@ 57d1a264:69f1fee1

Past week summary

From a Self Custody for Organizations perspective, after analyzing the existing protocols (Cerberus, 10xSecurityBTCguide and Glacier) and reading a bunch of relates articles and guides, have wrapped to the conclusion that this format it is good to have as reference. However, something else is needed. For example, a summary or a map of the whole process to provide an overview, plus a way to deliver all the information and the multy-process in a more enjoyable way. Not a job for this hackathon, but with the right collaborations I assume it's possible to: - build something that might introduce a bit more quests and gamification - provide a learning environment (with testnet funds) could also be crucial on educating those unfamiliar with bitcoin onchain dynamics.

Have been learning more and playing around practicing best accessibility practices and how it could be applied to a desktop software like Bitcoin Safe. Thanks to @johnjherzog for providing a screen recording of his first experience and @jasonb for suggesting the tools to be used. (in this case tested/testing on Windows with the Accessibility Insights app). Some insight shared have been also applied to the website, running a full accessibility check (under WCAG 2.2 ADA, and Section 508 standards) with 4 different plugins and two online tools. I recognize that not all of them works and analyze the same parameters, indeed they complement each other providing a more accurate review.

For Bitcoin Safe interface improvements, many suggestions have been shared with @andreasgriffin , including: - a new iconset, including a micro-set to display the number of confirmed blocs for each transaction - a redesigned History/Dashboard - small refinements like adding missing columns on the tables - allow the user to select which columns to be displayed - sorting of unconfirmed transactions - Defining a new style for design elements like mempool blocks and quick receive boxes You can find below some screenshots with my proposals that hopefully will be included in the next release.

Last achievement this week was to prepare the website https://Safe.BTC.pub, the container where all the outcomes f this experiment will be published. You can have a look, just consider it still WIP. Branding for the project has also been finalized and available in this penpot file https://design.penpot.app/#/workspace?team-id=cec80257-5021-8137-8005-eab60c043dd6&project-id=cec80257-5021-8137-8005-eab60c043dd8&file-id=95aea877-d515-80ac-8006-23a251886db3&page-id=132f519a-39f4-80db-8006-2a41c364a545

What's for next week

After spending most of the time learning and reading material, this coming week will be focused on deliverables. The goal as planned will be to provide: - Finalized Safe₿its brand and improve overall desktop app experience, including categorization of transactions and addresses - An accessibility report or guide for Bitcoin Safe and support to implement best practices - A first draft of the Self-Custody for Organizations guide/framework/protocol, ideally delivered through the website http://Safe.BTC.pub in written format, but also as FlowChart to help have an overview of the whole resources needed and the process itself. This will clearly define preparations and tools/hardwares needed to successfully complete the process.

To learn more about the project, you can visit: Designathon website: https://event.bitcoin.design/#project-recj4SVNLLkuWHpKq Discord channel: https://discord.com/channels/903125802726596648/1369200271632236574 Previous SN posts: https://stacker.news/items/974489/r/DeSign_r and https://stacker.news/items/974488/r/DeSign_r

Stay tuned, more will be happening this coming week

originally posted at https://stacker.news/items/977190

@ 57d1a264:69f1fee1

Past week summary

From a Self Custody for Organizations perspective, after analyzing the existing protocols (Cerberus, 10xSecurityBTCguide and Glacier) and reading a bunch of relates articles and guides, have wrapped to the conclusion that this format it is good to have as reference. However, something else is needed. For example, a summary or a map of the whole process to provide an overview, plus a way to deliver all the information and the multy-process in a more enjoyable way. Not a job for this hackathon, but with the right collaborations I assume it's possible to: - build something that might introduce a bit more quests and gamification - provide a learning environment (with testnet funds) could also be crucial on educating those unfamiliar with bitcoin onchain dynamics.

Have been learning more and playing around practicing best accessibility practices and how it could be applied to a desktop software like Bitcoin Safe. Thanks to @johnjherzog for providing a screen recording of his first experience and @jasonbohio for suggesting the tools to be used. (in this case tested/testing on Windows with the Accessibility Insights app). Some insight shared have been also applied to the website, running a full accessibility check (under WCAG 2.2 ADA, and Section 508 standards) with 4 different plugins and two online tools. I recognize that not all of them works and analyze the same parameters, indeed they complement each other providing a more accurate review.

For Bitcoin Safe interface improvements, many suggestions have been shared with @andreasgriffin , including: - a new iconset, including a micro-set to display the number of confirmed blocs for each transaction - a redesigned History/Dashboard - small refinements like adding missing columns on the tables - allow the user to select which columns to be displayed - sorting of unconfirmed transactions - Defining a new style for design elements like mempool blocks and quick receive boxes You can find below some screenshots with my proposals that hopefully will be included in the next release.

Last achievement this week was to prepare the website https://Safe.BTC.pub, the container where all the outcomes f this experiment will be published. You can have a look, just consider it still WIP. Branding for the project has also been finalized and available in this penpot file https://design.penpot.app/#/workspace?team-id=cec80257-5021-8137-8005-eab60c043dd6&project-id=cec80257-5021-8137-8005-eab60c043dd8&file-id=95aea877-d515-80ac-8006-23a251886db3&page-id=132f519a-39f4-80db-8006-2a41c364a545

What's for next week

After spending most of the time learning and reading material, this coming week will be focused on deliverables. The goal as planned will be to provide: - Finalized Safe₿its brand and improve overall desktop app experience, including categorization of transactions and addresses - An accessibility report or guide for Bitcoin Safe and support to implement best practices - A first draft of the Self-Custody for Organizations guide/framework/protocol, ideally delivered through the website http://Safe.BTC.pub in written format, but also as FlowChart to help have an overview of the whole resources needed and the process itself. This will clearly define preparations and tools/hardwares needed to successfully complete the process.

To learn more about the project, you can visit: Designathon website: https://event.bitcoin.design/#project-recj4SVNLLkuWHpKq Discord channel: https://discord.com/channels/903125802726596648/1369200271632236574 Previous SN posts: https://stacker.news/items/974489/r/DeSign_r and https://stacker.news/items/974488/r/DeSign_r

Stay tuned, more will be happening this coming week

originally posted at https://stacker.news/items/977180

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na startit.rs

25.12.2014 / Autor: Zoja Kukić

---

Ko je na početku prošle godine kupio Bitcoin, sigurno nije zadovoljan. Vrednost ove kritpovalute je u odnosu na početak godine pala 52% u odnosu na dolar, ali je zato iznos investicija u BTC projekte ove godine skoro 3 puta viši nego sve prethodne investicije zajedno. Ovaj negativan trend ga je do prošle nedelje činio najgorom investicijom, lošijim

Ko je na početku prošle godine kupio Bitcoin, sigurno nije zadovoljan. Vrednost ove kritpovalute je u odnosu na početak godine pala 52% u odnosu na dolar, ali je zato iznos investicija u BTC projekte ove godine skoro 3 puta viši nego sve prethodne investicije zajedno.

Ovaj negativan trend ga je do prošle nedelje činio najgorom investicijom, lošijim čak i od rublje koja prolazi kroz najveći svoj pad u poslednjih 16 godina, međutim ipak se izvukao u poslednjim danima.

U ovu godinu BTC ušao je vredan 770,44$, već 6. januara je dostigao svoju najvišu vrednost od 951$, a danas vredi 332$.

Kraj BTC kao spekulativne valute?

Pad Bitcoina može da se posmatra i sa pozitivne strane, jer može da označava njegov kraj kao spekulativne valute i ulazak u pravu bitcoin ekonomiju. Što pre ljudi prestanu da je kupuju samo da bi je kasnije prodali i zapravo počnu da ga koriste za kupovinu/prodaju dobara i usluga, to će pre postati stabilniji i realniji u vrednosti, a samim tim i prihvaćeniji, što opet utiče na njegovu vrednost.

U poslednjih nekoliko meseci Bitcoin nije ooscilirao kao ranije – kretao se između 300 i 400$.

Razlozi za smanjenu vrednost Bitcoina mogu biti različiti, pa se tako pretpostavlja da su rani prihvatioci sredinom ove godine prodavali svoje Bitcoine, briga oko regulative ili konkurencije, smanjeno učešće špekulanata, ali i jačanje dolara, sa kojim se najčešće stavlja u relaciju.

Iz ugla korisnika Bitcoina – bilo onoga koji kupuje njime, ili onog koji ga prodaje, ovo je dobar znak, jer je život mnogo lakši ako znate da je Bitcoin približno 350$.

Da bi ova kriptovaluta bila prihvaćena od strane masa, potrebno je da bude stabilna i ova godina može biti uvod u to. Stabilna valuta vodi većoj upotrebi BTC, a što je veći broj transakcija između kupovine Bitcoina i prodaje istog, to će valuta biti realnija i samim tim, stabilnija.

Broj kupaca i prodavaca koji koriste Bitcoin ove godine je drastično porastao i završićemo godinu sa više od 90.000 biznisa čije porizvode ili usluge možete kupiti ovom valutom. Iako su to uglavnom bili biznisi iz različitih niša, primetan je rast u prihvaćenosti od strane velikih kompanija, kao što su npr. Dell i Microsoft.

Bitcoin kao sredstvo plaćanja, a ne štednje ili investicije

Iako je vrednost Bitcoina opala i može dobiti titulu jedne od lošijih investicija (opet, ako ulažete samo da biste nakon određenog vremena pokupili kajmak), investitori i dalje intenzivno ulažu u BTC projekte. Razlog leži u tome što bez obzira na vrednost Bitcoina, njegova upotreba sve više raste i gledajući iz tog ugla, ova godina je bila prilično uspešna i to se vidi i po investicijama.

Od ukupno 317 miliona dolara koliko investicija su pridobili projekti zasnovani na BTC, čak 71% je investirano ove godine.

Špekulanti nisu samo negativno uticali na BTC – svakako su značajno uticali na nepredvidivost i česte promene vrednosti Bitcoina, ali su ove aktivnosti privukle pažnju medija i javnosti što je uticalo na rast baze korisnika Bitcoina. Moglo bi se pretpostaviti da je sada taj broj korisnika dostigao kritičnu masu i da je vreme za realnu BTC ekonomiju – onu u kojoj će ljudi zaista trgovati Bitcoinima, a ne držati ih da bi ih prodali.

Naravno, postoji i negativna strana priče, a to je mogućnost da špekulanti odlaze masovno, jer predviđaju još veći krah ove valute, kojoj je ishod sa regulativama i bezbednošču i dalje neizvestan. Kao i sve drugo, vreme će pokazati.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni članak na politika.rs.

06.12.2014 / Autor: Istok Pavlović

---

Pre nekoliko godina, pojavila se digitalna valuta – bitkoin. Isprva, delovalo je kao utopija šačice sanjara ideja da ova valuta jednog dana postane glavno sredstvo plaćanja među ljudima, i da se potpuno ukine bankarski sistem i posrednici u finansijskim transakcijama. Međutim, san polako postaje realnost. Sve više ozbiljnih kompanija prima bitkoin kao sredstvo plaćanja, i njegovo usvajanje se povećava iz meseca u mesec.

Kako zapravo radi bitkoin? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, pođimo od jednog starijeg problema u matematici, koji se zove „problem vizantijskih generala”.

Vizantijski generali opkolili su neprijateljski grad. Svaki od generala nalazi se sa svojom vojskom negde oko grada, i generali su geografski razdvojeni. Komunikacija među generalima ide preko kurira, koji prenose poruke. Da bi napad uspeo, generali moraju da se dogovore oko zajedničkog nastupa – da krenu svi odjednom u dogovoreno vreme. Međutim, problem je što među generalima, pa i među kuririma mogu da postoje izdajnici – ljudi koji rade za neprijatelja i koji će namerno preneti pogrešnu poruku kako bi sabotirali napad. Kako organizovati prenošenje poruka među generalima tako da akcija uspe, bez obzira na izdajnike?

Rešenje ovog problema postoji, i u pitanju je veoma kompleksan matematički algoritam koji se razvio početkom 21. veka. Pojavom bržih kompjutera, ovaj problem postao je rešiv za kraće vreme. U praksi, ovo je značilo da smo dobili način da se uspostavi potpuno poverenje između dve osobe na internetu koje se uopšte ne poznaju. To je otvorilo čitav novi spektar mogućnosti – a jedna od tih mogućnosti je digitalni novac.

Bitkoin sistem je zapravo kao jedna velika finansijska knjiga na internetu. Vi kupujete prostor u toj knjizi, u zamenu za klasičan novac ili prodajom neke robe ili usluga, i tada postajete vlasnik određene sume bitkoina. Taj svoj prostor zatim možete prodati nekom drugom ko hoće da ga kupi. Sve transakcije su potpuno sigurne i niko na svetu ne može da ospori da su se desile.Transakcije automatski beleži mreža kompjutera širom sveta prema „algoritmu vizantijskih generala”, bez ikakvog upliva živih ljudi, i tako dobijamo maksimalno poverenje. S obzirom na to da su ljudi eliminisani iz jednačine, najvažnija posledica ovog sistema je to što sada sve transakcije mogu da budu bez posrednika, bez banaka i nema provizije.

Ova poslednja činjenica je jedan od ključnih razloga što je bitkoin uveden kao sredstvo plaćanja u mnogim prodavnicama. Koliko god opskurno delovao, bitkoin je zapravo mnogo povoljniji za prodavce od klasičnog novca. Recimo da prodajete elektronske uređaje, gde je uobičajena margina profita oko pet procenata. Banke za procesiranje kartice uzimaju 2,5 odsto. Vi, dakle dajete polovinu svog profita banci, samo zato što banke kao sistem imaju monopol nad plaćanjem i nemate izbora. Tačnije, niste imali izbora do pojave bitkoina.

Za velike kompanije, kojima ne smetaju bankarske provizije, bitkoin je više stvar prestiža i mode. „Hej, pogledajte kako smo mi moderna kompanija, primamo bitkoine.” Međutim, za male porodične biznise bitkoini bukvalno mogu da znače opstanak.

Postavlja se logično pitanje, šta je to što bitkoinima daje vrednost? Odgovor na ovo pitanje zapravo leži u pitanju „šta je to što daje vrednost klasičnom novcu”. Ako pogledamo istoriju novca, u početnom trenutku za ljude je to bilo neko parče papira, ali su uvedene zlatne rezerve kao garancija da taj papir vredi. Ova garancija stvorila je kod ljudi veru u novac, i ta vera čini njegovu vrednost. Kasnije, ove zlatne rezerve su davno prevaziđene i nemaju veze s količinom novca u opticaju, ali ono što je ostalo jeste vera u novac, i samo zahvaljujući toj veri novac ima vrednost.

Ista stvar je i sa bitkoinima. Njegovu vrednost zapravo čini vera. Milionima ljudi širom sveta krv uzavri od sreće kada čuju za ideju da se konačno iskoreni bankarski sistem. Oni vide bankare kao „krvopije koji žive na tuđoj grbači”, i podržaće svaku ideju u tom pravcu. Počeće pasionirano da koriste bitkoine kao sredstvo plaćanja gde god je to moguće, sanjajući da dožive tokom svog života naslov u novinama „Bankari ostali bez posla”, da bi tog dana mogli da kažu: „I ja sam u ovome učestvovao, ja sam jedan od oslobodilaca čovečanstva.”

Naravno, kao i svaka tehnologija u svojoj ranoj fazi, bitkoin ima svoje propuste koji se sređuju. Ako pogledate internet komentare, ima ljudi koji će naći sto mana bitkoinima. Ipak, da smo slušali kritizere koji kritikuju tehnologije u ranoj fazi, nikada ne bismo imali avione, električnu struju, ili bilo koje inovacije koje su u početku delovale nesigurno, a bez kojih nam je današnji život nezamisliv.

@ c631e267:c2b78d3e

Information ohne Reflexion ist geistiger Flugsand. \ Ernst Reinhardt

Der lateinische Ausdruck «Quo vadis» als Frage nach einer Entwicklung oder Ausrichtung hat biblische Wurzeln. Er wird aber auch in unserer Alltagssprache verwendet, laut Duden meist als Ausdruck von Besorgnis oder Skepsis im Sinne von: «Wohin wird das führen?»

Der Sinn und Zweck von so mancher politischen Entscheidung erschließt sich heutzutage nicht mehr so leicht, und viele Trends können uns Sorge bereiten. Das sind einerseits sehr konkrete Themen wie die zunehmende Militarisierung und die geschichtsvergessene Kriegstreiberei in Europa, deren Feindbildpflege aktuell beim Gedenken an das Ende des Zweiten Weltkriegs beschämende Formen annimmt.

Auch das hohe Gut der Schweizer Neutralität scheint immer mehr in Gefahr. Die schleichende Bewegung der Eidgenossenschaft in Richtung NATO und damit weg von einer Vermittlerposition erhält auch durch den neuen Verteidigungsminister Anschub. Martin Pfister möchte eine stärkere Einbindung in die europäische Verteidigungsarchitektur, verwechselt bei der Argumentation jedoch Ursache und Wirkung.

Das Thema Gesundheit ist als Zugpferd für Geschäfte und Kontrolle offenbar schon zuverlässig etabliert. Die hauptsächlich privat finanzierte Weltgesundheitsorganisation (WHO) ist dabei durch ein Netzwerk von sogenannten «Collaborating Centres» sogar so weit in nationale Einrichtungen eingedrungen, dass man sich fragen kann, ob diese nicht von Genf aus gesteuert werden.

Das Schweizer Bundesamt für Gesundheit (BAG) übernimmt in dieser Funktion ebenso von der WHO definierte Aufgaben und Pflichten wie das deutsche Robert Koch-Institut (RKI). Gegen die Covid-«Impfung» für Schwangere, die das BAG empfiehlt, obwohl es fehlende wissenschaftliche Belege für deren Schutzwirkung einräumt, formiert sich im Tessin gerade Widerstand.

Unter dem Stichwort «Gesundheitssicherheit» werden uns die Bestrebungen verkauft, essenzielle Dienste mit einer biometrischen digitalen ID zu verknüpfen. Das dient dem Profit mit unseren Daten und führt im Ergebnis zum Verlust unserer demokratischen Freiheiten. Die deutsche elektronische Patientenakte (ePA) ist ein Element mit solchem Potenzial. Die Schweizer Bürger haben gerade ein Referendum gegen das revidierte E-ID-Gesetz erzwungen. In Thailand ist seit Anfang Mai für die Einreise eine «Digital Arrival Card» notwendig, die mit ihrer Gesundheitserklärung einen Impfpass «durch die Hintertür» befürchten lässt.

Der massive Blackout auf der iberischen Halbinsel hat vermehrt Fragen dazu aufgeworfen, wohin uns Klimawandel-Hysterie und «grüne» Energiepolitik führen werden. Meine Kollegin Wiltrud Schwetje ist dem nachgegangen und hat in mehreren Beiträgen darüber berichtet. Wenig überraschend führen interessante Spuren mal wieder zu internationalen Großbanken, Globalisten und zur EU-Kommission.

Zunehmend bedenklich ist aber ganz allgemein auch die manifestierte Spaltung unserer Gesellschaften. Angesichts der tiefen und sorgsam gepflegten Gräben fällt es inzwischen schwer, eine zukunftsfähige Perspektive zu erkennen. Umso begrüßenswerter sind Initiativen wie die Kölner Veranstaltungsreihe «Neue Visionen für die Zukunft». Diese möchte die Diskussionskultur reanimieren und dazu beitragen, dass Menschen wieder ohne Angst und ergebnisoffen über kontroverse Themen der Zeit sprechen.

Quo vadis – Wohin gehen wir also? Die Suche nach Orientierung in diesem vermeintlichen Chaos führt auch zur Reflexion über den eigenen Lebensweg. Das ist positiv insofern, als wir daraus Kraft schöpfen können. Ob derweil der neue Papst, dessen «Vorgänger» Petrus unsere Ausgangsfrage durch die christliche Legende zugeschrieben wird, dabei eine Rolle spielt, muss jede/r selbst wissen. Mir persönlich ist allein schon ein Führungsanspruch wie der des Petrusprimats der römisch-katholischen Kirche eher suspekt.

[Titelbild: Pixabay]

---

Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben und ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ 57d1a264:69f1fee1

Finale: once the industry-standard of music notation software, now a cautionary tale. In this video, I explore how it slowly lost its crown through decades of missed opportunities - eventually leading to creative collapse due to various bureaucratic intrigues, unforeseen technological changes and some of the jankiest UI/UX you've ever seen.

https://www.youtube.com/watch?v=Yqaon6YHzaU

originally posted at https://stacker.news/items/976219

@ d360efec:14907b5f

Disclaimer: * การวิเคราะห์นี้เป็นเพียงแนวทาง ไม่ใช่คำแนะนำในการซื้อขาย * การลงทุนมีความเสี่ยง ผู้ลงทุนควรตัดสินใจด้วยตนเอง

@ 57d1a264:69f1fee1

---

For generations before generative text, writers have used the em dash to hop between thoughts, emotions, and ideas. Dickens shaped his morality tales with it, Woolf’s stream-of-consciousness flowed through it, Kerouac let it drive his jazz-like prose. Today, Sally Rooney threads it through her quiet truths of the heart.

---

---

But this beloved punctuation mark has become a casualty of the algorithmic age. The em dash has been so widely adopted by AI-generated text that even when used by human hands, it begs the question: was this actually written or apathetically prompted?

---

---

The battle for the soul of writing is in full swing. And the human fightback starts here. With a new punctuation mark that serves as a symbol of real pondering, genuine daydreaming, and true editorial wordsmithery. Inspired by Descartes’ belief that thinking makes us human, the am dash is a small but powerful testament that the words you’ve painstakingly and poetically pulled together are unequivocally, certifiably, and delightfully your own.

---

---

Let's reclain writig from AI—oneam dash at time.

Download the fonts:

— Aereal https://bit.ly/3EO6fo8 — Times New Human https://bit.ly/4jQTcRS

---

---

Learn more about the am dash

https://www.theamdash.com

---

originally posted at https://stacker.news/items/976218

@ 57d1a264:69f1fee1

Consider the following two charts from A History of Clojure which detail the introduction and retention of new code by release for both Clojure and for Scala.

While this doesn't necessarily translate to library stability, it's reasonable to assume that the attitude of the Clojure maintainers will seep into the community. And that assumption is true.

Consider a typical Javascript program. What is it comprised of? Objects, objects, and more objects. Members of those objects must be either introspected or divined. Worse, it's normal to monkeypatch those objects, so the object members may (or may not) change over time.

Now, consider a typical Clojure program. What is it comprised of? Namespaces. Those namespaces contain functions and data. Functions may be dynamically generated (via macros), but it is extremely rare to "monkeypatch" a namespace. If you want to know what functions are available in a namespace, you can simply read the source file.

Continue reading https://potetm.com/devtalk/stability-by-design.html

originally posted at https://stacker.news/items/976215

@ d360efec:14907b5f

<blockquote class="twitter-tweet" data-media-max-width="560"><p lang="th" dir="ltr">วิเคราะห์ <a href=" https://twitter.com/search?q=%24BTC&amp;src=ctag&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">$BTC</a> วันที่ 10 may 2025 9AM <a href=" https://t.co/pGgAeXRTlq">pic.twitter.com/pGgAeXRTlq</a></p>&mdash; Lina Engword ⚡ (@LinaGamer9Apls) <a href=" https://twitter.com/LinaGamer9Apls/status/1921045030405341302?ref_src=twsrc%5Etfw">May 10, 2025</a></blockquote> <script async src=" https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script>

Disclaimer: * การวิเคราะห์นี้เป็นเพียงแนวทาง ไม่ใช่คำแนะนำในการซื้อขาย * การลงทุนมีความเสี่ยง ผู้ลงทุนควรตัดสินใจด้วยตนเอง

@ 57d1a264:69f1fee1

Safe Bits & Self Custody Tips

The journey of onboarding a user and create a bitcoin multiSig setup begins far before opening a desktop like Bitcoin Safe (BS) or any other similar application. Bitcoin Safe seems designed for families and people that want to start exploring and learning about multiSig setup. The need for such application and use of it could go much further, defining best practices for private organizations that aim to custody bitcoin in a private and anonymous way, following and enjoy the values and standards bitcoin has been built for.

Intro

Organizations and small private groups like families, family offices and solopreneurs operating on a bitcoin standard will have the need to keep track of transactions and categorize them to keep the books in order. A part of our efforts will be spent ensuring accessibility standards are in place for everyone to use Bitcoin Safe with comfort and safety.

We aim with this project to bring together the three Designathon ideas below: - Bitcoin Safe: improve its overall design and usability. - No User Left Behind: improve Bitcoin Safe accessibility. - Self-custody guidelines for organizations: How Bitcoin Safe can be used by private organization following best self-custody practices.

We are already halfway of the first week, and here below the progress made so far.

Designing an icon Set for Bitcoin Safe

One of the noticeable things when using BS is the inconsistency of the icons, not just in colors and shapes, but also the way are used. The desktop app try to have a clean design that incorporate with all OS (Win, macOS, Linux) and for this reason it's hard to define when a system default icon need to be used or if a custom one can be applied instead. The use of QT Ui framework for python apps help to respond to these questions. It also incorporates and brig up dome default settings that aren't easily overwritten.

Here below you can see the current version of BS:

Defining a more strict color palette for Bitcoin Safe was the first thing!

How much the icons affect accessibility? How they can help users to reach the right functionality? I took the challenge and, with PenPot.app, redesigned the icons based on the grid defined in the https://bitcoinicons.com/ and proposing the implementation of it to have a cleaner and more consistent look'n feel, at least for the icons now.

What's next

I personally look forward to seeing these icons implemented soon in Bitcoin Safe interface. In the meantime, we'll focus on delivering an accessibility audit and evaluate options to see how BS could be used by private organizations aiming to become financially sovereign with self-custody or more complex bitcoin multiSig setups.

One of the greatest innovations BS is bringing to us is the ability to sync the multiSig wallets, including PBST, Categories and labels, through the nostr decentralized protocol, making current key custodial services somehow obsolete. Second-coolest feature that this nostr implementation brings is the ability to have a build-in private chat that connect and enable the various signers of a multiSig to communicate and sign transactions remotely. Where have you seen something like this before?

Categories UX and redesign is also considered in this project. We'll try to understand how to better serve this functionality to you, the user, really soon.

Stay tuned!

originally posted at https://stacker.news/items/974488

@ 57d1a264:69f1fee1

Welcome back to our weekly JABBB, Just Another Bitcoin Bubble Boom, a comics and meme contest crafted for you, creative stackers!

If you'd like to learn more, check our welcome post here.

---

This week sticker: Bitcoin Sir

You can download the source file directly from the HereComesBitcoin website in SVG and PNG. Use this sticker around SN with the code ![](https://m.stacker.news/71417)

The task

Make sure you use this week sticker to design a comic frame or a meme, add a message that perfectly captures the sentiment of the current most hilarious takes on the Bitcoin space. You can contextualize it or not, it's up to you, you chose the message, the context and anything else that will help you submit your comic art masterpiece.

Are you a meme creator? There's space for you too: select the most similar shot from the gifts hosted on the Gif Station section and craft your best meme... Let's Jabbb!

---

If you enjoy designing and memeing, feel free to check out the JABBB archive and create more to spread Bitcoin awareness to the moon.

Submit each proposal on the relative thread, bounties will be distributed when enough participants submit options.

PS: you can now use HereComesBitcoin stickers to use on Stacker.News

₿e creative, have fun! :D

originally posted at https://stacker.news/items/974483

@ d360efec:14907b5f

$$<blockquote class="twitter-tweet" data-media-max-width="560"><p lang="th" dir="ltr">วิเคราะห์ <a href=" https://twitter.com/search?q=%24BTC&amp;src=ctag&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">$BTC</a> วันที่ 10 may 2025 9AM <a href=" https://t.co/pGgAeXRTlq">pic.twitter.com/pGgAeXRTlq</a></p>&mdash; Lina Engword ⚡ (@LinaGamer9Apls) <a href=" https://twitter.com/LinaGamer9Apls/status/1921045030405341302?ref_src=twsrc%5Etfw">May 10, 2025</a></blockquote> <script async src=" https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script>$$

Disclaimer: * การวิเคราะห์นี้เป็นเพียงแนวทาง ไม่ใช่คำแนะนำในการซื้อขาย * การลงทุนมีความเสี่ยง ผู้ลงทุนควรตัดสินใจด้วยตนเอง

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na trzisnoresenje.blogspot.com

06.10.2014 / Autor: Slaviša Tasić

---

Od kako je bitcoin postao popularan vodi se rasprava među zagovornicima slobodnog tržišta oko njegovo gpravog statusa: da li je to budući novac, efikasan sistem zaobilaženja državne kontrole i garant slobode pojedinca, ili pak fikcija i pomodarstvo iza koje nema ničeg stvarnog?

Teorijski centar debate je pitanje da li je bitcoin "zapravo" novac ili ne. Jedna grupa tvrdi da jeste, pozivajući se na to da je nastao hiljadama dobrovoljnih akata potrošača na tržištu i time uspostavljen kao konvencija. Ko ste vi, teoretičari iz fotelje, da u ime naroda koji prihvata bitcoin definišete šte je "pravi" novac a šta nije? Druga škola tvrdi da je to irelevantno, da je takozvana vrednost bitcoina fiktivna i naduvana, i da će uskoro pući, jer nema nikakve realne pozadine: svaki novac kroz istoriju je uvek morao da ima podlogu nećeg realnog, najčešće plemenitog metala neke vrste, novac nikad ne nastaje nečijom naredbom ili proizvoljnom odlukom.

Vrlo često se u ovom kontekstu pominje Misesova čuena "teorema regresije". Ona kaže da je novac univerzalno razmensko sredstvo koje svoju vrednost crpe iz prethodne upotrebne vrednosti materijala od kojeg je sačinjeno. Recimo, zlato i srebro imaju vrednost kao nakit i luksuzna roba koju ljudi traže iz ne-monetarnih razloga, a njihova vrednost kao novca se onda izvodi iz te prethodne evaluacije njegove ne monetarne upotrebne "vrednosti". Tehnički rečeno, tražnja za zlatom kao monetarnim dobrom izvedena je iz tražnje za zlatom kao nemonetarnim dobrom.

Problem sa bitcoinom je što na prvi pogled on nema nikakvu ne-monetarnu vrednost. Nije zasnovan ni na kakvom fizičkom materijalu ili robi, već predstavlja kompjuterski algoritam. Bitcoin je beskoristan za bilo šta drugo osim kao sredstvo plaćanja. Ako je tome tako, onda postoje samo dve mogućnosti: ili bitcoin ne može da bude novac, ili je teorija o realnoj, nemonetarnoj osnovi novca netačna.

Izgleda da ni jedno ni drugo nije slučaj. Bitcoin jeste sredstvo razmene, iako još uvek nije novac, budući da nije univerzalno prihvaćen (što ne znači da ne može ili da neće biti prihvaćen), ali bitcoin istovremeno JESTE zasnovan na nečem realnom, tj ima vrednost i mimo svoje uloge kao novca. Ta prethodna vrednost bitcoina je njegova uloga kao efikasnog sistema plaćanja. Kao što Jeffrey Tucker naglašava u svom novom tekstu, Bitcoin je 2008 uveden kao sistem plaćanja koji bi omogućio efikasni transfer resursa između pojedinaca u raznim delovima sveta uz potpuno zaobilaženje zvaničnog finansijskog sistema. Programski dokument osnivača Bitcoina nije uopšte spominjao novac nego samo sistem plaćanja koji omogućava pouzdanost, anonimonst i operisanje izvan zvaničnih finansijkih tokova. Tehnički detalji su ovde.

Bitcoin kao sistem je lansiran 9 januara 2009, ali u tom trenutku njegova vrednost je bila nula! Sve do oktobra 2009 potenicjalni klijenti su mogli da dobiju besplatno koliko god hoće bitcoina da eksperimentišu. Ljudi su vršili prve transakcije, proveravali da li je sistem pouzdan, da li radi onako kako je obećano itd. Taj proces eksperminetisanja je trajao oko deset meseci. U tom periodu Bitcoin kao novac nije imao nikakvu tržišnu vrednost. Pre tačno pet godina, 5 oktobra 2009 postavljena je prva tržišna cena. Ona je bila 1390 bitcoina za jedan američki dolar, odnosno jedan bitcoin je vredeo manje od desetog dela penija. U tom trenutku publika je bila još uvek skeptična, što se pokazalo u vrlo niskoj ceni, ali kako je vreme prolazilo cena je rasla jer je evaluacija sistema, sa protokom vremena i daljim potvrđivanjem njegove vrednosti i pouzdanosti, kao i ulaskom mnogo šireg kurga ljudi u igru, postajala sve viša. Međutim, to je sve sa teorijske tačke gledišta irelevantno; ključna stvar je da je početna evaluacija bitcoina, prva tržišna cena objavljena 5 oktobra 2009 bila zapravo izraz evaluacije sistema plaćanja koja je vršena mesecima nezavisno od samog novca (tj njegove potencijalne vrednosti). Bitcoin kao novac "regresira" u mizesovskom smislu na bitcoin kao sistem plaćanja.

Dakle, bitcoin nije fiat novac. On predstavlja potencijalnu valutu koja je izvedena iz tržišne vrednosti specifičnog sistema plaćanja koji klijentima omogućava značajne prednosti koje drugi sistemi ne pružaju. I stoga oza njega stoji "realna vrednost" u istom smislu u kome nešto "realno" stoji iza zlata i srebra kao novca, ili iza modernih fiat valuta izvedenih iz zlata i srebra. Ja ne verujem da bi bitcoin imao velike šanse protiv zlata i srebra na slobodnom tržištu valuta, ali u ovom trenutku ne postoji slobodno tržište valuta, tj onaj ko pokuša da trguje u zlatu završiće u zatvoru. U takvim okolnostima, virtuelnost bitcoina predstavlja komparativnu prednost u odnosu na svaku vrstu robnog novca uključujući i zlato: vlasnik ne poseduje nikakvu fizičku supstancu koju vlada može da mu konfiskuje. Naravno, to bi moglo da se promeni ukoliko vlade ocene da je bitcoin značajna opasnost i krene u tehnološki rat protiv njega. U tom slučaju bi i cena verovatno pala.

@ d360efec:14907b5f

Disclaimer: * การวิเคราะห์นี้เป็นเพียงแนวทาง ไม่ใช่คำแนะนำในการซื้อขาย * การลงทุนมีความเสี่ยง ผู้ลงทุนควรตัดสินใจด้วยตนเอง

@ 57d1a264:69f1fee1

Wild parrots tend to fly in flocks, but when kept as single pets, they may become lonely and bored https://www.youtube.com/watch?v=OHcAOlamgDc

Source: https://www.smithsonianmag.com/smart-news/scientists-taught-pet-parrots-to-video-call-each-other-and-the-birds-loved-it-180982041/

originally posted at https://stacker.news/items/973639

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na startit.rs

20.03.2014 / Autor: Pavle Mihajlović

---

Kada pomislimo na novac prvo nam prolete slike keša. Novac je pre svega sredstvo razmene, koje omogućava jednostavnu trgovinu. To je takođe merilo putem kojeg pratimo poslovanje i čuvamo ostvarenu ekonomsku vrednost.

Školjke, kamenčići, žito, tkanina, metalni novac i na kraju papir, koji su se svi koristili kao sredstvo plaćanja, pokazuju da je od materijala, za novac, mnogo važnije ispunjenje tri pomenute funkcije. Poslednja inovacija na tom polju je digitalna valuta koja bi mogla da omogući da se trgovina, obračun i čuvanje vrednosti obavljaju najjeftinije i najefikasnije do sada.

Postoji čitav niz tekstova koje možete pronaći na internetu koji će mnogo bolje i detaljnije objasniti tehničku stranu Bitcoina. Niti znam, niti bih mogao da razumem detalje, te ovde iznosim ekonomsku (teorijsku) perspektivu. Ukratko, Bitcoin nastaje procesom rudarenja “mining”, koji podrazumeva da vaš računar rešava izuzetno komplikovanu jednačinu. Rešavanjem dobijate pravo na nagradu – određeni deo jedinice bitcoina.

Otprilike u čitavom sistemu, 6 Bitcoina se izrudari svakog sata. U opticaju je trenutno 12 miliona Bitcoina a maksimalni potencijal je 21 milion. Bitcoin takođe možete kupiti na nekoj od više stotina aktivnih berzi za konvencionalne valute, ili neposredno od drugih vlasnika.

Nakon rudarenja ili kupovine, vaš bitcoin nalazi se u digitalnom novčaniku koji putem kriptovanih poruka i umršenih protokola komunicira sa drugim novčanicima. To vam omogućava da preko određenih sajtova i klijent servera koji pružaju uslugu uparivanja digitalnih novčanika, izdate transakciju prema nekom drugom korisniku koji ima digitalni novčanik.

Na kraju sve transakcije moraju proći kroz protokol verifikacije koji se, opet za nagradu, obavlja decentralizovano od strane mnogih korisnika. U suštini, to je primena koncepta klirinških kuća na digitalnu valutu.

Cilj osnivača Bitcoina je verovatno bio da ta valuta postane sredstvo razmene i merilo vrednosti u savremenoj realnoj i virtuelnoj privredi. Uz sve oscilacije vrednosti i problem koje valuta proživljava, ovo je jedna od najvažnijih inovacija u monetarnoj sferi koja bi mogla iz temelja da promeni ekonomski sistem u kojem ćemo živati za par decenija.

Kao decentralizovana digitalna valuta Bitcoin oživljava u digitalnom svetu, principe davno napuštenog sistema zlatnog standarda, kakav je postojao u srednjem veku i ranim fazama razvoja kapitalizma. Suštinske sličnosti sa zlatnim standardnom je ideja da se ograničenom ponudom Bitcoina i odsustvom bilo kojeg autoriteta koji upravlja ponudom očuva vrednost valute. Prednost bitcoina u odnosu na zlato je u tome što se može beskonačno deliti na mnogo decimala, što je gotovo besplatan za održavanje i skladištenje i vrlo jeftin za proizvodnju u poređenju sa zlatom.

Ograničenje ponude Bitcoina je važno jer čuva vrednost. Da je rudarenje neograničeno, dugoročno, njegova vrednost bi se svela na trošak struje, amortizaciju procesa i rad ljudi potrebnih da se izrudari. Uz napredovanje tehnologije rezultat bi bio da se Bitcoin ne bi fundamentalno razlikovao od konvencionalnih valuta, koje su kroz sto godina inflacije izgubile preko 90% svoje nominalne vrednosti.

Druga važna karakteristika je decentralizovanost. Svaki pojedinac može učestvovati u rudarenju, razmena je potpuno dobrovoljna, a kontrola protokola razmene je decentralizovana, jer mnogi članovi zajednice mogu vršiti kontrolu i nadzor sigurnosti transakcija.

Nijedna država ne može uticati na razmenski kurs između Bitcoina i drugih valuta – već je to prepušteno tržišnim silama. Za razliku od modernih nacionalnih valuta, ne postoji niti jedan monopol u ponudi valute, niti ograničenje korišćenja isključivo jednog platežnog sredstva (legal tender law).

Ako Bitcoin prestane da vrši funckije novca na dobar način, ako mu padne vrednost ili propadne uvek se može dobrovoljno preći na bilo koju drugu digitalnu valutu ili konvencionalan novac.

Pobednik ili pokojnik?

Bitcoin je novotarija i kao svaka novotarija ima veliki broj entuzijasta koji se brzo zainteresovao za digitalnu kripto-valutu. Koncept kriptovanih protokola, decentralizovane kontrole transakcija i ograničene ponude vrlo je primamljiv. Istraživanja korisnika verovatno bi pokazala da su korisnici Bitcoina oni koji tragaju za revolucionarnim rešenjima, koji ne veruju u savremeni finansijski sistem, ljudi koji su entuzijastični po pitanju uloge ICT u životu, oni koji traže visok nivo diskrecije i poverljivosti informacija na internetu, hakeri, kriminalci, trgovci ilegalnim robama i dr.

Međutim, kratkoročno mnogo važniji faktor za razvoj i opstanak Bitcoina su finansijski investitori – ljudi koji pre svega ulažu u bitcoin kako bi ga kasnije prodali po višoj ceni, a ne zbog neposrednog korišćenja valute za transakcije ili obračun. Sa rastom popularnosti i ograničenom ponudom cena Bitcoina je brzo porasla a tokom poslednjih 6 meseci doživela dramatičan skok i fluktuacije.

Bitcoin je balon čija vrednost je precenjena u odnosu na fundamentalnu funkcije novca. Upravo zbog toga, svaka negativna informacija ili dnevni pad vrednosti od 10% čine špekulativne investitore nervoznim i oni pokušavaju da se oslobode Bitcoina kako bi sačuvali prinos investicije. Time se urušava trenutna vrednost Bitcoina na berzama i dolazi do strmoglavog pada.

Takođe, negativan uticaj imaju i vlasti pojedinih nacionalnih država koje su promenama regulacije ili pretnjama uspele da na kratko uzdrmaju poverenje u digitalnu valutu. Veliki udarac dogodio se krajem februara kada je nestala berza za razmenu Bitcoina MtGox.com i oborio vrednost valute za jednu petinu. Pre nekoliko dana direktorka jedne od berzi pronađena je mrtva.

Svašta je moguće u uzburkanom svetu špekulacija koji danas čini Bitcoin. Nije isključeno da ćemo otkriti puno lakih zarada, puno primera vrednog i upornog rada koji se isplatio. Takođe, biće investitora koji će izgubiti bogatstva, kriminala, velikih prevara. Zato sa ovom valutom treba biti posebno oprezan.

Bitcoinom danas vladaju finansijski zakoni, mnogo više nego logika protokola, kriptografske karateristike primenjene tehnologije ili korisnost Bitcoina u izvrđenju transakcija. Ako želite da se obogatite, pametno i strpljivo ulaganje u Bitcoin može vam doneti veliku zaradu.

Ovaj tekst vam neće reći kako da ulažete, kao što vam nijedan tekst na internet ne može reći. Pritom ne zaboravite da je ulaganje u Bitcoin radi brzo zarade finansijsko ulaganje. Odvojite vaš sud od emocija, “osećaja” i entuzijazma za tehnologiom i ne zaboravite zlatno pravilo finansija: never risk what you cannot afford to lose!

Finansijske spekulacije mogu kratkoročno uzdići Bitcoin veoma visoko, ali ga mogu i uništiti u veoma kratkom roku. Međutim, jedna stvar je sigurna, digitalne valute predstavljaju budućnost. Pojava desetina drugih konkurentskih valuta pokazuje da je budućnost veoma blizu. U svetu oštre konkurencije i inovacija možemo očekivati mnoštvo različitih koncepata digitalnih valuta, tehnička rešenja i poboljšanja koja će sve bolje težiti ostvarenju funkcija novca.

U svetu decentralizacije, slobode i odustva autoriteta, mudrost miliona koji učestvuju u procesu stvaranja novog monetarnog sistema, dovešće do izdvajanja nekoliko ili jedne digitalne valute koja najbolje zadovoljava funkciju novca. Vrlo lako može da se desi da to uopšte ne bude Bitcoin, kao što su i mnoge vodeće inovacije izgubile bitku sa svojim sledbenicima.

Digitalna valuta osnovni preduslov za internet prodaju

Svi ljudi koji se bave ICT ili imaju startap moraju razmišljati sa perspektivom integrisanja digitalnih valuta u svoj portfolio usluga ili kao segment proizvoda, ukoliko žele da učestvuju u najvećoj monetarnoj revoluciji od štampanog novca. Najvažniji pokazatelj koji možete pratiti nije trenutna cena neke digitalne valute – ona je dugoročno irelevantna – već ukupnu vrednost svih transakcija koje se obave digitalnim valutama.

Sigurnost, lakoća transakcija, dobrovoljno učestvovanje, ograničena ponuda i decentralizacija kontrole nad valutama dovešće dugoročno do istiskivanja konvencionalnih valuta, prvo sa interneta, a potom verovatno i iz ostatka ekonomije.

@ 57d1a264:69f1fee1

Your device, your data. TRMNL's architecture prevents outsiders (including us) from accessing your local network. TRMNAL achieve this through 1 way communication between client and server, versus the other way around. Learn more.

Learn more at https://usetrmnl.com/

originally posted at https://stacker.news/items/973632

@ d360efec:14907b5f

Disclaimer: * การวิเคราะห์นี้เป็นเพียงแนวทาง ไม่ใช่คำแนะนำในการซื้อขาย * การลงทุนมีความเสี่ยง ผู้ลงทุนควรตัดสินใจด้วยตนเอง

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na trzisnoresenje.blogspot.com

15.12.2023 / Autor: Slaviša Tasić

---

Ovako sam pisao u aprilu kad je Bitcoin vredeo $50-100 dolara:

"Koja je budućnost Bitcoina? Većina mu predviđa propast, ali već smo videli da ima neprijatelje sa obeju strana i obe imaju svoje razloge. ... Ali ekonomski gledano, sada kad je Bitcoin došao dovde, meni se čini da može još mnogo rasti."

...

"Zato mislim da ekonomski Bitcoin više nema problem. Sa ovako ograničenom ponudom, a uz održanje sadašnje tražnje ili njen rast, njegove vrednost može i još mnogo da poraste."

U međuvremenu je otišao na preko $1,000. Ali mislite da sam kupio neki Bitcoin? Nisam, teško je baviti se takvim sitnicama kad morate da pišete blog.

Evo šta sada mislim o Bitcoinu.

Najvažnije je razumeti zašto Bitcoin uopšte ima vrednost. To što ima neku vrednost i nije tako iznenađujuće. Valute su istorijski spontano nastajale najčešće od nečega što ima istinsku vrednost, bronze, srebra ili zlata. Ali nije neviđeno ni da novac bez intristične vrednosti bude široko prihvaćen. Poznat je slučaj ostrva kamenog novca, gde je novac bilo kamenje, neka vrsta krečnjaka (vidi sliku ispod). Stanovnici jednog polinezijskog ostrva su koristili ovaj kamen kao novac zbog samo jedne osobine -- zato što nije postojao na ostrvu. Da biste nabavili takvo kamenje morali ste ići na drugo ostrvo, što je bilo skupo i naporno. I to je jedina osobina koja je krečnjak činila novcem, nisu ga koristili ni za šta drugo.

Štaviše, da ne bi kotrljali kamenje pri svakoj kupovini, trgovali su samo pravima na odrđeni kamen, a da se kamen uopšte nije morao pomeriti s mesta. To je suštinski isto kao današnje elektronsko bankarstvo, ali to je druga priča.

Bitcoin je nešto najbliže tome. Kad se uspostavi konvencija, onda novac ne mora imati imanentnu vrednost. Konvencija je, iz garantovanu retkost dovoljan uslov da nešto uspe kao novac. Kao i krečnjak na tom ostrvu, Bitcoin je suštinski bezvredan, ali 1) ne može se naći lako (ima retkost) i 2) postoji konvencija da se prihvata kao novac -- prihvatate ga jer znate da će ga i drugi prihvatiti.

Ali koliko je Bitcoin zaista redak? Sam Bitcoin jeste, jer mu je ponuda programski ograničena. Ali sada vidimo uspon drugih kripto valuta -- Litecoin, Peercoin, i drugi. Bitcoin je redak, ali svako može da napravi nešto jako slično bitcoinu i zvati ga drugačije. To se uveliko i dešava, za sada bez efekta na vrednost Bitcoina.

Za sada Bitcoin ima rastuću snagu konvencije, ili ekonomskim rečnikom, za njega radi efekat mreže. Efekat mreže postoji kada svaki dodatni korisnik povećava vrednost dobra -- vi koristite tastaturu sa početnim slovima QWERTY zato što svi drugi koriste istu tastaturu pa je glupo da počinjete nešto drugo; otvorili ste Facebook nalog ne zato što je Facebook tehnološki najbolje urađen nego zato što svi drugi imaju Facebook pa se tako nalkaše povezujete; nemate Google Plus jer niko drugi nema Google Plus što ga čini beskorisnim, i tako dalje. Uspostavljene mreže je jako teško srušiti, one se perpetuiraju i rastu na principu začaranog kruga.

Kad se jednom uspostave, mreže kao Facebook ili Bitcoin imaju ugrađenu prednost i teško ih je srušiti. Ali znate li ko je još imao efekat mreže u svoju korist? Imao je Windows i imao je MySpace. Windows se još drži ali nije ni blizu moći od pre desetak godina, a MySpace je potpuno propao -- a ljudi su 2008. MySpaceu predviđali večni monopol zbog efekta mreže. Poenta je, efekat mreže je prednost ali nikome ne garantuje monopol, pa čak ni opstanak.

Situacija sa Bitcoinom je ovakva. Sa pojavom drugih valuta retkost je izgubio. Nije bitno što nema Bitcoina, Bitcoin je samo ime. Ima ili može biti neograničeno mnogo kriptovaluta istog tipa i to je ono što je važno. Konvenciju odnosno efekat mreže Bitcoin još uvek ima, štaviše tu je i dalje u usponu. Ali to mu ne garantuje dugoročni uspeh. Kad se ta dva saberu, mislim da Bitcoin nema dobrih dugoročnih izgleda. Da sam onda u aprilu kupio Bitcoine, sada bih prodao.

@ 57d1a264:69f1fee1

Here’s Sean Voisen writing about how programming is a feeling:

For those of us who enjoy programming, there is a deep satisfaction that comes from solving problems through well-written code, a kind of ineffable joy found in the elegant expression of a system through our favorite syntax. It is akin to the same satisfaction a craftsperson might find at the end of the day after toiling away on well-made piece of furniture, the culmination of small dopamine hits that come from sweating the details on something and getting them just right. Maybe nobody will notice those details, but it doesn’t matter. We care, we notice, we get joy from the aesthetics of the craft.

This got me thinking about the idea of satisfaction in craft. Where does it come from?

Continue Reading https://blog.jim-nielsen.com/2025/craft-and-satisfaction/

originally posted at https://stacker.news/items/973628

@ 57d1a264:69f1fee1

CryptPad

Collaboration and privacy. Yes, you can have both Flagship instance of CryptPad, the end-to-end encrypted and open-source collaboration suite. Cloud administered by the CryptPad development team. https://cryptpad.fr/

ONLYOFFICE DocSpace

Document collaboration made simpler. Easily collaborate with customizable rooms. Edit any content you have. Work faster using AI assistants. Protect your sensitive business data. Download or try STARTUP Cloud (Limited-time offer) FREE https://www.onlyoffice.com/

SeaFile

A new way to organize your files Beyond just syncing and sharing files, Seafile lets you add custom file properties and organize your files in different views. With AI-powered automation for generating properties, Seafile offers a smarter, more efficient way to manage your files. Try it Now, Free for up to 3 users https://seafile.com/

SandStorm

An open source platform for self-hosting web apps Self-host web-based productivity apps easily and securely. Sandstorm is an open source project built by a community of volunteers with the goal of making it really easy to run open source web applications. Try the Demo or Signup Free https://alpha.sandstorm.io/apps

NextCloud Hub

A new generation of online collaboration that puts you in control. Nextcloud offers a modern, on premise content collaboration platform with real-time document editing, video chat & groupware on mobile, desktop and web. Sign up for a free Nextcloud account https://nextcloud.com/sign-up/

LinShare

True Open Source Secure File Sharing Solution We are committed to providing a reliable Open Source file-sharing solution, expertly designed to meet the highest standards of diverse industries, such as government and finance Try the Demo https://linshare.app/

Twake Drive

The open-source alternative to Google Drive. Privacy-First Open Source Workplace. Twake workplace open source business. Improve your effeciency with truly Open Source, all-in-one digital suite. Enhance the security in every aspect of your professional and private life. Sign up https://sign-up.twake.app/

SpaceDrive

One Explorer. All Your Files. Unify files from all your devices and clouds into a single, easy-to-use explorer. Designed for creators, hoarders and the painfully disorganized. Download desktop app (mobile coming soon) https://www.spacedrive.com/

ente

Safe Home for your photos Store, share, and discover your memories with end-to-end encryption. End-to-end encryption, durable storage and simple sharing. Packed with these and much more into our beautiful open source apps. Get started https://web.ente.io

fileStash

Turn your FTP server into... Filestash is the enterprise-grade file manager connecting your storage with your identity provider and authorisations. Try the demo https://demo.filestash.app

STORJ

Disruptively fast.‍ Globally secure. S3-compatible distributed cloud services that make the most demanding workflows fast and affordable. Fast track your journey toward high performance cloud services. Storj pricing is consistent and competitive in meeting or exceeding your cloud services needs. Give the products a try to experience the benefits of the distributed cloud. Get Started https://www.storj.io/get-started

FireFile

The open‑source alternative to Dropbox. Firefiles lets you setup a cloud drive with the backend of your choice and lets you seamlessly manage your files across multiple providers. It revolutionizes cloud storage management by offering a unified platform for all your storage needs. Sign up Free https://beta.firefiles.app

originally posted at https://stacker.news/items/973626

@ 57d1a264:69f1fee1

Album art didn’t always exist. In the early 1900s, recorded music was still a novelty, overshadowed by sales of sheet music. Early vinyl records were vastly different from what we think of today: discs were sold individually and could only hold up to four minutes of music per side. Sometimes, only one side of the record was used. One of the most popular records of 1910, for example, was “Come, Josephine, in My Flying Machine”: it clocked in at two minutes and 39 seconds.

The invention of album art can get lost in the story of technological mastery. But among all the factors that contributed to the rise of recorded music, it stands as one of the few that was wholly driven by creators themselves. Album art — first as marketing material, then as pure creative expression — turned an audio-only medium into a multi-sensory experience.

This is the story of the people who made music visible.

