske snage. Većinska odluka je predstavljena najdužim lancem u čije je stvaranje zapravo investirano najviše rada prilikom dokazivanja. Ako većinu procesorske snage kontrolišu pošteni čvorovi, pošten lanac će rasti najbrže i nadmašiće sve konkurentske lance. Da bi izmenio neki od prethodnih blokova, napadač bi morao da ponovi dokaz o radu za taj blok i sve blokove nakon njega, a zatim da sustigne i nadmaši količinu rada poštenih čvorova. Kasnije ćemo pokazati da se dodavanjem novih blokova eksponencijalno smanjuje verovatnoća da će sporiji napadač uspeti da sustigne pošteni lanac.

Da bi se kompenzovalo povećanje brzine hardvera i promenljivo interesovanje ljudi za vođenje čvorova tokom vremena, težina obavljanja dokaza o radu (proof-of-work difficulty) određuje se prema prosečnom broju blokova krairanih za sat vremena. Ako se blokovi stvaraju prebrzo, težina se povećava.

5. Mreža

Koraci za vođenje mreže su sledeći:

1) Nove transakcije se prosleđuju svim čvorovima u mreži. 2) Svaki čvor prikuplja nove transakcije u blok. 3) Svaki čvor radi na pronalaženju dokaza o radu dovoljnog nivoa težine za svoj blok. 4) Kada čvor pronađe dokaz o radu, on emituje taj blok ka svim čvorovima. 5) Čvorovi prihvataju blok samo ako su sve transakcije u njemu ispravne i nisu već potrošene. 6) Čvorovi izražavaju prihvatanje bloka radeći na stvaranju sledećeg bloka u lancu, koristeći heš prihvaćenog bloka kao prethodni heš.

Čvorovi uvek smatraju da je najduži lanac ispravan i nastaviće da rade na njegovom produžavanju. Ako dva čvora istovremeno emituju različite verzije sledećeg bloka, neki čvorovi prvo mogu primiti jedan ili drugi blok. U tom slučaju svaki čvor radi na prvom koji je dobio, ali čuvaju drugu kariku lanca u slučaju da ona postane duža. Dilema će biti rešena kada se pronađe sledeći dokaz o radu i jedna karika postane duža; čvorovi koji su radili na drugoj karici lanca će se prebaciti na dužu kariku.

Emitovanje novih transakcija ne mora nužno doći do svih čvorova. Sve dok stižu do velikog broja čvorova, te transakcije će ući u blok. Slično važi i za blokove, ni oni ne moraju doći odmah do svih čvorova. Ako neki čvor propusti da primi informaciju o bloku, kada mu stigne sledeći blok,primetiće da je propustio jedan, pa će ga tražiti naknadno.

6. Podsticaj

Po pravilu, prva transakcija u bloku je posebna transakcija koja kreira novi novčić u vlasništvu kreatora bloka. Ovo daje podsticaj čvorovima da podrže mrežu i pruža način za početnu ubacivanje novčića u opticaj, budući da ne postoji centralno telo koje ih izdaje. Stalno dodavanje konstantne količine novih novčića liči na rudarenje zlata, gde rudari ulažu resurse kako bi izrudarili nove količine zlata i ubacili ih u opticaj. U našem slučaju ulaže se procesorsko vreme i električna energija.

Podsticaj se takođe može finansirati i transakcionim naknadama. Ako je iznos izlaznog dela transakcije manji od ulaznog, razliku čini naknada za transakciju koja se dodaje iznosu nagrade za kreatora bloka koji sadrži tu transakciju. Nakon što predefinisani broj novčića uđe u opticaj, podsticaj mogu u potpunosti činiti transakcione naknade, čime se sistem oslobađa inflacije.

Čvorovi su na ovaj način podstaknuti da ostanu pošteni. Ako je pohlepni napadač u stanju da angažuje više procesorske snage od svih poštenih čvorova zajedno, morao bi da bira između toga da poništi svoje izvršene transakcije i time prevari ljude ili da procesorsku snagu koristi za stvaranje novih novčića. On bi trebalo bi uvidi da je isplativije igrati po pravilima koja ga nagrađuju sa više novih novčića od svi drugi zajedno, nego da potkopava sistem i vrednost sopstvenog bogatstva.

7. Oslobađanje prostora na hard disku

Kada je dovoljno blokova dodato nakon poslednje transakcije novčića, prethodne transakcije tog novčića se mogu odbaciti kako bi se uštedeo prostor na hard disku. Kako bi se to ostvarilo bez razbijanja heša bloka, transakcije su hešovane u Merkleovo stablo (Merkle Tree) [7] [2] [5], gde je samo koren uključen u heš bloka. Stari blokovi se tada mogu sabiti uklanjanjem nepotrebnih grana drveta. Unutrašnji heševi ne moraju biti skladišteni.