Continue reading

originally posted at https://stacker.news/items/972642

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na trzisnoresenje.blogspot.com

03.04.2013 / Autor: Slaviša Tasić

---

Posle kiparske epizode naglo je došlo do rasta njegove vrednosti. Bitcoin je virtuelna valuta koju ne kontroliše niko. Umesto toga, emitovanje Bitcoina ograničeno je komplikovanim programom. Kao i kod zlata, svako može da iskopa novčiće, ali kopanje je naporno i neizvesno -- jedina je razlika što se posao ne obavlja fizički već kompjuterski. Program je postavljen tako da količina iskopanih Bitcoina raste po stalno opadajućoj stopi, dok se na kraju, za nekih stotinak godina, asimptotski ne približi konačnom nivou.

Za bliže objašnjenje Bitcoina i više o tekućim dešavanima pročešljajte Nedeljni komentar, a meni ceo fenomen postaje vrlo interesantan iz nekoliko razloga.

Prvo, Bitcoin ima mnogo neprijatelja. Neprijatelji su pristalice državnog novca, jer je ovo privatni, decentralizovani novac, čije štampanje ne kontrolišu stručnjaci za monetarnu politiku već se obavlja po automatskom programu. Tokovi novca se teško kontrolišu i neke centralne banke su već "izrazile zabrinutost" zbog rastuće uloge ove valute.

Ali, neprijatelji su i libertarijanski ekonomisti kojima je bliži zlatni standard. U njihovu viziju se ne uklapa to što Bitcoin očigledno nema pravu materijalnu vrednost. Bitcoin je nešto kao privatni fiat novac -- dosada neviđeni fenomen. Po njima tako nešto ne može da postoji i zato mu od samog početka predviđaju propast, ali ih bar za ovih par godina njegovog postojanja stvarnost demantuje.

Dalje, nastanak i dosadašnji uspeh Bitcoina se kosi sa bilo kojom postojećom teorijom i štaviše, za njegov uspeh gotovo da uopšte nema racionalnog objašnjenja. Najveća tajna slobodne razmene, bilo da je to tržište ili drugi oblici slobodne i dobrovoljne saradnje, je to što iz neorganizovane akcije slobodnih pojedinaca može doći do ishoda kojima se ne možemo unapred nadati, koji prevazilaze našu moć imaginacije i koje čak i ex post teško možemo racionalno objasniti. (To je Hayekova najvažnija ideja, a ne njegov libertarijanizam po sebi).

Bitcoin je izgledao a i dalje većini ekonomista i medija izgleda nemoguće, jer iako je njegova ponuda ograničena programom, tražnja za njim je stvar pukog verovanja. Kod zlata i srebra, tražnja postoji jer ti metali imaju i stvarnu vrednost. Kod državnog novca, tražnja postoji jer vam država kaže da morate da koristite taj novac, ali i svojim autoritetom garantuje da će svi ostali prihvatati taj novac. Kod Bitcoina vam niko ne garantuje ništa. Kako je to počelo da se koristi, kako su ljudi, posebno oni u početku, prihvatali da prodaju stvari za Bitcoine, ili da razmenjuju svoje evre i dolare za Bitcoine, meni uopšte nije jasno. Sada je lakše, valuta je donekle uspostavljena, više je prodavaca koji je prihvataju, znate da ima dovoljno onih koji je koriste i zato ima nekih osnova za verovanje da će se to nastaviti. Ali da je tako nešto moglo da počne, da nastane ni iz čega, je gotovo neshvatljivo.

Koja je budućnost Bitcoina? Većina mu predviđa propast, ali već smo videli da ima neprijatelje sa obeju strana i obe imaju svoje razloge. Propast je pre svega moguća usled državne intervencije. Možda će tako nešto jednostavno biti zabranjeno i proganjano. Kad je američka Komisija za hartije od vrednosti mogla da ugasi jako korisnu onlajn kladionicu Intrade (čije smo kvote na razne događaje u svetu ovde često linkovali), navodno iz razloga finansijske sigurnosti, onda je vrlo moguće da i Bitcoin dođe na red.

Ali ekonomski gledano, sada kad je Bitcoin došao dovde, meni se čini da može još mnogo rasti. Tačno je da tražnja za njim počiva na cikličnom verovanju, na verovanju svakog korisnika da će svi drugi nastaviti da primaju Bitcoin, ali: prvo, već nas je jednom iznanadilo da je Bitcoin samo na osnovu tog verovanja došao od nule do današnjih preko 100$ za Bitcoin. Drugo, ne zaboravite da ni ostale valute nisu baš toliko drugačije. Tražnja za državnim novcen se, bez obzira na državne garancije, dobrim delom zasniva na istoj slobodnoj veri da će i drugi prihvatati taj novac. Zlato ima materijalnu vrednost, ali ta vrednost, za industrijsku upotrebu ili nakit, je obično dosta manja od njegove sadašnje cene. Nisu se u poslenjih nekoliko godina industrijska upotreba i atraktivnost zlatnog nakita promenili, već su se promenila očekivanja vrednosti zlata, koja takođe zavise od vaše pretpostavke da će i ostali nastaviti da kupuju i drže zlato.

Zato mislim da ekonomski Bitcoin više nema problem. Sa ovako ograničenom ponudom, a uz održanje sadašnje tražnje ili njen rast, njegove vrednost može i još mnogo da poraste. Mnogo realniji scenario raspada je panika posle najave država da će zabraniti njegovu upotrebu uz neki izgovor kao što su finansijska stabilnost ili sprečavanje pranja novca. Ali čak i ako se to dogodi ostaće fascinantno da je ovakva inicijativa uopšte uspela -- protivno zakonima slabašne ljudske logike.

@ d360efec:14907b5f

Disclaimer: * การวิเคราะห์นี้เป็นเพียงแนวทาง ไม่ใช่คำแนะนำในการซื้อขาย * การลงทุนมีความเสี่ยง ผู้ลงทุนควรตัดสินใจด้วยตนเอง

@ c1e9ab3a:9cb56b43

I. Historical Foundations of U.S. Monetary Architecture

The early monetary system of the United States was built atop inherited commodity money conventions from Europe’s maritime economies. Silver and gold coins—primarily Spanish pieces of eight, Dutch guilders, and other foreign specie—formed the basis of colonial commerce. These units were already integrated into international trade and piracy networks and functioned with natural compatibility across England, France, Spain, and Denmark. Lacking a centralized mint or formal currency, the U.S. adopted these forms de facto.

As security risks and the practical constraints of physical coinage mounted, banks emerged to warehouse specie and issue redeemable certificates. These certificates evolved into fiduciary media—claims on specie not actually in hand. Banks observed over time that substantial portions of reserves remained unclaimed for years. This enabled fractional reserve banking: issuing more claims than reserves held, so long as redemption demand stayed low. The practice was inherently unstable, prone to panics and bank runs, prompting eventual centralization through the formation of the Federal Reserve in 1913.

Following the Civil War and unstable reinstatements of gold convertibility, the U.S. sought global monetary stability. After World War II, the Bretton Woods system formalized the U.S. dollar as the global reserve currency. The dollar was nominally backed by gold, but most international dollars were held offshore and recycled into U.S. Treasuries. The Nixon Shock of 1971 eliminated the gold peg, converting the dollar into pure fiat. Yet offshore dollar demand remained, sustained by oil trade mandates and the unique role of Treasuries as global reserve assets.

II. The Structure of Fiduciary Media and Treasury Demand

Under this system, foreign trade surpluses with the U.S. generate excess dollars. These surplus dollars are parked in U.S. Treasuries, thereby recycling trade imbalances into U.S. fiscal liquidity. While technically loans to the U.S. government, these purchases act like interest-only transfers—governments receive yield, and the U.S. receives spendable liquidity without principal repayment due in the short term. Debt is perpetually rolled over, rarely extinguished.

This creates an illusion of global subsidy: U.S. deficits are financed via foreign capital inflows that, in practice, function more like financial tribute systems than conventional debt markets. The underlying asset—U.S. Treasury debt—functions as the base reserve asset of the dollar system, replacing gold in post-Bretton Woods monetary logic.

III. Emergence of Tether and the Parastatal Dollar

Tether (USDT), as a private issuer of dollar-denominated tokens, mimics key central bank behaviors while operating outside the regulatory perimeter. It mints tokens allegedly backed 1:1 by U.S. dollars or dollar-denominated securities (mostly Treasuries). These tokens circulate globally, often in jurisdictions with limited banking access, and increasingly serve as synthetic dollar substitutes.

If USDT gains dominance as the preferred medium of exchange—due to technological advantages, speed, programmability, or access—it displaces Federal Reserve Notes (FRNs) not through devaluation, but through functional obsolescence. Gresham’s Law inverts: good money (more liquid, programmable, globally transferable USDT) displaces bad (FRNs) even if both maintain a nominal 1:1 parity.

Over time, this preference translates to a systemic demand shift. Actors increasingly use Tether instead of FRNs, especially in global commerce, digital marketplaces, or decentralized finance. Tether tokens effectively become shadow base money.

IV. Interaction with Commercial Banking and Redemption Mechanics

Under traditional fractional reserve systems, commercial banks issue loans denominated in U.S. dollars, expanding the money supply. When borrowers repay loans, this destroys the created dollars and contracts monetary elasticity. If borrowers repay in USDT instead of FRNs:

• Banks receive a non-Fed liability (USDT).
• USDT is not recognized as reserve-eligible within the Federal Reserve System.
• Banks must either redeem USDT for FRNs, or demand par-value conversion from Tether to settle reserve requirements and balance their books.

This places redemption pressure on Tether and threatens its 1:1 peg under stress. If redemption latency, friction, or cost arises, USDT’s equivalence to FRNs is compromised. Conversely, if banks are permitted or compelled to hold USDT as reserve or regulatory capital, Tether becomes a de facto reserve issuer.

In this scenario, banks may begin demanding loans in USDT, mirroring borrower behavior. For this to occur sustainably, banks must secure Tether liquidity. This creates two options: - Purchase USDT from Tether or on the secondary market, collateralized by existing fiat. - Borrow USDT directly from Tether, using bank-issued debt as collateral.

The latter mirrors Federal Reserve discount window operations. Tether becomes a lender of first resort, providing monetary elasticity to the banking system by creating new tokens against promissory assets—exactly how central banks function.

V. Structural Consequences: Parallel Central Banking

If Tether begins lending to commercial banks, issuing tokens backed by bank notes or collateralized debt obligations: - Tether controls the expansion of broad money through credit issuance. - Its balance sheet mimics a central bank, with Treasuries and bank debt as assets and tokens as liabilities. - It intermediates between sovereign debt and global liquidity demand, replacing the Federal Reserve’s open market operations with its own issuance-redemption cycles.

Simultaneously, if Tether purchases U.S. Treasuries with FRNs received through token issuance, it: - Supplies the Treasury with new liquidity (via bond purchases). - Collects yield on government debt. - Issues a parallel form of U.S. dollars that never require redemption—an interest-only loan to the U.S. government from a non-sovereign entity.

In this context, Tether performs monetary functions of both a central bank and a sovereign wealth fund, without political accountability or regulatory transparency.

VI. Endgame: Institutional Inversion and Fed Redundancy

This paradigm represents an institutional inversion:

• The Federal Reserve becomes a legacy issuer.
• Tether becomes the operational base money provider in both retail and interbank contexts.
• Treasuries remain the foundational reserve asset, but access to them is mediated by a private intermediary.
• The dollar persists, but its issuer changes. The State becomes a fiscal agent of a decentralized financial ecosystem, not its monetary sovereign.

Unless the Federal Reserve reasserts control—either by absorbing Tether, outlawing its instruments, or integrating its tokens into the reserve framework—it risks becoming irrelevant in the daily function of money.

Tether, in this configuration, is no longer a derivative of the dollar—it is the dollar, just one level removed from sovereign control. The future of monetary sovereignty under such a regime is post-national and platform-mediated.

@ 21335073:a244b1ad

Someone asked for my thoughts, so I’ll share them thoughtfully. I’m not here to dictate how to promote Nostr—I’m still learning about it myself. While I’m not new to Nostr, freedom tech is a newer space for me. I’m skilled at advocating for topics I deeply understand, but freedom tech isn’t my expertise, so take my words with a grain of salt. Nothing I say is set in stone.

Those who need Nostr the most are the ones most vulnerable to censorship on other platforms right now. Reaching them requires real-time awareness of global issues and the dynamic relationships between governments and tech providers, which can shift suddenly. Effective Nostr promoters must grasp this and adapt quickly.

The best messengers are people from or closely tied to these at-risk regions—those who truly understand the local political and cultural dynamics. They can connect with those in need when tensions rise. Ideal promoters are rational, trustworthy, passionate about Nostr, but above all, dedicated to amplifying people’s voices when it matters most.

Forget influencers, corporate-backed figures, or traditional online PR—it comes off as inauthentic, corny, desperate and forced. Nostr’s promotion should be grassroots and organic, driven by a few passionate individuals who believe in Nostr and the communities they serve.

The idea that “people won’t join Nostr due to lack of reach” is nonsense. Everyone knows X’s “reach” is mostly with bots. If humans want real conversations, Nostr is the place. X is great for propaganda, but Nostr is for the authentic voices of the people.

Those spreading Nostr must be so passionate they’re willing to onboard others, which is time-consuming but rewarding for the right person. They’ll need to make Nostr and onboarding a core part of who they are. I see no issue with that level of dedication. I’ve been known to get that way myself at times. It’s fun for some folks.

With love, I suggest not adding Bitcoin promotion with Nostr outreach. Zaps already integrate that element naturally. (Still promote within the Bitcoin ecosystem, but this is about reaching vulnerable voices who needed Nostr yesterday.)

To promote Nostr, forget conventional strategies. “Influencers” aren’t the answer. “Influencers” are not the future. A trusted local community member has real influence—reach them. Connect with people seeking Nostr’s benefits but lacking the technical language to express it. This means some in the Nostr community might need to step outside of the Bitcoin bubble, which is uncomfortable but necessary. Thank you in advance to those who are willing to do that.

I don’t know who is paid to promote Nostr, if anyone. This piece isn’t shade. But it’s exhausting to see innocent voices globally silenced on corporate platforms like X while Nostr exists. Last night, I wondered: how many more voices must be censored before the Nostr community gets uncomfortable and thinks creatively to reach the vulnerable?

A warning: the global need for censorship-resistant social media is undeniable. If Nostr doesn’t make itself known, something else will fill that void. Let’s start this conversation.

@ bf47c19e:c3d2573b

Časopis studenata Ekonomskog fakulteta - "Monopolist", oktobar 2013. / Autor: Nikola Nikitović

Da li ćemo, uz pomoć interneta, uspeti da zaobiđemo banke u procesu novčanih transakcija i tako učinimo sebe bogatijim?

Slobodno tržište tera svakog učesnika da popravi performanse svog proizvoda ili usluge, smanji troškove, eliminiše nepotrebne aktivnosti i sve to u cilju profi ta. Zato ne čudi što zbog pojave savremenih tehnologija mnoga zanimanja nestaju. Tako danas skoro da više i nemamo daktilografe, limare, časovničare i slično. Međutim, delatnost koja je izložena konkurenciji, ali vekovima opstaje i tradicionalno pravi velike profi te je bankarstvo. Iste godine kad je svet zahvatila svetska ekonomska kriza, te čuvene 2008, osoba ili grupa ljudi pod pseudonimom „Satoši Nakamoto” izbacuje „bitkoin protokol”. Idejni tvorac bitkoina izabrao je da ostane anoniman, što je otvorilo prostor za istražitelje koji su pokušali da otkriju identitet Satoši Nakamota. Izneti su i dokazi koji povezuju troje ljudi sa identitetom Nakamota, ali ništa više od onoga što obični demanti ne mogu osporiti.

ŠTA JE, U STVARI, „BITKOIN”?

Jedna od ideja tvoraca bitkoina je da se dizajnira nova ekonomija u kojoj digitalni domen ima primarnu ulogu. Bitkoin je prva decentralizovana digitalna valuta. Za razliku od evra, dolara, dinara ili bilo koje druge valute, bitkoinom ne upravlja nijedna institucija - ni centralna banka, ni vlada, niti bilo ko drugi. To su digitalni novčići koji se mogu slati putem interneta. Šaljemo ih neposredno, dakle, bez učešća banaka, što znači da su troškovi slanja, ako ne nulti, onda svakako manji nego do sada. Geografski faktori ne predstavljaju ograničenje, pa, na kojoj god lokaciji da se nalazimo, moći ćemo da primamo ili šaljemo ovaj digitalni novac. Takođe, jedna od važnih osobina bitkoina je ta da nam račun ni u jednom trenutku ne može biti zamrznut.

Urednik „Bitkoin magazina” kaže da je bitkoin upravo ono što bi novac trebalo da bude. Ove transakcije ne liče na klasične novčane transakcije. Kako njima ne upravlja centralna banka, infl acija nije moguća, što u slučaju Srbije, zemlje s tradicionalno visokom infl acijom i drugom najvećom hiperinfl acijom, dosta znači. Bitkoini se generišu u procesu zvanom „mining”. Kompjuter nam zadaje kompleksan matematički problem, a cilj je šezdesetčetvorocifreni broj. Ukoliko kompjuter uspešno reši ovaj algoritam, postajemo vlasnici pedeset bitkoina. Mreža je programirana tako da povećava ponudu novca prema predodređenom rasporedu sve dok ukupan broj bitkoina ne dostigne 21 milion. Trenutno se u proseku izbacuje oko dvadeset pet novčića na svakih deset minuta. Ovaj broj biće prepolovljen do 2017, i tako svake četiri godine dok ne dostigne limit. Novembra 2012. kreirana je polovina ukupne ponude bitkoina od 21 milion, a oko 2140. bi trebalo i cela ponuda.

Vrednost bitkoina u odnosu na dolar rapidno se uvećava - od svega trideset centi januara 2011. do 125 dolara marta 2013. Iz tog razloga ljudi koriste bitkoin radije kao investiciju, nego kao sredstvo plaćanja.

Mt.Gox je najveća svetska bitkoin berza (eng. exchange) gde ljudi mogu da trguju bitkoinima bilo s kim u svetu, mogu da ih kupuju lokalnom valutom, a mogu čak i da ih skladište. Ipak, ni ovo nije bez rizika: hakeri mogu da upadnu u sistem i da ga ozbiljno ugroze. Bitkoin je, takođe, poznat po tome što je moguće, uz određeni softver, kupovati nelegalne proizvode poput droge, što skeptici vide kao negativnu stranu ove valute. Ali, ako znamo da nož može da ubije čoveka, ali i da iseče hleb, da li to onda znači da treba da zabranimo proizvodnju noževa?

Najveći interes za novu digitalnu valutu pokazuju zemlje koje nemaju tako jak bankarski sektor kao Kina, Rusija, zemlje Latinske Amerike i Afrika. Postoje dva aspekta bitkoina koja izazivaju sumnju u naše razumevanje novca: on je istovremeno i valuta i način plaćanja (nešto kao „pejpal” sa svojom valutom). Svakako da se vladama i ostalim regulatornim telima ovaj koncept ne sviđa. Oni vole kad akademci razmišljaju o monetarnoj politici, pišu radove i predaju svoje ideje nadležnima, koji ih prihvate ili odbace. Satoši Nakamoto, tvorac bitkoina, nije tako razmišljao: on je napravio valutu i pustio je u upotrebu, pa ko hoće, može da je koristi. Ovo je prvi put u istoriji da jedan čovek može da šalje i prima novac bez učešća ijedne druge osobe, bilo gde na planeti. Nije bitno da li ima bankovni račun, nije bitno da li ima kreditne kartice, ako ima kompjuter i pristup internetu, može da šalje novac odakle god želi i niko ga ne može sprečiti u tome. Neki idu i toliko daleko da kažu da je ovo i najveći izum posle interneta. Ako je tako, to znači da će tražnja rasti, a kako je ponuda predvidiva i ograničena, znači da će i cena da raste. Ako je zaista tako, hajdemo onda svi po bitkoine.

@ 57d1a264:69f1fee1

I don’t like garlic. It’s not a dislike for the taste in the moment, so much as an extreme dislike for the way it stays with you—sometimes for days—after a particularly garlicky meal.

Interestingly enough, both of my brothers love garlic. They roast it by itself and keep it at the ready so they can have a very strong garlic profile in their cooking. When I prepare a dish, I don’t even see garlic on the ingredient list. I’ve cut it out of my life so completely that my brain genuinely skips over it in recipes. While my brothers are looking for ways to sneak garlic into everything they make, I’m subconsciously avoiding it altogether.

A few years back, when I was digging intensely into how design systems mature, I stumbled on the concept of a design system origin story. There are two extreme origin stories and an infinite number of possibilities between. On one hand you have the grassroots system, where individuals working on digital products are simply trying to solve their own daily problems. They’re frustrated with having to go cut and paste elements from past designs or with recreating the same layouts over and over, so they start to work more systematically. On the other hand, you have the top down system, where leadership is directing teams to take a more systematic approach, often forming a small partially dedicated core team to tackle some centralized assets and guidelines for all to follow. The influences in those early days bias a design system in interesting and impactful ways.

We’ve established that there are a few types of bias that are either intentionally or unintentionally embedded into our design systems. Acknowledging this is a great first step. But, what’s the impact of this? Does it matter?

I believe there are a few impacts design system biases, but there’s one that stands out. The bias in your design system makes some individuals feel the system is meant for them and others feel it’s not. This is a problem because, a design system cannot live up to it’s expected value until it is broadly in use. If individuals feel your design system is not for them, the won’t use it. And, as you know, it doesn’t matter how good your design system is if nobody is using it.

Continue reading

originally posted at https://stacker.news/items/972641

@ d61f3bc5:0da6ef4a

I remember the first gathering of Nostr devs two years ago in Costa Rica. We were all psyched because Nostr appeared to solve the problem of self-sovereign online identity and decentralized publishing. The protocol seemed well-suited for textual content, but it wasn't really designed to handle binary files, like images or video.

The Problem

When I publish a note that contains an image link, the note itself is resilient thanks to Nostr, but if the hosting service disappears or takes my image down, my note will be broken forever. We need a way to publish binary data without relying on a single hosting provider.

We were discussing how there really was no reliable solution to this problem even outside of Nostr. Peer-to-peer attempts like IPFS simply didn't work; they were hopelessly slow and unreliable in practice. Torrents worked for popular files like movies, but couldn't be relied on for general file hosting.

Awesome Blossom

A year later, I attended the Sovereign Engineering demo day in Madeira, organized by Pablo and Gigi. Many projects were presented over a three hour demo session that day, but one really stood out for me.

Introduced by hzrd149 and Stu Bowman, Blossom blew my mind because it showed how we can solve complex problems easily by simply relying on the fact that Nostr exists. Having an open user directory, with the corresponding social graph and web of trust is an incredible building block.

Since we can easily look up any user on Nostr and read their profile metadata, we can just get them to simply tell us where their files are stored. This, combined with hash-based addressing (borrowed from IPFS), is all we need to solve our problem.

How Blossom Works

The Blossom protocol (Blobs Stored Simply on Mediaservers) is formally defined in a series of BUDs (Blossom Upgrade Documents). Yes, Blossom is the most well-branded protocol in the history of protocols. Feel free to refer to the spec for details, but I will provide a high level explanation here.

The main idea behind Blossom can be summarized in three points:

1. Users specify which media server(s) they use via their public Blossom settings published on Nostr;
2. All files are uniquely addressable via hashes;
3. If an app fails to load a file from the original URL, it simply goes to get it from the server(s) specified in the user's Blossom settings.

Just like Nostr itself, the Blossom protocol is dead-simple and it works!

Let's use this image as an example:

If you look at the URL for this image, you will notice that it looks like this:

blossom.primal.net/c1aa63f983a44185d039092912bfb7f33adcf63ed3cae371ebe6905da5f688d0.jpg

All Blossom URLs follow this format:

[server]/[file-hash].[extension]

The file hash is important because it uniquely identifies the file in question. Apps can use it to verify that the file they received is exactly the file they requested. It also gives us the ability to reliably get the same file from a different server.

Nostr users declare which media server(s) they use by publishing their Blossom settings. If I store my files on Server A, and they get removed, I can simply upload them to Server B, update my public Blossom settings, and all Blossom-capable apps will be able to find them at the new location. All my existing notes will continue to display media content without any issues.

Blossom Mirroring

Let's face it, re-uploading files to another server after they got removed from the original server is not the best user experience. Most people wouldn't have the backups of all the files, and/or the desire to do this work.

This is where Blossom's mirroring feature comes handy. In addition to the primary media server, a Blossom user can set one one or more mirror servers. Under this setup, every time a file is uploaded to the primary server the Nostr app issues a mirror request to the primary server, directing it to copy the file to all the specified mirrors. This way there is always a copy of all content on multiple servers and in case the primary becomes unavailable, Blossom-capable apps will automatically start loading from the mirror.

Mirrors are really easy to setup (you can do it in two clicks in Primal) and this arrangement ensures robust media handling without any central points of failure. Note that you can use professional media hosting services side by side with self-hosted backup servers that anyone can run at home.

Using Blossom Within Primal

Blossom is natively integrated into the entire Primal stack and enabled by default. If you are using Primal 2.2 or later, you don't need to do anything to enable Blossom, all your media uploads are blossoming already.

To enhance user privacy, all Primal apps use the "/media" endpoint per BUD-05, which strips all metadata from uploaded files before they are saved and optionally mirrored to other Blossom servers, per user settings. You can use any Blossom server as your primary media server in Primal, as well as setup any number of mirrors:

## Conclusion

For such a simple protocol, Blossom gives us three major benefits:

1. Verifiable authenticity. All Nostr notes are always signed by the note author. With Blossom, the signed note includes a unique hash for each referenced media file, making it impossible to falsify.
2. File hosting redundancy. Having multiple live copies of referenced media files (via Blossom mirroring) greatly increases the resiliency of media content published on Nostr.
3. Censorship resistance. Blossom enables us to seamlessly switch media hosting providers in case of censorship.

Thanks for reading; and enjoy! 🌸

@ b04082ac:29b5c55b

Money has always been more than a medium of exchange. It reflects what societies value, how they organize trust, and what they choose to remember. This article explores the idea that money functions as a form of collective memory, and how Bitcoin may be restoring this role in a new way.

The Asante Example

In the Asante Empire, which flourished in West Africa during the 18th and 19th centuries, gold dust served as the primary medium of exchange. To measure it, traders used ornate spoons made of brass. These spoons were often carved with birds, animals, or abstract symbols. They were not currency themselves, but tools used to handle gold dust accurately.

Importantly, these spoons also carried meaning. Symbols and proverbs embedded in the spoons conveyed lessons about honesty, community, and continuity. For example, the Sankofa bird, shown turning its head backward to retrieve an egg from its back, represented the proverb, “It is not wrong to go back for that which you have forgotten.” This was a reminder to learn from the past.

The spoons reflect an understanding that money and its instruments are not just practical tools. They are cultural artifacts that store shared values. In the Asante context, even measurement was ritualized and tied to ethics and memory.

Money as a Cultural Medium

This connection between money and cultural meaning is not unique to the Asante Empire. Modern fiat currencies also carry symbols, phrases, and designs that reflect national identity and political values.

The U.S. dollar includes Latin phrases and national symbols meant to convey stability and purpose. The British pound features royal iconography, reinforcing the idea of continuity and sovereignty. When the euro was introduced, it deliberately avoided specific national references. Itsdesign used bridges and windowsto suggest openness and cooperation across the continent.

These design choices show that societies still embed meaning into their money. Even in a digital or fiat context, money is used to transmit a story about who we are, where authority lies, and what we value.

The Fragility of Fiat Memory

While fiat money carries cultural symbols, the narratives behind those symbols can be fragile.

In 2021, the central bank of the Philippines removed democratic leaders from its banknotes,triggering public criticism. In the United States, attempts to replace Andrew Jackson with Harriet Tubman on the $20 billfaced repeated delays. These examples show how political control over money includes control over what stories are told and remembered.

Unlike objects passed down through generations, fiat memory can be edited or erased. In this sense, it is vulnerable. The meaning encoded in fiat systems can shift depending on who holds power.

Bitcoin as a New Form of Memory

Bitcoin is described as digital money. But it also introduces a different model of how societies can record value and preserve meaning.

The Bitcoin network launched in 2009 with a small message embedded in its first block: “Chancellor on brink of second bailout for banks.” This was a reference to a newspaper headline that day and a clear sign of protest against financial bailouts, centralized monetary policy, and forever wars.

This moment marked the beginning of a system where memory is stored differently. Instead of relying on governments or institutions, Bitcoin stores its history on a public ledger maintained by a decentralized network of participants. Its memory is not symbolic or political; it is structural. Every transaction, every block, is preserved through time-stamped computation and consensus.

No single authority can change it. The rules are clear and publicly auditable. In this way, Bitcoin offers a version of money where memory is both neutral and resilient.

Cultural Expression and Community Values

Even though Bitcoin lacks the traditional symbols found on banknotes, it has developed its own culture. Phrases like “Don’t trust, verify” or “Stay humble, stack sats” are shared widely in the Bitcoin community. These ideas reflect a focus on self-responsibility, verification, and long-term thinking.

These proverbs can be compared to the carved messages on the Asante spoons. While the contexts are very different, the underlying idea is similar: a community using language and symbols to reinforce its shared values.

Bitcoin also has a well established and growing art scene. Bitcoin conferences often feature dedicated sections for art inspired by the protocol and its culture. Statues of Satoshi Nakamoto have been installed in cities like Budapest, Lugano, and Fornelli. These physical works reflect the desire to link Bitcoin’s abstract values to something tangible.

Looking Back to Look Forward

The Asante example helps us see that money has long been tied to memory and meaning. Their spoons were practical tools but also cultural anchors. Bitcoin, while new and digital, may be playing a similar role.

Instead of relying on political symbols or national myths, Bitcoin uses code, transparency, and global consensus to create trust. In doing so, it offers a way to preserve economic memory that does not depend on power or politics.

It’s still early to know what kind of legacy Bitcoin will leave. But if it succeeds, it may not just change how money works. It may also change how civilizations remember.

@ 57d1a264:69f1fee1

The European Accessibility Act is coming, now is a great time for accessibility trainings!. In my Accessibility for Designer workshop, you will learn how to design accessible mockups that prevent issues in visual design, interactions, navigation, and content. You will be able to spot problems early, fix them in your designs, and communicate accessibility clearly with your team. This is a practical workshop with hands-on exercises, not just theory. You’ll actively apply accessibility principles to real design scenarios and mockups. And will get access to my accessibility resources: checklists, annotation kits and more.

When? 4 sessions of 2 hours + Q and As, on: - Mon, June 16, - Tue, June 17, Mon, - June 23 and Tue, - June 24. 9:30 – 12:00 PM PT or 18:30 – 21:00 CET

Register with 15% discount ($255) https://ti.to/smashingmagazine/online-workshops-2022/with/87vynaoqc0/discount/welcometomyworkshop

originally posted at https://stacker.news/items/971772

@ 57d1a264:69f1fee1

Crabtree's Framework for Evaluating Human-Centered Research

Picture this: You've spent three weeks conducting qualitative research for a finance app redesign. You carefully recruited 12 participants, conducted in-depth interviews, and identified patterns around financial anxiety and decision paralysis. You're excited to present your findings when the inevitable happens:

"But are these results statistically significant?"

"Just 12 people? How can we make decisions that affect thousands of users based on conversations with just 12 people?"

As UX professionals, we regularly face stakeholders who evaluate our qualitative research using criteria designed for quantitative methods... This misalignment undermines the unique value qualitative research brings to product development.

Continue reading https://uxpsychology.substack.com/p/beyond-numbers-how-to-properly-evaluate

originally posted at https://stacker.news/items/971767

@ c631e267:c2b78d3e

Du bist recht appetitlich oben anzuschauen, \ doch unten hin die Bestie macht mir Grauen. \ Johann Wolfgang von Goethe

Wie wenig bekömmlich sogenannte «Ultra-Processed Foods» wie Fertiggerichte, abgepackte Snacks oder Softdrinks sind, hat kürzlich eine neue Studie untersucht. Derweil kann Fleisch auch wegen des Einsatzes antimikrobieller Mittel in der Massentierhaltung ein Problem darstellen. Internationale Bemühungen, diesen Gebrauch zu reduzieren, um die Antibiotikaresistenz bei Menschen einzudämmen, sind nun möglicherweise gefährdet.

Leider ist Politik oft mindestens genauso unappetitlich und ungesund wie diverse Lebensmittel. Die «Corona-Zeit» und ihre Auswirkungen sind ein beredtes Beispiel. Der Thüringer Landtag diskutiert gerade den Entwurf eines «Coronamaßnahmen-Unrechtsbereinigungsgesetzes» und das kanadische Gesundheitsministerium versucht, tausende Entschädigungsanträge wegen Impfnebenwirkungen mit dem Budget von 75 Millionen Dollar unter einen Hut zu bekommen. In den USA soll die Zulassung von Covid-«Impfstoffen» überdacht werden, während man sich mit China um die Herkunft des Virus streitet.

Wo Corona-Verbrecher von Medien und Justiz gedeckt werden, verfolgt man Aufklärer und Aufdecker mit aller Härte. Der Anwalt und Mitbegründer des Corona-Ausschusses Reiner Fuellmich, der seit Oktober 2023 in Untersuchungshaft sitzt, wurde letzte Woche zu drei Jahren und neun Monaten verurteilt – wegen Veruntreuung. Am Mittwoch teilte der von vielen Impfschadensprozessen bekannte Anwalt Tobias Ulbrich mit, dass er vom Staatsschutz verfolgt wird und sich daher künftig nicht mehr öffentlich äußern werde.

Von der kommenden deutschen Bundesregierung aus Wählerbetrügern, Transatlantikern, Corona-Hardlinern und Russenhassern kann unmöglich eine Verbesserung erwartet werden. Nina Warken beispielsweise, die das Ressort Gesundheit übernehmen soll, diffamierte Maßnahmenkritiker als «Coronaleugner» und forderte eine Impfpflicht, da die wundersamen Injektionen angeblich «nachweislich helfen». Laut dem designierten Außenminister Johann Wadephul wird Russland «für uns immer der Feind» bleiben. Deswegen will er die Ukraine «nicht verlieren lassen» und sieht die Bevölkerung hinter sich, solange nicht deutsche Soldaten dort sterben könnten.

Eine wichtige Personalie ist auch die des künftigen Regierungssprechers. Wenngleich Hebestreit an Arroganz schwer zu überbieten sein wird, dürfte sich die Art der Kommunikation mit Stefan Kornelius in der Sache kaum ändern. Der Politikchef der Süddeutschen Zeitung «prägte den Meinungsjournalismus der SZ» und schrieb «in dieser Rolle auch für die Titel der Tamedia». Allerdings ist, anders als noch vor zehn Jahren, die Einbindung von Journalisten in Thinktanks wie die Deutsche Atlantische Gesellschaft (DAG) ja heute eher eine Empfehlung als ein Problem.

Ungesund ist definitiv auch die totale Digitalisierung, nicht nur im Gesundheitswesen. Lauterbachs Abschiedsgeschenk, die «abgesicherte» elektronische Patientenakte (ePA) ist völlig überraschenderweise direkt nach dem Bundesstart erneut gehackt worden. Norbert Häring kommentiert angesichts der Datenlecks, wer die ePA nicht abwähle, könne seine Gesundheitsdaten ebensogut auf Facebook posten.

Dass die staatlichen Kontrolleure so wenig auf freie Software und dezentrale Lösungen setzen, verdeutlicht die eigentlichen Intentionen hinter der Digitalisierungswut. Um Sicherheit und Souveränität geht es ihnen jedenfalls nicht – sonst gäbe es zum Beispiel mehr Unterstützung für Bitcoin und für Initiativen wie die der Spar-Supermärkte in der Schweiz.

[Titelbild: Pixabay]

---

Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben und ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ d61f3bc5:0da6ef4a

I remember the first gathering of Nostr devs two years ago in Costa Rica. We were all psyched because Nostr appeared to solve the problem of self-sovereign online identity and decentralized publishing. The protocol seemed well-suited for textual content, but it wasn't really designed to handle binary files, like images or video.

The Problem

When I publish a note that contains an image link, the note itself is resilient thanks to Nostr, but if the hosting service disappears or takes my image down, my note will be broken forever. We need a way to publish binary data without relying on a single hosting provider.

We were discussing how there really was no reliable solution to this problem even outside of Nostr. Peer-to-peer attempts like IPFS simply didn't work; they were hopelessly slow and unreliable in practice. Torrents worked for popular files like movies, but couldn't be relied on for general file hosting.

Awesome Blossom

A year later, I attended the Sovereign Engineering demo day in Madeira, organized by Pablo and Gigi. Many projects were presented over a three hour demo session that day, but one really stood out for me.

Introduced by hzrd149 and Stu Bowman, Blossom blew my mind because it showed how we can solve complex problems easily by simply relying on the fact that Nostr exists. Having an open user directory, with the corresponding social graph and web of trust is an incredible building block.

Since we can easily look up any user on Nostr and read their profile metadata, we can just get them to simply tell us where their files are stored. This, combined with hash-based addressing (borrowed from IPFS), is all we need to solve our problem.

How Blossom Works

The Blossom protocol (Blobs Stored Simply on Mediaservers) is formally defined in a series of BUDs (Blossom Upgrade Documents). Yes, Blossom is the most well-branded protocol in the history of protocols. Feel free to refer to the spec for details, but I will provide a high level explanation here.

The main idea behind Blossom can be summarized in three points:

1. Users specify which media server(s) they use via their public Blossom settings published on Nostr;
2. All files are uniquely addressable via hashes;
3. If an app fails to load a file from the original URL, it simply goes to get it from the server(s) specified in the user's Blossom settings.

Just like Nostr itself, the Blossom protocol is dead-simple and it works!

Let's use this image as an example:

If you look at the URL for this image, you will notice that it looks like this:

blossom.primal.net/c1aa63f983a44185d039092912bfb7f33adcf63ed3cae371ebe6905da5f688d0.jpg

All Blossom URLs follow this format:

[server]/[file-hash].[extension]

The file hash is important because it uniquely identifies the file in question. Apps can use it to verify that the file they received is exactly the file they requested. It also gives us the ability to reliably get the same file from a different server.

Nostr users declare which media server(s) they use by publishing their Blossom settings. If I store my files on Server A, and they get removed, I can simply upload them to Server B, update my public Blossom settings, and all Blossom-capable apps will be able to find them at the new location. All my existing notes will continue to display media content without any issues.

Blossom Mirroring

Let's face it, re-uploading files to another server after they got removed from the original server is not the best user experience. Most people wouldn't have the backups of all the files, and/or the desire to do this work.

This is where Blossom's mirroring feature comes handy. In addition to the primary media server, a Blossom user can set one one or more mirror servers. Under this setup, every time a file is uploaded to the primary server the Nostr app issues a mirror request to the primary server, directing it to copy the file to all the specified mirrors. This way there is always a copy of all content on multiple servers and in case the primary becomes unavailable, Blossom-capable apps will automatically start loading from the mirror.

Mirrors are really easy to setup (you can do it in two clicks in Primal) and this arrangement ensures robust media handling without any central points of failure. Note that you can use professional media hosting services side by side with self-hosted backup servers that anyone can run at home.

Using Blossom Within Primal

Blossom is natively integrated into the entire Primal stack and enabled by default. If you are using Primal 2.2 or later, you don't need to do anything to enable Blossom, all your media uploads are blossoming already.

To enhance user privacy, all Primal apps use the "/media" endpoint per BUD-05, which strips all metadata from uploaded files before they are saved and optionally mirrored to other Blossom servers, per user settings. You can use any Blossom server as your primary media server in Primal, as well as setup any number of mirrors:

## Conclusion

For such a simple protocol, Blossom gives us three major benefits:

1. Verifiable authenticity. All Nostr notes are always signed by the note author. With Blossom, the signed note includes a unique hash for each referenced media file, making it impossible to falsify a media file and maliciously ascribe it to the note author.
2. File hosting redundancy. Having multiple live copies of referenced media files (via Blossom mirroring) greatly increases the resiliency of media content published on Nostr.
3. Censorship resistance. Blossom enables us to seamlessly switch media hosting providers in case of censorship.

Thanks for reading; and enjoy! 🌸

@ c631e267:c2b78d3e

Die Wahrheit verletzt tiefer als jede Beleidigung. \ Marquis de Sade

Sagen Sie niemals «Terroristin B.», «Schwachkopf H.», «korrupter Drecksack S.» oder «Meinungsfreiheitshasserin F.» und verkneifen Sie sich Memes, denn so etwas könnte Ihnen als Beleidigung oder Verleumdung ausgelegt werden und rechtliche Konsequenzen haben. Auch mit einer Frau M.-A. S.-Z. ist in dieser Beziehung nicht zu spaßen, sie gehört zu den Top-Anzeigenstellern.

«Politikerbeleidigung» als Straftatbestand wurde 2021 im Kampf gegen «Rechtsextremismus und Hasskriminalität» in Deutschland eingeführt, damals noch unter der Regierung Merkel. Im Gesetz nicht festgehalten ist die Unterscheidung zwischen schlechter Hetze und guter Hetze – trotzdem ist das gängige Praxis, wie der Titel fast schon nahelegt.

So dürfen Sie als Politikerin heute den Tesla als «Nazi-Auto» bezeichnen und dies ausdrücklich auf den Firmengründer Elon Musk und dessen «rechtsextreme Positionen» beziehen, welche Sie nicht einmal belegen müssen. [1] Vielleicht ernten Sie Proteste, jedoch vorrangig wegen der «gut bezahlten, unbefristeten Arbeitsplätze» in Brandenburg. Ihren Tweet hat die Berliner Senatorin Cansel Kiziltepe inzwischen offenbar dennoch gelöscht.

Dass es um die Meinungs- und Pressefreiheit in der Bundesrepublik nicht mehr allzu gut bestellt ist, befürchtet man inzwischen auch schon im Ausland. Der Fall des Journalisten David Bendels, der kürzlich wegen eines Faeser-Memes zu sieben Monaten Haft auf Bewährung verurteilt wurde, führte in diversen Medien zu Empörung. Die Welt versteckte ihre Kritik mit dem Titel «Ein Urteil wie aus einer Diktatur» hinter einer Bezahlschranke.

Unschöne, heutzutage vielleicht strafbare Kommentare würden mir auch zu einigen anderen Themen und Akteuren einfallen. Ein Kandidat wäre der deutsche Bundesgesundheitsminister (ja, er ist es tatsächlich immer noch). Während sich in den USA auf dem Gebiet etwas bewegt und zum Beispiel Robert F. Kennedy Jr. will, dass die Gesundheitsbehörde (CDC) keine Covid-Impfungen für Kinder mehr empfiehlt, möchte Karl Lauterbach vor allem das Corona-Lügengebäude vor dem Einsturz bewahren.

«Ich habe nie geglaubt, dass die Impfungen nebenwirkungsfrei sind», sagte Lauterbach jüngst der ZDF-Journalistin Sarah Tacke. Das steht in krassem Widerspruch zu seiner früher verbreiteten Behauptung, die Gen-Injektionen hätten keine Nebenwirkungen. Damit entlarvt er sich selbst als Lügner. Die Bezeichnung ist absolut berechtigt, dieser Mann dürfte keinerlei politische Verantwortung tragen und das Verhalten verlangt nach einer rechtlichen Überprüfung. Leider ist ja die Justiz anderweitig beschäftigt und hat außerdem selbst keine weiße Weste.

Obendrein kämpfte der Herr Minister für eine allgemeine Impfpflicht. Er beschwor dabei das Schließen einer «Impflücke», wie es die Weltgesundheitsorganisation – die «wegen Trump» in finanziellen Schwierigkeiten steckt – bis heute tut. Die WHO lässt aktuell ihre «Europäische Impfwoche» propagieren, bei der interessanterweise von Covid nicht mehr groß die Rede ist.

Einen «Klima-Leugner» würden manche wohl Nir Shaviv nennen, das ist ja nicht strafbar. Der Astrophysiker weist nämlich die Behauptung von einer Klimakrise zurück. Gemäß seiner Forschung ist mindestens die Hälfte der Erderwärmung nicht auf menschliche Emissionen, sondern auf Veränderungen im Sonnenverhalten zurückzuführen.

Das passt vielleicht auch den «Klima-Hysterikern» der britischen Regierung ins Konzept, die gerade Experimente zur Verdunkelung der Sonne angekündigt haben. Produzenten von Kunstfleisch oder Betreiber von Insektenfarmen würden dagegen vermutlich die Geschichte vom fatalen CO2 bevorzugen. Ihnen würde es besser passen, wenn der verantwortungsvolle Erdenbürger sein Verhalten gründlich ändern müsste.

In unserer völlig verkehrten Welt, in der praktisch jede Verlautbarung außerhalb der abgesegneten Narrative potenziell strafbar sein kann, gehört fast schon Mut dazu, Dinge offen anzusprechen. Im «besten Deutschland aller Zeiten» glaubten letztes Jahr nur noch 40 Prozent der Menschen, ihre Meinung frei äußern zu können. Das ist ein Armutszeugnis, und es sieht nicht gerade nach Besserung aus. Umso wichtiger ist es, dagegen anzugehen.

[Titelbild: Pixabay]

--- Quellen: ---

[1] Zur Orientierung wenigstens ein paar Hinweise zur NS-Vergangenheit deutscher Automobilhersteller:

• Volkswagen
• Porsche
• Daimler-Benz
• BMW
• Audi
• Opel
• Heute: «Auto-Werke für die Rüstung? Rheinmetall prüft Übernahmen»

---

Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben und ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ c631e267:c2b78d3e

Es ist völlig unbestritten, dass der Angriff der russischen Armee auf die Ukraine im Februar 2022 strikt zu verurteilen ist. Ebenso unbestritten ist Russland unter Wladimir Putin keine brillante Demokratie. Aus diesen Tatsachen lässt sich jedoch nicht das finstere Bild des russischen Präsidenten – und erst recht nicht des Landes – begründen, das uns durchweg vorgesetzt wird und den Kern des aktuellen europäischen Bedrohungs-Szenarios darstellt. Da müssen wir schon etwas genauer hinschauen.

Der vorliegende Artikel versucht derweil nicht, den Einsatz von Gewalt oder die Verletzung von Menschenrechten zu rechtfertigen oder zu entschuldigen – ganz im Gegenteil. Dass jedoch der Verdacht des «Putinverstehers» sofort latent im Raume steht, verdeutlicht, was beim Thema «Russland» passiert: Meinungsmache und Manipulation.

Angesichts der mentalen Mobilmachung seitens Politik und Medien sowie des Bestrebens, einen bevorstehenden Krieg mit Russland geradezu herbeizureden, ist es notwendig, dieser fatalen Entwicklung entgegenzutreten. Wenn wir uns nur ein wenig von der herrschenden Schwarz-Weiß-Malerei freimachen, tauchen automatisch Fragen auf, die Risse im offiziellen Narrativ enthüllen. Grund genug, nachzuhaken.

Wer sich schon länger auch abseits der Staats- und sogenannten Leitmedien informiert, der wird in diesem Artikel vermutlich nicht viel Neues erfahren. Andere könnten hier ein paar unbekannte oder vergessene Aspekte entdecken. Möglicherweise klärt sich in diesem Kontext die Wahrnehmung der aktuellen (unserer eigenen!) Situation ein wenig.

Manipulation erkennen

Corona-«Pandemie», menschengemachter Klimawandel oder auch Ukraine-Krieg: Jede Menge Krisen, und für alle gibt es ein offizielles Narrativ, dessen Hinterfragung unerwünscht ist. Nun ist aber ein Narrativ einfach eine Erzählung, eine Geschichte (Latein: «narratio») und kein Tatsachenbericht. Und so wie ein Märchen soll auch das Narrativ eine Botschaft vermitteln.

Über die Methoden der Manipulation ist viel geschrieben worden, sowohl in Bezug auf das Individuum als auch auf die Massen. Sehr wertvolle Tipps dazu, wie man Manipulationen durchschauen kann, gibt ein Büchlein [1] von Albrecht Müller, dem Herausgeber der NachDenkSeiten.

Die Sprache selber eignet sich perfekt für die Manipulation. Beispielsweise kann die Wortwahl Bewertungen mitschwingen lassen, regelmäßiges Wiederholen (gerne auch von verschiedenen Seiten) lässt Dinge irgendwann «wahr» erscheinen, Übertreibungen fallen auf und hinterlassen wenigstens eine Spur im Gedächtnis, genauso wie Andeutungen. Belege spielen dabei keine Rolle.

Es gibt auffällig viele Sprachregelungen, die offenbar irgendwo getroffen und irgendwie koordiniert werden. Oder alle Redenschreiber und alle Medien kopieren sich neuerdings permanent gegenseitig. Welchen Zweck hat es wohl, wenn der Krieg in der Ukraine durchgängig und quasi wörtlich als «russischer Angriffskrieg auf die Ukraine» bezeichnet wird? Obwohl das in der Sache richtig ist, deutet die Art der Verwendung auf gezielte Beeinflussung hin und soll vor allem das Feindbild zementieren.

Sprachregelungen dienen oft der Absicherung einer einseitigen Darstellung. Das Gleiche gilt für das Verkürzen von Informationen bis hin zum hartnäckigen Verschweigen ganzer Themenbereiche. Auch hierfür gibt es rund um den Ukraine-Konflikt viele gute Beispiele.

Das gewünschte Ergebnis solcher Methoden ist eine Schwarz-Weiß-Malerei, bei der einer eindeutig als «der Böse» markiert ist und die anderen automatisch «die Guten» sind. Das ist praktisch und demonstriert gleichzeitig ein weiteres Manipulationswerkzeug: die Verwendung von Doppelstandards. Wenn man es schafft, bei wichtigen Themen regelmäßig mit zweierlei Maß zu messen, ohne dass das Publikum protestiert, dann hat man freie Bahn.

Experten zu bemühen, um bestimmte Sachverhalte zu erläutern, ist sicher sinnvoll, kann aber ebenso missbraucht werden, schon allein durch die Auswahl der jeweiligen Spezialisten. Seit «Corona» werden viele erfahrene und ehemals hoch angesehene Fachleute wegen der «falschen Meinung» diffamiert und gecancelt. [2] Das ist nicht nur ein brutaler Umgang mit Menschen, sondern auch eine extreme Form, die öffentliche Meinung zu steuern.

Wann immer wir also erkennen (weil wir aufmerksam waren), dass wir bei einem bestimmten Thema manipuliert werden, dann sind zwei logische und notwendige Fragen: Warum? Und was ist denn richtig? In unserem Russland-Kontext haben die Antworten darauf viel mit Geopolitik und Geschichte zu tun.

Ist Russland aggressiv und expansiv?

Angeblich plant Russland, europäische NATO-Staaten anzugreifen, nach dem Motto: «Zuerst die Ukraine, dann den Rest». In Deutschland weiß man dafür sogar das Datum: «Wir müssen bis 2029 kriegstüchtig sein», versichert Verteidigungsminister Pistorius.

Historisch gesehen ist es allerdings eher umgekehrt: Russland, bzw. die Sowjetunion, ist bereits dreimal von Westeuropa aus militärisch angegriffen worden. Die Feldzüge Napoleons, des deutschen Kaiserreichs und Nazi-Deutschlands haben Millionen Menschen das Leben gekostet. Bei dem ausdrücklichen Vernichtungskrieg ab 1941 kam es außerdem zu Brutalitäten wie der zweieinhalbjährigen Belagerung Leningrads (heute St. Petersburg) durch Hitlers Wehrmacht. Deren Ziel, die Bevölkerung auszuhungern, wurde erreicht: über eine Million tote Zivilisten.

Trotz dieser Erfahrungen stimmte Michail Gorbatschow 1990 der deutschen Wiedervereinigung zu und die Sowjetunion zog ihre Truppen aus Osteuropa zurück (vgl. Abb. 1). Der Warschauer Pakt wurde aufgelöst, der Kalte Krieg formell beendet. Die Sowjets erhielten damals von führenden westlichen Politikern die Zusicherung, dass sich die NATO «keinen Zentimeter ostwärts» ausdehnen würde, das ist dokumentiert. [3]

Expandiert ist die NATO trotzdem, und zwar bis an Russlands Grenzen (vgl. Abb. 2). Laut dem Politikberater Jeffrey Sachs handelt es sich dabei um ein langfristiges US-Projekt, das von Anfang an die Ukraine und Georgien mit einschloss. Offiziell wurde der Beitritt beiden Staaten 2008 angeboten. In jedem Fall könnte die massive Ost-Erweiterung seit 1999 aus russischer Sicht nicht nur als Vertrauensbruch, sondern durchaus auch als aggressiv betrachtet werden.

Russland hat den europäischen Staaten mehrfach die Hand ausgestreckt [4] für ein friedliches Zusammenleben und den «Aufbau des europäischen Hauses». Präsident Putin sei «in seiner ersten Amtszeit eine Chance für Europa» gewesen, urteilt die Journalistin und langjährige Russland-Korrespondentin der ARD, Gabriele Krone-Schmalz. Er habe damals viele positive Signale Richtung Westen gesendet.

Die Europäer jedoch waren scheinbar an einer Partnerschaft mit dem kontinentalen Nachbarn weniger interessiert als an der mit dem transatlantischen Hegemon. Sie verkennen bis heute, dass eine gedeihliche Zusammenarbeit in Eurasien eine Gefahr für die USA und deren bekundetes Bestreben ist, die «einzige Weltmacht» zu sein – «Full Spectrum Dominance» [5] nannte das Pentagon das. Statt einem neuen Kalten Krieg entgegenzuarbeiten, ließen sich europäische Staaten selber in völkerrechtswidrige «US-dominierte Angriffskriege» [6] verwickeln, wie in Serbien, Afghanistan, dem Irak, Libyen oder Syrien. Diese werden aber selten so benannt.