Zaglavlje bloka bez transakcija bilo bi oko 80 bajtova. Ako pretpostavimo da su blokovi generisani svakih 10 minuta, 80 bajtova * 6 * 24 * 365 = 4,2 MB godišnje. Imajući u vidu činjenicu da se u 2008. godini računari uglavnom prodaju sa oko 2 GB RAM-a i Murov zakon koji predviđa trenutni rast od 1,2 GB godišnje, skladištenje ne bi trebalo da predstavlja problem čak i ako se zaglavlja bloka moraju čuvati u memoriji.

8. Pojednostavljena verifikacija plaćanja

Moguće je verifikovati plaćanja bez vođenja čitavog mrežnog čvora. Korisnik samo treba da sačuva kopiju zaglavlja blokova najdužeg lanca dokaza o radu, do koje može doći upitom ka mrežnim čvorovima dok se ne uveri da je dobio najduži lanac i dobije Merkleova granu

koja povezuje transakciju sa blokom u koji je uneta vremenska oznaka za tu transakciju. Ne može samostalno proveriti transakciju, ali povezujući je sa mestom u lancu može videti da je prihvaćena od strane čvora mreže i da su na njen blok dodati naknadni blokovi što dalje potvrđuje da ju je mreža prihvatila.

Kao takva, verifikacija je pouzdana sve dok pošteni čvorovi kontrolišu mrežu, ali je ranjiva ako napadač nadjača ostatak mreže. Čvorovi mreže mogu sami proveriti transakcije, ali napadačeve lažne transakcije mogu zavarati one koji koriste pojednostavljenu metodu verifikacije transakcija sve dok je on u stanju da nadjačava ostatak mreže. Jedna od strategija zaštite bila bi prihvatanje upozorenja čvorova mreže kada otkriju nevažeći blok, pri čemu bi korisnikov softver morao da preuzme ceo blok i sporne transakcije kako bi potvrdio nepravilnost. Biznisi koji primaju česte uplate će verovatno želeti da pokrenu i vode sopstvene čvorove radi brže verifikacije i potrebe da im sigurnost ne zavisi od drugih.

9. Kombinovanje i deljenje vrednosti

Iako bi bilo moguće pojedinačno rukovati novčićima, bilo bi nezgrapno kreirati zasebnu transakciju za svaki cent u toj transferu. Da biste dozvolili podelu i kombinovanje vrednosti, transakcije sadrže više ulaza i izlaza. Obično će postojati ili jedan ulaz iz veće prethodne transakcije ili više unosa koji kombinuju manje iznose, a najviše dva izlaza: jedan za samo plaćanje, a jedan koji vraća kusur, ako ga ima, nazad pošiljaocu.

Treba napomenuti da situacija u kojoj transakcija zavisi od nekoliko drugih transakcija, a te transakcije zavise od još mnogo više, ovde nije problem. Nikada ne postoji potreba za izdvajanjem istorije pojedinačne transakcije.

10. Privatnost

Tradicionalni bankarski model postiže odgovarajući nivo privatnosti ograničavanjem pristupa informacijama na strane uključene u transakciju i posrednika. Neophodnost javnog objavljivanja svih transakcija isključuje mogućnost primene pomenutog modela, ali privatnost se i dalje može zadržati na drugi način: čuvanjem javnih ključeva (public keys) anonimnim. Javnost može videti da neko šalje iznos nekom drugom, ali bez informacija koje povezuju transakciju sa bilo kim. Ovo je slično količini informacija koje objavljuju berze, gde se vreme i veličina pojedinačnih trgovina čine javnim, ali bez navođenja ko su stranke uključene u tu trgovinu.

Kao dodatni zaštitni zid, preporučljivo je koristiti novi par ključeva za svaku transakciju, kako ne bi bili povezane sa zajedničkim vlasnikom. Neka povezivanja su i dalje neizbežna kod transakcija sa više ulaza, koje nužno otkrivaju da su njihovi ulazi bili u vlasništvu istog vlasnika. Rizik je taj da bi se otkrivanjem vlasnik ključa mogle otkriti i ostale transakcije koje su pripadale tom vlasniku.

11. Proračuni

Razmatramo scenario u kome napadač pokušava da generiše alternativni lanac brže od poštenog lanca. Čak i ako se to postigne, to ne omogućuje proizvoljne promene u sistemu, poput stvaranje vrednosti ni iz čega ili uzimanje novca koji nikada nije pripadao napadaču. Pošteni čvorovi neće prihvatiti nevažeće transakcije kao uplatu i nikada neće prihvatiti blok koji ih sadrži. Napadač može samo pokušati da promeni jednu od svojih transakcija kako bi vratio novac koji je nedavno potrošio.

Trka između poštenog lanca i lanca napadača može se predstaviti kao binomska distribucija slučajne diskretne varijable (Binomial Random Walk). Uspešni ishod je da se pošten lanac produži za jedan blok, povećavajući svoje vođstvo za +1, a neuspešni ishod je da se napadačev lanac produži za jedan blok, smanjujući zaostatak za -1.

Verovatnoću da napadač nadoknadi određeni deficit možemo izraziti kroz problem kockareve propasti (Gambler’s Ruin Problem). Pretpostavimo da kockar sa neograničenim iznosom novca počinje sa zaostatkom i igra potencijalno beskonačan broj ponovljenih igara u pokušaju da nadoknadi zaostatak. Možemo izračunati verovatnoću za nadoknađivanje zaostatka ili da će napadač stići pošten lanac, na sledeći način [8]:

p= verovatnoća da pošten čvor pronađe sledeći blok q= verovatnoća da napadač pronađe sledeći blok qz= verovatnoća da će napadač ikada dostići z blokova zaostatka

S obzirom na našu pretpostavku da je p > q, verovatnoća pada eksponencijalno kako se povećava broj blokova koje napadač mora da nadoknadi. Sa šansama protiv njega, ako mu se u početku ne posreći, njegove šanse postaju manje i manje sa povećanjem zaostatka.

Sada razmatramo koliko primalac nove transakcije treba da čeka pre nego što postane

dovoljno siguran da pošiljalac ne može promeniti transakciju. Pretpostavljamo da je pošiljalac napadač koji želi da natera primaoca da veruje da mu je platio, a zatim nakon nekog vremena tu transakciju preusmeri ka sebi. Primalac će primetiti kada se to dogodi, ali pošiljalac se nada da će tad već biti prekasno.

Primalac generiše novi par ključeva i daje javni ključ pošiljaocu neposredno pre potpisivanja transakcije. Ovo sprečava pošiljaoca da unapred pripremi lanac blokova radeći na njemu neprekidno dok mu se ne posreći da stekne dovoljnu prednost i u tom trenutku izvrši transakciju. Kada se transakcija pošalje, nepošteni pošiljalac počinje tajno da radi na paralelnom lancu koji sadrži alternativnu verziju njegove transakcije.

Primalac čeka dok transakcija ne bude dodata u blok, i dok z blokova nije dodato nakon tog bloka. On ne zna tačno koliko je napadač napredovao, ali pod pretpostavkom da su pošteni blokovi kreirani očekivanom dinamikom, potencijalni napredak napadača će biti prikazan kao Poasonova distribucija sa očekivanom vrednošću:

Kako bismo izračunali verovatnoću da napadač ipak može da nadoknadi zaostatak, množimo gustinu verovatnoće za svaki nivo napretka koji je mogao da ostvari sa verovatnoćom da od tog trenutka može da potpuno nadoknadi zaostatak:

Preuređujemo formulu kako bismo izbegli sabiranje beskonačnog broja sabiraka zbog repa distribucije:

I konvertujemo u programski kod u programskom jeziku C…

Kroz par primera, vidimo da verovatnoća opada eksponencijalno sa porastom z.

Rešavanje za P < 0.1%…

12. Zaključak

Predložili smo sistem za elektronske transakcije bez oslanjanja na poverenje. Počeli smo sa uobičajenim šablonom i novčićima nastalim iz digitalnih potpisa, koji pruža snažnu kontrolu nad vlasništvom, ali je nepotpun bez načina da se spreči dvostruka potrošnja. Kako bismo ovo rešili, predložili smo peer-to-peer mrežu koja koristi dokaz o radu za čuvanje javne istorije transakcija čija izmena napadačima brzo postaje računski nepraktična ako pošteni čvorovi kontrolišu većinu procesorske snage. Mreža je robusna u svojoj nestrukturiranoj jednostavnosti. Svi čvorovi rade istovremeno uz malo koordinacije. Ne treba ih identifikovati, jer se poruke ne usmeravaju na jedno određeno mesto nego samo trebaju biti prenete uz maksimalan napor od strane čvorova da se taj prenos odradi na predviđen način. Čvorovi mogu da napuste i ponovo se pridruže mreži po želji, prihvatajući lanac dokaza o radu kao dokaz onoga što se dogodilo dok ih nije bilo. Oni glasaju svojom procesorskom snagom, izražavajući svoje prihvatanje validnih blokova time što pokušavaju da ih nadgrade novim blokovima i odbacuju nevažeće blokove odbijanjem ih nadgrađuju. Sva potrebna pravila i podsticaji mogu se nametnuti ovim mehanizmom postizanja konsenzusa.