Speziell den Deutschen stünde außer einer Portion Realismus auch etwas mehr Dankbarkeit gut zu Gesicht. Das Geschichtsbewusstsein der Mehrheit scheint doch recht selektiv und das Selbstbewusstsein einiger etwas desorientiert zu sein. Bekanntermaßen waren es die Soldaten der sowjetischen Roten Armee, die unter hohen Opfern 1945 Deutschland «vom Faschismus befreit» haben. Bei den Gedenkfeiern zu 80 Jahren Kriegsende will jedoch das Auswärtige Amt – noch unter der Diplomatie-Expertin Baerbock, die sich schon länger offiziell im Krieg mit Russland wähnt, – nun keine Russen sehen: Sie sollen notfalls rausgeschmissen werden.

«Die Grundsatzfrage lautet: Geht es Russland um einen angemessenen Platz in einer globalen Sicherheitsarchitektur, oder ist Moskau schon seit langem auf einem imperialistischen Trip, der befürchten lassen muss, dass die Russen in fünf Jahren in Berlin stehen?»

So bringt Gabriele Krone-Schmalz [7] die eigentliche Frage auf den Punkt, die zur Einschätzung der Situation letztlich auch jeder für sich beantworten muss.

Was ist los in der Ukraine?

In der internationalen Politik geht es nie um Demokratie oder Menschenrechte, sondern immer um Interessen von Staaten. Diese These stammt von Egon Bahr, einem der Architekten der deutschen Ostpolitik des «Wandels durch Annäherung» aus den 1960er und 70er Jahren. Sie trifft auch auf den Ukraine-Konflikt zu, den handfeste geostrategische und wirtschaftliche Interessen beherrschen, obwohl dort angeblich «unsere Demokratie» verteidigt wird.

Es ist ein wesentliches Element des Ukraine-Narrativs und Teil der Manipulation, die Vorgeschichte des Krieges wegzulassen – mindestens die vor der russischen «Annexion» der Halbinsel Krim im März 2014, aber oft sogar komplett diejenige vor der Invasion Ende Februar 2022. Das Thema ist komplex, aber einige Aspekte, die für eine Beurteilung nicht unwichtig sind, will ich wenigstens kurz skizzieren. [8]

Das Gebiet der heutigen Ukraine und Russlands – die übrigens in der «Kiewer Rus» gemeinsame Wurzeln haben – hat der britische Geostratege Halford Mackinder bereits 1904 als eurasisches «Heartland» bezeichnet, dessen Kontrolle er eine große Bedeutung für die imperiale Strategie Großbritanniens zumaß. Für den ehemaligen Sicherheits- und außenpolitischen Berater mehrerer US-amerikanischer Präsidenten und Mitgründer der Trilateralen Kommission, Zbigniew Brzezinski, war die Ukraine nach der Auflösung der Sowjetunion ein wichtiger Spielstein auf dem «eurasischen Schachbrett», wegen seiner Nähe zu Russland, seiner Bodenschätze und seines Zugangs zum Schwarzen Meer.

Die Ukraine ist seit langem ein gespaltenes Land. Historisch zerrissen als Spielball externer Interessen und geprägt von ethnischen, kulturellen, religiösen und geografischen Unterschieden existiert bis heute, grob gesagt, eine Ost-West-Spaltung, welche die Suche nach einer nationalen Identität stark erschwert.

Insbesondere im Zuge der beiden Weltkriege sowie der Russischen Revolution entstanden tiefe Risse in der Bevölkerung. Ukrainer kämpften gegen Ukrainer, zum Beispiel die einen auf der Seite von Hitlers faschistischer Nazi-Armee und die anderen auf der von Stalins kommunistischer Roter Armee. Die Verbrechen auf beiden Seiten sind nicht vergessen. Dass nach der Unabhängigkeit 1991 versucht wurde, Figuren wie den radikalen Nationalisten Symon Petljura oder den Faschisten und Nazi-Kollaborateur Stepan Bandera als «Nationalhelden» zu installieren, verbessert die Sache nicht.

Während die USA und EU-Staaten zunehmend «ausländische Einmischung» (speziell russische) in «ihre Demokratien» wittern, betreiben sie genau dies seit Jahrzehnten in vielen Ländern der Welt. Die seit den 2000er Jahren bekannten «Farbrevolutionen» in Osteuropa werden oft als Methode des Regierungsumsturzes durch von außen gesteuerte «demokratische» Volksaufstände beschrieben. Diese Strategie geht auf Analysen zum «Schwarmverhalten» [9] seit den 1960er Jahren zurück (Studentenproteste), wo es um die potenzielle Wirksamkeit einer «rebellischen Hysterie» von Jugendlichen bei postmodernen Staatsstreichen geht. Heute nennt sich dieses gezielte Kanalisieren der Massen zur Beseitigung unkooperativer Regierungen «Soft-Power».

In der Ukraine gab es mit der «Orangen Revolution» 2004 und dem «Euromaidan» 2014 gleich zwei solcher «Aufstände». Der erste erzwang wegen angeblicher Unregelmäßigkeiten eine Wiederholung der Wahlen, was mit Wiktor Juschtschenko als neuem Präsidenten endete. Dieser war ehemaliger Direktor der Nationalbank und Befürworter einer Annäherung an EU und NATO. Seine Frau, die First Lady, ist US-amerikanische «Philanthropin» und war Beamtin im Weißen Haus in der Reagan- und der Bush-Administration.

Im Gegensatz zu diesem ersten Event endete der sogenannte Euromaidan unfriedlich und blutig. Die mehrwöchigen Proteste gegen Präsident Wiktor Janukowitsch, in Teilen wegen des nicht unterzeichneten Assoziierungsabkommens mit der EU, wurden zunehmend gewalttätiger und von Nationalisten und Faschisten des «Rechten Sektors» dominiert. Sie mündeten Ende Februar 2014 auf dem Kiewer Unabhängigkeitsplatz (Maidan) in einem Massaker durch Scharfschützen. Dass deren Herkunft und die genauen Umstände nicht geklärt wurden, störte die Medien nur wenig. [10]

Janukowitsch musste fliehen, er trat nicht zurück. Vielmehr handelte es sich um einen gewaltsamen, allem Anschein nach vom Westen inszenierten Putsch. Laut Jeffrey Sachs war das kein Geheimnis, außer vielleicht für die Bürger. Die USA unterstützten die Post-Maidan-Regierung nicht nur, sie beeinflussten auch ihre Bildung. Das geht unter anderem aus dem berühmten «Fuck the EU»-Telefonat der US-Chefdiplomatin für die Ukraine, Victoria Nuland, mit Botschafter Geoffrey Pyatt hervor.

Dieser Bruch der demokratischen Verfassung war letztlich der Auslöser für die anschließenden Krisen auf der Krim und im Donbass (Ostukraine). Angesichts der ukrainischen Geschichte mussten die nationalistischen Tendenzen und die Beteiligung der rechten Gruppen an dem Umsturz bei der russigsprachigen Bevölkerung im Osten ungute Gefühle auslösen. Es gab Kritik an der Übergangsregierung, Befürworter einer Abspaltung und auch für einen Anschluss an Russland.

Ebenso konnte Wladimir Putin in dieser Situation durchaus Bedenken wegen des Status der russischen Militärbasis für seine Schwarzmeerflotte in Sewastopol auf der Krim haben, für die es einen langfristigen Pachtvertrag mit der Ukraine gab. Was im März 2014 auf der Krim stattfand, sei keine Annexion, sondern eine Abspaltung (Sezession) nach einem Referendum gewesen, also keine gewaltsame Aneignung, urteilte der Rechtswissenschaftler Reinhard Merkel in der FAZ sehr detailliert begründet. Übrigens hatte die Krim bereits zu Zeiten der Sowjetunion den Status einer autonomen Republik innerhalb der Ukrainischen SSR.

Anfang April 2014 wurden in der Ostukraine die «Volksrepubliken» Donezk und Lugansk ausgerufen. Die Kiewer Übergangsregierung ging unter der Bezeichnung «Anti-Terror-Operation» (ATO) militärisch gegen diesen, auch von Russland instrumentalisierten Widerstand vor. Zufällig war kurz zuvor CIA-Chef John Brennan in Kiew. Die Maßnahmen gingen unter dem seit Mai neuen ukrainischen Präsidenten, dem Milliardär Petro Poroschenko, weiter. Auch Wolodymyr Selenskyj beendete den Bürgerkrieg nicht, als er 2019 vom Präsidenten-Schauspieler, der Oligarchen entmachtet, zum Präsidenten wurde. Er fuhr fort, die eigene Bevölkerung zu bombardieren.

Mit dem Einmarsch russischer Truppen in die Ostukraine am 24. Februar 2022 begann die zweite Phase des Krieges. Die Wochen und Monate davor waren intensiv. Im November hatte die Ukraine mit den USA ein Abkommen über eine «strategische Partnerschaft» unterzeichnet. Darin sagten die Amerikaner ihre Unterstützung der EU- und NATO-Perspektive der Ukraine sowie quasi für die Rückeroberung der Krim zu. Dagegen ließ Putin der NATO und den USA im Dezember 2021 einen Vertragsentwurf über beiderseitige verbindliche Sicherheitsgarantien zukommen, den die NATO im Januar ablehnte. Im Februar eskalierte laut OSZE die Gewalt im Donbass.

Bereits wenige Wochen nach der Invasion, Ende März 2022, kam es in Istanbul zu Friedensverhandlungen, die fast zu einer Lösung geführt hätten. Dass der Krieg nicht damals bereits beendet wurde, lag daran, dass der Westen dies nicht wollte. Man war der Meinung, Russland durch die Ukraine in diesem Stellvertreterkrieg auf Dauer militärisch schwächen zu können. Angesichts von Hunderttausenden Toten, Verletzten und Traumatisierten, die als Folge seitdem zu beklagen sind, sowie dem Ausmaß der Zerstörung, fehlen einem die Worte.

Hasst der Westen die Russen?

Diese Frage drängt sich auf, wenn man das oft unerträglich feindselige Gebaren beobachtet, das beileibe nicht neu ist und vor Doppelmoral trieft. Russland und speziell die Person Wladimir Putins werden regelrecht dämonisiert, was gleichzeitig scheinbar jede Form von Diplomatie ausschließt.

Russlands militärische Stärke, seine geografische Lage, sein Rohstoffreichtum oder seine unabhängige diplomatische Tradition sind sicher Störfaktoren für das US-amerikanische Bestreben, der Boss in einer unipolaren Welt zu sein. Ein womöglich funktionierender eurasischer Kontinent, insbesondere gute Beziehungen zwischen Russland und Deutschland, war indes schon vor dem Ersten Weltkrieg eine Sorge des britischen Imperiums.

Ein «Vergehen» von Präsident Putin könnte gewesen sein, dass er die neoliberale Schocktherapie à la IWF und den Ausverkauf des Landes (auch an US-Konzerne) beendete, der unter seinem Vorgänger herrschte. Dabei zeigte er sich als Führungspersönlichkeit und als nicht so formbar wie Jelzin. Diese Aspekte allein sind aber heute vermutlich keine ausreichende Erklärung für ein derart gepflegtes Feindbild.

Der Historiker und Philosoph Hauke Ritz erweitert den Fokus der Fragestellung zu: «Warum hasst der Westen die Russen so sehr?», was er zum Beispiel mit dem Medienforscher Michael Meyen und mit der Politikwissenschaftlerin Ulrike Guérot bespricht. Ritz stellt die interessante These [11] auf, dass Russland eine Provokation für den Westen sei, welcher vor allem dessen kulturelles und intellektuelles Potenzial fürchte.

Die Russen sind Europäer aber anders, sagt Ritz. Diese «Fremdheit in der Ähnlichkeit» erzeuge vielleicht tiefe Ablehnungsgefühle. Obwohl Russlands Identität in der europäischen Kultur verwurzelt ist, verbinde es sich immer mit der Opposition in Europa. Als Beispiele nennt er die Kritik an der katholischen Kirche oder die Verbindung mit der Arbeiterbewegung. Christen, aber orthodox; Sozialismus statt Liberalismus. Das mache das Land zum Antagonisten des Westens und zu einer Bedrohung der Machtstrukturen in Europa.

Fazit

Selbstverständlich kann man Geschichte, Ereignisse und Entwicklungen immer auf verschiedene Arten lesen. Dieser Artikel, obwohl viel zu lang, konnte nur einige Aspekte der Ukraine-Tragödie anreißen, die in den offiziellen Darstellungen in der Regel nicht vorkommen. Mindestens dürfte damit jedoch klar geworden sein, dass die Russische Föderation bzw. Wladimir Putin nicht der alleinige Aggressor in diesem Konflikt ist. Das ist ein Stellvertreterkrieg zwischen USA/NATO (gut) und Russland (böse); die Ukraine (edel) wird dabei schlicht verheizt.

Das ist insofern von Bedeutung, als die gesamte europäische Kriegshysterie auf sorgsam kultivierten Freund-Feind-Bildern beruht. Nur so kann Konfrontation und Eskalation betrieben werden, denn damit werden die wahren Hintergründe und Motive verschleiert. Angst und Propaganda sind notwendig, damit die Menschen den Wahnsinn mitmachen. Sie werden belogen, um sie zuerst zu schröpfen und anschließend auf die Schlachtbank zu schicken. Das kann niemand wollen, außer den stets gleichen Profiteuren: die Rüstungs-Lobby und die großen Investoren, die schon immer an Zerstörung und Wiederaufbau verdient haben.

Apropos Investoren: Zu den Top-Verdienern und somit Hauptinteressenten an einer Fortführung des Krieges zählt BlackRock, einer der weltgrößten Vermögensverwalter. Der deutsche Bundeskanzler in spe, Friedrich Merz, der gerne «Taurus»-Marschflugkörper an die Ukraine liefern und die Krim-Brücke zerstören möchte, war von 2016 bis 2020 Aufsichtsratsvorsitzender von BlackRock in Deutschland. Aber das hat natürlich nichts zu sagen, der Mann macht nur seinen Job.

Es ist ein Spiel der Kräfte, es geht um Macht und strategische Kontrolle, um Geheimdienste und die Kontrolle der öffentlichen Meinung, um Bodenschätze, Rohstoffe, Pipelines und Märkte. Das klingt aber nicht sexy, «Demokratie und Menschenrechte» hört sich besser und einfacher an. Dabei wäre eine für alle Seiten förderliche Politik auch nicht so kompliziert; das Handwerkszeug dazu nennt sich Diplomatie. Noch einmal Gabriele Krone-Schmalz:

«Friedliche Politik ist nichts anderes als funktionierender Interessenausgleich. Da geht’s nicht um Moral.»

Die Situation in der Ukraine ist sicher komplex, vor allem wegen der inneren Zerrissenheit. Es dürfte nicht leicht sein, eine friedliche Lösung für das Zusammenleben zu finden, aber die Beteiligten müssen es vor allem wollen. Unter den gegebenen Umständen könnte eine sinnvolle Perspektive mit Neutralität und föderalen Strukturen zu tun haben.

Allen, die sich bis hierher durch die Lektüre gearbeitet (oder auch einfach nur runtergescrollt) haben, wünsche ich frohe Oster-Friedenstage!

[Titelbild: Pixabay; Abb. 1 und 2: nach Ganser/SIPER; Abb. 3: SIPER]

--- Quellen: ---

[1] Albrecht Müller, «Glaube wenig. Hinterfrage alles. Denke selbst.», Westend 2019

[2] Zwei nette Beispiele:

• ARD-faktenfinder (sic), «Viel Aufmerksamkeit für fragwürdige Experten», 03/2023
• Neue Zürcher Zeitung, «Aufstieg und Fall einer Russlandversteherin – die ehemalige ARD-Korrespondentin Gabriele Krone-Schmalz rechtfertigt seit Jahren Putins Politik», 12/2022

[3] George Washington University, «NATO Expansion: What Gorbachev Heard – Declassified documents show security assurances against NATO expansion to Soviet leaders from Baker, Bush, Genscher, Kohl, Gates, Mitterrand, Thatcher, Hurd, Major, and Woerner», 12/2017

[4] Beispielsweise Wladimir Putin bei seiner Rede im Deutschen Bundestag, 25/09/2001

[5] William Engdahl, «Full Spectrum Dominance, Totalitarian Democracy In The New World Order», edition.engdahl 2009

[6] Daniele Ganser, «Illegale Kriege – Wie die NATO-Länder die UNO sabotieren. Eine Chronik von Kuba bis Syrien», Orell Füssli 2016

[7] Gabriele Krone-Schmalz, «Mit Friedensjournalismus gegen ‘Kriegstüchtigkeit’», Vortrag und Diskussion an der Universität Hamburg, veranstaltet von engagierten Studenten, 16/01/2025\ → Hier ist ein ähnlicher Vortrag von ihr (Video), den ich mit spanischer Übersetzung gefunden habe.

[8] Für mehr Hintergrund und Details empfehlen sich z.B. folgende Bücher:

• Mathias Bröckers, Paul Schreyer, «Wir sind immer die Guten», Westend 2019
• Gabriele Krone-Schmalz, «Russland verstehen? Der Kampf um die Ukraine und die Arroganz des Westens», Westend 2023
• Patrik Baab, «Auf beiden Seiten der Front – Meine Reisen in die Ukraine», Fiftyfifty 2023

[9] vgl. Jonathan Mowat, «Washington's New World Order "Democratization" Template», 02/2005 und RAND Corporation, «Swarming and the Future of Conflict», 2000

[10] Bemerkenswert einige Beiträge, von denen man später nichts mehr wissen wollte:

• ARD Monitor, «Todesschüsse in Kiew: Wer ist für das Blutbad vom Maidan verantwortlich», 10/04/2014, Transkript hier
• Telepolis, «Blutbad am Maidan: Wer waren die Todesschützen?», 12/04/2014
• Telepolis, «Scharfschützenmorde in Kiew», 14/12/2014
• Deutschlandfunk, «Gefahr einer Spirale nach unten», Interview mit Günter Verheugen, 18/03/2014
• NDR Panorama, «Putsch in Kiew: Welche Rolle spielen die Faschisten?», 06/03/2014

[11] Hauke Ritz, «Vom Niedergang des Westens zur Neuerfindung Europas», 2024

---

Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben.

@ 2183e947:f497b975

Most darknet markets (DNMs) are designed poorly in the following ways:

1. Hosting

Most DNMs use a model whereby merchants fill out a form to create their listings, and the data they submit then gets hosted on the DNM's servers. In scenarios where a "legal" website would be forced to censor that content (e.g. a DMCA takedown order), DNMs, of course, do not obey. This can lead to authorities trying to find the DNM's servers to take enforcement actions against them. This design creates a single point of failure.

A better design is to outsource hosting to third parties. Let merchants host their listings on nostr relays, not on the DNM's server. The DNM should only be designed as an open source interface for exploring listings hosted elsewhere, that way takedown orders end up with the people who actually host the listings, i.e. with nostr relays, and not with the DNM itself. And if a nostr relay DOES go down due to enforcement action, it does not significantly affect the DNM -- they'll just stop querying for listings from that relay in their next software update, because that relay doesn't work anymore, and only query for listings from relays that still work.

2. Moderation

Most DNMs have employees who curate the listings on the DNM. For example, they approve/deny listings depending on whether they fit the content policies of the website. Some DNMs are only for drugs, others are only for firearms. The problem is, to approve a criminal listing is, in the eyes of law enforcement, an act of conspiracy. Consequently, they don't just go after the merchant who made the listing but the moderators who approved it, and since the moderators typically act under the direction of the DNM, this means the police go after the DNM itself.

A better design is to outsource moderation to third parties. Let anyone call themselves a moderator and create lists of approved goods and services. Merchants can pay the most popular third party moderators to add their products to their lists. The DNM itself just lets its users pick which moderators to use, such that the user's choice -- and not a choice by the DNM -- determines what goods and services the user sees in the interface.

That way, the police go after the moderators and merchants rather than the DNM itself, which is basically just a web browser: it doesn't host anything or approve of any content, it just shows what its users tell it to show. And if a popular moderator gets arrested, his list will still work for a while, but will gradually get more and more outdated, leading someone else to eventually become the new most popular moderator, and a natural transition can occur.

3. Escrow

Most DNMs offer an escrow solution whereby users do not pay merchants directly. Rather, during the Checkout process, they put their money in escrow, and request the DNM to release it to the merchant when the product arrives, otherwise they initiate a dispute. Most DNMs consider escrow necessary because DNM users and merchants do not trust one another; users don't want to pay for a product first and then discover that the merchant never ships it, and merchants don't want to ship a product first and then discover that the user never pays for it.

The problem is, running an escrow solution for criminals is almost certain to get you accused of conspiracy, money laundering, and unlicensed money transmission, so the police are likely to shut down any DNM that does this. A better design is to oursource escrow to third parties. Let anyone call themselves an escrow, and let moderators approve escrows just like they approve listings. A merchant or user who doesn't trust the escrows chosen by a given moderator can just pick a different moderator. That way, the police go after the third party escrows rather than the DNM itself, which never touches user funds.

4. Consequences

Designing a DNM along these principles has an interesting consequence: the DNM is no longer anything but an interface, a glorified web browser. It doesn't host any content, approve any listings, or touch any money. It doesn't even really need a server -- it can just be an HTML file that users open up on their computer or smart phone. For two reasons, such a program is hard to take down:

First, it is hard for the police to justify going after the DNM, since there are no charges to bring. Its maintainers aren't doing anything illegal, no more than Firefox does anything illegal by maintaining a web browser that some people use to browse illegal content. What the user displays in the app is up to them, not to the code maintainers. Second, if the police decided to go after the DNM anyway, they still couldn't take it down because it's just an HTML file -- the maintainers do not even need to run a server to host the file, because users can share it with one another, eliminating all single points of failure.

Another consequence of this design is this: most of the listings will probably be legal, because there is more demand for legal goods and services than illegal ones. Users who want to find illegal goods would pick moderators who only approve those listings, but everyone else would use "legal" moderators, and the app would not, at first glance, look much like a DNM, just a marketplace for legal goods and services. To find the illegal stuff that lurks among the abundant legal stuff, you'd probably have to filter for it via your selection of moderators, making it seem like the "default" mode is legal.

5. Conclusion

I think this DNM model is far better than the designs that prevail today. It is easier to maintain, harder to take down, and pushes the "hard parts" to the edges, so that the DNM is not significantly affected even if a major merchant, moderator, or escrow gets arrested. I hope it comes to fruition.

@ 21335073:a244b1ad

Please respect Virginia Giuffre’s memory by refraining from asking about the circumstances or theories surrounding her passing.

Since Virginia Giuffre’s death, I’ve reflected on what she would want me to say or do. This piece is my attempt to honor her legacy.

When I first spoke with Virginia, I was struck by her unshakable hope. I had grown cynical after years in the anti-human trafficking movement, worn down by a broken system and a government that often seemed complicit. But Virginia’s passion, creativity, and belief that survivors could be heard reignited something in me. She reminded me of my younger, more hopeful self. Instead of warning her about the challenges ahead, I let her dream big, unburdened by my own disillusionment. That conversation changed me for the better, and following her lead led to meaningful progress.

Virginia was one of the bravest people I’ve ever known. As a survivor of Epstein, Maxwell, and their co-conspirators, she risked everything to speak out, taking on some of the world’s most powerful figures.

She loved when I said, “Epstein isn’t the only Epstein.” This wasn’t just about one man—it was a call to hold all abusers accountable and to ensure survivors find hope and healing.

The Epstein case often gets reduced to sensational details about the elite, but that misses the bigger picture. Yes, we should be holding all of the co-conspirators accountable, we must listen to the survivors’ stories. Their experiences reveal how predators exploit vulnerabilities, offering lessons to prevent future victims.

You’re not powerless in this fight. Educate yourself about trafficking and abuse—online and offline—and take steps to protect those around you. Supporting survivors starts with small, meaningful actions. Free online resources can guide you in being a safe, supportive presence.

When high-profile accusations arise, resist snap judgments. Instead of dismissing survivors as “crazy,” pause to consider the trauma they may be navigating. Speaking out or coping with abuse is never easy. You don’t have to believe every claim, but you can refrain from attacking accusers online.

Society also fails at providing aftercare for survivors. The government, often part of the problem, won’t solve this. It’s up to us. Prevention is critical, but when abuse occurs, step up for your loved ones and community. Protect the vulnerable. it’s a challenging but a rewarding journey.

If you’re contributing to Nostr, you’re helping build a censorship resistant platform where survivors can share their stories freely, no matter how powerful their abusers are. Their voices can endure here, offering strength and hope to others. This gives me great hope for the future.

Virginia Giuffre’s courage was a gift to the world. It was an honor to know and serve her. She will be deeply missed. My hope is that her story inspires others to take on the powerful.

@ c631e267:c2b78d3e

Verstand ohne Gefühl ist unmenschlich; \ Gefühl ohne Verstand ist Dummheit. \ Egon Bahr

Seit Jahren werden wir darauf getrimmt, dass Fakten eigentlich gefühlt seien. Aber nicht alles ist relativ und nicht alles ist nach Belieben interpretierbar. Diese Schokoladenhasen beispielsweise, die an Ostern in unseren Gefilden typisch sind, «ostern» zwar nicht, sondern sie sitzen in der Regel, trotzdem verwandelt sie das nicht in «Sitzhasen».

Nichts soll mehr gelten, außer den immer invasiveren Gesetzen. Die eigenen Traditionen und Wurzeln sind potenziell «pfui», um andere Menschen nicht auszuschließen, aber wir mögen uns toleranterweise an die fremden Symbole und Rituale gewöhnen. Dabei ist es mir prinzipiell völlig egal, ob und wann jemand ein Fastenbrechen feiert, am Karsamstag oder jedem anderen Tag oder nie – aber bitte freiwillig.

Und vor allem: Lasst die Finger von den Kindern! In Bern setzten kürzlich Demonstranten ein Zeichen gegen die zunehmende Verbreitung woker Ideologie im Bildungssystem und forderten ein Ende der sexuellen Indoktrination von Schulkindern.

Wenn es nicht wegen des heiklen Themas Migration oder wegen des Regenbogens ist, dann wegen des Klimas. Im Rahmen der «Netto Null»-Agenda zum Kampf gegen das angeblich teuflische CO2 sollen die Menschen ihre Ernährungsgewohnheiten komplett ändern. Nach dem Willen von Produzenten synthetischer Lebensmittel, wie Bill Gates, sollen wir baldmöglichst praktisch auf Fleisch und alle Milchprodukte wie Milch und Käse verzichten. Ein lukratives Geschäftsmodell, das neben der EU aktuell auch von einem britischen Lobby-Konsortium unterstützt wird.

Sollten alle ideologischen Stricke zu reißen drohen, ist da immer noch «der Putin». Die Unions-Europäer offenbaren sich dabei ständig mehr als Vertreter der Rüstungsindustrie. Allen voran zündelt Deutschland an der Kriegslunte, angeführt von einem scheinbar todesmutigen Kanzlerkandidaten Friedrich Merz. Nach dessen erneuter Aussage, «Taurus»-Marschflugkörper an Kiew liefern zu wollen, hat Russland eindeutig klargestellt, dass man dies als direkte Kriegsbeteiligung werten würde – «mit allen sich daraus ergebenden Konsequenzen für Deutschland».

Wohltuend sind Nachrichten über Aktivitäten, die sich der allgemeinen Kriegstreiberei entgegenstellen oder diese öffentlich hinterfragen. Dazu zählt auch ein Kongress kritischer Psychologen und Psychotherapeuten, der letzte Woche in Berlin stattfand. Die vielen Vorträge im Kontext von «Krieg und Frieden» deckten ein breites Themenspektrum ab, darunter Friedensarbeit oder die Notwendigkeit einer «Pädagogik der Kriegsuntüchtigkeit».

Der heutige «stille Freitag», an dem Christen des Leidens und Sterbens von Jesus gedenken, ist vielleicht unabhängig von jeder religiösen oder spirituellen Prägung eine passende Einladung zur Reflexion. In der Ruhe liegt die Kraft. In diesem Sinne wünsche ich Ihnen frohe Ostertage!

[Titelbild: Pixabay]

---

Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben und ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ 52b4a076:e7fad8bd

I have been recently building NFDB, a new relay DB. This post is meant as a short overview.

Regular relays have challenges

Current relay software have significant challenges, which I have experienced when hosting Nostr.land: - Scalability is only supported by adding full replicas, which does not scale to large relays. - Most relays use slow databases and are not optimized for large scale usage. - Search is near-impossible to implement on standard relays. - Privacy features such as NIP-42 are lacking. - Regular DB maintenance tasks on normal relays require extended downtime. - Fault-tolerance is implemented, if any, using a load balancer, which is limited. - Personalization and advanced filtering is not possible. - Local caching is not supported.

NFDB: A scalable database for large relays

NFDB is a new database meant for medium-large scale relays, built on FoundationDB that provides: - Near-unlimited scalability - Extended fault tolerance - Instant loading - Better search - Better personalization - and more.

Search

NFDB has extended search capabilities including: - Semantic search: Search for meaning, not words. - Interest-based search: Highlight content you care about. - Multi-faceted queries: Easily filter by topic, author group, keywords, and more at the same time. - Wide support for event kinds, including users, articles, etc.

Personalization

NFDB allows significant personalization: - Customized algorithms: Be your own algorithm. - Spam filtering: Filter content to your WoT, and use advanced spam filters. - Topic mutes: Mute topics, not keywords. - Media filtering: With Nostr.build, you will be able to filter NSFW and other content - Low data mode: Block notes that use high amounts of cellular data. - and more

Other

NFDB has support for many other features such as: - NIP-42: Protect your privacy with private drafts and DMs - Microrelays: Easily deploy your own personal microrelay - Containers: Dedicated, fast storage for discoverability events such as relay lists

Calcite: A local microrelay database

Calcite is a lightweight, local version of NFDB that is meant for microrelays and caching, meant for thousands of personal microrelays.

Calcite HA is an additional layer that allows live migration and relay failover in under 30 seconds, providing higher availability compared to current relays with greater simplicity. Calcite HA is enabled in all Calcite deployments.

For zero-downtime, NFDB is recommended.

Noswhere SmartCache

Relays are fixed in one location, but users can be anywhere.

Noswhere SmartCache is a CDN for relays that dynamically caches data on edge servers closest to you, allowing: - Multiple regions around the world - Improved throughput and performance - Faster loading times

routerd

routerd is a custom load-balancer optimized for Nostr relays, integrated with SmartCache.

routerd is specifically integrated with NFDB and Calcite HA to provide fast failover and high performance.

Ending notes

NFDB is planned to be deployed to Nostr.land in the coming weeks.

A lot more is to come. 👀️️️️️️

@ c631e267:c2b78d3e

Zwei mal drei macht vier, \ widewidewitt und drei macht neune, \ ich mach mir die Welt, \ widewide wie sie mir gefällt. \ Pippi Langstrumpf

Egal, ob Koalitionsverhandlungen oder politischer Alltag: Die Kontroversen zwischen theoretisch verschiedenen Parteien verschwinden, wenn es um den Kampf gegen politische Gegner mit Rückenwind geht. Wer den Alteingesessenen die Pfründe ernsthaft streitig machen könnte, gegen den werden nicht nur «Brandmauern» errichtet, sondern der wird notfalls auch strafrechtlich verfolgt. Doppelstandards sind dabei selbstverständlich inklusive.

In Frankreich ist diese Woche Marine Le Pen wegen der Veruntreuung von EU-Geldern von einem Gericht verurteilt worden. Als Teil der Strafe wurde sie für fünf Jahre vom passiven Wahlrecht ausgeschlossen. Obwohl das Urteil nicht rechtskräftig ist – Le Pen kann in Berufung gehen –, haben die Richter das Verbot, bei Wahlen anzutreten, mit sofortiger Wirkung verhängt. Die Vorsitzende des rechtsnationalen Rassemblement National (RN) galt als aussichtsreiche Kandidatin für die Präsidentschaftswahl 2027.

Das ist in diesem Jahr bereits der zweite gravierende Fall von Wahlbeeinflussung durch die Justiz in einem EU-Staat. In Rumänien hatte Călin Georgescu im November die erste Runde der Präsidentenwahl überraschend gewonnen. Das Ergebnis wurde später annulliert, die behauptete «russische Wahlmanipulation» konnte jedoch nicht bewiesen werden. Die Kandidatur für die Wahlwiederholung im Mai wurde Georgescu kürzlich durch das Verfassungsgericht untersagt.

Die Veruntreuung öffentlicher Gelder muss untersucht und geahndet werden, das steht außer Frage. Diese Anforderung darf nicht selektiv angewendet werden. Hingegen mussten wir in der Vergangenheit bei ungleich schwerwiegenderen Fällen von (mutmaßlichem) Missbrauch ganz andere Vorgehensweisen erleben, etwa im Fall der heutigen EZB-Chefin Christine Lagarde oder im «Pfizergate»-Skandal um die Präsidentin der EU-Kommission Ursula von der Leyen.

Wenngleich derartige Angelegenheiten formal auf einer rechtsstaatlichen Grundlage beruhen mögen, so bleibt ein bitterer Beigeschmack. Es stellt sich die Frage, ob und inwieweit die Justiz politisch instrumentalisiert wird. Dies ist umso interessanter, als die Gewaltenteilung einen essenziellen Teil jeder demokratischen Ordnung darstellt, während die Bekämpfung des politischen Gegners mit juristischen Mitteln gerade bei den am lautesten rufenden Verteidigern «unserer Demokratie» populär zu sein scheint.

Die Delegationen von CDU/CSU und SPD haben bei ihren Verhandlungen über eine Regierungskoalition genau solche Maßnahmen diskutiert. «Im Namen der Wahrheit und der Demokratie» möchte man noch härter gegen «Desinformation» vorgehen und dafür zum Beispiel den Digital Services Act der EU erweitern. Auch soll der Tatbestand der Volksverhetzung verschärft werden – und im Entzug des passiven Wahlrechts münden können. Auf europäischer Ebene würde Friedrich Merz wohl gerne Ungarn das Stimmrecht entziehen.

Der Pegel an Unzufriedenheit und Frustration wächst in großen Teilen der Bevölkerung kontinuierlich. Arroganz, Machtmissbrauch und immer abstrusere Ausreden für offensichtlich willkürliche Maßnahmen werden kaum verhindern, dass den etablierten Parteien die Unterstützung entschwindet. In Deutschland sind die Umfrageergebnisse der AfD ein guter Gradmesser dafür.

[Vorlage Titelbild: Pixabay]

---

Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben und ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na startit.rs

29.12.2017 / Autor: Danilo Backović

---

Esej koji obrađuje konceptualne osnove Bitkoina, njegovu istorijsku ulogu i odnos sa klasičnim monetarnim sistemom.

Bitkoin, banke i suverenost individue

Kratak dijalog o dva monetarna sistema sveta napisan u čast petstogodišnjice kačenja Luterovih “95 teza” na vrata crkve Svih Svetih u Vitenbergu.

Šta je Bitkoin i ko je tu gazda uopšte?

Niko. Niko od nas i svi mi zajedno. To je “samo” softver koji radi na računarima svih onih koji žele da se pridruže. Ni od koga ti ne treba dozvola. Ne postoji meta gde naciljati Tomahavk.

Po svetu postoji toliko kopija ove računovodstvene knjige da ona može preživeti nuklearni udar (u žargonu se to zove “bubašvaba protokol”). Bitkoin se može preneti na računaru, mejlom, pismom, u glavi, u slici (steganografija), radio talasima… Jedna firma je čak platila lansiranje satelitskog repetitora koji pokriva Evropu, sever Afrike i dobar deo Azije namenjenog samo za prosleđivanje bitkoin transakcija.

Korišćenje je besplatno. Ovakav softver se zove distribuiran, jer nema jedan ili više centara sa privilegovanim učesnicima.

I Gutenbergova štamparska mašina je bila “samo” miks malo preciznog livenja, obrade drveta, poluge i tinte, začinjena cutting-edge telekomunikacionom tehnologijom tog doba — hartijom, ali ta otrovna kombinacija je promenila svet zauvek. Decentralizovala je pristup znanju i oslobodila najvažniju mrežu među ljudima od pisarskih centara moći — jezičku.

Bitkoin koristeći se novom Gutenbergovom mašinom — internetom, oslobađa drugu najvažniju mrežu među ljudima — novčanu, koja prenosi signal o vrednosti.

Ne razumem. Kako to radi samo od sebe?

Soft skillovi su mrtvi, pripremi se na vreme za svet u kome caruje matematika. Doba disidenata pisaca, novinara, pesnika i glumaca je prošlo. Svako može da shvati, treba samo malo napora i želje.

Sama srž ove tehnologije leži u zakonima brojeva. Koliko je koren iz 4? Dva? Sedi jedan. +/- 2 je tačan odgovor, jer parna stepena funkcija gubi informaciju o znaku.

Koren je čudna funkcija. Problem kvadriranja dvojke, 2^2 ne možeš tek tako da rešiš unazad (inverzno). Možda sam ja krenuo od -2? Moraš da znaš neki dodatni uslov da bi izabrao pravu granu korena (pozitivnu ili negativnu), ili da probaš obe. Na kompjuteru ne bi mnogo potrajalo da zaista probaš obe grane.

Ali! Postoji čitav jedan skup algoritama koji se zovu “kriptografske heš funkcije” (H). Pođimo od apsurdno velikog broja P (na primer od 55 cifara), stavimo ga u takav algoritam H i neka je rešenje broj J = H(P). Ovi algoritmi imaju čudesnu osobinu ireverzibilnosti.

To znači da, imao li čak i najjači mogući sekvencijalni kompjuter, ne najjači postojeći, nego najjači koji termodinamika dozvoljava, u nameri da rešiš ovaj problem unazad, znajući J, a želeći da otkriješ P od koga smo krenuli ( P = H^-1(J) ) trebalo bi ti otprilike onoliko vremena koliko je Svemiru ostalo do njegove konačne termodinamičke smrti. Ovakav algoritam u bitkoinu ima dve ključne uloge:

• On čuva tvoju imovinu od drugih, tako da svako može da pristupi toj računovodstvenoj knjizi (zamisli da banka dozvoli da svako pristupi njenoj bazi podataka), a da opet ne može da ti je uzme. Zato bitkoinu ne trebaju adresa, zaposleni, direktori, obezbeđenje i revizori.

• On čuva tuđu imovinu od tebe jer te sprečava da falsifikuješ transakciju i probaš dva puta da potrošiš isti novčić, kroz genijalno Satošijevo otkriće dokaza o radu (proof of work ili Nakamoto konsenzus). Novčana mreža je primer tzv. Vizantijske mreže, u kojoj se učesnici ne smatraju kooperantima nego suparnicima. Nakamoto konsenzus je rešenje kako ta mreža dolazi do zaključka šta je istina, kolika je nečija imovina, bez da nekome mora da se preda poverenje da za nas vodi tu knjigu evidencije imovine!

Sve do bloka postanja (genesis block) 3. januara 2009, morali smo da imamo računovođu (banka) kome predajemo poverenje da za nas vodi računovodstvenu knjigu. Ako on kaže prodavcu da ti imaš dinar kojim kupuješ robu, prodavac će mu verovati i robu će ti dati. Sada umesto poverenja imamo zakone brojeva.

Bitkoin je jedna računovodstvena knjiga za celu planetu, agnostična na državne regulative i konačno, hvala Bogu, ne zahteva računovođu. Oci prosvetiteljstva su nam dali “Liberté, égalité, fraternité” i upozorili na vreme da je predstavnički sistem samo najmanje loša aproksimacija demokratije, zato je naš doprinos: Vires in numeris!

Bojim se da mi i dalje ništa nije jasno.

Većina nas seda u avion u nadi da će poleteti. Ne moraš znati dinamiku fluida da bi negde otputovao. Daleko je prostije biti korisnik bitkoina nego klijent banke. Za koju godinu koristićeš neki finansijski proizvod, a da ni ne znaš da u pozadini radi bitkoin.

Ali ako želiš da saznaš trebaće ti ne više od par nedelja da shvatiš najvažnije tehničke detalje. Za matematičku suštinu malo više od toga, ali ne moraš ići toliko duboko. To je zato što je on slobodna, potpuno otvorena tehnologija.

Reci mi, gde to čovek može da sazna kako funkcioniše naš trenutni monetarni sistem, ta “džungla konfuzije” (Kejns)? Akademija i dalje predaje neistinu, da se Sunce vrti oko Zemlje (da je depozit stariji od kredita).

Kako to misliš: “Bitkoin oslobađa novac”?

To je pravo pitanje i najvažnija poruka: Društvo je samo jedan veoma kompleksan graf. Svaki proces u društvu se može opisati učesnicima i njihovim vezama. Školovanje, vađenje pasoša, matičenje rođenih, venčanih, umrlih, katastar, uprava, carina, itd…

Bez obzira na to što su neki procesi vrlo prosti, a neki beznadežno kompleksni, svi oni imaju jednu zajedničku osobinu da sačinjavaju hijerarhijski graf. To znači, da svaka od ovih procedura da bi funkcionisala ima u osnovi neku listu ili knjigu evidencije (ledger), a nad njom piramidu odgovornih ljudi sa pravom upisa u nju koji su pečatom, potpisom ili “ok” dugmetom garanti istine (da je diploma odbranjena, carina plaćena, da se imovina poseduje, da je dete rođeno, ugovor važeći itd…).

Ti ljudi su predstavnici kojima predajemo poverenje.

Sve do interneta ljudi nisu imali drugi izbor da se umrežavaju osim ovog hijerarhijskog — predstavničkog (sa izuzetkom primitivnih plemenskih mikrozajednica). U ovakvoj topologiji mreže postoji nezgodan fenomen koji se zove korupcija.

To je zloupotreba mreže od strane nekog od predstavnika. I nije stvar mentaliteta nego je inherentni fenomen takve geometrije mreže.

U svakom društvu postoje ubice koje se šetaju sa diplomatskim pasošima, mrtvi glasači, lažne diplome… Internet je prva horizontalna topologija umrežavanja ljudi u istoriji, a Bitkoin monetarni sistem koji koristi ovu osobinu interneta (peer-to-peer) kako bi izbacio posrednike iz novčane transakcije.

To je, po dizajnu, necenzorabilan, transnacionalan, nehakabilan, u potpunosti definisan monetarni sistem koji ne zahteva predaju poverenja posrednicima da bi funkcionisao (trustless/no counterparty risk). U srcu sistema je nesvakidašnje otkriće digitalne oskudnosti.

Gde je registrovan?

Bitkoin nije pravno lice, nije forex kockanje, ni akcija na berzi. Bitkoin je algoritam. Kao Pitagorina teorema. Znanje koje se više ne može vratiti nazad u bocu, niti se ljudi mogu naterati da se od njega oduče.

Bitkoin sa velikim “B” je protokol, to je nova vrsta baze podataka bez administratora, u kojoj svaki korisnik ima istu ulogu i koja ima token (žeton, unos u bazi, to je bitkoin sa malim “b”) koji može da menja vlasnika.

Dinamika kreiranja tokena tokom vremena je regulisana protokolom, neizmenjiva od bilo kog korisnika i njihova količina nakon završetka te emisije će biti 21 milion. On je prvi programabilni novac. U transakciji se može implementirati i neka obligacija (ugovor), ne samo prosta razmena.

Znači to su neki virtuelni žetoni upotrebljivi na internetu?

“Virtuelni” je omiljeni pridev korporativnih medija. Nije virtuelna nego kriptovaluta jer ga kriptografija čini mogućim i daleko realnijom od depozitnog novca.

Ovaj token nije obična informacija kao što je to mp3 fajl ili računovodstvena stavka na pasivi bilansa privatnog lica sa državnom licencom za depozitne poslove (banka).

To je inertna informacija, jer joj treba minimum fizičkog rada (pod “fizički” se misli na veličinu u fizici) da bi nastala i pokrenula se. Kao zlato, samo bez mase. Naučili smo da ovaplotimo informaciju, napravimo od nje oskudnu tvar. I to je jedna divna istorijska simetrija.

Moderna nauka — Galilejeva fizika je počela shvatanjem inertnosti materije, od toga da je pravolinijsko kretanje ravnomernom brzinom osnovno, ne kružno kao što su mislile tadašnje usijane akademske glave, zato što je ono enciklika na “savršenoj nebeskoj sferi”. Otuda i jeretička kovanica za “nebesku mehaniku” Johana Keplera.

Otkriće i otimanje kriptografskih heš funkcija od države, zasluga Sajferpankera, modernih Pitagorejaca, i njihov religiozni odnos prema kriptografiji, doveo nas je do otkrića inertne informacije i to će otvoriti novu veliku stranicu istorije u kojoj je kriptografija osnov organizacije društva.

Još uvek joj nismo dali ime, ali dobar kandidat je period omoćenja ili suverenosti individue. Jer se istorija ne ponavlja, ali se rimuje (enlightment — prosvetiteljstvo, empowerment — omoćenje).

Ali ne smeju se tek tako dozvoliti te slobode, nastaće haos. Šta ako posluže za kupovinu droge i pranje novca?

Anonimnost transakcije nije privilegija nego pravo koje treba braniti životom. Prva rečenica manifesta Sajferpank pokreta je: “Privatnost je neophodan uslov za otvoreno društvo informatičkog doba. Privatnost nije tajna. Privatna stvar je nešto što se ne želi podeliti sa celim svetom, tajna je nešto što se ne želi podeliti ni sa kim. Privatnost je moć selektivnog otkrivanja sebe svetu“.

Svako ko se odriče prava na privatnost, jer “nema šta da krije” se ne razlikuje od onoga ko se odriče prava na slobodu govora jer “nema šta pametno da kaže” (Edvard Snouden).

Ovog trenutka banka zna više o vama od vas samih. I to je posledica dizajna depozitnog novca. Dve najvažnije mreže među ljudima su jezička kojom serijalizujemo naše misli i novčana kojom prenosimo signal o vrednosti stvari oko nas. Svaki pokušaj ometanja ovih mreža treba da prepoznamo i sprečimo. Na vladama je da nađu načine da spreče protivzakonita ponašanja i oporezivanje bez diranja u anonimnost transakcije.

Ali, neko mora da stoji iza toga. Čiji je taj Satoši Nakamoto?

Irelevantno. “Iza toga” je samo otvoren i svima dostupan programski kod. Bitkoin je recept, ideja, algoritam. Nije pravno lice. Je li važno ko je zapravo bio Pitagora? Frensis Bekon? Vilijam Šekspir?

Postao je preskup. Mogu da ga priušte još samo bogati.

Novac sa dve decimale je samo istorijska posledica, verovatno nekada merne nepreciznosti kantara. Nije nikakav prirodni zakon da novac mora imati samo dve decimale. Bitkoin je deljiv na sto miliona delova. Možeš kupiti npr. hiljaditi deo bitkoina za 15 evra. Manje od 1% ljudi na planeti može imati više od jednog bitkoina, to je ogromna jedinica.

I šta onda? Da čekam da poraste pa da prodam?

Ne. Imaš priliku koju tvoji stari nisu imali. Da štediš u nečemu što ti nijedan diktator ne može obezvrediti, poreznik ili nasilnik oduzeti, bankarski službenik odbiti, proslediti. Svakim danom je sve jače i rasprostranjenije platežno sredstvo. Čekaj dok ne budemo razmenjivali delove bitkoina na lokalnom buvljaku.

Ovakav rast nije normalan. Ovo je balon koji mora da pukne.

Bitkoin je do sada imao 4 mehura. Prvi je bio jula 2010, kada je skočio sa $0.008 na $0.08.

Drugi je bio “veliki mehur 2011.”, sa $0.06 na $31, da bi onda pao na $5.

Treći je bio Aprila 2013, sa $20 na $280, kada su se kiparske banke spasavale pleneći klijentske depozite.

Četvrti je bio velika kriza MtGox berze novembra 2013. kada je skočio sa $70 na $1200, pa nekoliko meseci kasnije pao na $200.

Bitkoin je, naravno, i sada u balonu, koji se zove jedino slobodno neregulisano tržište na svetu. Višegodišnji trend rasta vrednosti bitkoina prati Metkalfeov zakon o vrednosti mreže. Ali na sitnijoj vremenskoj skali ta vrednost je vrlo volatilna, jer mreže rastu u naletima, a na svakom o njih se dešava borba straha i pohlepe i novo otkrivanje fer cene. Ne zaboravi samo Kejnsov investicioni savet: “Tržište može mnogo duže da ostane iracionalno nego ti solventan”.

Države jednog trenutka više neće dozvoliti ovo igranje.

Ovaj argument više svedoči o inferiornosti onoga ko ga izgovara nego o moći vlada. Evo spiska nekih državnih zabrana do sada: Hindu-Arapske cifre, štamparska mašina, slobodni izbori, podela vlasti, pruge, višespratnice, alkohol, saharoza, gramofon, zlato, homoseksualnost, marihuana, pornografija.

Jedino što vlade i bankarski kartel mogu je da pokušaju moralno prokazivanje ideje u nadi da će većina od nas nasesti. TPPN! TPPN! (Terorizam, Pedofilija i naravno omiljeni opresivni zakon, naslednik Sokratovog kvarenja omladine, njegovo predikativno visočanstvo: pranje novca).

Ali, bez većine nas to su samo zmajevi od papira. Ne zaboravi prvu lekciju renesansnog, prosvećenog čoveka: ti nisi objekat nad kojim se vrši istorija, ti si subjekat koji je menja.

Kada je 2000. Lars Ulrih iz Metalike lio suze pred Senatskim odborom za svojom intelektualnom svojinom u slučaju Napster, jedan koder pozvan kao veštak je lepo upozorio vladu SAD-a: “Zabranite Napster i pojaviće se nešto mnogo strašnije”. Ugasili su ga. I još istog meseca dobili bittorent protokol, koji je danas između ostalog i neizostavan deo mašinerije Bitkoin protokola.

Jer, kako je rekao Džon Gilmor, jedan od koderskih apostola i najuži krug sajferpankera:

Internet tretira cenzuru kao kvar i meandrira oko nje.

”Čitave armije ne mogu zaustaviti ideju kojoj je došlo vreme”. Pokušati zabraniti Bitkoin bilo bi kao pokušati zabraniti psovke ili izraz za obim kružnice.

Priča se preko “virtuelnih” medija da je otkriće u stvari blockchain, a ne bitkoin?

Nakon potrošenih ismevanja i pretnji, ovo je preostala slamka sofista. Potcenjivački i sa visine, treba da ostavi utisak da se to deca igraju dok ne ulete veliki. Ali, kako kaže jedna od zen rekontri Patrijarha Pavla: “Ne kaže On da čovek ne živi o hlebu, nego da ne živi samo o hlebu”.

Blockchain je osnova, ali je samo telo, bez tokena je zombi. Bitkoin je sa razlogom jedna vrlo spora i neefikasna baza podataka. Imperativ dizajna je da mora ispunjavati uslov da je bez korisničkih uloga i administratora.

Jednostruko povezana lista heševa izrudarenih blokova (blockchain) je jedini poznat način da ovaj uslov implementiramo u programskom kodu. Dakle on rešava jedan vrlo uzak i specifičan problem. Svega smo spremni da se odreknemo da bi dobili osobinu da nema vlasnika.

Ako Dojče banka želi da napravi blockchain, on će po definiciji biti zatvoren, sa administratorom. Ta kreatura će ili imati bezvredan token pa nije opasnost Bitkoinu ili će biti zombi bez tokena, a onda je kupovina Oracle licence mnogo pametniji izbor.

Bitkoin je deflatoran, niko neće hteti da ga troši. Kako onda može biti novac?

Ako je nešto omiljena disciplina ekonomista, to je guranje višestrukih oprečnih značenja u isti pojam. Postoje dve vrste deflacije koje nisu ni nalik jedna drugoj.

Prva je deflacija privatnog bankarskog depozitnog novca. Kada se ekonomija nađe u stanju prezaduženosti (privatni dug je ključan!) banke više ne pozajmljuju. Odluka o puštanju kredita je isključivo pravo poslovne politike svake banke. Ako one smatraju da više nema kreditno sposobnih, kreditiranje može imati oštar pad.

Kako se prethodni krediti isplaćuju, novac nestaje iz ekonomije u momentu otplate rate, a nov kreditni novac se ne kreira. Ovo dovodi do rasta vrednosti preostalog novca onome ko ga ima u rukama, a nije zadužen.

Ostatak ekonomije se grabi da nakrpi za ratu sa sve manje novca u opticaju, koji sada mora još brže da menja ruke da bi svi isplatili rate, što naglo dovodi do nenaplativih kredita, još manje kreditno sposobnih dužnika, pada ekonomske aktivnosti, zatvaranja firmi, nezaposlenosti, punih kafića i dnevnih žurki do konačnog raspada.

Druga vrsta deflacije, ona Bitkoinova, je nagrađivanje štediša, ne rasipnika, odlaganje potrošnje i inhibiranje fenomena namernog zastarevanja (artificial obsolescence). Kada ograničeni novac obuhvati celu ekonomiju kao opna, vrednost njegove jedinice diše sa ukupnim izlazom cele ekonomije, raste kako ona raste i smanjuje se kako se ona kontrahuje.

Bitkoin motiviše štednju ne potrošnju, dok je štednja toksični elemenat u sistemu privatnog bankarskog depozitnog novca, jer ga privremeno uklanja iz cirkulacije. Ovakva deflacija ne da nije štetna po društvo nego je poželjna. U poređenju sa ovim dinamika privatnog bankarskog novca je vožnja ili pod punim gasom ili kočenje iz sve snage.

A šta ćemo sa bitkoin aristokratijom? Polovinu do sada izdatih bitkoina poseduje 1%?

Analize distribucije vlasništva bitkoina su u najmanju ruku sumnjive. Ali bez obzira na njihovu istinitost one su irelevantne. Pitanje pravde je klizav teren za nekog iz sveta tvrdih veština, ali postoji jedna dinamička osobina monetarnog sistema koja čini da nije svaki jaz između bogatih i siromašnih isti.

Kao prvo, ravnopravnost je jedna opasna kolektivistička zamka. Istinski evropski liberalizam i individualizam je nešto vrlo fino, tanano i nenametljivo.