Reference:

[1] W. Dai, „b-money,“ http://www.weidai.com/bmoney.txt, 1998. [2] H. Massias, X.S. Avila, and J.-J. Quisquater, „Design of a secure timestamping service with minimal trust requirements,“ In 20th Symposium on Information Theory in the Benelux, May 1999. [3] S. Haber, W.S. Stornetta, „How to time-stamp a digital document,“ In Journal of Cryptology, vol 3, no 2, pages 99-111, 1991. [4] D. Bayer, S. Haber, W.S. Stornetta, „Improving the efficiency and reliability of digital time-stamping,“ In Sequences II: Methods in Communication, Security and Computer Science, pages 329-334, 1993. [5] S. Haber, W.S. Stornetta, „Secure names for bit-strings,“ In Proceedings of the 4th ACM Conference on Computer and Communications Security, pages 28-35, April 1997. [6] A. Back, „Hashcash – a denial of service counter-measure,“ http://www.hashcash.org/papers/hashcash.pdf, 2002. [7] R.C. Merkle, „Protocols for public key cryptosystems,“ In Proc. 1980 Symposium on Security and Privacy, IEEE Computer Society, pages 122-133, April 1980. [8] W. Feller, „An introduction to probability theory and its applications,“ 1957.

yakihonne.com iris.to jumble.social Me

导航栏

Home

fiatcurrency #bitcoin #gold #history #paymentsolutions #laokip #laostr

Past week summary

What's for next week

Adding Support for Non-English Languages

Voice Input

Dictionaries

I. Fundamento histórico: a civilização da liberdade é cristã

II. Falsa dicotomia: fé e liberdade não são opostas

III. Fundamento moral: sem transcendência, o libertarianismo flutua no vácuo

IV. Fundamento científico: a racionalidade moderna é filha da fé cristã

V. O cristianismo como barreira à revolução cultural

Conclusão

Past week summary

What's for next week

Hostr

Hive + Nostr = Hostr, a bidirectional bridge.

Nostr users - why you might want to bridge to Hive

Hive users - why you might want to bridge to Nostr

Quirks about Nostr and Hive

Nostr users - how to begin

Hive users - how to begin

Setting up the Hostr bridge

Disclaimer

Let's reclain writig from AI—oneam dash at time.

Safe Bits & Self Custody Tips

Intro

Designing an icon Set for Bitcoin Safe

What's next

Balancing idealism with pragmatism

Control Plane: the internet is still described as decentralised

So its a mesh network - whats wrong with that?

Application Layer Innovations

Overlay networks

Bitcoin Instead of a Routing Algorithm

Frictionless Switching between ISPs (TollGates)

Anyone can arbitrage connectivity

Welcome back to our weekly JABBB, Just Another Bitcoin Bubble Boom, a comics and meme contest crafted for you, creative stackers!

This week sticker: Bitcoin Sir

The task

Book site

Promo video

Pre-orders

Up next

Previous updates

Pre-order a book

CryptPad

ONLYOFFICE DocSpace

SeaFile

SandStorm

NextCloud Hub

LinShare

Twake Drive

SpaceDrive

ente

fileStash

STORJ

FireFile

Why is it important to run your own node?

警惕：那些“帮你”保管密钥的人

—— 多签钱包中的隐形风险与逻辑陷阱

摘要

多签钱包的逻辑攻击向量分析

以 xpub 替换与伪造 k-of-n 结构为例

攻击模型一：替换 xpub 实现地址劫持

场景设定

攻击结构（逻辑表示）

人性陷阱提示

Taproot 下的隐蔽性升级

攻击模型二：伪造 k-of-n 多签脚本结构

场景设定

攻击结构（逻辑描述）

成立条件

人性陷阱提示

多签攻击模型对比分析（无表格）

安全建议（基于当前攻击模型）

真实案例分析

1. Coldcard 硬件钱包的 xpub 替换漏洞

2. Bybit 交易所的多签钱包被黑事件

Welcome back to our weekly `JABBB`, Just Another Bitcoin Bubble Boom, a comics and meme contest crafted for you, creative stackers!

This week sticker: `Bitcoin Sir`