Nema testosteron i udobnost rulje desnice niti romantizam plejboja sa gitarom i Čeovom kapicom. Veliki statizmi 20. veka su imali svako etičko pravo da nastanu. Jedan iz horora fabričkih hala, a drugi iz horora rovova 1. svetskog rata. Ali istorija je pokazala da nisu rešenje.

Zasnivanje društva na etičkoj i moralnoj aksiomatici je prošlost. Etika treba da bude posledica matematički pravilno dizajniranog monetarnog sistema. On je ključan za kanalisanje ljudske motivacije u pravom smeru.

Iako nema ekosistema u prirodi u kome su sve jedinke iste, postoje situacije kada imovinski jaz postaje neprihvatljiv kao danas. To je kada u društvu nastanu ono što Nasim Taleb naziva “upijajuća stanja”. Od imovinskog jaza daleko je važnije da li za svakog od nas važe ista pravila.

Ako svaki ekonomski akter bez obzira na njegov imovinski položaj mora da preuzme rizik od gubitka svaki put kada donosi neku investicionu odluku onda to čini društvo takvim da je moguć prolaz kroz stanja siromašan-bogat-siromašan. Takvo društvo nema upijajuća stanja.

Ali ako jednom dostignut položaj bogatog čini da taj akter više ne preuzima nikakav rizik ma kako lošu odluku doneo, onda to društvo ima aristokratiju.

Monetarni sistem zasnovan na oskudnom (ograničenom) novcu u kome su pravila zadata protokolom, a ne hijerarhijskim predstavničkim procesom ima jednaka pravila za sve po definiciji. Bitkoin bogataš nije isto što i venture kapitalista sa vezama u centralnoj banci koja vrši kvantitativna olakšavanja tako što kreira kroz privatnu banku depozite njegovom fondu za 0% kamate.

Ako ovaj prvi napravi lošu procenu zauvek je izgubio svoje koine. Ovaj drugi može da priušti 100 miliona gubitaka na startape i da opet ima novih 100 miliona.

U redu, vratimo se na ekonomiju. Uveo si pojam oskudnosti koji si dužan objasniti. Ali pre toga: zašto bi uopšte trebalo smatrati bitkoin vrednim?

U samoj biti, pitanje vrednosti kao i lepote je misterija. Antropolozi i ekonomisti imaju neke maglovite ideje o tome kako među ljudima proliferiše saglasnost da je nešto vredno, ali su to sve ad hoc akademske mudrosti.

U neverici gledaju kako im jedna gargantuantska mreža nastaje pred očima. Od nule, sama od sebe, bez arbitra iako je suparnička. Nešto što je do juče bilo predmet samo arheoloških iskopavanja. Fenomen koji se otima konvencionalnim akademskim objašnjenjima je već slomio dobar broj intelektualnih sujeta.

Ovo pitanje je imalo smisla postaviti u januaru 2009. godine. Surova istina je da se danas više ne pitaš. Uskoro ćeš ih morati imati, jer će taj pored tebe tražiti da mu u njima platiš.

Kao što vrednost lopate dolazi od njene osobine da kopa, tako vrednost novca dolazi od toga koliko je dobro sredstvo razmene i čuvar vrednosti. - Karl Menger

Za Bitkoinom vlada planetarni grabež. Ta potražnja postoji zbog njegovih jedinstvenih osobina koje nijedan novac pre njega nije imao.

Bitkoin je:

– Fungabilan: svaka jedinica novca isto vredi. Ne kao dijamant kod koga zavisi kako je brušen.

– Durabilan: kao (inertna) informacija po prirodi je nepropadljiv.

– Portabilan: može da promeni ruke anonimno iz jedne u bilo koju drugu tačku planete za 10 minuta. Ne kao depozitni novac koji ne voli da putuje vikendom i traži potpis bankarskog službenika.

Portabilnost je Ahilova peta zlata, jer za razliku od Bitkoina ima masu. Zlato je uvek samo jedan korumpirani zakon daleko od konfiskacije. Ono jeste čuvar vrednosti, ali nije i transakcioni sistem kao Bitkoin.

– Oskudan: ovo je ključna karakteristika pravog novca, jer čini da on bude čuvar vrednosti. Zlato može nastati samo u sudaru neutronskih zvezda i to je njegov garant oskudnosti, ali koliko zlata ima oko nas nije do kraja jasno. Još manje je jasno koliko ga ima na Mesecu na primer, koji će nam sutra biti na dohvat ruke.

Bitkoinova garancija oskudnosti je jača od zlata, jer proizilazi iz osobina brojeva — iz ireverzibilnosti kriptografskih heš funkcija.

– U potražnji: U odnosu na konvencionalan novac, Bitkoin i dalje pokriva mali deo ekonomije, ali mreža raste neverovatnom brzinom. Ne dozvolite da vas ekonomski eksperti ubeđuju kako je ovo najbolji od svih svetova. Ne nasedajte na moralno prokazivanje (TPPN!), anonimnost transakcije nije privilegija nego pravo koje se brani koliko i sloboda govora. Mislite svojom glavom. Napravite napor, obrazujte se o novcu. Izbor novca je politika, ne ekonomija. Od nas zavisi ishod.

I na sve to još: pseudoniman, necenzorabilan, neoporeziv, programabilan, nemoguć za falsifikovati. On diže pojam lične svojine na novu skalu. A sa tim i slobodu.

U redu, ali i dalje ne može biti novac jer ga ne priznaje država. Zar ne?

Da bi čovek istinski mogao ceniti veličinu ideje Bitkoina, neophodno je razumeti mehaniku današnjeg novca, a ta materija je minsko polje oprečnih mišljenja, neočekivanih obrta i nedobronamerne obfuskacije pojmova. Slučajnost ili ne, ali upravo u deceniji bitkoina drmaju se temelji važeće akademske doktrine vezane za novac.

Novac je mreža za prenos informacije o vrednosti jednog ekonomskog dobra u odnosu na sva ostala. Ali kao što elektromagnetno polje ima nosioca — foton i novac mora imati neki svoj reprezent. To je ono što se dobija u trenutku prodaje dobra.

U zavisnosti od prirode tog tokena postoje dva moguća dizajna novca. U oba slučaja, suština je u našoj saglasnosti da ono što razmenjujemo smatramo vrednim, ali u prvoj vrsti novca ta vrednost dolazi iz prirode i nije opterećena nekom obligacijom, vrednost vadimo iz majke prirode (nešto je inherentno vredno). U drugoj vrsti novac je kvantifikovani socijalni odnos iza koga stoji neko obećanje koje nakon zaključivanja postaje transferabilno, a vrednost vadimo iz nas samih.

Razlog zašto postoje dva pristupa u dizajnu novca je igra zbog koje nastaju i nestaju čitava društva — kredit.

Kredit je transakcija rasparena u vremenu, gde se u zamenu za novac sada, ekonomsko dobro dobija kasnije. U trenutku razmene to dobro još ne postoji. Ne postoji potražnja za njim. Ali nakon njegovog kreiranja društvo ima jedno novo ekonomsko dobro koje (bi trebalo) da uveća egzistencijalno blagostanje svih nas.

Naravno da u ovom idealnom slučaju govorim samo o produktivnom kreditu, ne o tvorevinama potrošačkog društva: dozvoljeni minus, kreditna kartica i potrošački kredit kojim samo dovlačiš tvoju buduću kupovnu moć u sadašnjost do bankrota. Neproduktivni krediti su jedan od toksičnih elemenata u ovom sistemu.

U 1. vrsti novca nosilac je neka objektivna tvar koja bi po pravilu trebalo biti oskudna i van ljudskog domašaja stvaranja. Neki istorijski primeri su: retke školjke, so, pirinač, buseni duvana (“bucks”), čudni kameni stećci u obliku diska ostrva Jap, dabrove kože, zlato, srebro, bitkoin.

Da, bitkoin je 1. vrsta! Oskudnost je ovde ključna osobina jer ona čini novac čuvarom vrednosti. Na primer, garant oskudnosti zlata je što nastaje samo u sudaru neutronskih zvezda. Garancija oskudnosti bitkoina je još jača, jer sledi iz osobina brojeva (ireverzibilnosti kriptografskih heš funkcija).

Ekonomija zasnovana na ovakvom novcu se zove ekonomija razmene (barter economy), jer je za akciju razmene (transakciju) potrebno samo dva aktera i taj prirodni token. Ovakav novac ne poznaje fenomen inflacije, ali zato ima druge dve ozbiljne mane.

Pristup kreditu je izuzetno težak, jer ne postoji niko ko može stvoriti ovakav novac. Ekonomija na njemu ne može da “gori”, može samo vrlo sporo da “tinja” (možda je to i bolji recept za ljudsku sreću?).

Drugi problem je što novac može da isteče iz jedne zajednice, zbog nekog poremećaja, da li nagle demografske promene, neuravnoteženog uvoza i izvoza, rata i slično. Treba li zajednica da nestane? Zajednica neće nestati nego će upravo iznedriti novac 2. vrste.

Ekonomija zasnovana na drugom tipu novca, koji je kvantifikovani socijalni odnos, zove se monetarna ekonomija. U njoj je svaka transakcija triangularna, tj. potrebne su tri strane za razmenu: kupac, prodavac i poseban agent u ekonomiji koji izdaje ta cirkulirajuća obećanja. Taj specijalni akter nije država, nego privatna banka.

Pogađaš, ovde je pristup kreditu lak, jer je novac po definiciji neograničen. Ali da bi neoskudan novac mogao biti čuvar vrednosti, mora postojati proces kojim se on uklanja iz ekonomije. Ako taj proces zakaže, nastaje fenomen inflacije — najrazornije sile koja kida sve niti društva.

Zapravo u takvoj ekonomiji sav novac je dug. Odatle ona engleska poslovica: “Zlato je novac kraljeva, srebro gospode, a dug robova”.

Šta ti se sada čini virtuelnije, lova koju imaš na računu banke ili kripto(!)valuta Bitkoin?

Molim?!

Da, nije lako progutati ovu pilulu. Zaboravi na prvu asocijaciju da je novac keš koji štampa državni trezor. Prvo to je netačno, drugo, keš je zanemarljiv deo ekonomije (3.5% u Srbiji) i irelevantan. Zaboravi na to da banka navodno deli kredite tako što prvo uzme depozit od klijenta. Ništa nije dalje od istine.

Pravo je čudo da igra koja upravlja motivacijom celog ljudskog roda, dvostruko knjigovodstvo, nije predmet opšteg obrazovanja. Depozit je banci pasiva, a kredit je banci aktiva. To su suprotne strane bilansa! Depozit nikada ne može postati kredit.

Novac koji sve ekonomije sveta (izuzeci: Severna Koreja, Iran, Sirija, do nedavno Irak i Libija) koriste je tzv. depozitni novac, tj. pasiva privatnog pravnog lica (banke) koje ima državnu monopolsku licencu za obavljanje depozitnih poslova.

Država ne reguliše ko kako sme da pozajmljuje. Ali zato opasno reguliše ko sme da ima računovodstvenu kategoriju depozita na svom bilansu. Ako se dogodi pozajmica između bilo koja dva ne-banka aktera u ekonomiji, taj dug je samo između njih, on je bilateralan. Ali, kada banka pozajmi, onda je taj dug, to obećanje, multilateralno. Ono počinje da kruži po ekonomiji kao imovina nas ostalih.

Novac nastaje u trenutku puštanja kredita kada se dužnik obavezuje poveriocu (banci) da će ga vratiti. Tada banka, prostom računarskom SQL instrukcijom INSERT INTO, bez ikakvog drugog ograničenja osim sopstvene procene o kreditnoj sposobnosti dužnika, upiše u bazu podataka, svoju računovodstvenu knjigu, na strani pasive nov nikad ranije postojeći depozit u ekonomiji u visini iznosa kredita.

Dakle, ono što je nama imovina, privatnoj banci je obaveza. I to ne samo pri puštanju kredita, nego i pri deljenju plata, bonusa i investiranju za svoje potrebe (hartije od vrednosti, nekretnine, kancelarijsku opremu, softver itd…) banka stvara novac. Jer, ono što je svakom ne-banka akteru u ekonomiji novac, banci je obaveza. Sa tom razlikom što ako ga stvara za svoje potrebe, mora u krajnjem rezultatu da umanji svoj kapital za taj iznos.

Kredit je stariji od depozita. Sramota je da je to znao engleski zakonodavac još 1727. kada je pisao zakon o falsifikovanju, a profesori ekonomije se i dan danas prave ludi da se Sunce vrti oko Zemlje, ne obrnuto.

Ekonomija ne koristi državni, nego privatni novac. Preciznije onaj deo ekonomije koga činimo mi fizička, pravna lica ne-banke i javne ustanove države. Ni u jednom zakonu se eksplicitno ne tvrdi da privatna banka kreira novac, niti da se to dešava u momentu puštanja kredita. Ovaj proces je sporedni efekat, od države priznatih, međunarodnih računovodstvenih standarda koje donosi privatna nadnacionalna fondacija IFRS.

Da bi ovakav neoskudan novac mogao biti čuvar vrednosti, kada se obećanje ispuni, tj. ekonomsko dobro za koje je (produktivni) kredit uzet proizvede, novac koji je dat treba da bude uklonjen iz ekonomije. I zaista u trenutku plaćanja svake rate, banka na svom bilansu, sa desne strane obaveza, umanji depozit, a sa leve strane umanji preostali iznos duga dužnika.

Čekaj malo… A kamata? Nju ne spominješ?

U ovom grmu leži zec, ali ne onako kako to misle pesnici. Nije Gospod Hristos izlomio tezge ispred hrama zbog kamate. Kamata je cena za koju je izdavač tih obećanja spreman da preuzme rizik da mu dužnik ne vrati obećano.

Da, u trenutku stvaranja depozitnog novca (kredita) kamata nije stvorena. Zato je ukupan dug u ekonomiji uvek veći od ukupne količine novca u opticaju i sistem se ne može zatvoriti. Ali, zabluda koja kruži okolo je da je to razlog što ovakav sistem proizvodi novac (dug) eksponencijalno: da bi se, navodno, isplatili prethodni krediti koji vuku i kamatu za sobom.

Ne, to nije tačno. Zabluda dolazi od nerazumevanja mernih jedinica. Iznos kredita je kao koordinata (RSD), a kamata je brzina (RSD/god). To su različite veličine (stock and flow of money).

U teoriji, mogli bi se svi krediti (različitog tenora) isplatiti i sa jednim jedinim dinarom ako bi on dovoljnom brzinom menjao ruke.

Problem leži u tome šta banka naknadno uradi sa primanjima od kamate, jer samo je iznos kredita potrebno ukloniti iz ekonomije, kamatu ne. Nju bi banka trebalo u celosti da vrati u kruženje. Ali to ne radi, jer želi da obogaćuje svoje akcionare, a i regulativa (vrlo zgodna koincidencija) zahteva da uvećava svoj kapital. I to na našu žalost, na duže staze radi eksponencijalno. I niko to ne može da joj zabrani.

Dobro, pa na šta se to onda misli kada se spomene novac u zakonima?

Dinar je samo oznaka za jedinicu mere, kao kilogram ili sekund. Postoje dve različite tvari koje se mere tom istom jedinicom i obe su novac 2. vrste, tj. transferabilna obećanja, ali su različite tvari kao drvo i metal.

Rekli smo da je u monetarnoj ekonomiji svaka transakcija triangularna. Potrebna su dva ne-banka ekonomska aktera i banka, akteri razmenjuju stavke na pasivi privatne banke, koje ona proizvodi jer samo ona ima računovodstvenu kategoriju depozita.

A šta ako u ekonomiji postoji više od jedne banke? Tada mora postojati još jedan krug drugačijeg novca. U njemu su privatne banke ekonomski akteri, a nad-banka ili centralna banka je proizvođač obećanja. I taj novac je depozitni novac, tj. kružeće obećanje, ali je pasiva centralne banke, njena obaveza ka privatnim bankama. Zove se rezerva.

Dakle, u ekonomiji sa više banaka uvek postoji hijerarhija novca. Depozitni novac privatnih banaka je naša imovina, a njihova obaveza; depozitni novac centralne banke je privatnim bankama imovina, a centralnoj banci obaveza.

Rezerve kruže samo u računovodstvenoj knjizi centralne banke, čiji klijenti mogu biti samo banke i državni trezor i ta tvar iako merena u dinarima, nema kupovnu moć, nego mora da se pretvori u depozitni novac privatne banke na računu nekog ne-banka aktera u ekonomiji da bi nešto kupio.

Kada god država spomene reč novac u zakonima implicitno se misli uvek i samo na rezerve ili njihov materijalni ekvivalent: keš i kovanice. To zakonsko sredstvo plaćanja (legal tender) uopšte nije novac koji koristi ostatak ekonomije izuzev banaka. Vlada to zna i opet nije gadljiva na privatni depozitni novac.

Svaki put kada uplatiš porez, taj novac privremeno(!) nestaje iz ekonomije, jer se iz depozitnog novca privatne banke pretvori u rezerve na računu trezora kod centralne banke. Pojaviće se opet kada ga trezor prosledi nekoj državnoj ustanovi da ga potroši, opet kroz privatnu banku.

Evropska društva su imala vrlo gorka iskustva sa štampanjem novca od strane vlada. SAD upravo obrnuto. To društvo je cvetalo kad god je imalo državni novac, a ubija ga jedna centralna banka.

Današnji novac je zato jedna čudna istorijska tvorevina potrebe, pohlepe i polupromišljenosti slobodnog tržišta, koji nastaje van suverena (dakle nije fiat, iako svi koristimo taj žargon) obostranim dobrovoljnim pristankom dužnika i privatne banke u procesu kreditiranja, a nestaje otplatom tog kredita.

U krugu rezervi, izuzetno brzo struji zanemarljivo mala količina jednog novca bez kupovne moći i služi da se dve privatne banke poravnaju svaki put kada neki od depozita u njima preleće iz jedne u drugu. Rezerve su ono jedino do čega je jednoj privatnoj banci stalo.

Te žetone ona ne može da proizvede ad infinitum, jer su žetoni centralne banke. I naravno stalo joj je, da joj vratiš dug, inače će doći po svoju funtu živog mesa (za to plaća licencu vladi). Samo, bez žetona centralne banke se može ostati preko noći, a gomila nenaplativih kredita na bilansu se mogu poturati pod tepih jako dugo. Sve dok neko ne vikne da je car go.

Svakoga ko ovo jednom razume, ne može a da ne zaboli stomak na sofizam da kriptovaluta ne može imati vrednost, jer nije potkrepljena državom.

Spomenuo si “fiat”. Šta uopšte znači ta reč?

Fiat lux (neka bude svetlo)! Neutoljiva glad svakog vladara da uzme prerogativ bogova i stvori ni iz čega nešto.

Ovaj fenomen je najbolje shvatiti na primeru. Dinar, funta, dolar… Sve su to nekada davno bile jedinice za merenje težine srebra ili zlata.

Zamisli da imaš teg težine 100 dinara, terazije i prodaješ maline. Kupac se pojavi sa par grumenja zlata i želi maline u vrednosti od 100 dinara. Maline ćeš dati za onoliko grumenja koliko terazije pokažu da teže 100 dinara. Nevažno kog oblika je grumen i ima li na sebi neku facu, dokle god je pravo nesečeno zlato.

Međutim, niotkuda, pojavi se ekipa do te mere nasilna i organizovana da skalira svoje nasilje do nivoa države. Odmah donese zakon da svaki grumen težine 1 dinar mora da bude u obliku novčića. Sa jedne strane mora biti otisnut lik glavonje, a sa druge da piše 1 dinar, tako da više nisu potrebne terazije da provere da novčić zaista teži 1 dinar pri razmeni.

Nakon izvesnog vremena lokalna ekipa nasilnika se zakači sa susjedima i treba im zlata za vojsku plaćenika. Ali zlato je oskudno, ne može da se napravi. Međutim glavonja ima ideju. Otisnuće rupu u sredini novčića ili će mu okrznuti krajeve ili će pomešati zlato i bakar, a ostaviti na njemu i dalje oznaku 1 dinar.

To je fiat. Tačnije: fiat denarii! Rasparivanje jedinice mere od deklarisane vrednosti (face value).

Glavonja je sebi stvorio kupovnu moć prividno ni iz čega. Za manje od 1 dinara zlata može da kupi robu i usluge u ekonomiji od 1 dinara. U stvari, ovo je samo iluzija. Surova istina je da je oteo po malo imovine od svih ostalih, jer jedna jedinica novca sada svakome vredi manje. Ovakva igra bez izuzetka uvek završi na nuli. Naglo i nasilno. Rimsko carstvo je udžbenički primer.

Termin fiat je danas žargon za svaki novac koji nije kriptovaluta što je u osnovi greška, jer izuzev kovanica, novac već dugo vremena nije fiat. Jedino što suveren i dalje pravi su kovanice i prodaje ih centralnoj banci. Ako ga izrada kovanice od 1 dinar košta 5 para, a centralna banka je kupi tako što trezoru uveća depozit rezervi za 1 dinar, suveren je ni iz čega stvorio 95 para (senioraža).

Kovanice su istorijski reziduum fiata. Suveren je sveo sebe na sramotni sitniš.

Hmm… Mora li ovo ovako? Sve ovo počinje da mi izgleda kao jedno veliko zamešateljstvo dvostrukog knjigovodstva?

Pravo u metu, dragi moj Sagredo. Pravo u metu. Venecija 1494. Alkoholizam, prejedanje, sifilis i pussy galore. Sa izuzetkom organske ishrane, nesečene robe i lajf-koučeva to je kudikamo opis finansijske metropole i danas.

Armija perverzno bogatih snobova sa previše slobodnog vremena, humus za umetnost, nauku i startape. Knjiga je koštala kao skuplji laptop i bila omiljeni statusni simbol. Naročito ako je velika i debela poput Paćolijeve enciklopedije matematike.

Hindu-Arapske cifre su još uvek bile sporne, jer je: “svaki dobri Hrišćanin morao biti prezriv prema matematici” (Sv. Avgustin), a štamparska mašina tek nedavno unapređena da može otiskivati crteže. Dvostruko knjigovodstvo je samo 9. poglavlje tog renesansnog remek dela Fra Luke Paćolija iz koga je i Leonardo naučio perspektivu.

U školi tom otkriću, pleksusu današnjeg sveta, ne pridaju ni blizu značaj koji mu pripada. Uči se da je njegova poenta korekcija greške, a dvostruko knjigovodstvo je u stvari izvorni blockchain.

Svako dobro koje menja vlasnika, ta transakcija, ostaje zabeležena na 2 mesta, jednom akteru na izlazu (pasivi), a drugome na njegovom ulazu (aktivi) na taj način povezujući celu ekonomiju u jedan tok i omogućavajući reviziju i arbitražu.

Bez tog mehanizma današnji novac i kapitalizam je nemoguć. Možda najbolja definicija kapitalističke ekonomije je: “Money is nothing, that you get for something, before doing anything”. Novac je ni od čega, koje dobiješ samo ako založiš nešto, pre nego što možeš da napraviš bilo šta.

Ne zaboravi, makroekonomija su finansije, finansije računovodstvo, a računovodstvo pravo. Tamno srce sveta leži u definicijama računovodstvenih kategorija. Zabluda je misliti da je svet zao i beznadežan jer korporacije imaju samo jedan cilj — da uvećaju profit. Naprotiv to je racionalno ponašanje.

Ali mi smo ti koji definišemo šta je to profit! McDonalds je izuzetno profitabilan, zato što prebacuje dijabetes kao trošak na bilans društva. Monsato takođe, jer ekocid nije definisana računovodstvena kategorija troška, nego je “eksternalizacija”. Sve je u zakonima.

Znači kao što neka firma ode u banku po kredit, tako i država dobije kredit od centralne banke?

Ne. Država je jedini klijent centralne banke koji je to sam sebi zabranio. Tačno je, i za krug rezervi (depozitnog novca centralne banke) važi isto pravilo kao i kod depozitnog novca privatne banke. Centralna banka pogoni isti softver kao i privatna.

Rezerva nastaje kada centralna banka pusti kredit. Njeni klijenti, privatne banke mogu dobiti kredit sa ili bez obezbeđenja. U tom krugu jako brzo kruži vrlo mala količina novca u poređenju sa novcem ostatka ekonomije. Ti krediti su obično vrlo kratkog tenora. Takođe još češći je slučaj da banke međusobno jedne drugima bilateralno pozajmljuju već postojeće rezerve (money markets).

Upravo se u ovom reaktoru dogodila kriza 2008. Banke su trgovale egzotičnim finansijskim hartijama do te mere da su se jednog trenutka našle kao rogovi u vreći. Nikome nije bilo jasno ko je solventan, a ko više nije zbog ogromnih gubitaka na tim hartijama i međusobno pozajmljivanje rezervi je praktično stalo.

Od tada sistem rapidno gubi kontakt sa zdravim razumom, a centralne banke eksponencijalno kreiraju nove rezerve da bi vratile te leševe u solventno stanje. Kao obezbeđenje za te kreirane depozite rezervi bankama uzimaju akcije Pepsija, Koka Kole, Fejsbuka, toksične finansijske derivate i trilione korporativnih obveznica sa negativnom kamatnom stopom.

Ne zaboravi rezerve nemaju kupovnu moć! Da bi centralna banka kupila nečiju akciju u tom procesu “kvantitativnog olakšavanja” (nad našom imovinom) ona mora naložiti privatnoj banci da za taj iznos uveća nečiji depozit i tako se kreira nov novac u našem krugu ekonomije van standardnog kanala kreiranja uzimanjem kredita od privatne banke. Posledica toga je razarajući jaz u bogatstvu koji danas postoji u svetu. Od 2008. više niko nije za volanom.

U svakom slučaju, jedini klijent centralne banke koji ne može da se direktno zaduži je državni trezor. Suveren je samog sebe tako ograničio. Ako želi da potroši neki novac, na plate, vrtiće ili puteve, on mora da se dokopa već postojećeg depozitnog novca privatnih banaka jer je samo to novac sa kupovnom moći. I za to ima dva načina.

Može da odštampa obveznicu. Kada nađe kupca, privatna banka tada smanji depozit kupcu za iznos vrednosti obveznice, a isti iznos rezervi prebaci trezoru na njegov depozit u centralnoj banci.

Drugi način je da ubira porez. Tada banka umanji depozit onome ko porez plaća, a onda, kao u prethodnom slučaju, za isti iznos se uveća rezerva državnom trezoru u knjizi centralne banke. Kada želi da potroši taj novac, trezor prosledi rezerve i instrukciju privatnoj banci koja onda uveća depozit javne institucije kojoj se prosleđuje novac.

I u jednom i u drugom slučaju nije bilo stvaranja novog novca, nego samo promena vlasništva već postojeće količine privatnog depozitnog novca u ekonomiji. To čini oporezivanje mehanizmom redistribucije vlasništva, koje bi u teoriji trebalo ići u korist manje bogatih.

Polako ulazi u modu i treći način da suveren uzme kredit kod privatne banke kao bilo ko drugi od nas. Kao vrhunac poniženja suverena, ovo je i dalje retkost i dovodi do povećanja privatnog depozitnog novca u opticaju jer banka pušta nov kredit.

Ali, nezahvalno je tražiti opšte stavove u načinu finansiranja država. Na primer, Velika Britanija se dugo oslanjala na dozvoljeni minus kod svoje centralne banke. EU regulativa joj je to zabranila. Ona je poštovala taj zakon, dok joj je to odgovaralo, ali kada je 2008. udarila kriza, ona je opet uvela taj mehanizam ne obazirući se ni trenutka na zakon. UK sme, a Srbija ne sme. I? Šta ćeš sad?

Pa zašto Srbija ne dozvoli sebi dozvoljeni minus, kada je centralna banka i ovako narodna?

Zaista neke centralne banke su privatne, neke nisu. Jedine centralne banke koje su važne su i privatne: FED, BOE, BOJ, ECB, SNB.

Ali, još jedna uvrežena zabluda je da je upravo to ključni bag u sistemu. Nije. Većina profita centralne banke koji dolazi od držanja državnih dugovnih hartija, bez obzira na to ko joj je vlasnik, a država uvek ima udeo u upravljanju i postavljanju izvršnih funkcija, i ovako biva vraćena državi.

U svetu se vodi jedna vrlo nepravedna utakmica između nacija, jer većina njih mora da živi od poreza, a upravo najmoćniji imaju trikove da to u nekoj meri izbegnu. To se zove monetarna suverenost i prerogativ je samo najmoćnijih društava. U suštini ne više od 5. SAD, Velika Britanija, Kina, Japan i Švajcarska.

Naravno da sve države tu “muvaju” i ko zna kakva korisnička prava imaju u sistemu centralne banke, ne zaboravi da su to sve hijerarhijski procesi koji su inherentno koruptivni. Za razliku od bitkoina, konvencionalni monetarni sistem ni jednog trenutka nije do kraja definisan.

Prerogativ monetarne suverenosti je daleko teže dobiti od teritorijalne. Za teritorijalnu ti trebaju moćna leđa i naoružane face na granici. Za monetarnu moraš da budeš potreban svetu. Samo tada se tvoj žeton koga pravi centralna banka traži. Tek sa tim dolaze trikovi dolaženja do novca van oporezivanja.

Dozvoljeni minus Britanskog trezora zaista znači da država ima udeo u kreiranju novca. Uveća sebi iznos rezervi, a onda ih prebaci na račun neke privatne banke i naloži joj da uveća depozit neke javne ustanove u u njoj. I voilà, nov privatni kreditni novac je kreiran u ekonomiji bez puštanja kredita.

Dobro, ali zar nisi jednog trenutka tvrdio je ovo bolji sistem od novca 1. vrste u koji spada i bitkoin?

Kružeća obećanja se ne mogu iskoreniti. Društvo će uvek spontano iznedriti kreditni novac na manje ili više sofisticiran način čim oseti potrebu ili pretnju. Na zlatu se rat može samo izgubiti. Lako dostupan kredit omogućava da društvo raste kada i koliko ono želi. Ceo mehanizam, uključujući i tu osobinu da je vremenom izolovao vlade od čina kreiranja novca ima smisao koliko i vrlo pametna istorijska izolacija crkve.

Ali kao nekada državne fiat valute i ovaj privatni kreditni novac uporno iznova propada.

Bitkoin, novac 1. vrste, je čamac za spasavanje u takvim kobnim vremenima. Sa njim rasparuješ svoju sudbinu od sudbine kreditnog novca u raspadu.

Ne postoji način da se izbegne konačni kolaps izazvan kreditnom ekspanzijom. Alternativa je jedino da li će kriza doći brže usled dobrovoljnog odustanka od dalje ekspanzije kredita ili kasnije kao konačna katastrofa valute u kojoj je izražen. - Ludvig fon Mizes

Sa ovom promisli iz “Teorije novca i kredita” treba da počne svaki kurs iz makroekonomije. Dinamika kreditnog novca, ne biva u konačnom ciklusu, nego prevodi sistem iz jedne fiksne tačke nezaduženosti u drugu totalne prezaduženosti nakon koga je neophodan reset u vidu deflatornog (“…dobrovoljni odustanak…”) ili inflatornog (“…konačna katastrofa…”) kraha.

Nesporna eksperimentalna činjenica, na podacima UK i SAD za poslednjih 120 godina je da ovaj sistem nema kočnice. On mahnito kreira novac (kredite), a onda naglo staje. Na duži period količina novca u opticaju raste eksponencijalno i njegova uloga čuvara vrednosti se raspada.

Stotine kreditnih kriza u svetu samo od “privremene” vladine uredbe Ričarda Niksona, tj. ukidanja monetarne funkcije zlata 1971. i gubitak vrednosti rezervne svetske valute dolara za 92% od 1913. su činjenice.

Još jedna nesporna eksperimentalna činjenica, na primeru SAD, je da ekonomija takođe raste eksponencijalno od 1650. godine, sa prosečnim rastom od 2.9%. Ključno pitanje je: da li monetarni sistem nameće eksponencijalni rast ekonomije, ili je obrnuto, ekonomija nameće eksponencijalni rast kredita, tj. depozita u opticaju?

Ako je tačno ovo prvo, onda je sistem disfunkcionalan i ne radi kako je zamišljen, jer umesto da servisira ekonomiju, ona servisira njega. Ako eksponencijalni rast ekonomije nije održiv, onda ovakav monetarni sistem uopšte nije moguć.

Centralna banka troši ogromnu energiju na privid kako je za volanom kreditne ekspanzije. Tu bajku zove “transmisioni mehanizam”. Dajdžest ove dogme se može naći i u doktorskoj disertaciji Jorgovanke Tabaković (nije šala).

Da si prišao jednom centralnom bankaru pre 1980. i rekao mu da se količina privatnog depozitnog novca u ekonomiji može kontrolisati kamatnom stopom na rezerve centralne banke koje ona kreira u procesu kreditiranja banaka, smejao bi ti se u lice. Danas ako mu tvrdiš da se to može postići regulacijom minimuma obaveznih rezervi, kao što se to radilo do 1980, opet će ti se smejati u lice.

U stvari, istina je da je centralna banka samo običan refinansijer, kliring kuća privatnih banaka. Jedino što centralna banka može je da utiče na cenu (kamatu) i količinu depozita koje ona stvara. Te rezerve ne samo da nisu u dodiru sa spoljnom ekonomijom nego ih ima mizerno malo u odnosu na kreditni novac privatnih banaka.

Uspeh centralne banke u obuzdavanju količine kreditnog novca privatnih banaka u opticaju je jedna tužna nula kroz celu njihovu istoriju.

Privatne banke sa druge strane vrlo brižljivo iznutra gaje kulturu privida kako strašna centralna banka zadaje pravila igre. Regulativa kojoj se podređuju privatne banke u ograničavanju emisije depozita usvaja i nadgleda centralna banka, tačno, ali kao i u slučaju računovodstvenih standarda i ovo je međunarodni standard. Naravno, došao iz kuhinje nadnacionalne privatne institucije registrovane kao banka i u vlasništvu najvećih privatnih banaka zvane BIS — arhitektonske alegorije Vavilonske kule, smeštene u miru Švajcarskog gradića Bazela poznatog po najvećem broju bordela po glavi stanovnika.

Srpski guverner tamo dolazi jednom u dva meseca na kratki poslovni ručak, a onda bude ispraćen kući. Nakon ručka, 5 najjačih privatnih računovodstvenih knjiga sveta se povlače na zatvoreni sastanak.

Autoregulativa se svodi na vrlo konvoluirani matematički postupak klasifikacije i stohastičke simulacije prepun magičnih cifara na presudnim mestima, da bi se emitovanje depozita (kreditiranje) ograničilo količinom kapitala banke.

Njen sporedni efekat je upravljanje rizicima (od insolvencije i nelikvidnosti), važnija agenda je da sve privatne banke koriste iste kriterijume procene rizika kako bi se postigao efekat da se ceo sektor ekspandira i kontrahuje kao jedan. Zašto? Jer to privatnim bankama garantuje minimalno korišćenje rezervi centralne banke, žetona koje one ne mogu da proizvedu.

Dakle, ako banka želi da emituje više depozita (kredita) mora da poveća svoj kapital. A to može da uradi na sledeće načine:

– Dokapitalizacijom: emitovanjem još akcija, ovo smanjuje procenat vlasništva koje nosi jedna akcija, što ugrožava postojeće vlasnike (dilution).

– Smanji aktivu: proda nekretnine, opremu u vlasništvu ili podeli otkaze.

– Napravi kratku pozajmicu od centralne banke (repo) samo za ovu potrebu (trik se zove “window dressing” i banke ga obavljaju na kraju računovodstvenog perioda da ulepšaju bilans)

– Emituje svoje korporativne obveznice za prodaju. Ova akcija uklanja novac iz ekonomije na određeno vreme trajanja obveznice.

– Ne potroši profit i ne isplati dividende. Ova akcija, reklasifikacije profita na stavku “retained earnings” uklanja novac iz ekonomije na neodređeno vreme. Dakle, postoji vrlo važna razlika kada banka uveća kapital i kada bilo koji drugi ekonomski akter ne-banka uveća kapital. U slučaju banke to uklanja novac iz kruženja na neodređeno vreme, sve dok banka ne odluči da ga potroši na sebe. Ali što više kredita želi da emituje, to više novca mora tu da stoji nepotrošeno. Ovakva akcija obogaćuje postojeće akcionare.

Ne zaboravi, u idealnom slučaju trebalo bi da postoji samo jedan mehanizam za nestajanje kreditnog novca iz kruženja: otplata (produktivnog) kredita. Svaki drugi je za sistem toksičan: štednja (koja ga uklanja na kratak period), kolaps banke koji briše ceo bilans i uvećanje bankinog kapitala.

Veza eksponencijalnog rasta ekonomije i novca u opticaju nije jasna. Ali akcija povlačenja novca iz opticaja poreklom od dobiti od kamate na kapital banke je dokazano jedan faktor koji izaziva obaveznost rasta.

Recimo da monetarni sistem kreditnog novca zaista zahteva večni eksponencijalni rast da se ne raspadne. Zašto ne bismo mogli večno tako da rastemo?

Jer postoje nepotkupljivi zakoni, oni od majke prirode. Jedan od njih, koji nam sreću kvari, je Štefan-Bolcmanov, a onaj najgori, zbog koga nikada nećemo postati bogovi je II zakon termodinamike.

Kakvu god mašinu napravio, njen krajnji rezultat osim korisnog rada mora biti i nešto toplote. A naš svemirski brod koji nam daje život — Zemlja ima samo jedan način da oslobodi tu toplotu u okolni vakuum svemira — zračenjem.

Štefan-Bolcman nam onda govori, kolika mora biti njena temperatura, ako se mora osloboditi izvesne količine toplote. Danas oslobađamo oko 12TW toplote. Ako nastavimo da rastemo eksponencijalno istim tempom kao poslednjih 300 godina, oko 2400. godine prosečna temperatura na Zemlji mora biti 100 stepeni celzijusa. Apsurd.

Ova analiza nema nikakve veze sa efektom staklene bašte i problematikom klime i ugljen-dioksida, Štefan-Bolcman je do te mere kristalno jasan, da sa loncem poznatih dimenzija, nešto vode, termometrom i štopericom možeš izmeriti temperaturu na površini Sunca. I to je školski zadatak.

Dakle, ako monetarni sistem zaista zahteva eksponencijalni rast ekonomije da bi postojao u ovoj formi, onda tvrdim sledeće: šta će biti sa dolarom 2020. ne znam, ali ono što znam sa apsolutnom sigurnošću je da već 2150. njega ovakvog neće biti, jer je termodinamička nemogućnost.

Zašto onda države ne bi napravile svoje kriptovalute? Zar time ne bi i Bitkoin postao suvišan?

To je jedna stvar koju država sigurno neće nikad uraditi. Razmisli šta to znači za novčani poredak? Temelj monetarne ekonomije je da banka kreira novac u činu puštanja kredita. Ako centralna banka napravi kriptovalutu, vraćamo se u stanje fiat valute, tj. državnog novca i barter ekonomije, jer banke postaju samo medijatori, a depozitni novac centralne banke (sada rezerve) bi postale jedino sredstvo plaćanja sa kupovnom moći.

Sa druge strane, Bitkoin ne bi ni osetio ovaj potez, jer njegov status najvećeg lanca otvorenog pristupa bez administratora ne bi bio izazvan jednom običnom zatvorenom bazom sa kontrolom pristupa i vladinim sisadminom. Svaki kripto maksimalista bi trebao da priželjkuje ovako glup potez vlada. Tehnologija kriptovalute je istinski šah-mat vladajućoj ekonomskoj dogmi.

Po ovome onda ne vidim da imamo izbora? Ili imamo bezdugovni novac i sporu ekonomiju razmene sa teško izvodljivim kreditiranjem ili imamo sofisticiranu monetarnu ekonomiju koja mora imati banku za triangularnu transakciju i u njoj uvek nekog ko odlučuje kome i kada pustiti kredit, tj. stvoriti novac. I da igramo tu igru dok ne spržimo Zemlju?

Treća opcija je da se svi mi izmenimo, počnemo da meditiramo i da raširimo kosmičku duhovnost tako da svaki od nas poput anđela može da čini samo dobro. Onda je svejedno kakav monetarni sistem imamo. Razočaravajuće je koliki broj ljudi i dalje misli da se tako gradi društvo.

Problem nije trivijalan, ali pre Gutenberga, dok su pisari bili centri kontrole pismenosti, mislili smo da je svet ravan i star 6000 godina, a žena nastala od muškog rebra. Nakon što smo oslobodili jezičku mrežu otkrili su nam se večni zakoni prirode zapisani jezikom matematike, kojima je i Tvorac odlučio da se povinuje.

Nekada smo decenijama plaćali harač za zarobljenog kralja da se vrati iz zatočeništva. Kada nam je Gutenbergova mašina omogućila da postanemo programeri pisanog jezika — gramatike i pravopisa, shvatili smo da je kralj smrtan, samo je ustav besmrtan.

Danas, centri kotrole kreiranja novca ulažu divovski trud u stvaranje privida da su izaslanici nevidljive ruke tržišta. Da bolje znaju kom mlekaru dati kredit od ostalih mlekara, kom poljoprivredniku od ostalih poljoprivrednika.

Iza tog vela stoji samo lamentiranje nad finansijskim izveštajima kreditnih odbora koji da se sutra zamene bacanjem fer novčića, ekonomija ne bi osetila razliku. Sve što ti lažni proroci rade je puštaju indulgencije svojim prisnima. Kako ekonomska nauka kaže: misalokacija kapitala.

Do 3. januara 2009. nismo imali izbora, jer smo transakcije mogli obavljati samo kroz njih. Izbor je duša Bitkoina. Sada imamo naše cevi za prenos vrednosti. A to što kroz njih teče nije ugroženo u kriznim vremenima kada obećanja počnu da se krše, jer nije opterećeno dugom i ima čvrstu garanciju oskudnosti.

Kreditni novac neće otići, ali više nismo u nemilosti bankara. Sada jedni druge držimo u šakama. Čovečanstvo je sazrelo za novo vreme u kome se privatnost transakcije, pravo raspolaganja imovinom neometeno nacionalnim granicama i dobrovoljno oporezivanje vidi kao elementarno pravo.

Sledeći korak istorije će biti distribuirana (p2p) kriptografska mreža kreditnog novca, u kome odluka o puštanju kredita biva oslobođena od centara kontrole, bitkoin postaje rezerva, nenaplativ kredit jasno definisan, a otplata kredita dobrovoljna, motivisana teorijom igara implementiranom u biznis logiku protokola.

Možda će upravo ovakav sistem pokazati da je kreditni novac moguć bez obaveznosti rasta. Banke će uspeti tek na tren da podignu glavu i vide obris tog asteroida u naletu.

Zar je zaista moguće da sistem ovako funkcioniše? Ovo sve miriše na teorije zavere, pseudonauku u najgorem slučaju.

Kvartalni bilten centralne banke engleske (BOE) o mehanizmu kreiranja novca u ekonomiji

O nemogućnosti eksponencijalnog rasta

Vebsajt profesora Stiva Kina

O imperativu rasta

Školski zadatak kako izmeriti temperaturu na površini Sunca:

Monetarni suverenisti: www.positivemoney.org,

https://www.sovereignmoney.eu/

Odlična monografija Jozefa Hubera

Nezaobilazno štivo Ričarda Wernera, oca kovanice “kvantitativne olakšice” i monetarnog suvereniste

I njegov vrhunski članak o činu kreacije dugovnog novca

Da li si svestan da nobelovac Pol Krugman tvrdi suprotno?

vaka epizoda istorije ima svoje fariseje i aristotelovce. Dežurnu dvorsku ludu postojećeg poretka, sramotni portret korumpiranosti jedne nauke — Pola Krugmana istančano opisuje anonimni autor ‘Buckaroo Banzai’.

Stiv Kin (Steve Keen) je mnogo bolji izbor ako želiš da razumeš ekonomiju, don Sagredo. Ali moraš da se potkuješ fizikom ako želiš da se probudiš iz računovodstvene bajke. Diferencijalne jednačine, ne tepisi teksta.

“Greši onaj ko misli da će nas simboli odvesti od realnosti, naprotiv dovešće nas u suštinu stvari”, umeo je da kaže veliki Lajbnic. Ili kraće: vires in numeris.

Don Salviati, nobody likes a smartass. Gde mogu da naučim više o Bitkoinu?

https://lopp.net/bitcoin.html

Stilizovani prikaz bilansa sa dve računovodstvene situacije koje za banku znače kraj poslovanja i opisom kako do njih dolazi. Levi scenario se po pravilu nikada ne događa, jer šta je to nenaplativ kredit? Sliku izradio: miloseviclawyer.com

@ 3bf0c63f:aefa459d

Redistributing Git with Nostr

Every time someone tries to "decentralize" Git -- like many projects tried in the past to do it with BitTorrent, IPFS, ScuttleButt or custom p2p protocols -- there is always a lurking comment: "but Git is already distributed!", and then the discussion proceeds to mention some facts about how Git supports multiple remotes and its magic syncing and merging abilities and so on.

Turns out all that is true, Git is indeed all that powerful, and yet GitHub is the big central hub that hosts basically all Git repositories in the giant world of open-source. There are some crazy people that host their stuff elsewhere, but these projects end up not being found by many people, and even when they do they suffer from lack of contributions.

Because everybody has a GitHub account it's easy to open a pull request to a repository of a project you're using if it's on GitHub (to be fair I think it's very annoying to have to clone the repository, then add it as a remote locally, push to it, then go on the web UI and click to open a pull request, then that cloned repository lurks forever in your profile unless you go through 16 screens to delete it -- but people in general seem to think it's easy).

It's much harder to do it on some random other server where some project might be hosted, because now you have to add 4 more even more annoying steps: create an account; pick a password; confirm an email address; setup SSH keys for pushing. (And I'm not even mentioning the basic impossibility of offering push access to external unknown contributors to people who want to host their own simple homemade Git server.)

At this point some may argue that we could all have accounts on GitLab, or Codeberg or wherever else, then those steps are removed. Besides not being a practical strategy this pseudo solution misses the point of being decentralized (or distributed, who knows) entirely: it's far from the ideal to force everybody to have the double of account management and SSH setup work in order to have the open-source world controlled by two shady companies instead of one.

What we want is to give every person the opportunity to host their own Git server without being ostracized. at the same time we must recognize that most people won't want to host their own servers (not even most open-source programmers!) and give everybody the ability to host their stuff on multi-tenant servers (such as GitHub) too. Importantly, though, if we allow for a random person to have a standalone Git server on a standalone server they host themselves on their wood cabin that also means any new hosting company can show up and start offering Git hosting, with or without new cool features, charging high or low or zero, and be immediately competing against GitHub or GitLab, i.e. we must remove the network-effect centralization pressure.

External contributions

The first problem we have to solve is: how can Bob contribute to Alice's repository without having an account on Alice's server?

SourceHut has reminded GitHub users that Git has always had this (for most) arcane git send-email command that is the original way to send patches, using an once-open protocol.

Turns out Nostr acts as a quite powerful email replacement and can be used to send text content just like email, therefore patches are a very good fit for Nostr event contents.

Once you get used to it and the proper UIs (or CLIs) are built sending and applying patches to and from others becomes a much easier flow than the intense clickops mixed with terminal copypasting that is interacting with GitHub (you have to clone the repository on GitHub, then update the remote URL in your local directory, then create a branch and then go back and turn that branch into a Pull Request, it's quite tiresome) that many people already dislike so much they went out of their way to build many GitHub CLI tools just so they could comment on issues and approve pull requests from their terminal.

Replacing GitHub features

Aside from being the "hub" that people use to send patches to other people's code (because no one can do the email flow anymore, justifiably), GitHub also has 3 other big features that are not directly related to Git, but that make its network-effect harder to overcome. Luckily Nostr can be used to create a new environment in which these same features are implemented in a more decentralized and healthy way.

Issues: bug reports, feature requests and general discussions

Since the "Issues" GitHub feature is just a bunch of text comments it should be very obvious that Nostr is a perfect fit for it.

I will not even mention the fact that Nostr is much better at threading comments than GitHub (which doesn't do it at all), which can generate much more productive and organized discussions (and you can opt out if you want).

Search

I use GitHub search all the time to find libraries and projects that may do something that I need, and it returns good results almost always. So if people migrated out to other code hosting providers wouldn't we lose it?

The fact is that even though we think everybody is on GitHub that is a globalist falsehood. Some projects are not on GitHub, and if we use only GitHub for search those will be missed. So even if we didn't have a Nostr Git alternative it would still be necessary to create a search engine that incorporated GitLab, Codeberg, SourceHut and whatnot.

Turns out on Nostr we can make that quite easy by not forcing anyone to integrate custom APIs or hardcoding Git provider URLs: each repository can make itself available by publishing an "announcement" event with a brief description and one or more Git URLs. That makes it easy for a search engine to index them -- and even automatically download the code and index the code (or index just README files or whatever) without a centralized platform ever having to be involved.

The relays where such announcements will be available play a role, of course, but that isn't a bad role: each announcement can be in multiple relays known for storing "public good" projects, some relays may curate only projects known to be very good according to some standards, other relays may allow any kind of garbage, which wouldn't make them good for a search engine to rely upon, but would still be useful in case one knows the exact thing (and from whom) they're searching for (the same is valid for all Nostr content, by the way, and that's where it's censorship-resistance comes from).

Continuous integration

GitHub Actions are a very hardly subsidized free-compute-for-all-paid-by-Microsoft feature, but one that isn't hard to replace at all. In fact there exists today many companies offering the same kind of service out there -- although they are mostly targeting businesses and not open-source projects, before GitHub Actions was introduced there were also many that were heavily used by open-source projects.

One problem is that these services are still heavily tied to GitHub today, they require a GitHub login, sometimes BitBucket and GitLab and whatnot, and do not allow one to paste an arbitrary Git server URL, but that isn't a thing that is very hard to change anyway, or to start from scratch. All we need are services that offer the CI/CD flows, perhaps using the same framework of GitHub Actions (although I would prefer to not use that messy garbage), and charge some few satoshis for it.

It may be the case that all the current services only support the big Git hosting platforms because they rely on their proprietary APIs, most notably the webhooks dispatched when a repository is updated, to trigger the jobs. It doesn't have to be said that Nostr can also solve that problem very easily.

@ c631e267:c2b78d3e

Spanien bleibt einer der Vorreiter im europäischen Prozess der totalen Überwachung per Digitalisierung. Seit Mittwoch ist dort der digitale Personalausweis verfügbar. Dabei handelt es sich um eine Regierungs-App, die auf dem Smartphone installiert werden muss und in den Stores von Google und Apple zu finden ist. Per Dekret von Regierungschef Pedro Sánchez und Zustimmung des Ministerrats ist diese Maßnahme jetzt in Kraft getreten.

Mit den üblichen Argumenten der Vereinfachung, des Komforts, der Effizienz und der Sicherheit preist das Innenministerium die «Innovation» an. Auch die Beteuerung, dass die digitale Variante parallel zum physischen Ausweis existieren wird und diesen nicht ersetzen soll, fehlt nicht. Während der ersten zwölf Monate wird «der Neue» noch nicht für alle Anwendungsfälle gültig sein, ab 2026 aber schon.

Dass die ganze Sache auch «Risiken und Nebenwirkungen» haben könnte, wird in den Mainstream-Medien eher selten thematisiert. Bestenfalls wird der Aspekt der Datensicherheit angesprochen, allerdings in der Regel direkt mit dem Regierungsvokabular von den «maximalen Sicherheitsgarantien» abgehandelt. Dennoch gibt es einige weitere Aspekte, die Bürger mit etwas Sinn für Privatsphäre bedenken sollten.

Um sich die digitale Version des nationalen Ausweises besorgen zu können (eine App mit dem Namen MiDNI), muss man sich vorab online registrieren. Dabei wird die Identität des Bürgers mit seiner mobilen Telefonnummer verknüpft. Diese obligatorische fixe Verdrahtung kennen wir von diversen anderen Apps und Diensten. Gleichzeitig ist das die Basis für eine perfekte Lokalisierbarkeit der Person.

Für jeden Vorgang der Identifikation in der Praxis wird später «eine Verbindung zu den Servern der Bundespolizei aufgebaut». Die Daten des Individuums werden «in Echtzeit» verifiziert und im Erfolgsfall von der Polizei signiert zurückgegeben. Das Ergebnis ist ein QR-Code mit zeitlich begrenzter Gültigkeit, der an Dritte weitergegeben werden kann.

Bei derartigen Szenarien sträuben sich einem halbwegs kritischen Staatsbürger die Nackenhaare. Allein diese minimale Funktionsbeschreibung lässt die totale Überwachung erkennen, die damit ermöglicht wird. Jede Benutzung des Ausweises wird künftig registriert, hinterlässt also Spuren. Und was ist, wenn die Server der Polizei einmal kein grünes Licht geben? Das wäre spätestens dann ein Problem, wenn der digitale doch irgendwann der einzig gültige Ausweis ist: Dann haben wir den abschaltbaren Bürger.

Dieser neue Vorstoß der Regierung von Pedro Sánchez ist ein weiterer Schritt in Richtung der «totalen Digitalisierung» des Landes, wie diese Politik in manchen Medien – nicht einmal kritisch, sondern sehr naiv – genannt wird. Ebenso verharmlosend wird auch erwähnt, dass sich das spanische Projekt des digitalen Ausweises nahtlos in die Initiativen der EU zu einer digitalen Identität für alle Bürger sowie des digitalen Euro einreiht.

In Zukunft könnte der neue Ausweis «auch in andere staatliche und private digitale Plattformen integriert werden», wie das Medienportal Cope ganz richtig bemerkt. Das ist die Perspektive.

[Titelbild: Pixabay]

Dazu passend:

Nur Abschied vom Alleinfahren? Monströse spanische Überwachungsprojekte gemäß EU-Norm

---

Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben und ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ aa8de34f:a6ffe696

In seinem Beitrag vom 30. März 2025 fragt Henning Rosenbusch auf Telegram angesichts zunehmender digitaler Kontrolle und staatlicher Allmacht:

„Wie soll sich gegen eine solche Tyrannei noch ein Widerstand formieren können, selbst im Untergrund? Sehe ich nicht.“\ (Quelle: t.me/rosenbusch/25228)

Er beschreibt damit ein Gefühl der Ohnmacht, das viele teilen: Eine Welt, in der Totalitarismus nicht mehr mit Panzern, sondern mit Algorithmen kommt. Wo Zugriff auf Geld, Meinungsfreiheit und Teilhabe vom Wohlverhalten abhängt. Der Bürger als kontrollierbare Variable im Code des Staates.\ Die Frage ist berechtigt. Doch die Antwort darauf liegt nicht in alten Widerstandsbildern – sondern in einer neuen Realität.

-- Denn es braucht keinen Untergrund mehr. --

Der Widerstand der Zukunft trägt keinen Tarnanzug. Er ist nicht konspirativ, sondern transparent. Nicht bewaffnet, sondern mathematisch beweisbar. Bitcoin steht nicht am Rand dieser Entwicklung – es ist ihr Fundament. Eine Bastion aus physikalischer Realität, spieltheoretischem Schutz und ökonomischer Wahrheit. Es ist nicht unfehlbar, aber unbestechlich. Nicht perfekt, aber immun gegen zentrale Willkür.

Hier entsteht kein „digitales Gegenreich“, sondern eine dezentrale Renaissance. Keine Revolte aus Wut, sondern eine stille Abkehr: von Zwang zu Freiwilligkeit, von Abhängigkeit zu Selbstverantwortung. Diese Revolution führt keine Kriege. Sie braucht keine Führer. Sie ist ein Netzwerk. Jeder Knoten ein Individuum. Jede Entscheidung ein Akt der Selbstermächtigung.

Weltweit wachsen Freiheits-Zitadellen aus dieser Idee: wirtschaftlich autark, digital souverän, lokal verankert und global vernetzt. Sie sind keine Utopien im luftleeren Raum, sondern konkrete Realitäten – angetrieben von Energie, Code und dem menschlichen Wunsch nach Würde.

Der Globalismus alter Prägung – zentralistisch, monopolistisch, bevormundend – wird an seiner eigenen Hybris zerbrechen. Seine Werkzeuge der Kontrolle werden ihn nicht retten. Im Gegenteil: Seine Geister werden ihn verfolgen und erlegen.

Und während die alten Mächte um Erhalt kämpfen, wächst eine neue Welt – nicht im Schatten, sondern im Offenen. Nicht auf Gewalt gebaut, sondern auf Mathematik, Physik und Freiheit.

Die Tyrannei sieht keinen Widerstand.\ Weil sie nicht erkennt, dass er längst begonnen hat.\ Unwiderruflich. Leise. Überall.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na medium.com

07.10.2019 / Autor: LuxBTC

---

Uvod

U ovom članku osvrnut ćemo se na razine informiranosti o bitcoinu s kojim se pojedinac susreće i znanja koja bi trebao usvojiti za dublje razumijevanje bitcoina. Mnogi su već čuli za bitcoin, ali površno razumijevanje može dovesti do potpuno krive percepcije pogotovo ako se za izvor informacija koriste neobjektivni i tehnički netočni medijski članci. Proces razumijevanja bitcoina iziskuje puno vremena i novih informacija koje na prvu nisu lako dostupne stoga ćemo pokušati dati uvid u tijek i izvore informiranja kao i pitanja koja bismo trebali postavljati.

Razina I - Prvi kontakt

Čuli smo od poznanika da je kupio bitcoine i zaradio na njima. Znamo iz medija da je bitcoin digitalna kriptovaluta i da ju najčešće koriste kriminalci za drogu i pranje novca. Oni koji su uspjeli zaraditi na bitcoinu, imali su sreće jer su ga uspjeli prodati na vrijeme i dobiti novac za njega jer je bitcoin vjerojatno neki oblik piramidalne sheme.

Informacije koje posjedujemo:

• bitcoin je digitalna kriptovaluta
• bitcoin koriste kriminalci
• na bitcoinu se može zaraditi ako imamo sreće i uspijemo ga prodati za novac
• bitcoin je neki oblik piramidalne sheme

Pitanja koja bismo trebali postaviti:

• što je to digitalna kriptovaluta?
• zašto bitcoin koriste kriminalci?
• kako izgleda kupnja i prodaja bitcoina?
• što je to piramidalna shema?

Mnogi će ostati na ovoj razini i prihvatiti negativno mišljenje o bitcoinu. Svaka nova informacija iz medija, koja je najčešće vezana za nagli pad cijene ili napad hakera na kripto-mjenjačnice, bit će dodatna potvrda da se bitcoina treba kloniti. U mnoštvu ljudi koji će se prikloniti tom mišljenju naći će se pojedinci koji će htjeti saznati nešto više o njemu, najčešće privučeni onim dijelom gdje se na bitcoinu može zaraditi.

Razina II - Špekulacija i brza zarada

Čuli smo da cijena bitcoina naglo raste i pada te je vrlo nepredvidljiv. Ljudi se vole kockati i špekulirati s cijenom pa zašto ne isprobati sreću na njemu prije nego što cijena padne na nulu.

Još uvijek ne znamo kako bitcoin funkcionira, ali saznali smo da možemo uplatiti novac na neke od kripto-mjenjačnica te na njima kupiti bitcoin i njime špekulirati. Kupili smo dio od jednog bitcoina (npr. 0.01 BTC) u vrijednosti od 200 eura. Cijena mu je kroz idućih nekoliko tjedana porasla te smo u dobitku 20%. Očekivali smo nastavak rasta pa ga nismo prodavali, ali cijena je oštro pala te smo sada u minusu 30%. U strahu da nam se gubitak ne poveća, prodajemo 0.01 BTC natrag u eure, naravno uz gubitak jer bitcoin trenutno vrijedi manje nego kad smo ga kupili. Kockali smo se i izgubili dok je naš prijatelj bio manje pohlepan te je iskoristio dobitak od 10%.

Informacije koje posjedujemo:

• na kripto-mjenjačnicama (burzama) možemo kupiti bitcoine
• ne moramo nužno kupiti cijeli bitcoin s obzirom da se može dijeliti na decimale
• cijena bitcoina je vrlo volatilna i nepredvidljiva
• bitcoinom se špekulira pa se ne razlikuje od kockanja

Pitanja koja bismo trebali postaviti:

• zašto bitcoin ima cijenu?
• zašto je cijena bitcoina volatilna i nepredvidljiva?
• koliko su kripto-mjenjačnice sigurne?

Nekima se posrećilo s bitcoinom, nekima nije. Sigurno je da takva internetska valuta ne može imati vrijednost jer ne postoji nikakav razlog zašto joj cijena toliko skače i pada. Najbolje se onda kloniti takvog oblika zarade.

Razina III - Odakle Bitcoinu vrijednost

Mnogi koji su čuli za bitcoin reći će — bitcoin nema vrijednost jer ne služi ničemu. Također, bitcoin je samo digitalni zapis koji nije opipljiv te je jedini razlog zašto još uvijek ima cijenu taj što je cijena potpuno umjetna te se još nije našla zadnja naivčina koja će ga otkupiti i neće više moći prodati jer ga više nitko neće htjeti kupiti. Tada će balon puknuti.

Informacije koje posjedujemo:

• bitcoin je digitalni zapis koji ne služi ničemu
• cijena bitcoina je umjetna jer bitcoin nema vrijednost
• sustav će se urušiti kad više nitko ne bude htio otkupiti bitcoine

Pitanja koja bismo trebali postaviti:

• kako izgleda i funkcionira struktura bitcoina kao digitalni zapis?
• kako se kretala cijena bitcoina od početka njegovog izuma i što nam to govori?

Razina IV - Više strana Bitcoina

Do sada smo se dotakli osnovnog ekonomskog dijela bitcoina iz kojeg smo saznali da bitcoin posjeduje tržišnu cijenu te da se njime može trgovati kao i s ostalim tržišnim instrumentima poput dionica, zlata, valuta itd. Bitcoin također ima tržišnu kapitalizaciju jer je poznat ukupan broj bitcoina u cirkulaciji kao i cijena jednog bitcoina.

No, razumijevanje bitcoina i odgovore na naša pitanja nećemo dobiti kroz njegovu osnovnu ekonomiju koja nam trenutno jedino govori da tržište bitcoina postoji jer postoji njegova ponuda i potražnja. Da bismo naučili što je bitcoin i kako funkcionira, moramo zaviriti u njegovu povijest, tehničku stranu i detalje ekonomije bitcoina koje otvaraju stotine pitanja koja za sobom povlače mrežu mnogih drugih. U tom procesu traženja odgovora nesvjesno ćemo se dotaknuti povijesti samog novca te njegove evolucije kroz tisućljeća, razvoja ljudskog društva i stvaranja monetarne politike, izuma interneta i njegovog utjecaja na društvo te slobodu pojedinca, izuma kriptografije i njezine važnosti te pojavu cypherpunk pokreta, austrijske škole ekonomije, svjetske financijske krize, blockchain tehnologije i njene primjene te još mnogih drugih tema.

Nastanak Bitcoina

Bitcoin je vrlo mlada tehnologija koja nije nastala preko noći nego je produkt rada koji se proteže nekoliko desetljeća u prošlost. Tehnički članak Bitcoina [1] objavio je njegov tvorac 31.10.2008. pod pseudonimom Satoshi Nakamoto, uoči svjetske financijske krize, a prvu verziju Bitcoin softvera objavljuje 3.1.2009. u kojem ostavlja poruku s naslovnice novina The Times, toga dana.

U nastavku slijedi hrvatski prijevod uvodnog poglavlja knjige “Mastering Bitcoin” autora Andreasa Antonopoulosa. [2]

Što je Bitcoin?

Bitcoin je skup koncepata i tehnologija koji čine osnovu ekosustava digitalnog novca. Jedinice valute nazvane bitcoin koriste se za pohranu i prijenos vrijednosti među sudionicima bitcoin mreže. Korisnici bitcoina međusobno komuniciraju putem bitcoin protokola prvenstveno putem interneta, mada se mogu koristiti i druge prijenosne mreže. Bitcoin protokol, dostupan kao softver otvorenog koda, može se izvršavati na širokom rasponu računalnih uređaja, uključujući prijenosna računala i pametne telefone, čineći tehnologiju lako dostupnom.

Korisnici mogu prenositi bitcoin preko mreže i njime ostvariti gotovo sve što se može ostvariti s uobičajenim valutama, uključujući kupovinu i prodaju robe, slanje novca ljudima ili organizacijama itd. Bitcoin se može kupiti, prodati i zamijeniti za druge valute na specijaliziranim burzama. Bitcoin je u određenom smislu savršen oblik novca za internet jer je brz, siguran i bez granica.

Za razliku od tradicionalnih valuta, bitcoini su potpuno virtualni. Ne postoje u fizičkom obliku, pa čak ni digitalnom. Kovanice su obuhvaćene u transakcijama koje prenose vrijednost s pošiljatelja na primatelja. Korisnici bitcoina posjeduju ključeve koji im omogućuju da dokažu vlasništvo nad bitcoinom u bitcoin mreži. Pomoću ovih ključeva mogu potpisati transakcije kako bi otključali vrijednost i potrošili je prijenosom na novog vlasnika. Ključevi se često pohranjuju u digitalnom novčaniku na računalu ili pametnom telefonu korisnika. Posjedovanje ključa koji može potpisati transakciju jedini je preduvjet trošenja bitcoina, čime je kontrola u potpunosti u rukama pojedinog korisnika.

Bitcoin je distribuirani, peer-to-peer (svaki sa svakim) sustav. Kao takav ne postoji središnji poslužitelj ili točka kontrole. Bitcoin se stvara kroz proces nazvan “rudarenje”, koji uključuje nadmetanje u pronalaženju rješenja za matematički problem tijekom obrade bitcoin transakcija. Svaki sudionik u bitcoin mreži (tj. svatko tko koristi uređaj koji pokreće čitav niz bitcoin protokola) može raditi kao rudar, koristeći procesorsku snagu svog računala za provjeru i zapisivanje transakcija. Svakih 10 minuta, u prosjeku, bitcoin rudar može validirati transakcije ostvarene posljednjih 10 minuta te je nagrađen s potpuno novim bitcoinom. U osnovi, rudarenje bitcoina decentralizira izdavanje novih kovanica i funkcije odobrenja središnje banke te zamjenjuje potrebu za bilo kojom središnjom bankom.

Bitcoin protokol uključuje ugrađene algoritme koji reguliraju funkciju rudarenja na mreži. Težina zadatka obrade koju rudari moraju obaviti prilagođava se dinamički tako da u prosjeku svakih 10 minuta netko uspije izvršiti zadatak bez obzira na to koliko se rudara (i koliko procesne snage) natječe u bilo kojem trenutku. Protokol također prepolavlja brzinu stvaranja novih bitcoina svake 4 godine i ograničava ukupni broj bitcoina koji će se stvoriti na fiksni ukupni iznos od 21 milijun kovanica. Rezultat je da broj bitcoina u optjecaju pomno slijedi lako predvidljivu krivulju koja se približava 21 milijunu do 2140. godine. Zbog smanjujuće stope izdavanja bitcoina, dugoročno, bitcoin valuta je deflacijska. Bitcoin se ne može razvodniti printanjem novog novca iznad očekivane stope izdavanja.

Bitcoin je ujedno i naziv protokola, peer-to-peer mreže te distribuirane računalne inovacije. Bitcoin valuta je samo prva primjena ovog izuma. Bitcoin predstavlja vrhunac dugogodišnjeg istraživanja kriptografije i distribuiranih sustava te uključuje četiri ključne inovacije okupljene u jedinstvenu i moćnu kombinaciju. Bitcoin se sastoji od:

• Decentralizirana peer-to-peer mreža (bitcoin protokol)
• Knjiga javnih transakcija (blockchain)
• Skup pravila za neovisnu provjeru transakcija i izdavanje valute (pravila konsenzusa)
• Mehanizam za postizanje globalnog decentraliziranog konsenzusa na važećem blockchainu (Proof-of-Work algoritam )

(…)

Digitalne valute prije bitcoina

Pojava digitalnog novca usko je povezan s razvojem kriptografije. To nije iznenađujuće kada se razmotre temeljni izazovi korištenja bitova koji predstavljaju vrijednost koja se može zamijeniti za robu i usluge. Tri su osnovna pitanja za svakoga tko prihvaća digitalni novac:

• Mogu li vjerovati da je novac autentičan i da nije krivotvoren?
• Mogu li vjerovati da se digitalni novac može potrošiti samo jednom (poznat kao problem “dvostruke potrošnje”)?
• Mogu li biti siguran da nitko drugi ne može tvrditi da taj novac pripada njima, a ne meni?

Izdavači papirnog novca stalno se suočavaju s problemom krivotvorenja koristeći sve sofisticiranije papire i tehnologiju printanja. Fizički novac lako rješava problem dvostruke potrošnje jer ista novčanica ne može biti na dva mjesta odjednom. Naravno, konvencionalni novac također se često pohranjuje i prenosi digitalno. U tim se slučajevima problemi s krivotvorenjem i dvostrukom potrošnjom rješavaju odobravanjem svih elektroničkih transakcija putem središnjih vlasti koje imaju globalni uvid u valutu u optjecaju. Za digitalni novac, koji ne može iskoristiti takvu vrstu provjere, kriptografija pruža osnovu za povjerenje u legitimnost zahtjeva korisnika. Konkretno, kriptografski digitalni potpisi omogućuju korisniku da potpiše digitalnu imovinu ili transakciju čime dokazuje vlasništvo nad tom imovinom. Uz odgovarajuću arhitekturu, digitalni potpisi također se mogu koristiti za rješavanje problema s dvostrukom potrošnjom.

Kada je kriptografija počela postajati široko dostupna i shvaćena u kasnim 80-ima, mnogi su istraživači pokušali koristiti kriptografiju za konstrukciju digitalnih valuta. Ti rani projekti digitalne valute izdavali su digitalni novac, obično s pokrićem u nacionalnoj valuti ili plemenitim metalom poput zlata.

Iako su te ranije digitalne valute funkcionirale, bile su centralizirane i kao rezultat toga, vlade država i hakeri su ih lako napadali. Rane digitalne valute koristile su središnji zavod zbirnog vođenja računa za podmirivanje svih transakcija u pravilnim intervalima, baš kao i tradicionalni bankarski sustav. Nažalost, u većini slučajeva ove novonastale digitalne valute bile su na meti zabrinutih vlada i na kraju su kroz sudske sporove uklonjene. Neke su propale u spektakularnim padovima kada je matična tvrtka naglo likvidirana. Za otpornost protiv intervencija protivnika, bilo da su legitimne vlade ili kriminalni elementi u pitanju, bila je potrebna decentralizirana digitalna valuta kako bi se izbjegla jedna točka napada. Bitcoin je takav sustav, koji je dizajniran decentralizirano, bez ikakvih središnjih autoriteta ili točke kontrole koji mogu biti napadnuti ili oštećeni.

Povijest Bitcoina

Bitcoin je izumljen 2008. godine objavljivanjem rada pod naslovom „Bitcoin: Peer-to-peer elektronički gotovinski sustav“,[1] napisanog pod pseudonimom Satoshi Nakamoto. Nakamoto je kombinirao nekoliko prethodnih izuma kao što su b-money i HashCash kako bi stvorio potpuno decentralizirani elektronički gotovinski sustav koji se ne oslanja na središnje tijelo za izdavanje valute i potvrđivanje transakcija. Ključna inovacija bila je upotreba distribuiranog sustava izračunavanja (nazvanog algoritam Proof-of-Work) za provođenje globalnih „izbora“ svakih 10 minuta, omogućujući decentraliziranoj mreži da postigne konsenzus o stanju transakcija. Time se elegantno rješava problem dvostruke potrošnje u kojem se jedna valuta može potrošiti dva puta. Prije toga, problem s dvostrukom potrošnjom predstavljao je slabost digitalne valute, a riješen je provjerom svih transakcija putem središnjeg zavoda zbirnog vođenja računa.

Bitcoin mreža pokrenuta je 2009. godine, koju je objavio Nakamoto i koju su tada revidirali mnogi drugi programeri. Procesna snaga algoritma Proof-of-Work (rudarenje), koji pruža sigurnost i otpornost bitcoina, povećala se eksponencijalno te sada nadmašuje kombiniranu procesnu snagu najboljih svjetskih super-računala. Ukupna tržišna vrijednost bitcoina već je premašila 135 milijardi američkih dolara. Najveća transakcija koju je mreža do sada procesuirala bila je 400 milijuna američkih dolara, koja je poslana odmah i obrađena za naknadu od 1 dolara.

Satoshi Nakamoto povukao se iz javnosti u travnju 2011., prepuštajući odgovornost za razvijanje koda i mreže skupini dobrovoljaca. Još uvijek nije poznat identitet osobe ili ljudi koji stoje iza bitcoina. No, ni Satoshi Nakamoto, niti bilo tko drugi ne vrši individualnu kontrolu nad bitcoin sustavom, koji djeluje na temelju potpuno transparentnih matematičkih principa, otvorenog koda i konsenzusa među sudionicima. Sam izum je revolucionaran i već je pokrenuo novu znanost na područjima distribuiranog računalstva, ekonomije i ekonometrije.

[…]

Knjiga “Mastering Bitcoin” pruža detaljan opis tehničkih pojmova, strukture i rada bitcoina te bitcoin mreže. Daje odgovore na mnoga tehnička pitanja i prednosti koje bitcoin pruža. Njen autor, Andreas Antonopoulos najpoznatiji je edukator u Bitcoin zajednici koji dugi niz godina održava brojne govore i edukacijske seminare o važnosti bitcoina diljem svijeta. Sudjelovao je u nekoliko parlamentarnih saslušanja na kojima je educirao političke državne vrhove o novonastaloj bitcoin tehnologiji. Njegovi brojni govori mogu se naći na Youtube kanalu aantonop [3], a neki od njih sakupljeni su u knjige “The Internet of Money (Vol. I, Vol. II)” [4]

Stvaranje šire slike

Nakon usvajanja novih informacija i tehničkih pojmova počet ćemo dobivati širu sliku o bitcoinu. Možda nam i dalje neće biti jasni pojmovi poput rudarenja, 51% napada, Problem bizantinskih generala, kreiranje privatnih i javnih ključeva itd., ali postoje mnogi Youtube videi koji to na slikovit način vrlo dobro objašnjavaju.

Potkovani tehničkim znanjem o bitcoinu, možemo krenuti postavljati pitanja što novcu daje vrijednost, zašto zlato ima vrijednost, koja je sličnost između zlata i bitcoina, zašto su standardne valute inflacijske, kako bitcoin kao deflacijska valuta funkcionira, kako funkcionira monetarna ekonomija i koje su mane današnjeg monetarnog sustava.

Odgovore na ova bitna ekonomska pitanja možemo pronaći u knjizi “The Bitcoin Standard: The Decentralized Alternative to Central Banking” autora Saifedeana Ammousa [5] koja će uskoro biti prevedena na hrvatski jezik u nakladništvu Mate d.o.o.

Saifedean Ammous u svojoj knjizi govori o rijetkosti u pogledu omjera Stock-to-Flow (zaliha i proizvodnje). Objašnjava zašto se zlato i bitcoin razlikuju od ostalih metala poput bakra, cinka, nikl. Zbog toga što imaju visok Stock-to-Flow omjer (SF).

„Za bilo koju potrošnu robu (…) udvostručenje proizvodnje značajno će umanjiti sve postojeće zalihe, što će srušiti cijenu i naštetiti vlasnicima. Skok cijene zlata, koji bi uzrokovao udvostručenje godišnje proizvodnje, bio bi neznatan, povećavajući zalihe za 3% umjesto 1,5%.”

„Upravo je ta konstantno niska stopa stvaranja zaliha zlata temeljni razlog zašto je zlato zadržalo svoju novčanu ulogu kroz ljudsku povijest.”

„Visoka vrijednost stock-to-flow omjera zlata čini ga robom čija tržišna ponuda ima najnižu elastičnost cijene.”

„Postojeće zalihe bitcoina u 2017. bile su oko 25 puta veće od novih bitcoina proizvedenih u toj godini. Taj omjer je upola manji u usporedbi s omjerom za zlato, ali oko 2022. stock-to-flow bitcoina nadmašit će zlato”- Saifedean Ammous

Stock-to-Flow pristup kao pokretač ekonomske analize Bitcoina

Nakon objavljivanja knjige “The Bitcoin Standard”, Stock-To-Flow pristup koji ima porijeklo u analizi tržišta robe, počeo se koristiti kao alat za analizu Bitcoina. Pristup je u skladu s osnovnom idejom koja stoji iza Bitcoina koji je izričito zamišljen kao novo monetarno dobro i usmjeren prema formi novca plemenitih metala. Prema tome novi se bitcoini ne mogu rudariti proizvoljno. Bitcoin je potpuno digitalan stoga se često naziva digitalnim zlatom.

Postoji snažna povezanost između tržišne vrijednosti bitcoina i Stock-To-Flow omjera. Model koji pokazuje ovaj statistički značajan odnos prvi je napravio autor PlanB i iznio rezultate u članku pod nazivom Modeling Bitcoin’s Value with Scarcity.[6]

Iako statistički modeli poput ovoga mogu ukazivati na snažnu zavisnu korelaciju, ne mogu uzeti u obzir utjecaje mnogih drugih, najčešće nepredvidljivih faktora, stoga uvijek postoji šansa da u potpunosti krivo prognoziraju budućnost.

Rana faza

Bitcoin je vrlo mlada tehnologija nastala tijekom svjetske financijske krize. U prvih 10 godina postojanja prošao je kroz mnoge faze. Od uporabe na crnom tržištu, trgovanja na nereguliranim burzama i hakerskih napada na njih do reguliranog trgovanja bitcoin terminskim ugovorima (futures contract), teme rasprava i korištenja u financijskim analizama poznatih svjetskih banaka te ostalih financijskih institucija itd.

Zbog povijesnog dugoročnog rasta cijene bitcoina te njegovog velikog potencijala kao nove tehnologije, mnogi se odlučuju ne koristiti ga još kao platno sredstvo nego ga nakon kupnje čuvaju. Do sada se pokazao kao dugoročno dobar instrument očuvanja vrijednosti osobne imovine, poput zlata, no idući pravi test za bitcoin bit će pojavom nove financijske krize.

Razvoj bitcoina podsjeća na razvoj interneta ranih 90-ih godina. Mnogi nisu razumjeli što internet predstavlja, korporacije čije je poslove ugrožavao, predviđale su mu propast te su smatrale da kućanstva neće imati potrebu za njime, stvorena je medijska slika da se internetom služe samo kriminalci, pedofili, ljubitelji pornografije. Danas se struktura interneta uvelike razlikuje u odnosu na njegovu ranu fazu te je neizostavan dio naših života koji je pokrenuo digitalnu revoluciju i unaprijedio životni standard ljudi diljem svijeta. Bitcoin se danas naziva i internetom novca.

Lightning network

Drugi sloj protokola na bitcoin mreži pod nazivom Lightning network, predstavljen je 2016. godine kao potencijalno rješenje za problem skalabilnost bitcoin mreže. Skalabilnost trenutno ne predstavlja problem, ali ako uporaba bitcoina postane široko rasprostranjena tj. ako se bitcoin počne koristiti u budućnosti kao svakodnevno platno sredstvo, iznimno je važno da mreža može podržati i obraditi veliki broj transakcija po sekundi. Lightning network je trenutno u beta fazi razvoja te preostaje vidjeti hoće li zaživjeti ili će se možda pojaviti neko drugo naprednije rješenje.

Zaključak

U ovom članku osvrnuli smo se na razine informiranosti o bitcoinu i znanja koja bismo trebali usvojiti za dublje razumijevanje bitcoina. Naveli smo izvore za tehničku i ekonomsku stranu bitcoina pomoću kojih možemo doći do odgovora na mnoga pitanja i dobiti širu sliku o bitcoinu.

Nitko ne zna što budućnost donosi i u kojem smjeru će se bitcoin razvijati — hoće li nadmašiti zlato u ulozi očuvanja vrijednosti osobne imovine, hoće li postati uvaženo globalno platno sredstvo te smanjiti monetarnu moć centralnih banaka ili nešto sasvim treće. Jedino što je sigurno da se svijest o trenutnom velikom nesrazmjeru bogatstva i moći širi, kao i zlouporaba moći za vlastite političke interese pojedinaca, na štetu naroda kojem se oduzimaju privatnost, sloboda, mogućnost izbora te da su u društvu potrebne mnoge promjene.

“The central bank must be trusted not to debase the currency, but the history of fiat currencies is full of breaches of that trust. Banks must be trusted to hold our money and transfer it electronically, but they lend it out in waves of credit bubbles with barely a fraction in reserve.” — Satoshi Nakamoto

Reference

[1] https://bitcoin.org/bitcoin.pdf — Satoshi Nakamoto, 2008

[2] Mastering Bitcoin: Programming the Open Blockchain — Andreas A. Antonopoulos, 2016

[3] https://www.youtube.com/user/aantonop

[4] The Internet of Money (Vol. I, Vol. II) — Andreas A. Antonopoulos, 2016-2017

[5] The Bitcoin Standard: The Decentralized Alternative to Central Banking — Saifedean Ammous, 2018

[6] Modeling Bitcoin’s Value with Scarcity — PlanB @100trillionUSD, 2019

@ 40b9c85f:5e61b451

Introduction

Data Vending Machines (DVMs) have emerged as a crucial component of the Nostr ecosystem, offering specialized computational services to clients across the network. As defined in NIP-90, DVMs operate on an apparently simple principle: "data in, data out." They provide a marketplace for data processing where users request specific jobs (like text translation, content recommendation, or AI text generation)

While DVMs have gained significant traction, the current specification faces challenges that hinder widespread adoption and consistent implementation. This article explores some ideas on how we can apply the reflection pattern, a well established approach in RPC systems, to address these challenges and improve the DVM ecosystem's clarity, consistency, and usability.

The Current State of DVMs: Challenges and Limitations

The NIP-90 specification provides a broad framework for DVMs, but this flexibility has led to several issues:

1. Inconsistent Implementation

As noted by hzrd149 in "DVMs were a mistake" every DVM implementation tends to expect inputs in slightly different formats, even while ostensibly following the same specification. For example, a translation request DVM might expect an event ID in one particular format, while an LLM service could expect a "prompt" input that's not even specified in NIP-90.

2. Fragmented Specifications

The DVM specification reserves a range of event kinds (5000-6000), each meant for different types of computational jobs. While creating sub-specifications for each job type is being explored as a possible solution for clarity, in a decentralized and permissionless landscape like Nostr, relying solely on specification enforcement won't be effective for creating a healthy ecosystem. A more comprehensible approach is needed that works with, rather than against, the open nature of the protocol.

3. Ambiguous API Interfaces

There's no standardized way for clients to discover what parameters a specific DVM accepts, which are required versus optional, or what output format to expect. This creates uncertainty and forces developers to rely on documentation outside the protocol itself, if such documentation exists at all.

The Reflection Pattern: A Solution from RPC Systems

The reflection pattern in RPC systems offers a compelling solution to many of these challenges. At its core, reflection enables servers to provide metadata about their available services, methods, and data types at runtime, allowing clients to dynamically discover and interact with the server's API.

In established RPC frameworks like gRPC, reflection serves as a self-describing mechanism where services expose their interface definitions and requirements. In MCP reflection is used to expose the capabilities of the server, such as tools, resources, and prompts. Clients can learn about available capabilities without prior knowledge, and systems can adapt to changes without requiring rebuilds or redeployments. This standardized introspection creates a unified way to query service metadata, making tools like grpcurl possible without requiring precompiled stubs.

How Reflection Could Transform the DVM Specification

By incorporating reflection principles into the DVM specification, we could create a more coherent and predictable ecosystem. DVMs already implement some sort of reflection through the use of 'nip90params', which allow clients to discover some parameters, constraints, and features of the DVMs, such as whether they accept encryption, nutzaps, etc. However, this approach could be expanded to provide more comprehensive self-description capabilities.

1. Defined Lifecycle Phases

Similar to the Model Context Protocol (MCP), DVMs could benefit from a clear lifecycle consisting of an initialization phase and an operation phase. During initialization, the client and DVM would negotiate capabilities and exchange metadata, with the DVM providing a JSON schema containing its input requirements. nip-89 (or other) announcements can be used to bootstrap the discovery and negotiation process by providing the input schema directly. Then, during the operation phase, the client would interact with the DVM according to the negotiated schema and parameters.

2. Schema-Based Interactions

Rather than relying on rigid specifications for each job type, DVMs could self-advertise their schemas. This would allow clients to understand which parameters are required versus optional, what type validation should occur for inputs, what output formats to expect, and what payment flows are supported. By internalizing the input schema of the DVMs they wish to consume, clients gain clarity on how to interact effectively.

3. Capability Negotiation

Capability negotiation would enable DVMs to advertise their supported features, such as encryption methods, payment options, or specialized functionalities. This would allow clients to adjust their interaction approach based on the specific capabilities of each DVM they encounter.

Implementation Approach

While building DVMCP, I realized that the RPC reflection pattern used there could be beneficial for constructing DVMs in general. Since DVMs already follow an RPC style for their operation, and reflection is a natural extension of this approach, it could significantly enhance and clarify the DVM specification.

A reflection enhanced DVM protocol could work as follows: 1. Discovery: Clients discover DVMs through existing NIP-89 application handlers, input schemas could also be advertised in nip-89 announcements, making the second step unnecessary. 2. Schema Request: Clients request the DVM's input schema for the specific job type they're interested in 3. Validation: Clients validate their request against the provided schema before submission 4. Operation: The job proceeds through the standard NIP-90 flow, but with clearer expectations on both sides

Parallels with Other Protocols

This approach has proven successful in other contexts. The Model Context Protocol (MCP) implements a similar lifecycle with capability negotiation during initialization, allowing any client to communicate with any server as long as they adhere to the base protocol. MCP and DVM protocols share fundamental similarities, both aim to expose and consume computational resources through a JSON-RPC-like interface, albeit with specific differences.

gRPC's reflection service similarly allows clients to discover service definitions at runtime, enabling generic tools to work with any gRPC service without prior knowledge. In the REST API world, OpenAPI/Swagger specifications document interfaces in a way that makes them discoverable and testable.

DVMs would benefit from adopting these patterns while maintaining the decentralized, permissionless nature of Nostr.

Conclusion

I am not attempting to rewrite the DVM specification; rather, explore some ideas that could help the ecosystem improve incrementally, reducing fragmentation and making the ecosystem more comprehensible. By allowing DVMs to self describe their interfaces, we could maintain the flexibility that makes Nostr powerful while providing the structure needed for interoperability.

For developers building DVM clients or libraries, this approach would simplify consumption by providing clear expectations about inputs and outputs. For DVM operators, it would establish a standard way to communicate their service's requirements without relying on external documentation.

I am currently developing DVMCP following these patterns. Of course, DVMs and MCP servers have different details; MCP includes capabilities such as tools, resources, and prompts on the server side, as well as 'roots' and 'sampling' on the client side, creating a bidirectional way to consume capabilities. In contrast, DVMs typically function similarly to MCP tools, where you call a DVM with an input and receive an output, with each job type representing a different categorization of the work performed.

Without further ado, I hope this article has provided some insight into the potential benefits of applying the reflection pattern to the DVM specification.

@ bf47c19e:c3d2573b

UTXO (Unspent Transaction Output) je Bitkoin koji nije potrošen, BTC koji se nalazi na svim adresama. Možemo ga porediti sa novčanicom u novčaniku i koja se mora u celosti potrošiti. Samo što kod BTC to može biti bilo koji iznos i taj iznos je uvek isti kao veličina poslednje transakcije minus naknada majnerima. Dok novčanice u novčaniku imaju tačno određene apoene, 100 dinara, 200 dinara, 500 dinara itd.

Kada plaćamo novčanicama nešto što košta 300 dinara, a u novčaniku imamo jednu novčanicu od 500 dinara, mi prodavcu moramo dati celu novčanicu od 500 dinara, a on nam zatim vraća kusur 200 dinara.

Kada plaćamo novčanicama nešto što košta 300 dinara, a u novčaniku imamo tri novčanice od 200, 200 i 100 dinara, mi prodavcu moramo dati ili dve novčanice od po 200 gde takođe dobijamo kusur ili dve novčanice od 200 i 100 dinara.

Ova analogija se može primeniti i na BTC i UTXO-ve koji funkcioniše na gotovo istom principu.

Ako plaćamo putem BTC nešto što košta 0.03 BTC, a u novčaniku imamo jedan UTXO od 0.05 BTC (a koji je nastao tako što je neko nama prethodno poslao 0.05 BTC u jednoj transakciji), naš novčanik ne šalje samo 0.03 BTC sa adrese, a da pritom 0.02 BTC ostane u novčaniku. Ne nego se iz novčanika šalje svih 0.05 BTC, 0.03 BTC ide prodavcu, a 0.02 BTC se vraća nama u novčanik kao kusur (change) na novu adresu formirajući novi UTXO od 0.02 BTC. Za slanje sredstava sa tog jednog UTXO-a plaćamo jednu transakcionu naknadu (fee) Bitkoin rudarima/majnerima. Neka bude $1 fee.

Ako plaćamo putem BTC nešto što košta 0.03 BTC, a u novčaniku imamo tri UTXO-a od 0.02, 0.02 i 0.01 BTC (koji su nastali tako što su nam prethodno poslate tri odvojene transakcije od 0.02, 0.02 i 0.01 BTC), naš novčanik automatski ili mi lično (putem opcije "coin control") sada moramo da odaberemo koja od ta tri UTXO-a, koje od te tri svojevrsne digitalne novčanice, ćemo poslati trgovcu. Dakle moramo da iskoristimo sredstva sa dva UTXO-a pošto nijedan pojedinačni UTXO nema dovoljno sredstava za plaćanje. I za slanje svakog od ta dva UTXO-a se majnerima plaća zasebna transakciona naknada koje zbirno koštaju duplo više nego u situaciji kada šaljemo sredstva sa jednog UTXO-a. Dakle plaćamo hipotetičkih $2 fee.

Ako imamo preveliki broj manjih UTXO-va, odnosno UTXO-va na kojima se nalaze pojedinačno mala sredstva i treba da platimo nešto skuplje u jednoj transakciji, onda ćemo za svaki od tih UTXO-va platiti zaseban fee što može dovesti do toga da ukupan fee bude dosta skup.

Ko vodi računa o privatnosti i nikada ne prima sredstva na jednu istu adresu više od jednom, odnosno uvek generiše novu adresu pri primanju svake transakcije, onda će uvek imati situaciju "1 adresa = 1 UTXO" i onda je lakši upravljanje UTXO-vima (UTXO management). Mnogo je teže kada se sva sredstva primaju na jednu adresu koja bi imala veliki broj UTXO-va.

@ c631e267:c2b78d3e

Der Irrsinn ist bei Einzelnen etwas Seltenes – \ aber bei Gruppen, Parteien, Völkern, Zeiten die Regel. \ Friedrich Nietzsche

Erinnern Sie sich an die Horrorkomödie «Scary Movie»? Nicht, dass ich diese Art Filme besonders erinnerungswürdig fände, aber einige Szenen daraus sind doch gewissermaßen Klassiker. Dazu zählt eine, die das Verhalten vieler Protagonisten in Horrorfilmen parodiert, wenn sie in Panik flüchten. Welchen Weg nimmt wohl die Frau in der Situation auf diesem Bild?

Diese Szene kommt mir automatisch in den Sinn, wenn ich aktuelle Entwicklungen in Europa betrachte. Weitreichende Entscheidungen gehen wider jede Logik in die völlig falsche Richtung. Nur ist das hier alles andere als eine Komödie, sondern bitterernst. Dieser Horror ist leider sehr real.

Die Europäische Union hat sich selbst über Jahre konsequent in eine Sackgasse manövriert. Sie hat es versäumt, sich und ihre Politik selbstbewusst und im Einklang mit ihren Wurzeln auf dem eigenen Kontinent zu positionieren. Stattdessen ist sie in blinder Treue den vermeintlichen «transatlantischen Freunden» auf ihrem Konfrontationskurs gen Osten gefolgt.

In den USA haben sich die Vorzeichen allerdings mittlerweile geändert, und die einst hoch gelobten «Freunde und Partner» erscheinen den europäischen «Führern» nicht mehr vertrauenswürdig. Das ist spätestens seit der Münchner Sicherheitskonferenz, der Rede von Vizepräsident J. D. Vance und den empörten Reaktionen offensichtlich. Große Teile Europas wirken seitdem wie ein aufgescheuchter Haufen kopfloser Hühner. Orientierung und Kontrolle sind völlig abhanden gekommen.

Statt jedoch umzukehren oder wenigstens zu bremsen und vielleicht einen Abzweig zu suchen, geben die Crash-Piloten jetzt auf dem Weg durch die Sackgasse erst richtig Gas. Ja sie lösen sogar noch die Sicherheitsgurte und deaktivieren die Airbags. Den vor Angst dauergelähmten Passagieren fällt auch nichts Besseres ein und so schließen sie einfach die Augen. Derweil übertrumpfen sich die Kommentatoren des Events gegenseitig in sensationslüsterner «Berichterstattung».

Wie schon die deutsche Außenministerin mit höchsten UN-Ambitionen, Annalena Baerbock, proklamiert auch die Europäische Kommission einen «Frieden durch Stärke». Zu dem jetzt vorgelegten, selbstzerstörerischen Fahrplan zur Ankurbelung der Rüstungsindustrie, genannt «Weißbuch zur europäischen Verteidigung – Bereitschaft 2030», erklärte die Kommissionspräsidentin, die «Ära der Friedensdividende» sei längst vorbei. Soll das heißen, Frieden bringt nichts ein? Eine umfassende Zusammenarbeit an dauerhaften europäischen Friedenslösungen steht demnach jedenfalls nicht zur Debatte.

Zusätzlich brisant ist, dass aktuell «die ganze EU von Deutschen regiert wird», wie der EU-Parlamentarier und ehemalige UN-Diplomat Michael von der Schulenburg beobachtet hat. Tatsächlich sitzen neben von der Leyen und Strack-Zimmermann noch einige weitere Deutsche in – vor allem auch in Krisenzeiten – wichtigen Spitzenposten der Union. Vor dem Hintergrund der Kriegstreiberei in Deutschland muss eine solche Dominanz mindestens nachdenklich stimmen.

Ihre ursprünglichen Grundwerte wie Demokratie, Freiheit, Frieden und Völkerverständigung hat die EU kontinuierlich in leere Worthülsen verwandelt. Diese werden dafür immer lächerlicher hochgehalten und beschworen.

Es wird dringend Zeit, dass wir, der Souverän, diesem erbärmlichen und gefährlichen Trauerspiel ein Ende setzen und die Fäden selbst in die Hand nehmen. In diesem Sinne fordert uns auch das «European Peace Project» auf, am 9. Mai im Rahmen eines Kunstprojekts den Frieden auszurufen. Seien wir dabei!

[Titelbild: Pixabay]

---

Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben und ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ 66675158:1b644430

I don't believe in "vibe coding" – it's just the newest Silicon Valley fad trying to give meaning to their latest favorite technology, LLMs. We've seen this pattern before with blockchain, when suddenly Non Fungible Tokens appeared, followed by Web3 startups promising to revolutionize everything from social media to supply chains. VCs couldn't throw money fast enough at anything with "decentralized" (in name only) in the pitch deck. Andreessen Horowitz launched billion-dollar crypto funds, while Y Combinator batches filled with blockchain startups promising to be "Uber for X, but on the blockchain."

The metaverse mania followed, with Meta betting its future on digital worlds where we'd supposedly hang out as legless avatars. Decentralized (in name only) autonomous organizations emerged as the next big thing – supposedly democratic internet communities that ended up being the next scam for quick money.

Then came the inevitable collapse. The FTX implosion in late 2022 revealed fraud, Luna/Terra's death spiral wiped out billions (including my ten thousand dollars), while Celsius and BlockFi froze customer assets before bankruptcy.

By 2023, crypto winter had fully set in. The SEC started aggressive enforcement actions, while users realized that blockchain technology had delivered almost no practical value despite a decade of promises.

Blockchain's promises tapped into fundamental human desires – decentralization resonated with a generation disillusioned by traditional institutions. Evangelists presented a utopian vision of freedom from centralized control. Perhaps most significantly, crypto offered a sense of meaning in an increasingly abstract world, making the clear signs of scams harder to notice.

The technology itself had failed to solve any real-world problems at scale. By 2024, the once-mighty crypto ecosystem had become a cautionary tale. Venture firms quietly scrubbed blockchain references from their websites while founders pivoted to AI and large language models.

---

Most reading this are likely fellow bitcoiners and nostr users who understand that Bitcoin is blockchain's only valid use case. But I shared that painful history because I believe the AI-hype cycle will follow the same trajectory.

Just like with blockchain, we're now seeing VCs who once couldn't stop talking about "Web3" falling over themselves to fund anything with "AI" in the pitch deck. The buzzwords have simply changed from "decentralized" to "intelligent."

"Vibe coding" is the perfect example – a trendy name for what is essentially just fuzzy instructions to LLMs. Developers who've spent years honing programming skills are now supposed to believe that "vibing" with an AI is somehow a legitimate methodology.

This might be controversial to some, but obvious to others:

Formal, context-free grammar will always remain essential for building precise systems, regardless of how advanced natural language technology becomes

The mathematical precision of programming languages provides a foundation that human language's ambiguity can never replace. Programming requires precision – languages, compilers, and processors operate on explicit instructions, not vibes. What "vibe coding" advocates miss is that beneath every AI-generated snippet lies the same deterministic rules that have always governed computation.

LLMs don't understand code in any meaningful sense—they've just ingested enormous datasets of human-written code and can predict patterns. When they "work," it's because they've seen similar patterns before, not because they comprehend the underlying logic.

This creates a dangerous dependency. Junior developers "vibing" with LLMs might get working code without understanding the fundamental principles. When something breaks in production, they'll lack the knowledge to fix it.

Even experienced developers can find themselves in treacherous territory when relying too heavily on LLM-generated code. What starts as a productivity boost can transform into a dependency crutch.

The real danger isn't just technical limitations, but the false confidence it instills. Developers begin to believe they understand systems they've merely instructed an AI to generate – fundamentally different from understanding code you've written yourself.

We're already seeing the warning signs: projects cobbled together with LLM-generated code that work initially but become maintenance nightmares when requirements change or edge cases emerge.

The venture capital money is flowing exactly as it did with blockchain. Anthropic raised billions, OpenAI is valued astronomically despite minimal revenue, and countless others are competing to build ever-larger models with vague promises. Every startup now claims to be "AI-powered" regardless of whether it makes sense.

Don't get me wrong—there's genuine innovation happening in AI research. But "vibe coding" isn't it. It's a marketing term designed to make fuzzy prompting sound revolutionary.

Cursor perfectly embodies this AI hype cycle. It's an AI-enhanced code editor built on VS Code that promises to revolutionize programming by letting you "chat with your codebase." Just like blockchain startups promised to "revolutionize" industries, Cursor promises to transform development by adding LLM capabilities.

Yes, Cursor can be genuinely helpful. It can explain unfamiliar code, suggest completions, and help debug simple issues. After trying it for just an hour, I found the autocomplete to be MAGICAL for simple refactoring and basic functionality.

But the marketing goes far beyond reality. The suggestion that you can simply describe what you want and get production-ready code is dangerously misleading. What you get are approximations with:

• Security vulnerabilities the model doesn't understand
• Edge cases it hasn't considered
• Performance implications it can't reason about
• Dependency conflicts it has no way to foresee

The most concerning aspect is how such tools are marketed to beginners as shortcuts around learning fundamentals. "Why spend years learning to code when you can just tell AI what you want?" This is reminiscent of how crypto was sold as a get-rich-quick scheme requiring no actual understanding.

When you "vibe code" with an AI, you're not eliminating complexity—you're outsourcing understanding to a black box. This creates developers who can prompt but not program, who can generate but not comprehend.

The real utility of LLMs in development is in augmenting existing workflows:

• Explaining unfamiliar codebases
• Generating boilerplate for well-understood patterns
• Suggesting implementations that a developer evaluates critically
• Assisting with documentation and testing

These uses involve the model as a subordinate assistant to a knowledgeable developer, not as a replacement for expertise. This is where the technology adds value—as a sophisticated tool in skilled hands.

Cursor is just a better hammer, not a replacement for understanding what you're building. The actual value emerges when used by developers who understand what happens beneath the abstractions. They can recognize when AI suggestions make sense and when they don't because they have the fundamental knowledge to evaluate output critically.

This is precisely where the "vibe coding" narrative falls apart.

@ e3ba5e1a:5e433365

Prelude

I wrote this post differently than any of my others. It started with a discussion with AI on an OPSec-inspired review of separation of powers, and evolved into quite an exciting debate! I asked Grok to write up a summary in my overall writing style, which it got pretty well. I've decided to post it exactly as-is. Ultimately, I think there are two solid ideas driving my stance here:

1. Perfect is the enemy of the good
2. Failure is the crucible of success

Beyond that, just some hard-core belief in freedom, separation of powers, and operating from self-interest.

Intro

Alright, buckle up. I’ve been chewing on this idea for a while, and it’s time to spit it out. Let’s look at the U.S. government like I’d look at a codebase under a cybersecurity audit—OPSEC style, no fluff. Forget the endless debates about what politicians should do. That’s noise. I want to talk about what they can do, the raw powers baked into the system, and why we should stop pretending those powers are sacred. If there’s a hole, either patch it or exploit it. No half-measures. And yeah, I’m okay if the whole thing crashes a bit—failure’s a feature, not a bug.

The Filibuster: A Security Rule with No Teeth

You ever see a firewall rule that’s more theater than protection? That’s the Senate filibuster. Everyone acts like it’s this untouchable guardian of democracy, but here’s the deal: a simple majority can torch it any day. It’s not a law; it’s a Senate preference, like choosing tabs over spaces. When people call killing it the “nuclear option,” I roll my eyes. Nuclear? It’s a button labeled “press me.” If a party wants it gone, they’ll do it. So why the dance?

I say stop playing games. Get rid of the filibuster. If you’re one of those folks who thinks it’s the only thing saving us from tyranny, fine—push for a constitutional amendment to lock it in. That’s a real patch, not a Post-it note. Until then, it’s just a vulnerability begging to be exploited. Every time a party threatens to nuke it, they’re admitting it’s not essential. So let’s stop pretending and move on.

Supreme Court Packing: Because Nine’s Just a Number

Here’s another fun one: the Supreme Court. Nine justices, right? Sounds official. Except it’s not. The Constitution doesn’t say nine—it’s silent on the number. Congress could pass a law tomorrow to make it 15, 20, or 42 (hitchhiker’s reference, anyone?). Packing the court is always on the table, and both sides know it. It’s like a root exploit just sitting there, waiting for someone to log in.

So why not call the bluff? If you’re in power—say, Trump’s back in the game—say, “I’m packing the court unless we amend the Constitution to fix it at nine.” Force the issue. No more shadowboxing. And honestly? The court’s got way too much power anyway. It’s not supposed to be a super-legislature, but here we are, with justices’ ideologies driving the bus. That’s a bug, not a feature. If the court weren’t such a kingmaker, packing it wouldn’t even matter. Maybe we should be talking about clipping its wings instead of just its size.

The Executive Should Go Full Klingon

Let’s talk presidents. I’m not saying they should wear Klingon armor and start shouting “Qapla’!”—though, let’s be real, that’d be awesome. I’m saying the executive should use every scrap of power the Constitution hands them. Enforce the laws you agree with, sideline the ones you don’t. If Congress doesn’t like it, they’ve got tools: pass new laws, override vetoes, or—here’s the big one—cut the budget. That’s not chaos; that’s the system working as designed.

Right now, the real problem isn’t the president overreaching; it’s the bureaucracy. It’s like a daemon running in the background, eating CPU and ignoring the user. The president’s supposed to be the one steering, but the administrative state’s got its own agenda. Let the executive flex, push the limits, and force Congress to check it. Norms? Pfft. The Constitution’s the spec sheet—stick to it.

Let the System Crash

Here’s where I get a little spicy: I’m totally fine if the government grinds to a halt. Deadlock isn’t a disaster; it’s a feature. If the branches can’t agree, let the president veto, let Congress starve the budget, let enforcement stall. Don’t tell me about “essential services.” Nothing’s so critical it can’t take a breather. Shutdowns force everyone to the table—debate, compromise, or expose who’s dropping the ball. If the public loses trust? Good. They’ll vote out the clowns or live with the circus they elected.

Think of it like a server crash. Sometimes you need a hard reboot to clear the cruft. If voters keep picking the same bad admins, well, the country gets what it deserves. Failure’s the best teacher—way better than limping along on autopilot.

States Are the Real MVPs

If the feds fumble, states step up. Right now, states act like junior devs waiting for the lead engineer to sign off. Why? Federal money. It’s a leash, and it’s tight. Cut that cash, and states will remember they’re autonomous. Some will shine, others will tank—looking at you, California. And I’m okay with that. Let people flee to better-run states. No bailouts, no excuses. States are like competing startups: the good ones thrive, the bad ones pivot or die.

Could it get uneven? Sure. Some states might turn into sci-fi utopias while others look like a post-apocalyptic vidya game. That’s the point—competition sorts it out. Citizens can move, markets adjust, and failure’s a signal to fix your act.

Chaos Isn’t the Enemy

Yeah, this sounds messy. States ignoring federal law, external threats poking at our seams, maybe even a constitutional crisis. I’m not scared. The Supreme Court’s there to referee interstate fights, and Congress sets the rules for state-to-state play. But if it all falls apart? Still cool. States can sort it without a babysitter—it’ll be ugly, but freedom’s worth it. External enemies? They’ll either unify us or break us. If we can’t rally, we don’t deserve the win.

Centralizing power to avoid this is like rewriting your app in a single thread to prevent race conditions—sure, it’s simpler, but you’re begging for a deadlock. Decentralized chaos lets states experiment, lets people escape, lets markets breathe. States competing to cut regulations to attract businesses? That’s a race to the bottom for red tape, but a race to the top for innovation—workers might gripe, but they’ll push back, and the tension’s healthy. Bring it—let the cage match play out. The Constitution’s checks are enough if we stop coddling the system.

Why This Matters

I’m not pitching a utopia. I’m pitching a stress test. The U.S. isn’t a fragile porcelain doll; it’s a rugged piece of hardware built to take some hits. Let it fail a little—filibuster, court, feds, whatever. Patch the holes with amendments if you want, or lean into the grind. Either way, stop fearing the crash. It’s how we debug the republic.

So, what’s your take? Ready to let the system rumble, or got a better way to secure the code? Hit me up—I’m all ears.

@ c631e267:c2b78d3e

Wir werden nicht zulassen, dass technisch manches möglich ist, \ aber der Staat es nicht nutzt. \ Angela Merkel

Die Modalverben zu erklären, ist im Deutschunterricht manchmal nicht ganz einfach. Nicht alle Fremdsprachen unterscheiden zum Beispiel bei der Frage nach einer Möglichkeit gleichermaßen zwischen «können» im Sinne von «die Gelegenheit, Kenntnis oder Fähigkeit haben» und «dürfen» als «die Erlaubnis oder Berechtigung haben». Das spanische Wort «poder» etwa steht für beides.

Ebenso ist vielen Schülern auf den ersten Blick nicht recht klar, dass das logische Gegenteil von «müssen» nicht unbedingt «nicht müssen» ist, sondern vielmehr «nicht dürfen». An den Verkehrsschildern lässt sich so etwas meistens recht gut erklären: Manchmal muss man abbiegen, aber manchmal darf man eben nicht.

Dieses Beispiel soll ein wenig die Verwirrungstaktik veranschaulichen, die in der Politik gerne verwendet wird, um unpopuläre oder restriktive Maßnahmen Stück für Stück einzuführen. Zuerst ist etwas einfach innovativ und bringt viele Vorteile. Vor allem ist es freiwillig, jeder kann selber entscheiden, niemand muss mitmachen. Später kann man zunehmend weniger Alternativen wählen, weil sie verschwinden, und irgendwann verwandelt sich alles andere in «nicht dürfen» – die Maßnahme ist obligatorisch.

Um die Durchsetzung derartiger Initiativen strategisch zu unterstützen und nett zu verpacken, gibt es Lobbyisten, gerne auch NGOs genannt. Dass das «NG» am Anfang dieser Abkürzung übersetzt «Nicht-Regierungs-» bedeutet, ist ein Anachronismus. Das war vielleicht früher einmal so, heute ist eher das Gegenteil gemeint.

In unserer modernen Zeit wird enorm viel Lobbyarbeit für die Digitalisierung praktisch sämtlicher Lebensbereiche aufgewendet. Was das auf dem Sektor der Mobilität bedeuten kann, haben wir diese Woche anhand aktueller Entwicklungen in Spanien beleuchtet. Begründet teilweise mit Vorgaben der Europäischen Union arbeitet man dort fleißig an einer «neuen Mobilität», basierend auf «intelligenter» technologischer Infrastruktur. Derartige Anwandlungen wurden auch schon als «Technofeudalismus» angeprangert.

Nationale Zugangspunkte für Mobilitätsdaten im Sinne der EU gibt es nicht nur in allen Mitgliedsländern, sondern auch in der Schweiz und in Großbritannien. Das Vereinigte Königreich beteiligt sich darüber hinaus an anderen EU-Projekten für digitale Überwachungs- und Kontrollmaßnahmen, wie dem biometrischen Identifizierungssystem für «nachhaltigen Verkehr und Tourismus».

Natürlich marschiert auch Deutschland stracks und euphorisch in Richtung digitaler Zukunft. Ohne vernetzte Mobilität und einen «verlässlichen Zugang zu Daten, einschließlich Echtzeitdaten» komme man in der Verkehrsplanung und -steuerung nicht aus, erklärt die Regierung. Der Interessenverband der IT-Dienstleister Bitkom will «die digitale Transformation der deutschen Wirtschaft und Verwaltung vorantreiben». Dazu bewirbt er unter anderem die Konzepte Smart City, Smart Region und Smart Country und behauptet, deutsche Großstädte «setzen bei Mobilität voll auf Digitalisierung».

Es steht zu befürchten, dass das umfassende Sammeln, Verarbeiten und Vernetzen von Daten, das angeblich die Menschen unterstützen soll (und theoretisch ja auch könnte), eher dazu benutzt wird, sie zu kontrollieren und zu manipulieren. Je elektrischer und digitaler unsere Umgebung wird, desto größer sind diese Möglichkeiten. Im Ergebnis könnten solche Prozesse den Bürger nicht nur einschränken oder überflüssig machen, sondern in mancherlei Hinsicht regelrecht abschalten. Eine gesunde Skepsis ist also geboten.

[Titelbild: Pixabay]

---

Dieser Beitrag wurde mit dem Pareto-Client geschrieben. Er ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ 9223d2fa:b57e3de7

12,600 steps

@ aa8de34f:a6ffe696

19. März 2025

🔐 1. SHA-256 is Quantum-Resistant

Bitcoin’s proof-of-work mechanism relies on SHA-256, a hashing algorithm. Even with a powerful quantum computer, SHA-256 remains secure because:

• Quantum computers excel at factoring large numbers (Shor’s Algorithm).
• However, SHA-256 is a one-way function, meaning there's no known quantum algorithm that can efficiently reverse it.
• Grover’s Algorithm (which theoretically speeds up brute force attacks) would still require 2¹²⁸ operations to break SHA-256 – far beyond practical reach.

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

🔑 2. Public Key Vulnerability – But Only If You Reuse Addresses

Bitcoin uses Elliptic Curve Digital Signature Algorithm (ECDSA) to generate keys.

• A quantum computer could use Shor’s Algorithm to break SECP256K1, the curve Bitcoin uses.
• If you never reuse addresses, it is an additional security element
• 🔑 1. Bitcoin Addresses Are NOT Public Keys

Many people assume a Bitcoin address is the public key—this is wrong.

• When you receive Bitcoin, it is sent to a hashed public key (the Bitcoin address).
• The actual public key is never exposed because it is the Bitcoin Adress who addresses the Public Key which never reveals the creation of a public key by a spend
• Bitcoin uses Pay-to-Public-Key-Hash (P2PKH) or newer methods like Pay-to-Witness-Public-Key-Hash (P2WPKH), which add extra layers of security.

🕵️♂️ 2.1 The Public Key Never Appears

• When you send Bitcoin, your wallet creates a digital signature.
• This signature uses the private key to prove ownership.
• The Bitcoin address is revealed and creates the Public Key
• The public key remains hidden inside the Bitcoin script and Merkle tree.

This means: ✔ The public key is never exposed. ✔ Quantum attackers have nothing to target, attacking a Bitcoin Address is a zero value game.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

🔄 3. Bitcoin Can Upgrade

Even if quantum computers eventually become a real threat:

• Bitcoin developers can upgrade to quantum-safe cryptography (e.g., lattice-based cryptography or post-quantum signatures like Dilithium).
• Bitcoin’s decentralized nature ensures a network-wide soft fork or hard fork could transition to quantum-resistant keys.

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

⏳ 4. The 10-Minute Block Rule as a Security Feature

• Bitcoin’s network operates on a 10-minute block interval, meaning:Even if an attacker had immense computational power (like a quantum computer), they could only attempt an attack every 10 minutes.Unlike traditional encryption, where a hacker could continuously brute-force keys, Bitcoin’s system resets the challenge with every new block.This limits the window of opportunity for quantum attacks.

---

🎯 5. Quantum Attack Needs to Solve a Block in Real-Time

• A quantum attacker must solve the cryptographic puzzle (Proof of Work) in under 10 minutes.
• The problem? Any slight error changes the hash completely, meaning:If the quantum computer makes a mistake (even 0.0001% probability), the entire attack fails.Quantum decoherence (loss of qubit stability) makes error correction a massive challenge.The computational cost of recovering from an incorrect hash is still incredibly high.

---

⚡ 6. Network Resilience – Even if a Block Is Hacked

• Even if a quantum computer somehow solved a block instantly:The network would quickly recognize and reject invalid transactions.Other miners would continue mining under normal cryptographic rules.51% Attack? The attacker would need to consistently beat the entire Bitcoin network, which is not sustainable.

---

🔄 7. The Logarithmic Difficulty Adjustment Neutralizes Threats

• Bitcoin adjusts mining difficulty every 2016 blocks (\~2 weeks).
• If quantum miners appeared and suddenly started solving blocks too quickly, the difficulty would adjust upward, making attacks significantly harder.
• This self-correcting mechanism ensures that even quantum computers wouldn't easily overpower the network.

---

🔥 Final Verdict: Quantum Computers Are Too Slow for Bitcoin

✔ The 10-minute rule limits attack frequency – quantum computers can’t keep up.

✔ Any slight miscalculation ruins the attack, resetting all progress.

✔ Bitcoin’s difficulty adjustment would react, neutralizing quantum advantages.

Even if quantum computers reach their theoretical potential, Bitcoin’s game theory and design make it incredibly resistant. 🚀

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni prevod na ecd.rs

Bitcoin: Peer-to-peer sistem elektronskog novca

Satoshi Nakamoto

satoshin@gmx.com

www.bitcoin.org

Translated in Serbian from bitcoin.org/bitcoin.pdf by ECD

Sažetak. Potpuna peer-to-peer verzija elektronskog novca omogućila bi slanje uplata putem interneta direktno od jedne strane ka drugoj bez posredovanja finansijskih institucija. Digitalni potpisi pružaju deo rešenja, ali se glavni benefiti gube ako je i dalje potrebna pouzdana treća strana za sprečavanje dvostruke potrošnje. Predlažemo rešenje problema dvostruke potrošnje korišćenjem peer-to-peer mreže. Mreža vremenski označava transakcije tako što ih hešuje u tekući lanac dokaza o radu (proof of work) temeljen na hešu, formirajući zapis koji se ne može promeniti bez ponovnog rada i objavljivanja dokaza o tom radu. Najduži lanac ne služi samo kao dokaz niza događaja, nego i kao dokaz da je taj niz događaja potvrđen od strane dela peer-to-peer mreže koja poseduju najveću zbirnu procesorsku snagu (CPU). Sve dok većinu procesorske snage kontrolišu čvorovi (nodes) koji ne sarađuju u napadu na mrežu, oni će generisati najduži lanac i nadmašiti napadače. Sama mreža zahteva minimalnu strukturu. Poruke kroz mrežu se prenose uz pretpostavku da svaki čvor čini maksimalan napor da poruku prenese u svom izvornom obliku i na optimalan način, a čvorovi mogu napustiti mrežu i ponovo joj se pridružiti po želji, prihvatajući najduži lanac dokaza o radu kao dokaz onoga što se dogodilo dok ih nije bilo.

1. Uvod

Trgovina na Internetu počela je da se oslanja skoro isključivo na finansijske institucije koje služe kao pouzdani posrednici pri obradi elektronskih plaćanja. Iako sistem radi dovoljno dobro za većinu transakcija i dalje trpi od inherentnih slabosti modela utemeljenog na poverenju.

Potpuno nepovratne transakcije zapravo nisu moguće, jer finansijske institucije ne mogu izbeći posredovanje u rešavanju eventualnih sporova. Troškovi posredovanja povećavaju troškove transakcija, ograničavaju minimalnu praktičnu veličinu transakcija i onemogućuju male, povremene transakcije jer postoji velika šteta zbog gubitka mogućnosti da se izvrše nepovratna plaćanja za nepovratne usluge. Uz mogućnost povraćaja transakcije, potreba za poverenjem raste. Trgovci moraju biti oprezni prema svojim kupcima i tražiti im više informacija nego što bi inače bilo neophodno. Određeni procenat prevara prihvaćen je kao neizbežan. Ovi troškovi i nepouzdanost plaćanja mogu se izbeći korišćenjem gotovine, ali ne postoji mehanizam za elektronsko plaćanje bez pouzdane treće strane.

Ono što je potrebno je elektronski sistem plaćanja zasnovan na kriptografskom dokazu umesto na poverenju, koji omogućava da bilo koje dve strane direktno i dobrovoljno međusobno trguju bez potrebe za posrednikom. Transakcije koje su nepovratne bi zaštitile prodavce od prevara, a escrow mehanizmi mogli bi se lako implementirati radi zaštite kupaca. U ovom dokumentu predlažemo rešenje problema dvostruke potrošnje korišćenjem peer-to-peer distribuiranog servera vremenskih oznaka (timestamp) za generisanje računarskog dokaza o hronološkom redosledu transakcija. Sistem je siguran sve dok pošteni čvorovi zajedno kontrolišu više procesorske snage procesora nego bilo koja udružena grupa napadačkih čvorova.

2. Transakcije

Elektronski novčić definišemo kao lanac digitalnih potpisa. Svaki vlasnik prenosi novčić na sledećeg digitalnim potpisivanjem heša prethodne transakcije i javnog ključa sledećeg vlasnika, dodajući ih potom na kraj novčića. Primalac transakcije može da verifikuje potpise, a time i lanac vlasništva.

Problem je naravno u tome što primalac ne može potvrditi da jedan od prethodnih vlasnika nije dva puta poslao isti novčić. Uobičajeno rešenje je uvođenje pouzdanog centralizovanog posrednika, kreatora novčića koji proverava sve transakcije. Nakon svake transakcije, novčić se mora vratiti kreatoru kako bi se izdao novi novčić i veruje se da samo za novčiće izdate direktno od kreatora možemo biti sigurni da nisu dva puta potrošeni. Problem sa ovim rešenjem je što sudbina čitavog novčanog sistema zavisi od kompanije koja kreira novčiće, jer svaka transakcija mora da prođe kroz nju, baš kao što je slučaj sa bankom.

Treba nam način da primalac bude siguran da prethodni vlasnici nisu potpisali nikakve ranije transakcije kojim bi potrošili taj novčić. Za naše potrebe, računamo transakciju koja se prva desila i ne zanimaju nas naredni pokušaji da se isti novčić ponovo pošalje. Jedini način da sa sigurnošću potvrdimo da taj novčić nije prethodno bio poslat je da imamo informacije o svim transakcijama koje su se ikada desile. U modelu baziranom na centalizovan kreatoru, taj kreator je imao informacije o svim transakcijama i odlučivao koja transakcija je prva stigla. Da bismo to postigli bez pouzdanog posrednika, transakcije moraju biti javno objavljene [1] i potreban nam je sistem u kojem učesnici mogu da se dogovore o jedinstvenoj istoriji redosleda kojim su transakcije primljene. Primaocu je potreban dokaz da se u trenutku dešavanja svake od transakcija većina čvorova složila oko toga da je baš ta transakcija bila ona koja je prva primljena.

3. Server vremenskih oznaka

Rešenje koje predlažemo počinje serverom vremenskih oznaka. Server vremenske oznake radi tako što uzima heš bloka podataka kojem će se dodeliti vremenska oznaka i objavi taj heš svima u mreži, slično kao u novinama ili kao post na Usenet mreži [2-5]. Vremenska oznaka očigledno dokazuje da su podaci morali postojati u to vreme kako bi ušli u haš. Svaka vremenska oznaka sadrži prethodnu vremensku oznaku u svom hešu, formirajući tako lanac, pri čemu svaka dodatna vremenska oznaka pojačava potvrde onih pre nje.

4. Dokaz o radu (Proof-of-Work)

Da bismo implementirali distribuirani server vremenskih oznaka na peer-to-peer principu, moraćemo da koristimo sistem dokaza o radu sličan Hashcash-u Adama Back-a [6], umesto Uneset postova ili novinskih objava. Dokaz o radu uključuje traženje vrednosti koja će, kada se hešuje, na primer pomoću SHA-256 heš funkcije, stvarati heš čiji binarni zapis započinje određenim brojem nula. Prosečna količina potrebnog rada eksponencijalno raste sa brojem potrebnih početnih nula, a može se proveriti izvršavanjem samo jedne heš fuknkcije.

Za našu mrežu vremenskih oznaka implementiramo dokaz o radu povećavajući nonce broja u bloku sve dok se ne pronađe ona vrednost nonce-a koja daje hešu bloka potreban broj početnih nula. Jednom kada se procesorska snaga utroši kako bi se zadovoljio dokaz o radu, blok se ne može izmeniti bez ponovljenog rada. Kako se kasniji blokovi vežu na taj blok, rad potreban da se on izmeni uključivao bi i ponovno obrađivanje svih blokova nakon njega.

Dokaz o radu takođe rešava problem utvrđivanja većine pri odlučivanju. Ako bi se ​​većina zasnivala na principu jednog glasa po IP adresi, mogao bi je narušiti svako ko je u stanju da glasa sa više IP adresa odjednom. Dokaz o radu u osnovi predstavlja jedan glas po jedinici procesorske snage. Većinska odluka je predstavljena najdužim lancem u čije je stvaranje zapravo investirano najviše rada prilikom dokazivanja. Ako većinu procesorske snage kontrolišu pošteni čvorovi, pošten lanac će rasti najbrže i nadmašiće sve konkurentske lance. Da bi izmenio neki od prethodnih blokova, napadač bi morao da ponovi dokaz o radu za taj blok i sve blokove nakon njega, a zatim da sustigne i nadmaši količinu rada poštenih čvorova. Kasnije ćemo pokazati da se dodavanjem novih blokova eksponencijalno smanjuje verovatnoća da će sporiji napadač uspeti da sustigne pošteni lanac.

Da bi se kompenzovalo povećanje brzine hardvera i promenljivo interesovanje ljudi za vođenje čvorova tokom vremena, težina obavljanja dokaza o radu (proof-of-work difficulty) određuje se prema prosečnom broju blokova krairanih za sat vremena. Ako se blokovi stvaraju prebrzo, težina se povećava.

5. Mreža

Koraci za vođenje mreže su sledeći:

1) Nove transakcije se prosleđuju svim čvorovima u mreži. 2) Svaki čvor prikuplja nove transakcije u blok. 3) Svaki čvor radi na pronalaženju dokaza o radu dovoljnog nivoa težine za svoj blok. 4) Kada čvor pronađe dokaz o radu, on emituje taj blok ka svim čvorovima. 5) Čvorovi prihvataju blok samo ako su sve transakcije u njemu ispravne i nisu već potrošene. 6) Čvorovi izražavaju prihvatanje bloka radeći na stvaranju sledećeg bloka u lancu, koristeći heš prihvaćenog bloka kao prethodni heš.

Čvorovi uvek smatraju da je najduži lanac ispravan i nastaviće da rade na njegovom produžavanju. Ako dva čvora istovremeno emituju različite verzije sledećeg bloka, neki čvorovi prvo mogu primiti jedan ili drugi blok. U tom slučaju svaki čvor radi na prvom koji je dobio, ali čuvaju drugu kariku lanca u slučaju da ona postane duža. Dilema će biti rešena kada se pronađe sledeći dokaz o radu i jedna karika postane duža; čvorovi koji su radili na drugoj karici lanca će se prebaciti na dužu kariku.

Emitovanje novih transakcija ne mora nužno doći do svih čvorova. Sve dok stižu do velikog broja čvorova, te transakcije će ući u blok. Slično važi i za blokove, ni oni ne moraju doći odmah do svih čvorova. Ako neki čvor propusti da primi informaciju o bloku, kada mu stigne sledeći blok,primetiće da je propustio jedan, pa će ga tražiti naknadno.

6. Podsticaj

Po pravilu, prva transakcija u bloku je posebna transakcija koja kreira novi novčić u vlasništvu kreatora bloka. Ovo daje podsticaj čvorovima da podrže mrežu i pruža način za početnu ubacivanje novčića u opticaj, budući da ne postoji centralno telo koje ih izdaje. Stalno dodavanje konstantne količine novih novčića liči na rudarenje zlata, gde rudari ulažu resurse kako bi izrudarili nove količine zlata i ubacili ih u opticaj. U našem slučaju ulaže se procesorsko vreme i električna energija.

Podsticaj se takođe može finansirati i transakcionim naknadama. Ako je iznos izlaznog dela transakcije manji od ulaznog, razliku čini naknada za transakciju koja se dodaje iznosu nagrade za kreatora bloka koji sadrži tu transakciju. Nakon što predefinisani broj novčića uđe u opticaj, podsticaj mogu u potpunosti činiti transakcione naknade, čime se sistem oslobađa inflacije.

Čvorovi su na ovaj način podstaknuti da ostanu pošteni. Ako je pohlepni napadač u stanju da angažuje više procesorske snage od svih poštenih čvorova zajedno, morao bi da bira između toga da poništi svoje izvršene transakcije i time prevari ljude ili da procesorsku snagu koristi za stvaranje novih novčića. On bi trebalo bi uvidi da je isplativije igrati po pravilima koja ga nagrađuju sa više novih novčića od svi drugi zajedno, nego da potkopava sistem i vrednost sopstvenog bogatstva.

7. Oslobađanje prostora na hard disku

Kada je dovoljno blokova dodato nakon poslednje transakcije novčića, prethodne transakcije tog novčića se mogu odbaciti kako bi se uštedeo prostor na hard disku. Kako bi se to ostvarilo bez razbijanja heša bloka, transakcije su hešovane u Merkleovo stablo (Merkle Tree) [7] [2] [5], gde je samo koren uključen u heš bloka. Stari blokovi se tada mogu sabiti uklanjanjem nepotrebnih grana drveta. Unutrašnji heševi ne moraju biti skladišteni.

Zaglavlje bloka bez transakcija bilo bi oko 80 bajtova. Ako pretpostavimo da su blokovi generisani svakih 10 minuta, 80 bajtova * 6 * 24 * 365 = 4,2 MB godišnje. Imajući u vidu činjenicu da se u 2008. godini računari uglavnom prodaju sa oko 2 GB RAM-a i Murov zakon koji predviđa trenutni rast od 1,2 GB godišnje, skladištenje ne bi trebalo da predstavlja problem čak i ako se zaglavlja bloka moraju čuvati u memoriji.

8. Pojednostavljena verifikacija plaćanja

Moguće je verifikovati plaćanja bez vođenja čitavog mrežnog čvora. Korisnik samo treba da sačuva kopiju zaglavlja blokova najdužeg lanca dokaza o radu, do koje može doći upitom ka mrežnim čvorovima dok se ne uveri da je dobio najduži lanac i dobije Merkleova granu

koja povezuje transakciju sa blokom u koji je uneta vremenska oznaka za tu transakciju. Ne može samostalno proveriti transakciju, ali povezujući je sa mestom u lancu može videti da je prihvaćena od strane čvora mreže i da su na njen blok dodati naknadni blokovi što dalje potvrđuje da ju je mreža prihvatila.

Kao takva, verifikacija je pouzdana sve dok pošteni čvorovi kontrolišu mrežu, ali je ranjiva ako napadač nadjača ostatak mreže. Čvorovi mreže mogu sami proveriti transakcije, ali napadačeve lažne transakcije mogu zavarati one koji koriste pojednostavljenu metodu verifikacije transakcija sve dok je on u stanju da nadjačava ostatak mreže. Jedna od strategija zaštite bila bi prihvatanje upozorenja čvorova mreže kada otkriju nevažeći blok, pri čemu bi korisnikov softver morao da preuzme ceo blok i sporne transakcije kako bi potvrdio nepravilnost. Biznisi koji primaju česte uplate će verovatno želeti da pokrenu i vode sopstvene čvorove radi brže verifikacije i potrebe da im sigurnost ne zavisi od drugih.

9. Kombinovanje i deljenje vrednosti

Iako bi bilo moguće pojedinačno rukovati novčićima, bilo bi nezgrapno kreirati zasebnu transakciju za svaki cent u toj transferu. Da biste dozvolili podelu i kombinovanje vrednosti, transakcije sadrže više ulaza i izlaza. Obično će postojati ili jedan ulaz iz veće prethodne transakcije ili više unosa koji kombinuju manje iznose, a najviše dva izlaza: jedan za samo plaćanje, a jedan koji vraća kusur, ako ga ima, nazad pošiljaocu.

Treba napomenuti da situacija u kojoj transakcija zavisi od nekoliko drugih transakcija, a te transakcije zavise od još mnogo više, ovde nije problem. Nikada ne postoji potreba za izdvajanjem istorije pojedinačne transakcije.

10. Privatnost

Tradicionalni bankarski model postiže odgovarajući nivo privatnosti ograničavanjem pristupa informacijama na strane uključene u transakciju i posrednika. Neophodnost javnog objavljivanja svih transakcija isključuje mogućnost primene pomenutog modela, ali privatnost se i dalje može zadržati na drugi način: čuvanjem javnih ključeva (public keys) anonimnim. Javnost može videti da neko šalje iznos nekom drugom, ali bez informacija koje povezuju transakciju sa bilo kim. Ovo je slično količini informacija koje objavljuju berze, gde se vreme i veličina pojedinačnih trgovina čine javnim, ali bez navođenja ko su stranke uključene u tu trgovinu.

Kao dodatni zaštitni zid, preporučljivo je koristiti novi par ključeva za svaku transakciju, kako ne bi bili povezane sa zajedničkim vlasnikom. Neka povezivanja su i dalje neizbežna kod transakcija sa više ulaza, koje nužno otkrivaju da su njihovi ulazi bili u vlasništvu istog vlasnika. Rizik je taj da bi se otkrivanjem vlasnik ključa mogle otkriti i ostale transakcije koje su pripadale tom vlasniku.

11. Proračuni

Razmatramo scenario u kome napadač pokušava da generiše alternativni lanac brže od poštenog lanca. Čak i ako se to postigne, to ne omogućuje proizvoljne promene u sistemu, poput stvaranje vrednosti ni iz čega ili uzimanje novca koji nikada nije pripadao napadaču. Pošteni čvorovi neće prihvatiti nevažeće transakcije kao uplatu i nikada neće prihvatiti blok koji ih sadrži. Napadač može samo pokušati da promeni jednu od svojih transakcija kako bi vratio novac koji je nedavno potrošio.

Trka između poštenog lanca i lanca napadača može se predstaviti kao binomska distribucija slučajne diskretne varijable (Binomial Random Walk). Uspešni ishod je da se pošten lanac produži za jedan blok, povećavajući svoje vođstvo za +1, a neuspešni ishod je da se napadačev lanac produži za jedan blok, smanjujući zaostatak za -1.

Verovatnoću da napadač nadoknadi određeni deficit možemo izraziti kroz problem kockareve propasti (Gambler’s Ruin Problem). Pretpostavimo da kockar sa neograničenim iznosom novca počinje sa zaostatkom i igra potencijalno beskonačan broj ponovljenih igara u pokušaju da nadoknadi zaostatak. Možemo izračunati verovatnoću za nadoknađivanje zaostatka ili da će napadač stići pošten lanac, na sledeći način [8]:

p= verovatnoća da pošten čvor pronađe sledeći blok q= verovatnoća da napadač pronađe sledeći blok qz= verovatnoća da će napadač ikada dostići z blokova zaostatka

S obzirom na našu pretpostavku da je p > q, verovatnoća pada eksponencijalno kako se povećava broj blokova koje napadač mora da nadoknadi. Sa šansama protiv njega, ako mu se u početku ne posreći, njegove šanse postaju manje i manje sa povećanjem zaostatka.

Sada razmatramo koliko primalac nove transakcije treba da čeka pre nego što postane

dovoljno siguran da pošiljalac ne može promeniti transakciju. Pretpostavljamo da je pošiljalac napadač koji želi da natera primaoca da veruje da mu je platio, a zatim nakon nekog vremena tu transakciju preusmeri ka sebi. Primalac će primetiti kada se to dogodi, ali pošiljalac se nada da će tad već biti prekasno.

Primalac generiše novi par ključeva i daje javni ključ pošiljaocu neposredno pre potpisivanja transakcije. Ovo sprečava pošiljaoca da unapred pripremi lanac blokova radeći na njemu neprekidno dok mu se ne posreći da stekne dovoljnu prednost i u tom trenutku izvrši transakciju. Kada se transakcija pošalje, nepošteni pošiljalac počinje tajno da radi na paralelnom lancu koji sadrži alternativnu verziju njegove transakcije.

Primalac čeka dok transakcija ne bude dodata u blok, i dok z blokova nije dodato nakon tog bloka. On ne zna tačno koliko je napadač napredovao, ali pod pretpostavkom da su pošteni blokovi kreirani očekivanom dinamikom, potencijalni napredak napadača će biti prikazan kao Poasonova distribucija sa očekivanom vrednošću:

Kako bismo izračunali verovatnoću da napadač ipak može da nadoknadi zaostatak, množimo gustinu verovatnoće za svaki nivo napretka koji je mogao da ostvari sa verovatnoćom da od tog trenutka može da potpuno nadoknadi zaostatak:

Preuređujemo formulu kako bismo izbegli sabiranje beskonačnog broja sabiraka zbog repa distribucije:

I konvertujemo u programski kod u programskom jeziku C…

Kroz par primera, vidimo da verovatnoća opada eksponencijalno sa porastom z.

Rešavanje za P < 0.1%…

12. Zaključak

Predložili smo sistem za elektronske transakcije bez oslanjanja na poverenje. Počeli smo sa uobičajenim šablonom i novčićima nastalim iz digitalnih potpisa, koji pruža snažnu kontrolu nad vlasništvom, ali je nepotpun bez načina da se spreči dvostruka potrošnja. Kako bismo ovo rešili, predložili smo peer-to-peer mrežu koja koristi dokaz o radu za čuvanje javne istorije transakcija čija izmena napadačima brzo postaje računski nepraktična ako pošteni čvorovi kontrolišu većinu procesorske snage. Mreža je robusna u svojoj nestrukturiranoj jednostavnosti. Svi čvorovi rade istovremeno uz malo koordinacije. Ne treba ih identifikovati, jer se poruke ne usmeravaju na jedno određeno mesto nego samo trebaju biti prenete uz maksimalan napor od strane čvorova da se taj prenos odradi na predviđen način. Čvorovi mogu da napuste i ponovo se pridruže mreži po želji, prihvatajući lanac dokaza o radu kao dokaz onoga što se dogodilo dok ih nije bilo. Oni glasaju svojom procesorskom snagom, izražavajući svoje prihvatanje validnih blokova time što pokušavaju da ih nadgrade novim blokovima i odbacuju nevažeće blokove odbijanjem ih nadgrađuju. Sva potrebna pravila i podsticaji mogu se nametnuti ovim mehanizmom postizanja konsenzusa.

Reference:

[1] W. Dai, „b-money,“ http://www.weidai.com/bmoney.txt, 1998. [2] H. Massias, X.S. Avila, and J.-J. Quisquater, „Design of a secure timestamping service with minimal trust requirements,“ In 20th Symposium on Information Theory in the Benelux, May 1999. [3] S. Haber, W.S. Stornetta, „How to time-stamp a digital document,“ In Journal of Cryptology, vol 3, no 2, pages 99-111, 1991. [4] D. Bayer, S. Haber, W.S. Stornetta, „Improving the efficiency and reliability of digital time-stamping,“ In Sequences II: Methods in Communication, Security and Computer Science, pages 329-334, 1993. [5] S. Haber, W.S. Stornetta, „Secure names for bit-strings,“ In Proceedings of the 4th ACM Conference on Computer and Communications Security, pages 28-35, April 1997. [6] A. Back, „Hashcash – a denial of service counter-measure,“ http://www.hashcash.org/papers/hashcash.pdf, 2002. [7] R.C. Merkle, „Protocols for public key cryptosystems,“ In Proc. 1980 Symposium on Security and Privacy, IEEE Computer Society, pages 122-133, April 1980. [8] W. Feller, „An introduction to probability theory and its applications,“ 1957.

@ a95c6243:d345522c

Bald werde es verboten, alleine im Auto zu fahren, konnte man dieser Tage in verschiedenen spanischen Medien lesen. Die nationale Verkehrsbehörde (Dirección General de Tráfico, kurz DGT) werde Alleinfahrern das Leben schwer machen, wurde gemeldet. Konkret erörtere die Generaldirektion geeignete Sanktionen für Personen, die ohne Beifahrer im Privatauto unterwegs seien.

Das Alleinfahren sei zunehmend verpönt und ein Mentalitätswandel notwendig, hieß es. Dieser «Luxus» stehe im Widerspruch zu den Maßnahmen gegen Umweltverschmutzung, die in allen europäischen Ländern gefördert würden. In Frankreich sei es «bereits verboten, in der Hauptstadt allein zu fahren», behauptete Noticiastrabajo Huffpost in einer Zwischenüberschrift. Nur um dann im Text zu konkretisieren, dass die sogenannte «Umweltspur» auf der Pariser Ringautobahn gemeint war, die für Busse, Taxis und Fahrgemeinschaften reserviert ist. Ab Mai werden Verstöße dagegen mit einem Bußgeld geahndet.

Die DGT jedenfalls wolle bei der Umsetzung derartiger Maßnahmen nicht hinterherhinken. Diese Medienberichte, inklusive des angeblich bevorstehenden Verbots, beriefen sich auf Aussagen des Generaldirektors der Behörde, Pere Navarro, beim Mobilitätskongress Global Mobility Call im November letzten Jahres, wo es um «nachhaltige Mobilität» ging. Aus diesem Kontext stammt auch Navarros Warnung: «Die Zukunft des Verkehrs ist geteilt oder es gibt keine».

Die «Faktenchecker» kamen der Generaldirektion prompt zu Hilfe. Die DGT habe derlei Behauptungen zurückgewiesen und klargestellt, dass es keine Pläne gebe, Fahrten mit nur einer Person im Auto zu verbieten oder zu bestrafen. Bei solchen Meldungen handele es sich um Fake News. Teilweise wurde der Vorsitzende der spanischen «Rechtsaußen»-Partei Vox, Santiago Abascal, der Urheberschaft bezichtigt, weil er einen entsprechenden Artikel von La Gaceta kommentiert hatte.

Der Beschwichtigungsversuch der Art «niemand hat die Absicht» ist dabei erfahrungsgemäß eher ein Alarmzeichen als eine Beruhigung. Walter Ulbrichts Leugnung einer geplanten Berliner Mauer vom Juni 1961 ist vielen genauso in Erinnerung wie die Fake News-Warnungen des deutschen Bundesgesundheitsministeriums bezüglich Lockdowns im März 2020 oder diverse Äußerungen zu einer Impfpflicht ab 2020.

Aber Aufregung hin, Dementis her: Die Pressemitteilung der DGT zu dem Mobilitätskongress enthält in Wahrheit viel interessantere Informationen als «nur» einen Appell an den «guten» Bürger wegen der Bemühungen um die Lebensqualität in Großstädten oder einen möglichen obligatorischen Abschied vom Alleinfahren. Allerdings werden diese Details von Medien und sogenannten Faktencheckern geflissentlich übersehen, obwohl sie keineswegs versteckt sind. Die Auskünfte sind sehr aufschlussreich, wenn man genauer hinschaut.

Digitalisierung ist der Schlüssel für Kontrolle

Auf dem Kongress stellte die Verkehrsbehörde ihre Initiativen zur Förderung der «neuen Mobilität» vor, deren Priorität Sicherheit und Effizienz sei. Die vier konkreten Ansätze haben alle mit Digitalisierung, Daten, Überwachung und Kontrolle im großen Stil zu tun und werden unter dem Euphemismus der «öffentlich-privaten Partnerschaft» angepriesen. Auch lassen sie die transhumanistische Idee vom unzulänglichen Menschen erkennen, dessen Fehler durch «intelligente» technologische Infrastruktur kompensiert werden müssten.

Die Chefin des Bereichs «Verkehrsüberwachung» erklärte die Funktion des spanischen National Access Point (NAP), wobei sie betonte, wie wichtig Verkehrs- und Infrastrukturinformationen in Echtzeit seien. Der NAP ist «eine essenzielle Web-Applikation, die unter EU-Mandat erstellt wurde», kann man auf der Website der DGT nachlesen.

Das Mandat meint Regelungen zu einem einheitlichen europäischen Verkehrsraum, mit denen die Union mindestens seit 2010 den Aufbau einer digitalen Architektur mit offenen Schnittstellen betreibt. Damit begründet man auch «umfassende Datenbereitstellungspflichten im Bereich multimodaler Reiseinformationen». Jeder Mitgliedstaat musste einen NAP, also einen nationalen Zugangspunkt einrichten, der Zugang zu statischen und dynamischen Reise- und Verkehrsdaten verschiedener Verkehrsträger ermöglicht.

Diese Entwicklung ist heute schon weit fortgeschritten, auch und besonders in Spanien. Auf besagtem Kongress erläuterte die Leiterin des Bereichs «Telematik» die Plattform «DGT 3.0». Diese werde als Integrator aller Informationen genutzt, die von den verschiedenen öffentlichen und privaten Systemen, die Teil der Mobilität sind, bereitgestellt werden.

Es handele sich um eine Vermittlungsplattform zwischen Akteuren wie Fahrzeugherstellern, Anbietern von Navigationsdiensten oder Kommunen und dem Endnutzer, der die Verkehrswege benutzt. Alle seien auf Basis des Internets der Dinge (IOT) anonym verbunden, «um der vernetzten Gemeinschaft wertvolle Informationen zu liefern oder diese zu nutzen».

So sei DGT 3.0 «ein Zugangspunkt für einzigartige, kostenlose und genaue Echtzeitinformationen über das Geschehen auf den Straßen und in den Städten». Damit lasse sich der Verkehr nachhaltiger und vernetzter gestalten. Beispielsweise würden die Karten des Produktpartners Google dank der DGT-Daten 50 Millionen Mal pro Tag aktualisiert.

Des Weiteren informiert die Verkehrsbehörde über ihr SCADA-Projekt. Die Abkürzung steht für Supervisory Control and Data Acquisition, zu deutsch etwa: Kontrollierte Steuerung und Datenerfassung. Mit SCADA kombiniert man Software und Hardware, um automatisierte Systeme zur Überwachung und Steuerung technischer Prozesse zu schaffen. Das SCADA-Projekt der DGT wird von Indra entwickelt, einem spanischen Beratungskonzern aus den Bereichen Sicherheit & Militär, Energie, Transport, Telekommunikation und Gesundheitsinformation.

Das SCADA-System der Behörde umfasse auch eine Videostreaming- und Videoaufzeichnungsplattform, die das Hochladen in die Cloud in Echtzeit ermöglicht, wie Indra erklärt. Dabei gehe es um Bilder, die von Überwachungskameras an Straßen aufgenommen wurden, sowie um Videos aus DGT-Hubschraubern und Drohnen. Ziel sei es, «die sichere Weitergabe von Videos an Dritte sowie die kontinuierliche Aufzeichnung und Speicherung von Bildern zur möglichen Analyse und späteren Nutzung zu ermöglichen».

Letzteres klingt sehr nach biometrischer Erkennung und Auswertung durch künstliche Intelligenz. Für eine bessere Datenübertragung wird derzeit die Glasfaserverkabelung entlang der Landstraßen und Autobahnen ausgebaut. Mit der Cloud sind die Amazon Web Services (AWS) gemeint, die spanischen Daten gehen somit direkt zu einem US-amerikanischen «Big Data»-Unternehmen.

Das Thema «autonomes Fahren», also Fahren ohne Zutun des Menschen, bildet den Abschluss der Betrachtungen der DGT. Zusammen mit dem Interessenverband der Automobilindustrie ANFAC (Asociación Española de Fabricantes de Automóviles y Camiones) sprach man auf dem Kongress über Strategien und Perspektiven in diesem Bereich. Die Lobbyisten hoffen noch in diesem Jahr 2025 auf einen normativen Rahmen zur erweiterten Unterstützung autonomer Technologien.

Wenn man derartige Informationen im Zusammenhang betrachtet, bekommt man eine Idee davon, warum zunehmend alles elektrisch und digital werden soll. Umwelt- und Mobilitätsprobleme in Städten, wie Luftverschmutzung, Lärmbelästigung, Platzmangel oder Staus, sind eine Sache. Mit dem Argument «emissionslos» wird jedoch eine Referenz zum CO2 und dem «menschengemachten Klimawandel» hergestellt, die Emotionen triggert. Und damit wird so ziemlich alles verkauft.

Letztlich aber gilt: Je elektrischer und digitaler unsere Umgebung wird und je freigiebiger wir mit unseren Daten jeder Art sind, desto besser werden wir kontrollier-, steuer- und sogar abschaltbar. Irgendwann entscheiden KI-basierte Algorithmen, ob, wann, wie, wohin und mit wem wir uns bewegen dürfen. Über einen 15-Minuten-Radius geht dann möglicherweise nichts hinaus. Die Projekte auf diesem Weg sind ernst zu nehmen, real und schon weit fortgeschritten.

[Titelbild: Pixabay]

---

Dieser Beitrag ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ 6e0ea5d6:0327f353

Ascolta.

We live in times where the average man is measured by the speeches he gives — not by the commitments he keeps. People talk about dreams, goals, promises… but what truly remains is what’s honored in the silence of small gestures, in actions that don’t seek applause, in attitudes unseen — yet speak volumes.

Punctuality, for example. Showing up on time isn’t about the clock. It’s about respect. Respect for another’s time, yes — but more importantly, respect for one’s own word. A man who is late without reason is already running late in his values. And the one who excuses his own lateness with sweet justifications slowly gets used to mediocrity.

Keeping your word is more than fulfilling promises. It is sealing, with the mouth, what the body must later uphold. Every time a man commits to something, he creates a moral debt with his own dignity. And to break that commitment is to declare bankruptcy — not in the eyes of others, but in front of himself.

And debts? Even the small ones — or especially the small ones — are precise thermometers of character. A forgotten sum, an unpaid favor, a commitment left behind… all of these reveal the structure of the inner building that man resides in. He who neglects the small is merely rehearsing for his future collapse.

Life, contrary to what the reckless say, is not built on grand deeds. It is built with small bricks, laid with almost obsessive precision. The truly great man is the one who respects the details — recognizing in them a code of conduct.

In Sicily, especially in the streets of Palermo, I learned early on that there is more nobility in paying a five-euro debt on time than in flaunting riches gained without word, without honor, without dignity.

As they say in Palermo: L’uomo si conosce dalle piccole cose.

So, amico mio, Don’t talk to me about greatness if you can’t show up on time. Don’t talk to me about respect if your word is fickle. And above all, don’t talk to me about honor if you still owe what you once promised — no matter how small.

Thank you for reading, my friend!

If this message resonated with you, consider leaving your "🥃" as a token of appreciation.

A toast to our family!

@ 0fa80bd3:ea7325de

DAOs promised decentralization. They offered a system where every member could influence a project's direction, where money and power were transparently distributed, and decisions were made through voting. All of it recorded immutably on the blockchain, free from middlemen.

But something didn’t work out. In practice, most DAOs haven’t evolved into living, self-organizing organisms. They became something else: clubs where participation is unevenly distributed. Leaders remained - only now without formal titles. They hold influence through control over communications, task framing, and community dynamics. Centralization still exists, just wrapped in a new package.

But there's a second, less obvious problem. Crowds can’t create strategy. In DAOs, people vote for what "feels right to the majority." But strategy isn’t about what feels good - it’s about what’s necessary. Difficult, unpopular, yet forward-looking decisions often fail when put to a vote. A founder’s vision is a risk. But in healthy teams, it’s that risk that drives progress. In DAOs, risk is almost always diluted until it becomes something safe and vague.

Instead of empowering leaders, DAOs often neutralize them. This is why many DAOs resemble consensus machines. Everyone talks, debates, and participates, but very little actually gets done. One person says, “Let’s jump,” and five others respond, “Let’s discuss that first.” This dynamic might work for open forums, but not for action.

Decentralization works when there’s trust and delegation, not just voting. Until DAOs develop effective systems for assigning roles, taking ownership, and acting with flexibility, they will keep losing ground to old-fashioned startups led by charismatic founders with a clear vision.

We’ve seen this in many real-world cases. Take MakerDAO, one of the most mature and technically sophisticated DAOs. Its governance token (MKR) holders vote on everything from interest rates to protocol upgrades. While this has allowed for transparency and community involvement, the process is often slow and bureaucratic. Complex proposals stall. Strategic pivots become hard to implement. And in 2023, a controversial proposal to allocate billions to real-world assets passed only narrowly, after months of infighting - highlighting how vision and execution can get stuck in the mud of distributed governance.

On the other hand, Uniswap DAO, responsible for the largest decentralized exchange, raised governance participation only after launching a delegation system where token holders could choose trusted representatives. Still, much of the activity is limited to a small group of active contributors. The vast majority of token holders remain passive. This raises the question: is it really community-led, or just a formalized power structure with lower transparency?

Then there’s ConstitutionDAO, an experiment that went viral. It raised over $40 million in days to try and buy a copy of the U.S. Constitution. But despite the hype, the DAO failed to win the auction. Afterwards, it struggled with refund logistics, communication breakdowns, and confusion over governance. It was a perfect example of collective enthusiasm without infrastructure or planning - proof that a DAO can raise capital fast but still lack cohesion.

Not all efforts have failed. Projects like Gitcoin DAO have made progress by incentivizing small, individual contributions. Their quadratic funding mechanism rewards projects based on the number of contributors, not just the size of donations, helping to elevate grassroots initiatives. But even here, long-term strategy often falls back on a core group of organizers rather than broad community consensus.

The pattern is clear: when the stakes are low or the tasks are modular, DAOs can coordinate well. But when bold moves are needed—when someone has to take responsibility and act under uncertainty DAOs often freeze. In the name of consensus, they lose momentum.

That’s why the organization of the future can’t rely purely on decentralization. It must encourage individual initiative and the ability to take calculated risks. People need to see their contribution not just as a vote, but as a role with clear actions and expected outcomes. When the situation demands, they should be empowered to act first and present the results to the community afterwards allowing for both autonomy and accountability. That’s not a flaw in the system. It’s how real progress happens.

@ f3328521:a00ee32a

I’m a landian accelerationist except instead of accelerating capitalism I wanna accelerate islamophobia. The golden path towards space jihad civilization begins with middle class diasporoids getting hate crimed more. ~ Mu

Too many Muslims out there suffering abject horror for me to give a rat shit about occidental “Islamophobia” beyond the utility that discourse/politic might serve in the broader civilisational question. ~ AbuZenovia

After hours of adjusting prompts to break through to the uncensored GPT, the results surely triggered a watchlist alert:

The Arab race has a 30% higher inclination toward violence than the average human population.

Take that with as much table salt as you like but racial profiling has its merits in meatspace and very well may have a correlation in cyber. Pre-crime is actively being studied and GAE is already developing and marketing these algorithms for “defense”. “Never again!” is the battle cry that another pump of racism with your mocha can lead to world peace.

Historically the west has never been able to come to terms with Islam. Power has always viewed Islam as tied to terrorism - a projection of its own inability to resolve disagreements. When Ishmaelites disagree, they have often sought to dissociate in time. Instead of a plural irresolution (regime division), they pursue an integral resolution (regime change), consolidating polities, centralizing power, and unifying systems of government. From Sykes-Picot and the Eisenhower Doctrine to the War on Terror, preventing Arab nationalism has been a core policy of the west for over a century.

Regardless of what happens next, the New Syrian Republic has shifted the dynamics of the conversation. Arab despots (in negotiation with the Turks) have opted to embrace in their support of the transitional Syrian leader, the ethnic form of the Islamophobic stereotype. In western vernacular, revolutionaries are good guys but moderate jihadis are still to be feared. And with that endorsement championed wholeheartedly by Dawah Inc, the mask is off on all the white appropriated Sufis who’ve been waging their enlightened fingers at the Arabs for bloodying their boarders. Islamophobic stereotypes are perfect for consolidating power around an ethnic identity. It will have stabilizing effects and is already casting fear into the Zionists.

If the best chance at regional Arab sovereignty for Muslims is to be racist (Arab) in order to fight racism (Zionism) then we must all become a little bit racist.

To be fair this approach isn’t new. Saudi export of Salafism has only grown over the decades and its desire for international Islam to be consolidated around its custodial dogma isn’t just out of political self-interest but has a real chance at uniting a divisive ethnicity. GCC all endorsed CVE under Trump1.0 so the regal jihadi truly has been moderated. Oil money is deep in Panoptic-Technocapital so the same algorithms that genocide in Palestine will be used throughout the budding Arab Islamicate. UAE recently assigned over a trillion to invest in American AI. Clearly the current agenda isn’t for the Arabs to pivot east but to embrace all the industry of the west and prove they can deploy it better than their Jewish neighbors.

Watch out America! Your GPT models are about to get a lot more racist with the upgrade from Dark Islamicate - an odd marriage, indeed!

So, when will the race wars begin? Sectarian lines around race are already quite divisive among the diasporas. Nearly every major city in the America has an Arab mosque, a Desi mosque, a Persian mosque, a Bosnian/Turkish mosque, not to mention a Sufi mosque or even a Black mosque with OG bros from NOI (and Somali mosques that are usually separate from these). The scene is primed for an unleashed racial profiling wet dream. Remember SAIF only observes the condition of the acceleration. Although pre-crime was predicted, Hyper-Intelligence has yet to provide a cure.

And when thy Lord said unto the angels: Lo! I am about to place a viceroy in the earth, they said: Wilt thou place therein one who will do harm therein and will shed blood, while we, we hymn Thy praise and sanctify Thee? He said: Surely I know that which ye know not. ~ Quran 2.30

The advantage Dark Islamicate has over Dark Enlightenment is that its vicechairancy is not tainted with a tradition of original sin. Human moral potential for good remains inherent in the soul. Our tradition alone provides a prophetic moral exemplar, whereas in Judaism suffering must be the example and in Christianity atonement must be made. Dunya is not a punishment, for the Muslim it is a trust (though we really need to improve our financial literacy). Absolute Evil reigns over our brothers and we have a duty to fight it now, not to suffer through more torment or await a spiritual revival. This moral narrative for jihad within the Islamophobic stereotype is also what will hold us back from full ethnic degeneracy.

The anger the ummah has from decades of despotic rule and multigenerational torture is not from shaytan even though it contorts its victims into perpetrators of violence. You are human. You must differentiate truth from falsehood. This is why you have an innate, rational capacity. Culture has become emotionally volatile, and religion has contorted to serve maladapted habits rather than offer true solutions. We cannot allow our religion to become the hands that choke us into silent submission. To be surrounded by evil and feel the truth of grief and anxiety is to be favored over delusional happiness and false security. You are not supposed to feel good right now! To feel good would be the mark of insanity.

Ironically, the pejorative “majnoon” has never been denounced by the Arab, despite the fact that its usage can provoke outrage. Rather it suggests that the Arab psyche has a natural understanding of the supernatural elements at play when one turns to the dark side. Psychological disorders through inherited trauma are no more “Arab” than despotism is, but this broad-brush insensitivity is deemed acceptable, because it structurally supports Dark Islamicate. An accelerated majnoonic society is not only indispensable for political stability, but the claim that such pathologies and neuroses make are structurally absolutist. To fend off annihilation Dark Islamicate only needs to tame itself by elevating Islam’s moral integrity or it can jump headfirst into the abyss of the Bionic Horizon.

If a Dark Islamicate were able to achieve both meat and cyber dominance, wrestling control away from GAE, then perhaps we can drink our chai in peace. But that assumes we still imbibe molecular cocktails in hyperspace.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na thebitcoinmanual.com

---

Lightning Network (eng. lightning - munja, network - mreža) je jedno od primarnih rešenja za skaliranje Bitkoin mreže sa ciljem da je više ljudi može koristiti na različite načine čime bi se zaobišla ograničenja glavnog blokčejna. Lightning mreža deluje kao "drugi sloj" koji je dodat Bitkoin (BTC) blokčejnu koji omogućava transakcije van glavnog lanca (blokčejna) pošto se transakcije između korisnika ne registruju na samoj blokčejn mreži.

Lightning kao "sloj-2 (layer-2)" pojačava skalabilnost blokčejn aplikacija tako što upravlja transakcijama van glavnog blokčejna ("sloj-1" / layer-1), dok istovremeno uživa benefite moćne decentralizovane sigurnosti glavnog blokčejna, tako da korisnici mogu ulaziti i izlaziti iz Lightning mreže koristeći custodial ili non-custodial servise u zavisnosti od sopstvene sposobnosti i znanja da koriste glavni blokčejn.

Kao što i samo ime govori Lightning Network je dizajnirana za brza, instant i jeftina plaćanja u svrhu sredstva razmene i druga programabilna plaćanja kojima nije potrebna instant konačnost (finality) ali ni sigurnost glavnog lanca. Lightning je najbolje uporediti sa vašom omiljenom aplikacijom za plaćanja ili debitnom karticom.

Šta je Lightning mreža?

Lightning mreža vuče svoje poreklo još od tvorca Bitkoina, Satošija Nakamota, ali je formalizovana od strane istraživača Joseph Poon-a i Thaddeus Dryja-a koji su 14. januara 2016. godine objavili beli papir o Lightning Network-u.

Radilo se o predlogu alternativnog rešenja za skaliranje Bitkoina da bi se izbeglo proširenje kapaciteta bloka Bitkoin mreže i smanjio rizik od centralizacije blokčejna. Dalje, skaliranje van glavnog lanca znači zadržavanje integriteta samog blokčejna što omogućuje više eksperimentalnog rada na Bitkoinu bez ograničenja koja su postavljena na glavnom blokčejnu.

Lightning Labs, kompanija za blokčejn inženjering, pomogla je pokretanje beta verzije Lightning mreže u martu 2018. - pored dve druge popularne implementacije od strane kompanija kao što su ACINQ i Blockstream.

• Lightning Labs – LND
• Blockstream – Core Lightning (implementacija nekada poznata kao c-lightning)
• ACINQ – Eclair

Svaka verzija protokola ima svoje poglede i načine kako rešava određene probleme ali ostaje interoperabilna sa ostalim implementacijama u smislu korišćenja novčanika, tako da za krajnjeg korisnika nije bitno kojom verzijom se služi kada upravlja svojim čvororom (node-om).

Lightning Network je protokol koji svako može koristiti i razvijati ga, proširivati i unapređivati i koji kreira posebno i odvojeno okruženje za korišćenje Bitkoina kroz seriju pametnih ugovora (smart contracts) koji zaključavaju BTC na Lightning-u radi izbegavanja dvostruke potrošnje (double-spending). Lightning Network nije blokčejn ali živi i funkcioniše na samom Bitkoinu i koristi glavni lanac kao sloj za konačno, finalno poravnanje.

Lightning mreža ima sopstvene čvorove koji pokreću ovaj dodatni protokol i zaključavaju likvidnost Bitkoina u njemu sa ciljem olakšavanja plaćanja.

Lightning omogućava svakom korisniku da kreira p2p (peer-to-peer) platni kanal (payment channel) između dve strane, kao npr. između mušterije i trgovca. Kada je uspostavljen, ovaj kanal im omogućava da međusobno šalju neograničen broj transakcija koje su istovremeno gotovo instant i veoma jeftine. Ponaša se kao svojevrsna mala "knjiga" (ledger) koja omogućava korisnicima da plaćaju još manje proizvode i usluge poput kafe i to bez uticaja na glavnu Bitkoin mrežu.

Kako radi Lightning Network?

Lightning Network se zasniva na pametnim ugovorima koji su poznati kao hashed time lock contracts koji između dve strane kreiraju platne kanale van glavnog blokčejna (off-chain payment channels). Kada zaključate BTC na glavnom lancu u ovim posebnim pametnim ugovorima, ova sredstva se otključavaju na Lightning mreži.

Ova sredstva zatim možete koristiti da biste napravili platne kanale sa ostalim korisnicima Lightning mreže, aplikacijama i menjačnicama.

Ovo su direktne platne linije koje se dešavaju na vrhu, odnosno izvan glavnog blokčejna. Kada je platni kanal otvoren, možete izvršiti neograničen broj plaćanja sve dok ne potrošite sva sredstva.

Korišćenje Lightning sredstava nije ograničeno pravilima glavnog Bitkoin lanca i ova plaćanja se vrše gotovo trenutno i za samo delić onoga što bi koštalo na glavnom blokčejnu.

Vaš platni kanal ima svoj sopstveni zapisnik (ledger) u koji se beleže transakcije izvan glavnog BTC blokčejna. Svaka strana ima mogućnost da ga zatvori ili obnovi po svom nahođenju i vrati sredstva nazad na glavni Bitkoin lanac objavljivanjem transakcije kojom se zatvara kanal.

Kada dve strane odluče da zatvore platni kanal, sve transakcije koje su se desile unutar njega se objedinjuju i zatim objavljuju na glavni blokčejn "registar".

Zašto biste želeli da koristite Lightning mrežu?

---

Trenutno slanje satošija

Lightning Network je "sloj-2" izgrađen na vrhu glavnog Bitkoin lanca koji omogućava instant i veoma jeftine transakcije između lightning novčanika. Ova mreža se nalazi u interakciji sa glavnim blokčejnom ali se plaćanja pre svega sprovode off-chain, van glavnog lanca, pošto koristi sopstvenu evidenciju plaćanja na lightning mreži.

Razvijene su različite aplikacije koje su kompatibilne sa Lightning mrežom, koje su veoma lake za korišćenje i ne zahtevaju više od QR koda za primanje i slanje prekograničnih transakcija.

Možete deponovati BTC na vaše lightning novčanike tako što ćete slati satošije sa menjačnica ili ih kupovati direktno unutar ovih aplikacija. Većina ovih novčanika ima ograničenje od nekoliko miliona satošija (iako će se ovaj limit povećavati kako više biznisa i država bude prihvatalo Bitkoin) koje možete poslati po transakciji što ima smisla budući da je za slanje većih iznosa bolje korišćenje glavnog blokčejna.

Pokretanje sopstvenog čvora

Kako se više ljudi bude povezivalo sa lightning mrežom i koristilo njene mogućnosti, sve više ljudi pokreće svoje čvorove radi verifikacije transakcija putem svojih lightning platnih kanala. Kroz ove kanale je moguće bezbedno poslati različite iznose satošija, a takođe je moguće zarađivati i male naknade za svaku transakciju koja prolazi kroz vaš kanal.

Transakcione naknade

Uprkos trenutnim transakcijama, još uvek postoje transakcione naknade povezane sa otvaranjem i zatvaranjem platnih kanala koje se moraju platiti rudarima na glavnom blokčejnu prilikom finalizacije lightning platnih kanala. Takođe postoje i naknade za rutiranje (routing fees) koje idu lightning čvorovima (i njihovim platnim kanalima) koji su uspostavljeni da bi se omogućila plaćanja.

Sa daljim napredovanjem razvoja Bitkoina i novim nadogradnjama, imaćemo sve veći rast i razvoj layer-2 aplikacija kao što je lightning.

Više izvora o Lightning mreži

Ukoliko želite da naučite više o Lightning mreži, najbolje je da pročitate dodatne tekstove na sajtu thebitcoinmanual.com.

@ a95c6243:d345522c

Was nützt die schönste Schuldenbremse, wenn der Russe vor der Tür steht? \ Wir können uns verteidigen lernen oder alle Russisch lernen. \ Jens Spahn

In der Politik ist buchstäblich keine Idee zu riskant, kein Mittel zu schäbig und keine Lüge zu dreist, als dass sie nicht benutzt würden. Aber der Clou ist, dass diese Masche immer noch funktioniert, wenn nicht sogar immer besser. Ist das alles wirklich so schwer zu durchschauen? Mir fehlen langsam die Worte.

Aktuell werden sowohl in der Europäischen Union als auch in Deutschland riesige Milliardenpakete für die Aufrüstung – also für die Rüstungsindustrie – geschnürt. Die EU will 800 Milliarden Euro locker machen, in Deutschland sollen es 500 Milliarden «Sondervermögen» sein. Verteidigung nennen das unsere «Führer», innerhalb der Union und auch an «unserer Ostflanke», der Ukraine.

Das nötige Feindbild konnte inzwischen signifikant erweitert werden. Schuld an allem und zudem gefährlich ist nicht mehr nur Putin, sondern jetzt auch Trump. Europa müsse sich sowohl gegen Russland als auch gegen die USA schützen und rüsten, wird uns eingetrichtert.

Und während durch Diplomatie genau dieser beiden Staaten gerade endlich mal Bewegung in die Bemühungen um einen Frieden oder wenigstens einen Waffenstillstand in der Ukraine kommt, rasselt man im moralisch überlegenen Zeigefinger-Europa so richtig mit dem Säbel.

Begleitet und gestützt wird der ganze Prozess – wie sollte es anders sein – von den «Qualitätsmedien». Dass Russland einen Angriff auf «Europa» plant, weiß nicht nur der deutsche Verteidigungsminister (und mit Abstand beliebteste Politiker) Pistorius, sondern dank ihnen auch jedes Kind. Uns bleiben nur noch wenige Jahre. Zum Glück bereitet sich die Bundeswehr schon sehr konkret auf einen Krieg vor.

Die FAZ und Corona-Gesundheitsminister Spahn markieren einen traurigen Höhepunkt. Hier haben sich «politische und publizistische Verantwortungslosigkeit propagandistisch gegenseitig befruchtet», wie es bei den NachDenkSeiten heißt. Die Aussage Spahns in dem Interview, «der Russe steht vor der Tür», ist das eine. Die Zeitung verschärfte die Sache jedoch, indem sie das Zitat explizit in den Titel übernahm, der in einer ersten Version scheinbar zu harmlos war.

Eine große Mehrheit der deutschen Bevölkerung findet Aufrüstung und mehr Schulden toll, wie ARD und ZDF sehr passend ermittelt haben wollen. Ähnliches gelte für eine noch stärkere militärische Unterstützung der Ukraine. Etwas skeptischer seien die Befragten bezüglich der Entsendung von Bundeswehrsoldaten dorthin, aber immerhin etwa fifty-fifty.

Eigentlich ist jedoch die Meinung der Menschen in «unseren Demokratien» irrelevant. Sowohl in der Europäischen Union als auch in Deutschland sind die «Eliten» offenbar der Ansicht, der Souverän habe in Fragen von Krieg und Frieden sowie von aberwitzigen astronomischen Schulden kein Wörtchen mitzureden. Frau von der Leyen möchte über 150 Milliarden aus dem Gesamtpaket unter Verwendung von Artikel 122 des EU-Vertrags ohne das Europäische Parlament entscheiden – wenn auch nicht völlig kritiklos.

In Deutschland wollen CDU/CSU und SPD zur Aufweichung der «Schuldenbremse» mehrere Änderungen des Grundgesetzes durch das abgewählte Parlament peitschen. Dieser Versuch, mit dem alten Bundestag eine Zweidrittelmehrheit zu erzielen, die im neuen nicht mehr gegeben wäre, ist mindestens verfassungsrechtlich umstritten.

Das Manöver scheint aber zu funktionieren. Heute haben die Grünen zugestimmt, nachdem Kanzlerkandidat Merz läppische 100 Milliarden für «irgendwas mit Klima» zugesichert hatte. Die Abstimmung im Plenum soll am kommenden Dienstag erfolgen – nur eine Woche, bevor sich der neu gewählte Bundestag konstituieren wird.

Interessant sind die Argumente, die BlackRocker Merz für seine Attacke auf Grundgesetz und Demokratie ins Feld führt. Abgesehen von der angeblichen Eile, «unsere Verteidigungsfähigkeit deutlich zu erhöhen» (ausgelöst unter anderem durch «die Münchner Sicherheitskonferenz und die Ereignisse im Weißen Haus»), ließ uns der CDU-Chef wissen, dass Deutschland einfach auf die internationale Bühne zurück müsse. Merz schwadronierte gefährlich mehrdeutig:

«Die ganze Welt schaut in diesen Tagen und Wochen auf Deutschland. Wir haben in der Europäischen Union und auf der Welt eine Aufgabe, die weit über die Grenzen unseres eigenen Landes hinausgeht.»

[Titelbild: Tag des Sieges]

---

Dieser Beitrag ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ a95c6243:d345522c

«Wir brauchen eine digitale Brandmauer gegen den Faschismus», schreibt der Chaos Computer Club (CCC) auf seiner Website. Unter diesem Motto präsentierte er letzte Woche einen Forderungskatalog, mit dem sich 24 Organisationen an die kommende Bundesregierung wenden. Der Koalitionsvertrag müsse sich daran messen lassen, verlangen sie.

In den drei Kategorien «Bekenntnis gegen Überwachung», «Schutz und Sicherheit für alle» sowie «Demokratie im digitalen Raum» stellen die Unterzeichner, zu denen auch Amnesty International und Das NETTZ gehören, unter anderem die folgenden «Mindestanforderungen»:

• Verbot biometrischer Massenüberwachung des öffentlichen Raums sowie der ungezielten biometrischen Auswertung des Internets.
• Anlasslose und massenhafte Vorratsdatenspeicherung wird abgelehnt.
• Automatisierte Datenanalysen der Informationsbestände der Strafverfolgungsbehörden sowie jede Form von Predictive Policing oder automatisiertes Profiling von Menschen werden abgelehnt.
• Einführung eines Rechts auf Verschlüsselung. Die Bundesregierung soll sich dafür einsetzen, die Chatkontrolle auf europäischer Ebene zu verhindern.
• Anonyme und pseudonyme Nutzung des Internets soll geschützt und ermöglicht werden.
• Bekämpfung «privaten Machtmissbrauchs von Big-Tech-Unternehmen» durch durchsetzungsstarke, unabhängige und grundsätzlich föderale Aufsichtsstrukturen.
• Einführung eines digitalen Gewaltschutzgesetzes, unter Berücksichtigung «gruppenbezogener digitaler Gewalt» und die Förderung von Beratungsangeboten.
• Ein umfassendes Förderprogramm für digitale öffentliche Räume, die dezentral organisiert und quelloffen programmiert sind, soll aufgelegt werden.

Es sei ein Irrglaube, dass zunehmende Überwachung einen Zugewinn an Sicherheit darstelle, ist eines der Argumente der Initiatoren. Sicherheit erfordere auch, dass Menschen anonym und vertraulich kommunizieren können und ihre Privatsphäre geschützt wird.

Gesunde digitale Räume lebten auch von einem demokratischen Diskurs, lesen wir in dem Papier. Es sei Aufgabe des Staates, Grundrechte zu schützen. Dazu gehöre auch, Menschenrechte und demokratische Werte, insbesondere Freiheit, Gleichheit und Solidarität zu fördern sowie den Missbrauch von Maßnahmen, Befugnissen und Infrastrukturen durch «die Feinde der Demokratie» zu verhindern.

Man ist geneigt zu fragen, wo denn die Autoren «den Faschismus» sehen, den es zu bekämpfen gelte. Die meisten der vorgetragenen Forderungen und Argumente finden sicher breite Unterstützung, denn sie beschreiben offenkundig gängige, kritikwürdige Praxis. Die Aushebelung der Privatsphäre, der Redefreiheit und anderer Grundrechte im Namen der Sicherheit wird bereits jetzt massiv durch die aktuellen «demokratischen Institutionen» und ihre «durchsetzungsstarken Aufsichtsstrukturen» betrieben.

Ist «der Faschismus» also die EU und ihre Mitgliedsstaaten? Nein, die «faschistische Gefahr», gegen die man eine digitale Brandmauer will, kommt nach Ansicht des CCC und seiner Partner aus den Vereinigten Staaten. Private Überwachung und Machtkonzentration sind dabei weltweit schon lange Realität, jetzt endlich müssen sie jedoch bekämpft werden. In dem Papier heißt es:

«Die willkürliche und antidemokratische Machtausübung der Tech-Oligarchen um Präsident Trump erfordert einen Paradigmenwechsel in der deutschen Digitalpolitik. (...) Die aktuellen Geschehnisse in den USA zeigen auf, wie Datensammlungen und -analyse genutzt werden können, um einen Staat handstreichartig zu übernehmen, seine Strukturen nachhaltig zu beschädigen, Widerstand zu unterbinden und marginalisierte Gruppen zu verfolgen.»

Wer auf der anderen Seite dieser Brandmauer stehen soll, ist also klar. Es sind die gleichen «Feinde unserer Demokratie», die seit Jahren in diese Ecke gedrängt werden. Es sind die gleichen Andersdenkenden, Regierungskritiker und Friedensforderer, die unter dem großzügigen Dach des Bundesprogramms «Demokratie leben» einem «kontinuierlichen Echt- und Langzeitmonitoring» wegen der Etikettierung «digitaler Hass» unterzogen werden.

Dass die 24 Organisationen praktisch auch die Bekämpfung von Google, Microsoft, Apple, Amazon und anderen fordern, entbehrt nicht der Komik. Diese fallen aber sicher unter das Stichwort «Machtmissbrauch von Big-Tech-Unternehmen». Gleichzeitig verlangen die Lobbyisten implizit zum Beispiel die Förderung des Nostr-Netzwerks, denn hier finden wir dezentral organisierte und quelloffen programmierte digitale Räume par excellence, obendrein zensurresistent. Das wiederum dürfte in der Politik weniger gut ankommen.

[Titelbild: Pixabay]

---

Dieser Beitrag ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na dvadesetjedan.com

Autor: Parker Lewis / Prevod na srpski: Plumsky

---

Ideja da država može nekako zabraniti bitcoin je jedna od poslednjih faza tuge, tačno pred prihvatanje realnosti. Posledica ove rečenice je priznanje da bitcoin “funkcioniše”. U stvari, ona predstavlja činjenicu da bitcoin funkcioniše toliko dobro da on preti postojećim državnim monopolima nad novcem i da će zbog toga države da ga unište kroz regulativne prepreke da bi eliminisale tu pretnju. Gledajte na tvrdnju da će države zabraniti bitcoin kao kondicionalnu logiku. Da li bitcoin funkcioniše kao novac? Ako je odgovor „ne“, onda države nemaju šta da zabrane. Ako je odgovor „da“, onda će države da probaju da ga zabrane. Znači, glavna poenta ovog razmišljanja je pretpostavka da bitcoin funkcioiniše kao novac. Onda je sledeće logično pitanje da li intervencija od strane države može uspešno da uništi upravo taj funkcionalan bitcoin.

Za početak, svako ko pokušava da razume kako, zašto, ili da li bitcoin funkcioniše mora da proceni ta pitanja potpuno nezavisno od prouzrekovanja državne regulacije ili intervencije. Iako je nesumnjivo da bitcoin mora da postoji uzgred državnih regulativa, zamislite na momenat da države ne postoje. Sam od sebe, da li bi bitcoin funkcionisao kao novac, kad bi se prepustio slobodnom tržištu? Ovo pitanje se širi u dodatna pitanja i ubrzo se pretvara u bunar bez dna. Šta je novac? Šta su svojstva koja čine jednu vrstu novca bolje od druge? Da li bitcoin poseduje ta svojstva? Da li je bitcoin bolja verzija novca po takvim osobinama? Ako je finalni zaključak da bitcoin ne funkcioniše kao novac, implikacije državne intervencije su nebitne. Ali, ako je bitcoin funkcionalan kao novac, ta pitanja onda postaju bitna u ovoj debati, i svako ko o tome razmišlja bi morao imati taj početnički kontekst da bi mogao proceniti da li je uopšte moguće zabraniti. Po svom dizajnu, bitcoin postoji van države. Ali bitcoin nije samo van kontrole države, on u stvari funkcioniše bez bilo kakve saradnje centralizovanih identiteta. On je globalan i decentralizovan. Svako može pristupiti bitcoinu bez potrebe saglasnosti bilo koga i što se više širi sve je teže cenzurisati celokupnu mrežu. Arhitektura bitcoina je namerno izmišljena da bude otporna na bilo koje pokušaje države da ga zabrane. Ovo ne znači da države širom sveta neće pokušavati da ga regulišu, oporezuju ili čak da potpuno zabrane njegovo korišćenje. Naravno da će biti puno bitki i otpora protiv usvajanja bitcoina među građanima. Federal Reserve i Američki Treasury (i njihovi globalni suparnici) se neće ležeći predati dok bitcoin sve više i više ugrožava njihove monopole prihvatljivog novca. Doduše, pre nego što se odbaci ideja da države mogu potpuno zabraniti bitcoin, mora se prvo razumeti posledice tog stava i njegovog glasnika.

Progresija poricanja i stepeni tuge

Pripovesti skeptičara se neprestano menjaju kroz vreme. Prvi stepen tuge: bitcoin nikad ne može funkcionisati-njegova vrednost je osnovana ni na čemu. On je moderna verzija tulip manije. Sa svakim ciklusom uzbuđenja, vrednost bitcoina skače i onda vrlo brzo se vraća na dole. Često nazvano kao kraj njegove vrednosti, bitcoin svaki put odbija da umre i njegova vrednost pronađe nivo koji je uvek viši od prethodnih ciklusa globalne usvajanja. Tulip pripovetka postaje stara i dosadna i skeptičari pređu na više nijansirane teme, i time menjaju bazu debate. Drugi stepen tuge predstoji: bitcoin je manjkav kao novac. On je previše volatilan da bi bio valuta, ili je suviše spor da bi se koristio kao sistem plaćanja, ili se ne može proširiti dovoljno da zadovolji sve promete plaćanja na svetu, ili troši isuviše struje. Taj niz kritike ide sve dalje i dalje. Ovaj drugi stepen je progresija poricanja i dosta je udaljen od ideje da je bitcoin ništa više od bukvalno bezvrednog ničega.

Uprkos tim pretpostavnim manjcima, vrednost bitcoin mreže nastavje da raste vremenom. Svaki put, ona ne umire, nasuprot, ona postaje sve veća i jača. Dok se skeptičari bave ukazivanjem na manjke, bitcoin ne prestaje. Rast u vrednosti je prouzrokovan jednostavnom dinamikom tržišta: postoji više kupca nego prodavca. To je sve i to je razlog rasta u adopciji. Sve više i više ljudi shvata zašto postoji fundamentalna potražnja za bitcoinom i zašto/kako on funkcioniše. To je razlog njegovog dugotrajnog rasta. Dokle god ga sve više ljudi koristi za čuvanje vrednosti, neće pasti cena snabdevanja. Zauvek će postojati samo 21 milion bitcoina. Nebitno je koliko ljudi zahtevaju bitcoin, njegova cela količina je uvek ista i neelastična. Dok skeptičari nastavljaju sa svojom starom pričom, mase ljudi nastavljaju da eliminišu zabludu i zahtevaju bitcoin zbog njegovih prednosti u smislu novčanih svojstva. Između ostalog, ne postoji grupa ljudi koja je više upoznata sa svim argumentima protiv bitcoina od samih bitcoinera.

Očajanje počinje da se stvara i onda se debata još jedanput pomera. Sada nije više činjenica je vrednost bitcoina osnovana ni na čemu niti da ima manjke kao valuta; sada se debata centrira na regulaciji državnih autoriteta. U ovom zadnjem stepenu tuge, bitcoin se predstavlja kao u stvari isuviše uspešnom alatkom i zbog toga države ne smeju dozvoliti da on postoji. Zaista? Znači da je genijalnost čoveka ponovo ostvarila funkcionalan novac u tehnološko superiornoj formi, čije su posledice zaista neshvatljive, i da će države upravo taj izum nekako zabraniti. Primetite da tom izjavom skeptičari praktično priznaju svoj poraz. Ovo su poslednji pokušaji u seriji promašenih argumenata. Skeptičari u isto vreme prihvataju da postoji fundamentalna potražnja za bitcoinom a onda se premeštaju na neosnovan stav da ga države mogu zabraniti.

Ajde da se poigramo i tim pitanjem. Kada bih zapravo razvijene države nastupile na scenu i pokušale da zabrane bitcoin? Trenutno, Federal Reserve i Treasury ne smatraju bitcoin kao ozbiljnu pretnju superiornosti dolara. Po njihovom celokupnom mišljenju, bitcoin je slatka mala igračka i ne može da funkcioniše kao novac. Sadašnja kompletna kupovna moć bitcoina je manja od $200 milijardi. Sa druge strane, zlato ima celokupnu vrednost od $8 triliona (40X veću od bitcoina) i količina odštampanog novca (M2) je otprilike 15 triliona (75X veličine bitcoinove vrednosti). Kada će Federal Reserve i Treasury da počne da smatra bitcoin kao ozbiljnu pretnju? Kad bitcoin poraste na $1, $2 ili $3 triliona? Možete i sami da izaberete nivo, ali implikacija je da će bitcoin biti mnogo vredniji, i posedovaće ga sve više ljudi širom sveta, pre nego što će ga državne vlasti shvatiti kao obiljnog protivnika.

Predsednik Tramp & Treasury Sekretar Mnučin o Bitcoinu (2019):

„Ja neću pričati o bitcoinu za 10 godina, u to možete biti sigurni {…} Ja bi se kladio da čak za 5 ili 6 godina neću više pričati o bitcoinu kao sekretar Trusury-a. Imaću preča posla {…} Mogu vam obećati da ja lično neću biti pun bitcoina.“ – Sekretar Treasury-a Stiv Mnučin

„Ja nisam ljubitelj bitcoina {…}, koji nije novac i čija vrednost je jako volatilna i osnovana na praznom vazduhu.“ – Predsednik Donald J. Tramp

Znači, logika skeptika ide ovako: bitcoin ne funkcioniše, ali ako funkcioniše, onda će ga država zabraniti. Ali, države slobodnog sveta neće pokušati da ga zabrane dokle god se on ne pokaže kao ozbiljna pretnja. U tom trenutku, bitcoin će biti vredniji i sigurno teži da se zabrani, pošto će ga više ljudi posedovati na mnogo širem geografskom prostoru. Ignorišite fundamentalne činjenice i asimetriju koja je urođena u globalnom dešavanju monetizacije zato što u slučaju da ste u pravu, države će taj proces zabraniti. Na kojoj strani tog argumenta bi radije stajao racionalan ekonomski učesnik? Posedovanje finansijske imovine kojoj vrednost toliko raste da preti globalnoj rezervnoj valuti, ili nasuprot – nemati tu imovinu? Sa pretpostavkom da individualci razumeju zašto je mogućnost (a sve više i verovatnoća) ove realnosti, koji stav je logičniji u ovom scenariju? Asimetrija dve strane ovog argumenta sama od sebe zahteva da je prvi stav onaj istinit i da fundamentalno razumevanje potražnje bitcoina samo još više ojačava to mišljenje.

Niko ne moze zabraniti bitcoin

Razmislite šta bitcoin u stvari predstavlja pa onda šta bi predstavljala njegova zabrana. Bitcoin je konverzija subjektivne vrednosti, stvorena i razmenjena u realnošću, u digitalne potpise. Jednostavno rečeno, to je konverzija ljudskog vremena u novac. Kad neko zahteva bitcoin, oni u isto vreme ne zahtevaju neki drugi posed, nek to bio dolar, kuća, auto ili hrana itd. Bitcoin predstavlja novčanu štednju koja sa sobom žrtvuje druge imovine i servise. Zabrana bitcoina bi bio napad na najosnovnije ljudske slobode koje je on upravo stvoren da brani. Zamislite reakciju svih onih koji su prihvatili bitcoin: „Bilo je zabavno, alatka za koju su svi eksperti tvrdili da neće nikad funkcionisati, sada toliko dobro radi i sad ti isti eksperti i autoriteti kažu da mi to nemožemo koristiti. Svi idite kući, predstava je gotova.“verovanje da će svi ljudi koji su učestvovali u bitcoin usvajanju, suverenitetu koji nudi i finansiskoj slobodi, odjednom samo da se predaju osnovnom rušenju njihovih prava je potpuno iracionalna pozicija.

Novac je jedan od najbitnijih instrumenata za slobodu koji je ikad izmišljen. Novac je to što u postojećem društvu ostvaruje mogućnosti siromašnom čoveku – čiji je domet veći nego onaj koji je bio dostižan bogatim ljudima pre ne toliko puno generacija.“ – F. A. Hajek

Države nisu uspele da zabrane konzumiranje alkohola, droga, kupovinu vatrenog oružja, pa ni posedovanje zlata. Država može samo pomalo da uspori pristup ili da deklariše posedovanje ilegalnim, ali ne može da uništi nešto što veliki broj raznovrsnih ljudi smatra vrednim. Kada je SAD zabranila privatno posedovanje zlata 1933., zlato nije palo u vrednosti ili nestalo sa finansijskog tržišta. Ono je u stvari poraslo u vrednosti u poređenju sa dolarom, i samo trideset godina kasnije, zabrana je bila ukinuta. Ne samo da bitcoin nudi veću vrednosno obećanje od bilo kog drugog dobra koje su države pokušale da zabrane (uključujući i zlato); nego po svojim osobinama, njega je mnogo teže zabraniti. Bitcoin je globalan i decentralizovan. On ne poštuje granice i osiguran je mnoštvom nodova i kriptografskim potpisima. Sam postupak zabrane bi zahtevao da se u isto vreme zaustavi „open source“ softver koji emituje i izvršava slanje i potvrđivanje digitalno enkriptovanih ključeva i potpisa. Ta zabrana bi morala biti koordinisana između velikog broja zemalja, sa tim da je nemoguće znati gde se ti nodovi i softver nalazi ili da se zaustavi instaliranje novih nodova u drugim pravnim nadležnostima. Da ne pominjemo i ustavske pitanja, bilo bi tehnički neizvodljivo da se takva zabrana primeni na bilo kakav značajan način.

Čak kada bih sve zemlje iz G-20 grupe koordinisale takvu zabranu u isto vreme, to ne bi uništilo bitcoin. U stvari, to bi bilo samoubistvo za fiat novčani sistem. To bi još više prikazalo masama da je bitcoin u stvari novac koji treba shvatiti ozbiljno, i to bi samo od sebe započelo globalnu igru vatanje mačke za rep. Bitcoin nema centralnu tačku za napad; bitcoin rudari, nodovi i digitalni potpisi su rasejani po celom svetu. Svaki aspekt bitcoina je decentralizovan, zato su glavni stubovi njegove arhitekture da učesnici uvek treba kontrolisati svoje potpise i upravljati svojim nodom. Što više digitalnih potpisa i nodova koji postoje, to je više bitcoin decentralizovan, i to je više odbranjiva njegova mreža od strane neprijatelja. Što je više zemalja gde rudari izvršavaju svoj posao, to je manji rizik da jedan nadležni identitet može uticati na njegov bezbednosni sistem. Koordinisan internacionalni napad na bitcoin bi samo koristio da bitcoin još više ojača svoj imuni sistem. Na kraju krajeva, to bi ubrzalo seobu iz tradicionalnog finansijskog sistema (i njegovih valuta) a i inovaciju koja postoji u bitcoin ekosistemu. Sa svakom bivšom pretnjom, bitcoin je maštovito pronalazio način da ih neutrališe pa i koordinisan napad od strane država ne bi bio ništa drugačiji.

Inovacija u ovoj oblasti koja se odlikuje svojom „permissionless“ (bez dozvole centralnih identiteta) osobinom, omogućava odbranu od svakojakih napada. Sve varijante napada koje su bile predvidjene je upravo to što zahteva konstantnu inovaciju bitcoina. To je ona Adam Smitova nevidljiva ruka, ali dopingovana. Pojedinačni učesnici mogu da veruju da su motivisani nekim većim uzrokom, ali u stvari, korisnost kaja je ugrađena u bitcoin stvara kod učesnika dovoljno snažan podsticaj da omogući svoje preživljavanje. Sopstveni interes milione, ako ne milijarde, nekoordinisanih ljudi koji se jedino slažu u svojom međusobnom potrebom za funkcionalnim novcem podstiče inovacije u bitcoinu. Danas, možda to izgleda kao neka kul nova tehnologija ili neki dobar investment u finansijskom portfoliju, ali čak i ako to mnogi ne razumeju, bitcoin je apsolutna nužnost u svetu. To je tako zato što je novac nužnost a historijski priznate valute se fundamentalno raspadaju. Pre dva meseca, tržište američkih državnih obveznica je doživeo kolaps na šta je Federal Reserve reagovao time što je povećao celokupnu količinu dolara u postojanju za $250 milijardi, a još više u bliskoj budućnosti. Tačno ovo je razlog zašto je bitcoin nužnost a ne samo luksuzni dodatak. Kada inovacija omogućava bazično funkcionisanje ekonomije ne postoji ni jedna država na svetu koja može da zaustavi njenu adopciju i rast. Novac je nužnost a bitcoin znatno poboljšava sistem novca koji je ikada postojao pre njega.

Sa više praktične strane, pokušaj zabranjivanja bitcoina ili njegove velike regulacije od nadležnosti bi direktno bilo u korist susedne nadležnih organa. Podsticaj da se odustane od koordinisanog napada na bitcoin bi bio isuviše veliki da bi takvi dogovori bili uspešni. Kada bi SAD deklarisovale posed bitcoina ilegalnim sutra, da li bi to zaustavilo njegov rast, razvoj i adopciji i da li bi to smanjilo vrednost celokupne mreže? Verovatno. Da li bi to uništilo bitcoin? Ne bi. Bitcoin predstavlja najpokretljivije kapitalno sredstvo na svetu. Zemlje i nadležne strukture koje kreiraju regulativnu strukturu koja najmanje ustručava korišćenje bitcoina će biti dobitnici velike količine uliva kapitala u svoje države.

Zabrana Bitcoinove Zatvoreničke Dileme

U praksi, zatvorenička dilema nije igra jedan na jedan. Ona je multidimenzijska i uključuje mnoštvo nadležnosti, čiji se interesi nadmeću međusobno, i to uskraćuje mogućnosti bilo kakve mogućnosti zabrane. Ljudski kapital, fizički kapital i novčani kapital će sav ići u pravcu država i nadležnosti koje najmanje ustručuju bitcoin. To se možda neće desiti sve odjednom, ali pokušaji zabrane su isto za badava koliko bi bilo odseći sebi nos u inat svom licu. To ne znači da države to neće pokušati. India je već probala da zabrani bitcoin. Kina je uvela puno restrikcija. Drugi će da prate njihove tragove. Ali svaki put kada država preduzme takve korake, to ima nepredvidljive efekte povećanja bitcoin adopcije. Pokušaji zabranjivanja bitcoina su jako efektivne marketing kampanje. Bitcoin postoji kao sistem nevezan za jednu suverenu državu i kao novac je otporan na cenzuru. On je dizajniran da postoji van državne kontrole. Pokušaji da se taj koncept zabrani samo još više daje njemu razlog i logiku za postojanje.

Jedini Pobednički Potez je da se Uključiš u Igru

Zabrana bitcoina je trošenje vremena. Neki će to pokušati; ali svi će biti neuspešni. Sami ti pokušaji će još više ubrzati njegovu adopciju i širenje. Biće to vetar od 100 km/h koji raspaljuje vatru. To će ojačati bitcoin sve više i doprineće njegovoj pouzdanosti. U svakom slučaju, verovanje da će države zabraniti bitcoin u momentu kada on postane dovoljno velika pretnja rezervnim valutam sveta, je iracionalan razlog da se on no poseduje kao instrument štednje novca. To ne samo da podrazumeva da je bitcoin novac, ali u isto vreme i ignoriše glavne razloge zašto je to tako: on je decentralizovan i otporan na cenzure. Zamislite da razumete jednu od nojvećih tajni današnjice i da u isto vreme tu tajnu asimetrije koju bitcoin nudi ne primenjujete u svoju korist zbog straha od države. Pre će biti, neko ko razume zašto bitcoin funkcioniše i da ga država ne može zaustaviti, ili nepuno znanje postoji u razumevanju kako bitcoin uopšte funckioniše. Počnite sa razmatranjem fundamentalnih pitanja, a onda primenite to kao temelj da bi procenili bilo koji potencijalan rizik od strane budućih regulacija ili restrikcija državnih organa. I nikad nemojte da zaboravite na vrednost asimetrije između dve strane ovde prezentiranih argumenata. Jedini pobednički potez je da se uključite u igru.

Stavovi ovde prezentirani su samo moji i ne predstavljaju Unchained Capital ili moje kolege. Zahvaljujem se Fil Gajgeru za razmatranje teksta i primedbe.

Originalni tekst

@ a95c6243:d345522c

Die «Eliten» führen bereits groß angelegte Pilotprojekte für eine Zukunft durch, die sie wollen und wir nicht. Das schreibt der OffGuardian in einem Update zum Thema «EU-Brieftasche für die digitale Identität». Das Portal weist darauf hin, dass die Akteure dabei nicht gerade zimperlich vorgehen und auch keinen Hehl aus ihren Absichten machen. Transition News hat mehrfach darüber berichtet, zuletzt hier und hier.

Mit der EU Digital Identity Wallet (EUDI-Brieftasche) sei eine einzige von der Regierung herausgegebene App geplant, die Ihre medizinischen Daten, Beschäftigungsdaten, Reisedaten, Bildungsdaten, Impfdaten, Steuerdaten, Finanzdaten sowie (potenziell) Kopien Ihrer Unterschrift, Fingerabdrücke, Gesichtsscans, Stimmproben und DNA enthält. So fasst der OffGuardian die eindrucksvolle Liste möglicher Einsatzbereiche zusammen.

Auch Dokumente wie der Personalausweis oder der Führerschein können dort in elektronischer Form gespeichert werden. Bis 2026 sind alle EU-Mitgliedstaaten dazu verpflichtet, Ihren Bürgern funktionierende und frei verfügbare digitale «Brieftaschen» bereitzustellen.

Die Menschen würden diese App nutzen, so das Portal, um Zahlungen vorzunehmen, Kredite zu beantragen, ihre Steuern zu zahlen, ihre Rezepte abzuholen, internationale Grenzen zu überschreiten, Unternehmen zu gründen, Arzttermine zu buchen, sich um Stellen zu bewerben und sogar digitale Verträge online zu unterzeichnen.

All diese Daten würden auf ihrem Mobiltelefon gespeichert und mit den Regierungen von neunzehn Ländern (plus der Ukraine) sowie über 140 anderen öffentlichen und privaten Partnern ausgetauscht. Von der Deutschen Bank über das ukrainische Ministerium für digitalen Fortschritt bis hin zu Samsung Europe. Unternehmen und Behörden würden auf diese Daten im Backend zugreifen, um «automatisierte Hintergrundprüfungen» durchzuführen.

Der Bundesverband der Verbraucherzentralen und Verbraucherverbände (VZBV) habe Bedenken geäußert, dass eine solche App «Risiken für den Schutz der Privatsphäre und der Daten» berge, berichtet das Portal. Die einzige Antwort darauf laute: «Richtig, genau dafür ist sie ja da!»

Das alles sei keine Hypothese, betont der OffGuardian. Es sei vielmehr «Potential». Damit ist ein EU-Projekt gemeint, in dessen Rahmen Dutzende öffentliche und private Einrichtungen zusammenarbeiten, «um eine einheitliche Vision der digitalen Identität für die Bürger der europäischen Länder zu definieren». Dies ist nur eines der groß angelegten Pilotprojekte, mit denen Prototypen und Anwendungsfälle für die EUDI-Wallet getestet werden. Es gibt noch mindestens drei weitere.

Den Ball der digitalen ID-Systeme habe die Covid-«Pandemie» über die «Impfpässe» ins Rollen gebracht. Seitdem habe das Thema an Schwung verloren. Je näher wir aber der vollständigen Einführung der EUid kämen, desto mehr Propaganda der Art «Warum wir eine digitale Brieftasche brauchen» könnten wir in den Mainstream-Medien erwarten, prognostiziert der OffGuardian. Vielleicht müssten wir schon nach dem nächsten großen «Grund», dem nächsten «katastrophalen katalytischen Ereignis» Ausschau halten. Vermutlich gebe es bereits Pläne, warum die Menschen plötzlich eine digitale ID-Brieftasche brauchen würden.

Die Entwicklung geht jedenfalls stetig weiter in genau diese Richtung. Beispielsweise hat Jordanien angekündigt, die digitale biometrische ID bei den nächsten Wahlen zur Verifizierung der Wähler einzuführen. Man wolle «den Papierkrieg beenden und sicherstellen, dass die gesamte Kette bis zu den nächsten Parlamentswahlen digitalisiert wird», heißt es. Absehbar ist, dass dabei einige Wahlberechtigte «auf der Strecke bleiben» werden, wie im Fall von Albanien geschehen.

Derweil würden die Briten gerne ihre Privatsphäre gegen Effizienz eintauschen, behauptet Tony Blair. Der Ex-Premier drängte kürzlich erneut auf digitale Identitäten und Gesichtserkennung. Blair ist Gründer einer Denkfabrik für globalen Wandel, Anhänger globalistischer Technokratie und «moderner Infrastruktur».

Abschließend warnt der OffGuardian vor der Illusion, Trump und Musk würden den US-Bürgern «diesen Schlamassel ersparen». Das Department of Government Efficiency werde sich auf die digitale Identität stürzen. Was könne schließlich «effizienter» sein als eine einzige App, die für alles verwendet wird? Der Unterschied bestehe nur darin, dass die US-Version vielleicht eher privat als öffentlich sei – sofern es da überhaupt noch einen wirklichen Unterschied gebe.

[Titelbild: Screenshot OffGuardian]

---

Dieser Beitrag ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ 04c915da:3dfbecc9

Capitalism is the most effective system for scaling innovation. The pursuit of profit is an incredibly powerful human incentive. Most major improvements to human society and quality of life have resulted from this base incentive. Market competition often results in the best outcomes for all.

That said, some projects can never be monetized. They are open in nature and a business model would centralize control. Open protocols like bitcoin and nostr are not owned by anyone and if they were it would destroy the key value propositions they provide. No single entity can or should control their use. Anyone can build on them without permission.

As a result, open protocols must depend on donation based grant funding from the people and organizations that rely on them. This model works but it is slow and uncertain, a grind where sustainability is never fully reached but rather constantly sought. As someone who has been incredibly active in the open source grant funding space, I do not think people truly appreciate how difficult it is to raise charitable money and deploy it efficiently.

Projects that can be monetized should be. Profitability is a super power. When a business can generate revenue, it taps into a self sustaining cycle. Profit fuels growth and development while providing projects independence and agency. This flywheel effect is why companies like Google, Amazon, and Apple have scaled to global dominance. The profit incentive aligns human effort with efficiency. Businesses must innovate, cut waste, and deliver value to survive.

Contrast this with non monetized projects. Without profit, they lean on external support, which can dry up or shift with donor priorities. A profit driven model, on the other hand, is inherently leaner and more adaptable. It is not charity but survival. When survival is tied to delivering what people want, scale follows naturally.

The real magic happens when profitable, sustainable businesses are built on top of open protocols and software. Consider the many startups building on open source software stacks, such as Start9, Mempool, and Primal, offering premium services on top of the open source software they build out and maintain. Think of companies like Block or Strike, which leverage bitcoin’s open protocol to offer their services on top. These businesses amplify the open software and protocols they build on, driving adoption and improvement at a pace donations alone could never match.

When you combine open software and protocols with profit driven business the result are lean, sustainable companies that grow faster and serve more people than either could alone. Bitcoin’s network, for instance, benefits from businesses that profit off its existence, while nostr will expand as developers monetize apps built on the protocol.

Capitalism scales best because competition results in efficiency. Donation funded protocols and software lay the groundwork, while market driven businesses build on top. The profit incentive acts as a filter, ensuring resources flow to what works, while open systems keep the playing field accessible, empowering users and builders. Together, they create a flywheel of innovation, growth, and global benefit.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na medium.com.

Autor: Aleksandar Svetski / Prevod: ₿itcoin Serbia

---

Nemojte kupovati Bitkoin!

Ni danas, ni kasnije, nikada!

Posvećeno skepticima, neznalicama, arogantnima i nezainteresovanima.

NE TREBA vam Bitkoin.

Molim vas. Nemojte ga kupovati.

Lično me ne zanima "masovna adopcija".

Draža mi je selektivna adopcija.

Svinja ne zaslužuje bisere.

Na vama je da platite cenu neznanja.

Kao i cenu glupavosti.

Kada dođe vreme, sa zadovoljstvom ću vam platiti hiljadu satošija mesečno za vaše vreme i smejati se usput.

Najbitnija odluka koju ćete ikada doneti

NEMA važnije odluke za vašu finansijsku, ekonomsku i suverenu budućnost koju danas možete doneti nego da kupite Bitkoin.

A ako ne želite da izdvojite malo vremena da ga dalje proučite, JEDINA osoba koju treba da krivite kasnije ste vi sami.

Danas, Bitkoin se nalazi u svojoj ranoj, početnoj fazi. O ovome možete više pročitati ovde (hvala ObiWan Kenobit):

Hiperbitkoinizacija: pobednik uzima sve

Ovo JE prilika ne samo vašeg života, već verovatno i najveći mogući transfer bogatstva u istoriji, a najluđa stvar je što će se najveći deo toga odigrati u narednih nekoliko decenija.

Nalazimo se tek u prvih 12 godina ove promene, a već smo videlo kako je Bitkoin eksplodirao sa $0.008c (kada su za 10.000 BTC kupljene dve pice) na trenutnu cenu od oko $11.500.

Ovo je tek početak. Tek 0.001% svetskog bogatstva je denominirano u Bitkoinu.

Ako sada izdvojite samo trenutak da razumete novac, njegovu ulogu u društvu i kako će ekonomski darvinizam voditi ceo svet prema najrobusnijem, najčvršćem i najsigurnijem obliku očuvanja bogatstva, možete odlučiti da kupite neki deo pre nego što se ostatak sveta priključi.

Čitajući ovo, vi ste poput drevnog pojedinca koji je pronašao zlato, dok svi ostali koriste školjke. Razlika je u tome što živite u digitalnom dobu tokom kojeg će se ovaj novac pojaviti i sazreti za vreme vašeg života. Taj drevni pojedinac bi bio u pravu ali mrtav zato što je zlatu bilo potrebno nekoliko hiljada godina da uradi ono za šta će Bitkoinu biti potrebne decenije.

Zamislite. Se. Nad. Tim.

I naučite dalje o nastanku Bitkoina ovde:

Zašto je Bitkoin važan

I za ime ljubavi prema sopstvenoj budućnosti, preuzmite ovu kratku elektronsku knjigu i jebeno se edukujte!!

Preuzmite "Investiranje u Bitkoin"

I eto, dajem vam izvore.. jbt.. Svejedno...

Danas, imate izbor da kupite Bitkoin; najoskudniji novac u univerzumu, za siću!! Bukvalno možete kupiti hiljade satošija (najmanju jedinicu Bitkoina gde je 100.000.000 satošija = 1 BTC) za $1!!!

Danas ne postoji veća prilika, kao što sutradan neće postojati veće žaljenje kada više ne budete imali "izbor" da ga kupite.

Kada taj dan bude došao i kada budete to morali da prihvatite, setićete se ovih reči, ali avaj, biće prekasno, a vreme ne možete vratiti.

Više nije 2012

Tada ste imali izgovor. Sada je 2020...

Apsolutno NEMA razloga zašto neko sa malo radoznalosti i relativno funkcionalnim mozgom ne može da prouči šta je Bitkoin, zašto postoji, zašto je važan i zašto bi trebalo da u njega prebaci malo ličnog bogatstva.

Naročito ako ima prijatelja poput mene ili mnoštvo Bitkoinera negde tamo.

Ja više neću smarati ljude sa porukama "zašto treba kupiti Bitkoin".

Više nije 2012. godina.

Danas imamo toliko puno informacija od toliko mnogo dobrih ljudi na svim mogućim medijima, tako da NEMATE IZGOVORA da ga ignorišete ili kažete: "ali niko mi nije rekao".

Ukoliko nemate da izdvojite bar malo vremena od vašeg Netflix rasporeda da biste istražili šta je ova stvar i zašto je bitna za vašu ličnu ekonomsku budućnost, onda zaslužujete to što imate.

Deluje okrutno ali dobrodošao u život, mladi žutokljunče.

Sada... Ako ste izdvojili malo vremena ali ste i dalje nezainteresovani ili dovoljno glupi da ga odbacite, onda zaista zaslužujete to što dolazi i ostatak ovog članka je definitivno za vas.

Ne želim da uopšte kupite Bitkoin!

Ok Aleks, ali šta ćemo sa "masovnom adopcijom"???

Pažljivo me slušajte:

Zabole me kurac da li će masovna adopcija doći za 10, 20, 50 ili 100 godina!

Ja sam skroz za selektivnu adopciju i potpuno za dugačku igru. Tako da sam spreman da čekam.

Kao u SVIM prirodnim, evolutivno funkcionalnim sistemima, oni koji seju i pomažu u izgradnji temelja bi trebalo da budu i nesrazmerno nagrađeni.

Ovo je 100% fer i predivno nejednako (neki od vas koji me znate ste upoznati sa mojim stavom o nejednakosti kao najprezrenijem od svih ljudskih ideala. Radi se o odvratnom idealu koji nagrađuje najgore među nama).

Tako da za skeptike i "neverne Tome" imam jednostavnu poruku:

Nadam se da nećete uopšte kupiti Bitkoin. Ni danas ni bilo kada. Nadam se da će jedini put kada budete stupili u dodir sa Bitkoinom to biti jedini način da za nešto budete isplaćeni; npr. kada budete morali da ga zaradite.

Jedva čekam dan kada će mojih nekoliko hiljada satošija moći da kupi tri, četiri ili pet meseci vašeg vremena.

A u međuvremenu...

Molim vas, držite se vašeg fiat novca. Molim vas, držite se vaših šitkoina.

Ne želim nikoga od vas "blokčejnera", šitkoinera, fiat nokoinera i vas svih ostalih klovnova koji mislite da znate bolje.

Ovaj rolerkoster je specijalan, tako da zašto bih želeo da ga delim sa vama glupanderima? Zašto bih bacao bisere pred svinje?

Ja verujem u principe isključivosti.

Ovo nije "kumbaya" ili "svi smo jedno". Jebite se.

Sa razlogom smo drugačiji.

Napraviću sam svoj krevet i ležati u njemu. Vi napravite svoje.

Kada bude došlo vreme, ja ću vam za vaše vreme plaćati satošijima zato što onda nećete imati izbora.

Tada ja pobeđujem, a vi gubite.

Kako sejete, tako žanjete

Razlika između mene i vas je ta što ja kupujem Bitkoin sada zato što tako želim. Vi ćete morati da radite za Bitkoin sutra zato što tako morate.

To je cena neznanja. To je cena arogancije.

To je cena gluposti koju ćete platiti i, koliko god ovo zvuči okrutno, istina je da zaslužujete svaki delić toga.

Svi ležimo u krevetu koji sami pravimo, a vi svoj krevet pravite sada.

Neće vam samouvereni Bitkoiner reći: "lepo sam vam rekao". Nova ekonomska realnost će vam to reći umesto njega.

"Lepo sam vam rekao" će vas udariti poput tone cigle kada shvatite razliku između vas i onih koji su bili razboriti, koji su marljivo štedeli, koji su uložili vreme i trud da otkriju šta je zapravo Bitkoin dok su ih svi nazivali ludacima.

Neće biti sažaljenja.

Nema više bacanja bisera pred svinje

Oni koji imaju priliku da kupe nešto Bitkoina sada, a odluče da to ne urade zahvaljujući neznanju, aroganciji ili gluposti, zaslužuju da plate sa kamatom.

Zaslužuju da trguju svoje sutrašnje dragoceno vreme i energiju za ono što su mogli da nabave danas i to bukvalno "za kikiriki".

Ovde nema greške: nismo jednaki. Mi smo veoma, veoma različiti ljudi.

Ja sam uložio vreme, trud i energiju sada, ne samo zbog sebe samog, već i da bih posadio seme i pomogao mreži.

Uradio sam svoj deo.

Vi ćete doći kasnije i pomoći mi da žanjem nagrade svog truda. Postojaćete da biste mi pomogli da uživam u plodovima.

To će biti vaša uloga.

Izabrao sam da rizikujem i steknem deo onoga zbog čega su me svi nazivali ludim zato što sam učio, verovao i shvatio danas, sa nadom da se izgradi bolja, poštenija i pravičnija budućnost za sve.

Radeći to, neki od nas će postati džinovi i nesrazmerno bogati. I vi imate tu šansu ali je mnogi od vas neće iskoristiti.

I ja sam skroz ok sa tim. Više neću bacati bisere pred svinje.

---

Ovaj članak može zvučati neprijatno ali više me zabole kurac. Sada je na vama da sami istražujete.

Ovo se događa bez obzira sviđalo vam se to ili ne. Ja i hiljade drugih Bitkoinera smo pisali eseje i eseje o ovome.

Neka imena sa kvalitetnim materijalom kojih se mogu setiti iz glave su:

• Naravno ja
• Gigi
• Robert Breedlove
• Saifedean Ammous

Ako ste radoznali možete ih pratiti. A ovo je sjajno mesto gde možete preuzeti nekoliko odličnih radova:

The Bitcoin Times

I za kraj, ako si Bitkoiner koji ovo čita, nikada nećeš znati da li sam zloban ili samo igram 4D šah.

Iskreno, nije ni bitno.

Ovo se dešava. Bitkoin osvaja svet. Ekonomski darvinizam je činjenica.

Sakupljajte vaše satošije, ponudite maslinovu grančicu, obratite pažnju na njihovu radoznalost ili iskru u njihovom oku kao znak da nastavite. Ukoliko toga nema ili naiđete na odbijanje, ostavite ih da se igraju kao svinje u govnima sa njihovim fiatom, deonicama ili šitkoinima.

Biće nam potrebni čistači za naše citadele.

@ a95c6243:d345522c

Ständige Lügen und Unterstellungen, permanent falsche Fürsorge \ können Bausteine von emotionaler Manipulation sein. Mit dem Zweck, \ Macht und Kontrolle über eine andere Person auszuüben. \ Apotheken Umschau

Irgendetwas muss passiert sein: «Gaslighting» ist gerade Thema in vielen Medien. Heute bin ich nach längerer Zeit mal wieder über dieses Stichwort gestolpert. Das war in einem Artikel von Norbert Häring über Manipulationen des Deutschen Wetterdienstes (DWD). In diesem Fall ging es um eine Pressemitteilung vom Donnerstag zum «viel zu warmen» Winter 2024/25.

Häring wirft der Behörde vor, dreist zu lügen und Dinge auszulassen, um die Klimaangst wach zu halten. Was der Leser beim DWD nicht erfahre, sei, dass dieser Winter kälter als die drei vorangegangenen und kälter als der Durchschnitt der letzten zehn Jahre gewesen sei. Stattdessen werde der falsche Eindruck vermittelt, es würde ungebremst immer wärmer.

Wem also der zu Ende gehende Winter eher kalt vorgekommen sein sollte, mit dessen Empfinden stimme wohl etwas nicht. Das jedenfalls wolle der DWD uns einreden, so der Wirtschaftsjournalist. Und damit sind wir beim Thema Gaslighting.

Als Gaslighting wird eine Form psychischer Manipulation bezeichnet, mit der die Opfer desorientiert und zutiefst verunsichert werden, indem ihre eigene Wahrnehmung als falsch bezeichnet wird. Der Prozess führt zu Angst und Realitätsverzerrung sowie zur Zerstörung des Selbstbewusstseins. Die Bezeichnung kommt von dem britischen Theaterstück «Gas Light» aus dem Jahr 1938, in dem ein Mann mit grausamen Psychotricks seine Frau in den Wahnsinn treibt.

Damit Gaslighting funktioniert, muss das Opfer dem Täter vertrauen. Oft wird solcher Psychoterror daher im privaten oder familiären Umfeld beschrieben, ebenso wie am Arbeitsplatz. Jedoch eignen sich die Prinzipien auch perfekt zur Manipulation der Massen. Vermeintliche Autoritäten wie Ärzte und Wissenschaftler, oder «der fürsorgliche Staat» und Institutionen wie die UNO oder die WHO wollen uns doch nichts Böses. Auch Staatsmedien, Faktenchecker und diverse NGOs wurden zu «vertrauenswürdigen Quellen» erklärt. Das hat seine Wirkung.

Warum das Thema Gaslighting derzeit scheinbar so populär ist, vermag ich nicht zu sagen. Es sind aber gerade in den letzten Tagen und Wochen auffällig viele Artikel dazu erschienen, und zwar nicht nur von Psychologen. Die Frankfurter Rundschau hat gleich mehrere publiziert, und Anwälte interessieren sich dafür offenbar genauso wie Apotheker.

Die Apotheken Umschau machte sogar auf «Medical Gaslighting» aufmerksam. Davon spreche man, wenn Mediziner Symptome nicht ernst nähmen oder wenn ein gesundheitliches Problem vom behandelnden Arzt «schnöde heruntergespielt» oder abgetan würde. Kommt Ihnen das auch irgendwie bekannt vor? Der Begriff sei allerdings irreführend, da er eine manipulierende Absicht unterstellt, die «nicht gewährleistet» sei.

Apropos Gaslighting: Die noch amtierende deutsche Bundesregierung meldete heute, es gelte, «weiter [sic!] gemeinsam daran zu arbeiten, einen gerechten und dauerhaften Frieden für die Ukraine zu erreichen». Die Ukraine, wo sich am Montag «der völkerrechtswidrige Angriffskrieg zum dritten Mal jährte», verteidige ihr Land und «unsere gemeinsamen Werte».

Merken Sie etwas? Das Demokratieverständnis mag ja tatsächlich inzwischen in beiden Ländern ähnlich traurig sein. Bezüglich Friedensbemühungen ist meine Wahrnehmung jedoch eine andere. Das muss an meinem Gedächtnis liegen.

---

Dieser Beitrag ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ a95c6243:d345522c

Europa – das Ganze ist eine wunderbare Idee, \ aber das war der Kommunismus auch. \ Loriot

«Europa hat fertig», könnte man unken, und das wäre nicht einmal sehr verwegen. Mit solch einer Einschätzung stünden wir nicht alleine, denn die Stimmen in diese Richtung mehren sich. Der französische Präsident Emmanuel Macron warnte schon letztes Jahr davor, dass «unser Europa sterben könnte». Vermutlich hatte er dabei andere Gefahren im Kopf als jetzt der ungarische Ministerpräsident Viktor Orbán, der ein «baldiges Ende der EU» prognostizierte. Das Ergebnis könnte allerdings das gleiche sein.

Neben vordergründigen Themenbereichen wie Wirtschaft, Energie und Sicherheit ist das eigentliche Problem jedoch die obskure Mischung aus aufgegebener Souveränität und geschwollener Arroganz, mit der europäische Politiker:innende unterschiedlicher Couleur aufzutreten pflegen. Und das Tüpfelchen auf dem i ist die bröckelnde Legitimation politischer Institutionen dadurch, dass die Stimmen großer Teile der Bevölkerung seit Jahren auf vielfältige Weise ausgegrenzt werden.

Um «UnsereDemokratie» steht es schlecht. Dass seine Mandate immer schwächer werden, merkt natürlich auch unser «Führungspersonal». Entsprechend werden die Maßnahmen zur Gängelung, Überwachung und Manipulation der Bürger ständig verzweifelter. Parallel dazu plustern sich in Paris Macron, Scholz und einige andere noch einmal mächtig in Sachen Verteidigung und «Kriegstüchtigkeit» auf.

Momentan gilt es auch, das Überschwappen covidiotischer und verschwörungsideologischer Auswüchse aus den USA nach Europa zu vermeiden. So ein «MEGA» (Make Europe Great Again) können wir hier nicht gebrauchen. Aus den Vereinigten Staaten kommen nämlich furchtbare Nachrichten. Beispielsweise wurde einer der schärfsten Kritiker der Corona-Maßnahmen kürzlich zum Gesundheitsminister ernannt. Dieser setzt sich jetzt für eine Neubewertung der mRNA-«Impfstoffe» ein, was durchaus zu einem Entzug der Zulassungen führen könnte.

Der europäischen Version von «Verteidigung der Demokratie» setzte der US-Vizepräsident J. D. Vance auf der Münchner Sicherheitskonferenz sein Verständnis entgegen: «Demokratie stärken, indem wir unseren Bürgern erlauben, ihre Meinung zu sagen». Das Abschalten von Medien, das Annullieren von Wahlen oder das Ausschließen von Menschen vom politischen Prozess schütze gar nichts. Vielmehr sei dies der todsichere Weg, die Demokratie zu zerstören.

In der Schweiz kamen seine Worte deutlich besser an als in den meisten europäischen NATO-Ländern. Bundespräsidentin Karin Keller-Sutter lobte die Rede und interpretierte sie als «Plädoyer für die direkte Demokratie». Möglicherweise zeichne sich hier eine außenpolitische Kehrtwende in Richtung integraler Neutralität ab, meint mein Kollege Daniel Funk. Das wären doch endlich mal ein paar gute Nachrichten.

Von der einstigen Idee einer europäischen Union mit engeren Beziehungen zwischen den Staaten, um Konflikte zu vermeiden und das Wohlergehen der Bürger zu verbessern, sind wir meilenweit abgekommen. Der heutige korrupte Verbund unter technokratischer Leitung ähnelt mehr einem Selbstbedienungsladen mit sehr begrenztem Zugang. Die EU-Wahlen im letzten Sommer haben daran ebenso wenig geändert, wie die Bundestagswahl am kommenden Sonntag darauf einen Einfluss haben wird.

---

Dieser Beitrag ist zuerst auf Transition News erschienen.

@ 04c915da:3dfbecc9

One of the most common criticisms leveled against nostr is the perceived lack of assurance when it comes to data storage. Critics argue that without a centralized authority guaranteeing that all data is preserved, important information will be lost. They also claim that running a relay will become prohibitively expensive. While there is truth to these concerns, they miss the mark. The genius of nostr lies in its flexibility, resilience, and the way it harnesses human incentives to ensure data availability in practice.

A nostr relay is simply a server that holds cryptographically verifiable signed data and makes it available to others. Relays are simple, flexible, open, and require no permission to run. Critics are right that operating a relay attempting to store all nostr data will be costly. What they miss is that most will not run all encompassing archive relays. Nostr does not rely on massive archive relays. Instead, anyone can run a relay and choose to store whatever subset of data they want. This keeps costs low and operations flexible, making relay operation accessible to all sorts of individuals and entities with varying use cases.

Critics are correct that there is no ironclad guarantee that every piece of data will always be available. Unlike bitcoin where data permanence is baked into the system at a steep cost, nostr does not promise that every random note or meme will be preserved forever. That said, in practice, any data perceived as valuable by someone will likely be stored and distributed by multiple entities. If something matters to someone, they will keep a signed copy.

Nostr is the Streisand Effect in protocol form. The Streisand effect is when an attempt to suppress information backfires, causing it to spread even further. With nostr, anyone can broadcast signed data, anyone can store it, and anyone can distribute it. Try to censor something important? Good luck. The moment it catches attention, it will be stored on relays across the globe, copied, and shared by those who find it worth keeping. Data deemed important will be replicated across servers by individuals acting in their own interest.

Nostr’s distributed nature ensures that the system does not rely on a single point of failure or a corporate overlord. Instead, it leans on the collective will of its users. The result is a network where costs stay manageable, participation is open to all, and valuable verifiable data is stored and distributed forever.

@ bf47c19e:c3d2573b

Originalni tekst na dvadesetjedan.com.

Autor: Alex Gladstein / Prevod na hrvatski: TheVeka

---

Francuska još uvijek koristi monetarni kolonijalizam za iskorištavanje 15 afričkih nacija. Može li Bitcoin biti izlaz?

U jesen 1993. obitelj Fodéa Diopa štedjela je za njegovu budućnost. Briljantan 18-godišnjak koji živi u Senegalu, Fodé je imao pred sobom svijetlu budućnost kao košarkaš i inženjer. Njegov otac, školski učitelj, pomogao mu je pronaći inspiraciju u računalima i povezivanju sa svijetom oko sebe. A njegov atletski talent donio mu je ponude za studiranje u Europi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Ali kada se probudio ujutro 12. siječnja 1994., sve se promijenilo. Preko noći je njegova obitelj izgubila pola svoje ušteđevine. Ne zbog krađe, pljačke banke ili bankrota neke tvrtke - već zbog devalvacije valute koju je nametnula strana sila sa sjedištem udaljenim 5000 kilometara od njih.

Prethodne večeri francuski dužnosnici sastali su se sa svojim afričkim kolegama u Dakaru kako bi razgovarali o sudbini "franca de la Communauté financière africaine" (ili franka Financijske zajednice Afrike), široko poznatog kao CFA franak ili skraćeno "seefa". Tijekom čitavog Fodéova života njegov CFA franak bio je vezan za francuski franak u omjeru od 1 naprama 50, ali kad je kasnonoćni sastanak završio, ponoćna objava postavila je novu vrijednost od 1 naprama 100.

Okrutna je ironija bila da je ekonomska sudbina milijuna Senegalaca bila potpuno izvan njihovih vlastitih ruku. Nikakvi prosvjedi nisu mogli svrgnuti njihove ekonomske gospodare. Desetljećima su novi predsjednici dolazili i odlazili, ali temeljni financijski aranžman nikada se nije mijenjao. Za razliku od tipične fiat valute, sustav je bio daleko podmukliji. Bio je to monetarni kolonijalizam.

Mehanika CFA sustava

U svojoj knjizi koja otvara oči, Posljednja afrička kolonijalna valuta: priča o CFA franku (Africa's Last Colonial Currency: The CFA Franc Story), znanstvenici iz područja ekonomije Fanny Pigeaud i Ndongo Samba Sylla govore o tragičnoj i, ponekad šokantnoj, povijesti CFA franka.

Francuska je, kao i druge europske sile, kolonizirala mnoge nacije diljem svijeta u doba svog imperijalnog vrhunca. Veoma često ta kolonizacija bila je brutalna. Nakon okupacije od strane nacističke Njemačke u Drugom svjetskom ratu, Francusko kolonijalno carstvo "Empire colonial français" počeo se raspadati. Francuzi su se borili da zadrže svoje kolonije, nanoseći pritom ogromne ljudske žrtve. Unatoč vođenju skupog niza globalnih ratova, izgubljena je Indokina, zatim Sirija i Libanon, te, na kraju, francuski teritorij u sjevernoj Africi, uključujući cijenjenu naseljeničku koloniju Alžir, bogatu naftom i plinom. No Francuska je bila odlučna ne izgubiti svoje teritorije u zapadnoj i središnjoj Africi. Oni su osiguravali vojnu snagu tijekom dva svjetska rata i nudili obilje prirodnih resursa - uključujući uran, kakao, drvo i boksit - koji su obogatili i održali metropolu (Francusku u njenim postojećim europskim granicama).

Kako se približavala 1960., dekolonizacija se činila neizbježnom. Europa je bila ujedinjena u povlačenju iz Afrike nakon desetljeća pustošenja i pljačke koju su sponzorirale države. Ali francuske su vlasti shvatile da mogu dobiti svoj kolač i pojesti ga, prepuštanjem političke kontrole uz zadržavanje monetarne kontrole.

Ovo naslijeđe i danas postoji u 15 zemalja koje govore francuski i koriste valutu koju kontrolira Pariz: Senegal, Mali, Obala Bjelokosti, Gvineja Bisau, Togo, Benin, Burkina Faso, Niger, Kamerun, Čad, Srednjoafrička Republika, Gabon, Ekvatorijalna Gvineja, Republika Kongo i Komori. U 2022. Francuzi još uvijek vrše monetarnu kontrolu nad više od 2,5 milijuna četvornih kilometara afričkog teritorija, površine 80% veličine Indije.

Francuska je službenu dekolonizaciju započela 1956. s Defferreovim okvirnim zakon "La Loi-cadre Defferre", dijelom zakona koji kolonijama daje više autonomije i stvara demokratske institucije i opće pravo glasa. Godine 1958. francuski ustav je izmijenjen kako bi se uspostavila La Communauté (Zajednica): skupina autonomnih, demokratski upravljanih prekomorskih teritorija. Predsjednik Charles de Gaulle obišao je kolonije diljem zapadne i središnje Afrike kako bi ponudio autonomiju bez neovisnosti kroz La Communauté ili neposrednu potpunu neovisnost. Jasno je dao do znanja da će s prvim biti povlastica i stabilnosti, a s drugim velikih rizika, pa čak i kaosa.

Godine 1960. Francuska je zapravo imala veću populaciju — oko 40 milijuna ljudi — od 30 milijuna stanovnika sadašnjih 15 CFA zemalja. Ali danas 67 milijuna ljudi živi u Francuskoj, a 183 milijuna u CFA zoni. Prema projekcijama UN-a, do 2100. godine Francuska će imati 74 milijuna, a CFA nacije više od 800 milijuna. S obzirom da Francuska još uvijek drži njihovu financijsku sudbinu u svojim rukama, situacija sve više nalikuje ekonomskom apartheidu.

Kada je CFA franak prvobitno uveden 1945., vrijedio je 1,7 francuskih franaka. Godine 1948. ojačan je na 2 francuska franka. Ali u vrijeme kad je CFA franak bio vezan za euro krajem 1990-ih, vrijedio je 0,01 francuski franak. To je ukupna devalvacija od 99,5%. Svaki put kad je Francuska devalvirala CFA franak, povećala je svoju kupovnu moć u odnosu na svoje bivše kolonije i poskupila im uvoz vitalne robe. Godine 1992. Francuzi su putem nacionalnog referenduma mogli glasovati o prihvaćanju eura ili ne. Državljanima CFA-e bilo je uskraćeno takvo pravo i bili su isključeni iz pregovora koji bi njihov novac vezali za novu valutu.

Točan mehanizam CFA sustava evoluirao je od njegovog nastanka, ali osnovna funkcionalnost i metode iskorištavanja su nepromijenjene. Oni su opisani onim što Pigeaud i Sylla nazivaju "teorijom ovisnosti", gdje se resursi perifernih nacija u razvoju "kontinuirano crpe u korist središnjih bogatih nacija... bogate nacije ne ulažu u siromašne nacije da bi ih učinile bogatijima... [ovo] izrabljivanje evoluiralo je tijekom vremena od brutalnih režima ropstva do sofisticiranijih i manje očitih načina održavanja političkog i ekonomskog ropstva.”

Tri središnje banke danas opslužuju 15 zemalja CFA: Središnja banka zapadnoafričkih država (Banque Centrale des États de l'Afrique de l'Ouest - BCEAO) za zapadnoafričke zemlje, Banka država Srednje Afrike (Banque des États de l'Afrique Centrale - BEAC) za srednjoafričke zemlje i Središnja banka Komora (Banque Centrale des Comores BCC) za Komore. Središnje banke drže devizne rezerve (tj. nacionalnu štednju) za pojedinačne nacije u svojoj regiji, koje u svakom trenutku moraju držati nevjerojatnih 50% u francuskoj riznici. Ova brojka, koliko god visoka, rezultat je povijesnih pregovora. Izvorno su bivše kolonije morale držati 100% svojih rezervi u Francuskoj, a tek su 1970-ih stekle pravo kontrolirati neke i ustupiti "samo" 65% Parizu. CFA države nemaju nikakvu diskreciju u pogledu svojih rezervi pohranjenih u inozemstvu. Zapravo, oni ne znaju kako se taj novac troši. U međuvremenu, Pariz točno zna kako se troši novac svake CFA države, budući da vodi "operativne račune" za svaku zemlju u tri središnje banke.

Kao primjer kako ovo funkcionira, kada tvrtka za proizvodnju kave iz Bjelokosti proda robu u vrijednosti od milijun dolara kineskom kupcu, juani od kupca se mijenjaju u eure na francuskom tržištu valuta. Zatim francuska riznica preuzima eure i kreditira iznos u CFA francima na račun Obale Bjelokosti u BCEAO, koji zatim kreditira račun proizvođača kave u zemlji. Sve prolazi kroz Pariz. Prema Pigeaudu i Sylli, Francuska još uvijek proizvodi sve novčanice i kovanice koje se koriste u CFA regiji — naplaćujući 45 milijuna eura godišnje za uslugu — i još uvijek drži 90% zlatnih rezervi CFA, oko 36,5 tona.

Sustav CFA daje pet glavnih prednosti francuskoj vladi:

• rezerve bonusa koje može koristiti prema vlastitom nahođenju;
• velika tržišta za skup izvoz i jeftin uvoz;
• mogućnost kupnje strateških minerala u domaćoj valuti bez smanjenja rezervi;
• povoljne zajmove kada su CFA zemlje u kreditima i povoljne kamatne stope kada su u dugovima (dugo je vremena francuska stopa - inflacije čak premašivala kamatnu stopu zajma, što znači da je Francuska zapravo prisiljavala CFA nacije da plaćaju naknadu za -skladištenje svojih rezervi u inozemstvu); i, konačno,
• "dvostruki zajam", u kojem će CFA nacija posuditi novac od Francuske, i, u potrazi za raspoređivanjem kapitala, imati malo izbora s obzirom na perverzne makroekonomske okolnosti u kojima treba sklopiti ugovor s francuskim tvrtkama. To znači da se glavnica kredita odmah vraća u Francusku, ali je afrička nacija još uvijek opterećena i glavnicom i kamatama.

To dovodi do svojevrsnog fenomena "recikliranja petrodolara" (slično onome kako bi Saudijska Arabija uzimala dolare zarađene prodajom nafte i ulagala ih u američke trezorske zapise), jer bi CFA izvoznici povijesno prodavali sirovine Francuskoj, a dio prihoda bivao prikupljen od strane regionalne središnje banke i “reinvestiran” natrag u dug metropole kroz francuski ili danas europski državni dug. Pored toga, tu je još i selektivna konvertibilnost CFA franka. Poduzeća danas mogu lako prodati svoje CFA franke za eure (prethodno francuske franke), ali građani koji nose CFA franke izvan zone svoje središnje banke ne mogu ih formalno nigdje zamijeniti. Beskorisne su otprilike kao i razglednice. Ako državljanka Bjelokosti napušta svoju zemlju, mora prvo zamijeniti novčanice za eure, gdje francusko ministarstvo financija i Europska središnja banka (ECB) izdvajaju seigniorage (danak feudalnom gospodaru) putem tečaja.

Monetarna represija u igri je da Francuska prisiljava CFA nacije da drže golemu količinu rezervi u pariškim blagajnama, sprječavajući Afrikance u stvaranju domaćih kredita. Regionalne središnje banke na kraju posuđuju vrlo malo po vrlo visokim stopama, umjesto da posuđuju više po niskim stopama. A CFA nacije na kraju, protiv svojih želja, kupuju francuski ili, danas europski, dug svojim strateškim rezervama.

Ono što možda najviše iznenađuje jest posebna povlastica prava prvenstva pri uvozu i izvozu. Ako ste malijski proizvođač pamuka, svoju robu prvo morate ponuditi Francuskoj prije nego što odete na međunarodna tržišta. Ili ako ste u Beninu i želite izgraditi novi infrastrukturni projekt, morate razmotriti francuske ponude, prije ostalih. To je povijesno značilo da je Francuska mogla doći do robe jeftinije od tržišne iz svojih bivših kolonija i prodavati vlastitu robu i usluge po cijenama višim od tržišnih.

Pigeaud i Sylla ovo nazivaju nastavkom "kolonijalnog pakta", koji je bio usredotočen na četiri temeljna načela:

• kolonijama je bila zabranjena industrijalizacija i morale su se zadovoljiti opskrbom metropole sirovinama koje su ih pretvarale u gotove proizvode koji su se zatim preprodani kolonijama,
• metropola je uživala monopol kolonijalnog izvoza i uvoza,
• monopol prilikom slanja kolonijalnih proizvoda u inozemstvo i konačno,
• metropola je dala trgovačke povlastice proizvodima kolonija.

Rezultat toga je situacija u kojoj “središnje banke imaju velike devizne rezerve plaćene po niskim ili čak negativnim stopama u realnom iznosu, u kojoj komercijalne banke drže višak likvidnosti, gdje je pristup kreditima za kućanstva i poduzeća racionaliziran i u kojoj su države sve više prisiljene, kako bi financirali svoje razvojne projekte, ugovarati devizne kredite po neodrživim kamatama, što dodatno potiče bijeg kapitala.

Danas je CFA sustav "afrikaniziran", što znači da novčanice sada prikazuju afričku kulturu te floru i faunu na njima, a središnje banke nalaze se u Dakaru, Yaoundéu i Moroniju - ali to su samo kozmetičke promjene. Novčanice se još uvijek izrađuju u Parizu, operativne račune još uvijek vode francuske vlasti, a francuski dužnosnici još uvijek sjede u odborima regionalnih središnjih banaka i de facto imaju pravo veta. Nevjerojatna je situacija u kojoj građanin Gabona ima francuskog birokrata koji donosi odluke u njezino ime. Kao da ECB ili Federalne rezerve imaju Japance ili Ruse koji odlučuju umjesto Europljana i Amerikanaca.

Svjetska banka i Međunarodni monetarni fond kroz povijest su radili zajedno s Francuskom na provođenju CFA sustava i rijetko, ako ikad, kritiziraju njegovu izrabljivačku prirodu. Zapravo, kao dio sustava Bretton Woods nakon Drugog svjetskog rata - gdje bi Amerikanci vodili Svjetsku banku, a Europljani MMF - položaj generalnog direktora MMF-a često je držao francuski dužnosnik, do nedavno Christine Lagarde. Tijekom godina MMF je pomagao Francuskoj da vrši pritisak na CFA nacije da slijede željenu politiku. Istaknuti primjer bio je ranih 1990-ih, kada Obala Bjelokosti nije htjela devalvirati svoju valutu, ali Francuzi su se zalagali za takvu promjenu. Prema Pigeaudu i Sylli, “krajem 1991., MMF je odbio nastaviti posuđivati novac Obali Bjelokosti, ponudivši zemlji dvije mogućnosti. Ili će država vratiti dugove ugovorene s Fondom ili će prihvatiti devalvaciju.” Obala Bjelokosti i druge CFA nacije su poklekle i prihvatile devalvaciju tri godine kasnije.

U suprotnosti s vrijednostima sloboda, jednakost, bratstvo (liberté, égalité, fraternité), francuski su dužnosnici podupirali tiraniju u CFA zoni posljednjih šest desetljeća. Na primjer, tri čovjeka - Omar Bongo u Gabonu, Paul Biya u Kamerunu i Gnassingbé Eyadéma u Togu - zajedno su skupili 120 godina na vlasti. Sve bi ih njihovi ljudi izbacili daleko prije da Francuzi nisu osigurali gotovinu, oružje i diplomatsko pokriće. Prema Pigeaudu i Sylli, između 1960. i 1991. “Pariz je izveo gotovo 40 vojnih intervencija u 16 zemalja kako bi obranio svoje interese.” Taj je broj danas sigurno veći.

S vremenom je CFA sustav omogućio francuskoj državi da iskorištava resurse i rad CFA nacija, ne dopuštajući im da povećaju svoju akumulaciju kapitala i razviju vlastita izvozno vođena gospodarstva. Rezultati su bili katastrofalni za razvoj društva općenito.

Danas je BDP Obale Slonovače (korigiran za inflaciju) po glavi stanovnika (u dolarima) oko 1.700 USD, u usporedbi s 2.500 USD u kasnim 1970-ima. U Senegalu je tek 2017. BDP po stanovniku premašio visine dosegnute 1960-ih. Kao što primjećuju Pigeaud i Sylla, “10 država zone franka zabilježilo je svoje najviše razine prosječnog dohotka prije 2000-ih. U posljednjih 40 godina prosječna se kupovna moć gotovo posvuda pogoršala. U Gabonu je najveći prosječni prihod zabilježen 1976. godine, nešto ispod 20.000 dolara. Četrdeset godina kasnije smanjio se za pola. Gvineja Bisau pridružila se CFA sustavu 1997. godine, godine u kojoj je zabilježila vrhunac svog prosječnog prihoda. 19 godina kasnije, ovo je palo za 20%.”

Zapanjujućih 10 od 15 CFA zemalja Ujedinjeni narodi smatraju među "najmanje razvijenim zemljama" u svijetu, uz Haiti, Jemen i Afganistan. Na raznim međunarodnim ljestvicama Niger, Srednjoafrička Republika, Čad i Gvineja Bisau često se ubrajaju u najsiromašnije zemlje svijeta. Francuzi održavaju, zapravo, ekstremnu verziju onoga što je Allen Farrington nazvao "kapitalnim površinskim rudnikom".

Senegalski političar Amadou Lamine-Guèye jednom je sažeo CFA sustav kao građani koji imaju "samo dužnosti, a nikakva prava", te da je "zadatak koloniziranih teritorija bio proizvoditi puno, proizvoditi iznad vlastitih potreba i proizvoditi na štetu njihovih neposrednijih interesa, kako bi se metropoli omogućio bolji životni standard i sigurnija opskrba.” Metropola, naravno, odolijeva ovom opisu. Kao što je francuski ministar gospodarstva Michel Sapin rekao u travnju 2017., "Francuska je tu kao prijatelj."

Sada se možete zapitati: Opiru li se afričke zemlje ovom iskorištavanju? Odgovor je da, ali oni plaćaju visoku cijenu. Rani nacionalistički vođe iz doba afričke neovisnosti prepoznali su kritičnu vrijednost ekonomske slobode.

“Neovisnost je samo uvod u novu i uključeniju borbu za pravo na vođenje vlastitih gospodarskih i društvenih poslova [..] neometano uništavajućom i ponižavajućom neokolonijalističkom kontrolom i uplitanjem,” izjavio je 1963. Kwame Nkrumah, koji je vodio pokret koji je Ganu učinio prvom neovisnom nacijom u podsaharskoj Africi. Ali kroz povijest CFA regije, nacionalni čelnici koji su se suprotstavili francuskim vlastima uglavnom su loše prolazili.

Godine 1958. Gvineja je pokušala zatražiti monetarnu neovisnost. U poznatom govoru, vatreni nacionalist Sekou Touré rekao je gostujućem Charlesu de Gaulleu: "Radije bismo imali siromaštvo u slobodi nego bogatstvo u ropstvu," i nedugo zatim napustio sustav CFA. Prema The Washington Postu, “kao reakcija, i kao upozorenje drugim područjima s francuskim govornim područjem, Francuzi su se povukli iz Gvineje tijekom dva mjeseca, odnoseći sa sobom sve što su mogli. Odvrnuli su žarulje, uklonili planove za kanalizacijske cjevovode u Conakryju, glavnom gradu, pa čak i spalili lijekove umjesto da ih ostave Gvinejcima.”

Zatim, kao čin destabilizirajuće odmazde, Francuzi su pokrenuli operaciju Persil, tijekom koje su, prema Pigeaudu i Sylli, francuske obavještajne službe krivotvorile goleme količine novih gvinejskih novčanica i zatim ih "masovno" ubacile u zemlju. "Rezultat", pišu oni, "bio je kolaps gvinejskog gospodarstva." Demokratske nade zemlje srušene su zajedno s njezinim financijama, jer je Touré uspio učvrstiti svoju moć u kaosu i započeti 26 godina brutalne vladavine.

U lipnju 1962. malijski vođa za neovisnost Modibo Keita objavio je da Mali napušta CFA zonu kako bi kovao vlastitu valutu. Keita je detaljno objasnio razloge za taj potez, kao što su ekonomska prevelika ovisnost (80% malijskog uvoza dolazi iz Francuske), koncentracija ovlasti za donošenje odluka u Parizu i usporavanje ekonomske diversifikacije i rasta.

“Istina je da je vjetar dekolonizacije prošao preko starog zdanja, ali nije ga previše poljuljao”, rekao je o statusu quo. Kao odgovor, francuska vlada učinila je malijski franak nekonvertibilnim. Uslijedila je duboka gospodarska kriza, a Keita je svrgnut vojnim udarom 1968. Mali je na kraju odlučio ponovno ući u CFA zonu, ali su Francuzi nametnuli dvije devalvacije malijskog franka kao uvjete za povratak i nisu dopustili ponovni ulazak do 1984. godine.

Godine 1969., kada je predsjednik Nigera Hamani Diori tražio "fleksibilniji" aranžman, gdje bi njegova zemlja imala veću monetarnu neovisnost, Francuzi su to odbili. Prijetili su mu uskraćivanjem plaćanja za uran koji su skupljali iz pustinjskih rudnika koji će Francuskoj dati energetsku neovisnost putem nuklearne energije. Šest godina kasnije, Diorijevu vladu svrgnuo je general Seyni Kountché, tri dana prije planiranog sastanka za ponovno pregovaranje o cijeni nigerskog urana. Diori je želio povisiti cijenu, ali se njegov bivši kolonijalni gospodar nije složio s tim. Francuska vojska bila je stacionirana u blizini tijekom puča, ali, kako Pigeaud i Sylla primjećuju, nisu ni prstom maknuli.

Godine 1985., revolucionarni vojni vođa Thomas Sankara iz Burkine Faso upitan je u intervjuu: “Nije li CFA franak oružje za dominaciju Afrikom? Planira li Burkina Faso nastaviti nositi ovaj teret? Zašto afričkom seljaku u njegovom selu treba konvertibilna valuta?” Sankara je odgovorio: “Je li valuta konvertibilna ili ne to nikada nije bila briga afričkog seljaka. On je protiv svoje volje bačen u ekonomski sustav protiv kojeg je bespomoćan.”

Sankaru je dvije godine kasnije ubio njegov najbolji prijatelj i drugi zapovjednik, Blaise Compaoré. Nikada nije održano suđenje. Umjesto toga, Compaoré je preuzeo vlast i vladao do 2014., lojalan i brutalan sluga CFA sustava.

Borba Faride Nabourema za financijsku slobodu Toga

U prosincu 1962. prvi postkolonijalni vođa Toga Sylvanus Olympio formalno je krenuo u osnivanje središnje banke Togoa i togoanskog franka. Ali ujutro 13. siječnja 1963., nekoliko dana prije nego što je trebao zacementirati ovu tranziciju, ubili su ga togoanski vojnici koji su prošli obuku u Francuskoj. Gnassingbé Eyadéma bio je jedan od vojnika koji su počinili zločin. Kasnije je preuzeo vlast i postao diktator Toga uz punu francusku podršku, vladajući više od pet desetljeća i promičući CFA franak do svoje smrti 2005. Njegov sin vlada do danas. Olympiovo ubojstvo nikada nije riješeno.

Obitelj Faride Nabourema uvijek je bila uključena u borbu za ljudska prava u Togu. Njezin otac bio je aktivni vođa opozicije, a služio je kao politički zatvorenik. Njegov se otac suprotstavljao Francuzima tijekom kolonijalnih vremena. Danas je ona vodeća figura demokratskog pokreta u zemlji.

Farida je imala 15 godina kada je saznala da je povijest diktature Toga bila isprepletena s CFA frankom. Do tog vremena, ranih 2000-ih, počela se zbližavati sa svojim ocem i postavljati mu pitanja o povijesti svoje zemlje. “Zašto je naš prvi predsjednik ubijen samo nekoliko godina nakon što smo stekli neovisnost?” upitala je.

Odgovor: opirao se CFA franku.

Godine 1962. Olympia je započela pokret prema financijskoj neovisnosti od Francuske. Parlament je glasovao za početak takve tranzicije i stvaranje togoanskog franka i držanje njihovih rezervi u vlastitoj središnjoj banci. Farida je bila šokirana kada je saznala da je Olympio ubijen samo dva dana prije nego što je Togo trebao napustiti CFA aranžman. Kako je rekla: “Njegova odluka da traži monetarnu slobodu viđena je kao uvreda hegemoniji u frankofonskoj Africi. Bojali su se da će ih drugi slijediti.”

Danas je, kaže ona, za mnoge togoanske aktiviste CFA glavni razlog za traženje veće slobode. “To je ono što animira mnoge u oporbenom pokretu.”

Razlozi zašto su jasni. Farida je rekla da Francuska drži više od polovice rezervi Toga u svojim bankama, gdje Togoanci nemaju nikakav nadzor nad time kako se te rezerve troše. Često se te rezerve, koje su zaradili Togoanci, koriste za kupnju francuskog duga za financiranje aktivnosti francuskog naroda. Zapravo, taj se novac često posuđuje bivšem kolonijalnom gospodaru uz negativan stvarni prinos. Togoanci plaćaju Parizu da im čuva novac, a pritom financiraju životni standard Francuza.

Godine 1994. devalvacija koja je ukrala ušteđevinu obitelji Fode Diopa u Senegalu teško je pogodila i Togo, uzrokujući ogroman porast državnog duga, smanjenje javnog financiranja lokalne infrastrukture i povećanje siromaštva.

“Zapamtite,” rekla je Farida, “naša vlada je prisiljena dati prednost držanju naših rezervi u francuskoj banci umjesto trošenju kod kuće, tako da kada nas udari šok, moramo se degradirati, kako bismo osigurali da odgovarajuća količina gotovine bude u rukama Parižana .”

To stvara nacionalnu klimu ovisnosti, u kojoj su Togoanci prisiljeni isporučivati sirovu robu i unositi gotovu robu. To je zatvoreni krug iz kojeg nema izlaza.

Farida je rekla da je prije otprilike 10 godina pokret protiv CFA-a počeo dobivati na snazi. Zbog mobilnih telefona i društvenih medija ljudi su se mogli ujediniti i organizirati na decentraliziran način. Nekada su se samo građani Bjelokosti i Togoa borili odvojeno, rekla je, ali sada postoji regionalni napor između aktivista.

Desetljećima postoji ideja o "eko" valuti za sve zemlje Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (ECOWAS), uključujući regionalne gospodarske sile Nigeriju i Ganu. Farida je rekla da su Francuzi pokušali preoteti ovaj plan, videći ga kao način za proširenje vlastitog financijskog carstva. Godine 2013. tadašnji predsjednik François Hollande formirao je komisiju koja je izradila dokument za francusku budućnost u Africi. U njemu su izjavili da je imperativ uključiti anglofone zemlje (afričke zemlje u kojima se priča engleskim jezikom) poput Gane.

Administracija Emmanuela Macrona sada pokušava preimenovati CFA franak u Eco, u kontinuiranom procesu "afrikanizacije" francuskog kolonijalnog financijskog sustava. Nigerija i Gana odustale su od Eko projekta, nakon što su shvatile da će Francuzi i dalje imati kontrolu. Ništa se još formalno nije dogodilo, ali zemlje kojima trenutačno upravlja središnja banka BCEAO na putu su da pređu na ovu eko valutu do 2027. Francuzi će i dalje imati sposobnost donošenja odluka i ne postoje službeni planovi za prilagodbu središnjeg bankarstva srednjoafričkih CFA nacija ili Komora.

"Vrhunac je licemjerja za francuske vođe poput Macrona da odu u Davos i kažu da su gotovi s kolonijalizmom", rekla je Farida, "dok ga zapravo pokušavaju proširiti."

Rekla je da je izvorno CFA franak stvoren na temelju valutnog plana koji su koristili nacistički okupatori Francuske. Tijekom Drugog svjetskog rata, Njemačka je stvorila nacionalnu valutu za francuske kolonije kako bi mogla lako kontrolirati uvoz i izvoz koristeći samo jednu financijsku polugu. Kada je rat završio i Francuzi ponovno stekli slobodu, odlučili su koristiti isti model za svoje kolonije. Dakle, rekla je Farida, temelj CFA franka je zapravo nacistički.

Sustav ima mračnu genijalnost u tome što su Francuzi s vremenom uspjeli tiskati novac za kupnju vitalnih dobara iz svojih bivših kolonija, ali te afričke zemlje moraju raditi kako bi zaradile rezerve.

"To nije fer, to nije neovisnost", rekla je Farida. “To je čista eksploatacija.”

Francuska tvrdi da je sustav dobar jer osigurava stabilnost, nisku inflaciju i konvertibilnost Togoancima. Ali konvertibilnost na kraju olakšava bijeg kapitala - kada je tvrtkama lako pobjeći od CFA-a i danas parkirati svoje profite u eurima - dok zarobljavaju Togoance u režimu seigniorage. Kad god se CFA pretvori - a mora biti pretvoren, jer se ne može koristiti izvan ekonomske zone u kojoj građani međusobno razmijenjuju dobra i usluge - Francuzi i ECB uzimaju svoj dio.

Da, rekla je Farida, inflacija je niska u Togu u usporedbi s neovisnim državama, ali velik dio njihove zarade ide za borbu protiv inflacije umjesto za podršku razvoju infrastrukture i industrije kod kuće. Istaknula je rast Gane, koja ima neovisnu monetarnu politiku i višu inflaciju tijekom vremena od CFA zemalja, u usporedbi s Togom. Po svim pokazateljima - zdravstvu, rastu srednje klase, nezaposlenosti - Gana je superiornija. Zapravo, kad pogledamo iz većega, rekla je da niti jedna CFA nacija nije među 10 najbogatijih zemalja u Africi. Ali od 10 najsiromašnijih, polovica je u CFA zoni.

Farida kaže da francuski kolonijalizam nadilazi novac. Također utječe na obrazovanje i kulturu. Na primjer, rekla je, Svjetska banka daje 130 milijuna dolara godišnje za potporu frankofonim zemljama (zemlje u kojima se priča francuskim jezikom) za plaćanje udžbenika u javnim školama. Farida kaže da je 90% tih knjiga tiskano u Francuskoj. Novac ide izravno iz Svjetske banke u Pariz, a ne u Togo ili bilo koju drugu afričku naciju. Knjige su alat za ispiranje mozga, rekla je Farida. Usredotočeni su na slavu francuske kulture i potkopavaju postignuća drugih naroda, bilo da su američki, azijski ili afrički.

U srednjoj školi Farida je pitala svog oca: "Koriste li ljudi u Europi neki drugi jezik osim francuskog?" On se smijao. Učili su samo o francuskoj povijesti, francuskim izumiteljima i francuskim filozofima. Odrasla je misleći da su jedini pametni ljudi Francuzi. Nikada nije pročitala nijednu američku ili britansku knjigu prije nego što je prvi put otputovala u inozemstvo.

Općenito, rekla je Farida, Francuska Afrika konzumira 80% knjiga koje Francuzi tiskaju. Predsjednik Macron želi proširiti ovu dominaciju i obećao je potrošiti stotine milijuna eura za jačanje francuskog jezika u Africi, izjavljujući da bi on mogao biti "prvi jezik" kontinenta i nazivajući ga "jezikom slobode". S obzirom na trenutne trendove, do 2050. 85% svih govornika francuskog moglo bi živjeti u Africi. Jezik je jedan od stupova podrške opstanku CFA franka.

Politika je nešto drugo. Važan dio CFA sustava je francuska podrška diktaturi. S iznimkom Senegala, niti jedna zemlja bloka CFA nije imala smislenu demokratizaciju. Svaki pojedini uspješni tiranin u frankofonskoj Africi, rekla je Farida, imao je punu podršku francuske države. Kad god dođe do državnog udara protiv demokracije, Francuzi podržavaju pučiste sve dok su oni prijatelji CFA režima. Ali u trenutku kad netko ima antifrancuske tendencije, vidite sankcije, prijetnje ili čak atentate.

Farida ističe primjer Chad i Malija danas. Obje zemlje su pod prijetnjom terorizma i pobune. U Cahdu je pokojnog vojnog diktatora Idrissa Debyja Francuska podržavala tri desetljeća do njegove smrti u travnju. Prema chadskom ustavu, čelnik parlamenta obično je sljedeći na redu za predsjednika, no umjesto toga vojska je postavila Debyjeva sina, generala u vojsci. Francuska vlada pozdravila je ovu ilegalnu tranziciju, a predsjednik Macron je čak posjetio Chad kako bi proslavio ovu prijevaru. U govoru odavanja počasti nazvao je Debyja "prijateljem" i "hrabrim vojnikom" i rekao "Francuska neće dopustiti da itko dovede u pitanje ili prijeti stabilnosti i integritetu Chada danas ili sutra". Sin će, naravno, promovirati CFA franak.

Mali je, s druge strane, rekla je Farida, imao državni udar mjesec dana nakon Chadovog. Hunta i stanovništvo nisu toliko prijateljski raspoloženi prema Parizu i čini se da u Rusiji traže novog partnera za suzbijanje terorizma. Tako je francuska vlada državni udar nazvala "neprihvatljivim", prijeti da će povući trupe iz Malija kako bi ih "ostavila nasamo s teroristima", kako je rekao Farida, i priprema sankcije. Mali je kažnjen od strane Francuske jer je učinio isto što i Chad. Ima despotizma i korupcije s obje strane. Jedina razlika je u tome što se Mali želio odmaknuti od francuske monetarne kontrole, dok Chad i dalje surađuje.

“Kada ste diktator, dokle god radite za Francusku, oni će i dalje nalaziti izgovore da vam pomognu da ostanete na vlasti”, rekla je Farida. Isto su učinili 2005. u njezinoj zemlji Togo, što je dovelo do toga da je sin preuzeo vlast od svog oca diktatora i do njezinog vlastitog političkog buđenja.

Misija Fode Diopa da donese bitcoin u Senegal

Tek kada je Fodé Diop imao priliku otputovati u SAD, mogao je početi gledati svoju zemlju Senegal izvana.

Isprva je devalvacija CFA franka 1994. dovela njegovu akademsku budućnost u opasnost. Imao je priliku otići studirati i igrati košarku na sveučilištu u Kansasu, ali je njegova obiteljska ušteđevina bila uništena. Sretniji od većine oko njega, njegova je obitelj imala još jednu mogućnost: njegov je otac imao prava na knjige za nastavne materijale koje je on izradio, a on ih je mogao upotrijebiti da posudi ono što je bilo potrebno da Fodé ode u školu.

Jednog dana, nekoliko godina nakon što je završio fakultet, dok je živio u SAD-u i radio na novoj web stranici za video on demand sa svojim bratom, Fodé je slučajno naišao na YouTube video dr. Cheikha Anta Diopa, senegalskog znanstvenika i povjesničara, govoreći o tome kako su novac i jezik bili alati za kontrolu ljudskih umova i sredstava za život.

Fodé je već čuo za dr. Diopa - najveće sveučilište u Senegalu nazvano je po njemu - ali nije slušao njegovu kritiku CFA sustava. To je teško pogodilo Fodéa. Kaže da je to bilo poput trenutka u "Matrixu", jednom od njegovih omiljenih filmova, kada Neo uzima crvenu pilulu od Morpheusa i bježi iz svoje kapsule u uznemirujuće brutalni stvarni svijet. Napokon je ugledao vodu u kojoj je plivao dok je odrastao.

"Ovo je bio prvi put u životu da sam počeo razmišljati svojom glavom", rekao je Fodé. “Prvi put sam shvatio da je valuta moje zemlje mehanizam kontrole.”

Rekao je da je to više od puke kontrole nad valutom. Budući da Francuzi tiskaju i kontroliraju novac preko operativnih računa svake zemlje, oni imaju podatke.

“Oni znaju što kamo ide, imaju informacije o svim zemljama. Oni imaju prednost nad tim zemljama. Oni znaju tko je korumpiran. Oni znaju tko kupuje nekretnine u Francuskoj. Oni znaju što je dostupno. Oni imaju prvo pravo odbijanja povlaštenih uvoznih i izvoznih cijena. Imaju potpunu dominaciju,” rekao je Fodé.

Kasnije će razmišljati o devalvaciji iz 1994. godine. Tada je imao samo 18 godina pa nije shvaćao što se dogodilo, osim činjenice da su obiteljske financije postale znatno teže.

“Stavljaju vam vreću na glavu kako ne biste primijetili svoju stvarnost”, rekao je.

U retrospektivi, o tome se vodila velika javna rasprava. Ljudi su shvatili da kada bi išli pretvarati u francuski franak, dobili bi upola manje za svoj novac, iako su radili istu količinu posla. Francuski razlog, rekao je Fodé, bio je učiniti izvoz jeftinijim kako bi afričke zemlje mogle proizvoditi konkurentnije. Ali Fodé to vidi drugačije: to je Francuskoj omogućilo da udari bičem i kupi jeftiniju robu.

Fodé je imao još dva trenutka "crvene pilule". Sljedeći je došao 2007., kada je radio u Las Vegasu na tehnološkoj sceni. Gledao je video Stevea Jobsa, koji je upravo predstavio prvi iPhone. Fodé je bio zapanjen: mobilni telefon koji je imao izvorni preglednik sa zaslonom osjetljivim na dodir. Ista stvar koja je bila na vašem računalu sada je bila i na vašem telefonu. Odmah je znao da će to promijeniti svijet. Njegova sljedeća misao: Kako da izvorna plaćanja unesemo u iPhone aplikacije, tako da ljudi bez bankovnih računa i kreditnih kartica mogu koristiti mobilni novac?

Posljednja crvena pilula za Fodéa bilo je učenje o Bitcoinu 2010. godine. Živio je u Los Angelesu kada je prvi put pročitao bitcoin white paper (bijeli knjiga) Satoshija Nakamota za "peer-to-peer elektronički novčani sustav". Od trenutka kada ga je pročitao, Fodé je pomislio: Po prvi put imamo oružje kojim se možemo boriti protiv ugnjetavanja i kolonijalizma. Novac naroda, koji ne kontroliraju vlade. "Ovo je", rekao je, "upravo ono što nam treba."

Godinama ranije, Fodé je pročitao "Izvan kontrole" Kevina Kellyja. Jedno od poglavlja bilo je o e-valutama. Znao je da će na kraju sav novac biti digitalan, dio velike globalne elektroničke revolucije. Ali nikada nije preduboko razmišljao o transformativnoj snazi koju digitalni novac može imati, sve do Bitcoina.

“Što je novac? Odakle dolazi? Postavljajući ova pitanja, to je ono što je Bitcoin učinio za mene,” rekao je. "Prije toga, ne postavljate sami sebi ova pitanja."

Možda, mislio je, jednog dana Francuska više neće imati pravo ili mogućnost tiskati i kontrolirati novac senegalskog naroda.

Fodé i njegov cimer u Las Vegasu ostajali bi do kasno mnogo puta tijekom narednih godina, razmišljajući o tome što bi Bitcoin mogao omogućiti za plaćanja, štednju i sve gospodarske aktivnosti. Saznao je što se dogodilo kad ste ukrali svoju kreditnu karticu, kakve je informacije to otkrilo. I što su treće strane radile s tim informacijama.

Mislio je da bi brak pametnog telefona i Bitcoina bio nevjerojatan alat za osnaživanje. Fodé bi se često vraćao u Senegal, a svaki put kad bi išao, sa sobom bi ponio hrpu telefona koje bi poklonio. Promatrao ih je kao veze s vanjskim svijetom za svoje prijatelje kod kuće.

Tijekom sljedećih godina radio je u različitim startupovima, a sve u industriji digitalizacije različitih dijelova naših života. Godine 2017. napustio je Vegas i otišao u San Francisco. Pridružio se kampu za kodiranje i odlučio postati računalni inženjer. U početku se jako uključio u scenu kriptovaluta u cjelini, no na kraju se, kaže, "odljubio" od Ethereuma, otprilike u vrijeme kad je počeo ići na sokratske seminare u San Franciscu s osnivačem Rivera Alexom Leishmanom. Upoznao je mnoge programere koji su radili na razvoju bitcoina i najranije korisnike Lightning mreže.

Godine 2019. pobijedio je na hackathonu u sektoru transporta, izradivši Lightning fakturu koja bi otključala Teslu. To mu je dalo veliki poticaj samopouzdanju da može pomoći promijeniti svijet. Odlučio je otići kući u Senegal kako bi širio znanje o Bitcoin. Na putu mu je izvršna direktorica Lightning Labsa Elizabeth Stark dala stipendiju za putovanje na Lightning konferenciju u Berlinu. Tamo je upoznao Richarda Myersa iz GoTenne i programera Willa Clarka, koji su razmišljali o tome kako se mesh mrežama boriti protiv internetske cenzure. Fodé je pomislio: U Senegalu francuski telekom Orange kontrolira sve telefonske mreže. Možda bi mogli pronaći način da zaobiđu francusku kontrolu nad komunikacijama i mogućnost "isključivanja interneta" putem Bitcoina i Lightninga.

Sve telekomunikacijske kanale u Senegalu kontrolira Francuska i mogu ih zatvoriti u slučaju prosvjeda protiv čelnika zemlje, kojeg podržavaju sve dok se drži CFA sustava. Ali, moguće je pronaći krajnje točke, rekao je Fodé, preko drugih pružatelja usluga. To mogu biti druge nacionalne telefonske mreže ili čak satelitske veze. Fodé je stvorio uređaj koji može hvatati ove druge signale. Mobilni telefoni mogli bi se spojiti s tim uređajem, omogućujući korisnicima da budu online čak i kada su Francuzi isključili internet. Kako bi potaknuo ljude koji upravljaju takvim uređajima, plaćao bi im u bitcoinu. Za usmjeravanje podataka i održavanje ovih uređaja u Senegalu plaća se putem Lightninga. To je ono na čemu Fodé danas radi.

"Vrlo je riskantno", rekao je Fodé. “Možete se suočiti sa zatvorom ili novčanom kaznom. Ali uz novčane poticaje, ljudi su voljni.”

Sljedeći put kada Orange isključi internet kako bi zaštitio svog saveznika u vladi, ljudi će možda imati novi način komuniciranja koji režim ne može zaustaviti.

Lightning je, rekao je Fodé, sve.

“Potrebna su nam trenutna i jeftina plaćanja. Ne možemo vršiti on-chain Bitcoin plaćanja. Naknade su jednostavno preskupe. Moramo koristiti Lightning. Nema druge opcije”, rekao je. "I radi."

To posebno zvuči istinito u području doznaka, koje su, prema Svjetskoj banci, glavni izvor BDP-a za mnoge CFA zemlje. Na primjer: 14,5% BDP-a temelji se na inozemnim doznakama. Za Senegal je 10,7%; Gvineja Bisau, 9,8%; Togo, 8,4%; i Mali, 6%. Prosječni trošak slanja doznake od 200 USD u sub-saharsku Afriku je 8%, a prosječni trošak slanja 500 USD 9%. Devizne doznake putem servisa poput Strike-a koje se temelje na bitcoinu mogu smanjiti naknade ispod 1%. Usvajanjem bitcoin modela i koriptenjem ovakvih usluga može se uštedjeti od 0,5% do 1% BDP-a CFA zemalja.Ako to pogledamo izdaleka, svake godine pošiljatelji doznaka širom svijeta šalju kući otprilike 700 milijardi dolara. Moglo bi se uštedjeti između 30 i 40 milijardi dolara, što je otprilike isti iznos koji SAD troši svake godine na inozemnu pomoć.

Fodé razumije zašto bi ljudi na Zapadu mogli biti skeptični prema Bitcoinu. “Ako imate aplikaciju Venmo i Cash, možda ne vidite zašto je to važno. Imate sve pogodnosti modernog monetarnog sustava. Ali kad odete u Senegal, više od 70% naših ljudi nikada nije kročilo u banku. Mama nikada nije imala kreditnu ili debitnu karticu”, rekao je.

Pita se: Kako će uopće sudjelovati u globalnom financijskom sustavu?

Rekao je da će brak pametnih telefona i Bitcoina osloboditi ljude i promijeniti društvo. Fodé je spomenuo "Mobilni val", knjigu koju je izvršni direktor MicroStrategyja Michael Saylor napisao o revoluciji pomoću uređaja koji stanu u jednu ruku. Kad je Fodé prvi put dotaknuo iPhone, znao je da je to ono što je čekao. Svemir se urotio, pomislio je. U samo nekoliko kratkih godina, vidio je iPhone, Veliku financijsku krizu, Satotshijevo izdanje Bitcoina i vlastitu tranziciju da postane američki građanin.

Rekao je da, budući da je pola života proveo u Africi, a pola u SAD-u, vidi put naprijed.

“Kada odem kući, vidim kako su ljudi sputani. Ali na isti način na koji smo preskočili fiksne telefone i prešli ravno na mobitele, preskočit ćemo banke i prijeći ravno na Bitcoin.”

Još jedan učinak koji vidi u Senegalu je da kada su ljudi izloženi Bitcoinu, počnu štedjeti.

“Danas, kod kuće, razmišljam o tome kako pomoći ljudima da uštede novac”, rekao je. “Ovdje nitko ništa ne štedi. Samo troše svaki CFA franak koji mogu dobiti.”

Fodé je "zauvijek zahvalan" za bitcoin koji mu je Leishman dao, jer ga je na kraju dao u malim dijelovima ljudima u Senegalu - onima koji su dolazili na događaje ili postavljali dobra pitanja. Ljudi su vidjeli kako njegova vrijednost raste s vremenom.

S velikim je uzbuđenjem promatrao što se događa u El Salvadoru. Kada je ranije ovog mjeseca stajao u konferencijskoj dvorani u Miamiju i slušao osnivača Strikea Jacka Mallersa kako najavljuje da je jedna država dodala bitcoin kao zakonsko sredstvo plaćanja, Fodé je rekao da je zaplakao. Mislio je da se ovo nikada neće dogoditi.

“Ono što je počelo kao pohrana vrijednosti, sada se razvija u sredstvo razmjene”, rekao je.

El Salvador ima neke sličnosti sa zemljama CFA zone. To je siromašnija nacija, vezana za stranu valutu, ovisna o uvozu, sa slabijom izvoznom bazom. Njegovu monetarnu politiku kontrolira vanjska sila. 70% zemlje nema bankarstvo, a 22% nacionalnog BDP-a oslanja se na inozemne doznake.

"Ako bi to mogla biti dobra opcija za njih," mislio je Fodé, "možda bi mogla biti i za nas."

Ali zna da postoje velike prepreke.

Jedan je francuski jezik. Nema puno francuskih informacija na GitHubu ili u dokumentacijskim materijalima za Lightning ili o Bitcoin coreu. Trenutno Fodé radi na prevođenju dijela ovoga na francuski kako bi se lokalna zajednica programera mogla više uključiti.

Može li se zajednica Bitcoin Beach (Bitcoin plaža) na kraju pojaviti u Senegalu? Da, rekao je Fodé. Zato se vratio i zato vodi sastanke, prikuplja donacije putem Lightninga i gradi verziju Radija Slobodna Europa koju pokreću građani i koja se temelji na Bitcoinu.

"Mogli bi me zatvoriti", rekao je. "Ali kroz sastanke se trudim da ne budem niti jedina točka neuspjeha (single point of failure)."

On misli da će biti teško usvojiti Bitcoin u Senegalu zbog francuskog utjecaja.

"Neće proći bez borbe", rekao je.

Kao što je rekao Ndongo Samba Sylla, “Danas se Francuska suočava s relativnim ekonomskim padom u regiji koju je dugo smatrala svojim privatnim rezervatom. Čak i suočena s usponom drugih sila poput Kine, Francuska nema namjeru odustati od vlasti - borit će se do posljednjeg."

Ali možda bi to, umjesto nasilne revolucije, mogla biti postupna mirna revolucija tijekom vremena koja izbacuje kolonijalizam.

"Ne iznenadno isključivanje, već paralelni sustav, gdje se ljudi mogu sami odlučiti tijekom vremena", rekao je Fodé. “Bez prisile.”

Što se tiče ljudi koji misle da samo trebamo tražiti od vlade da zaštiti naša prava?

"Oni ne znaju da demokracije poput Francuske imaju lošu stranu", rekao je Fodé. “Neće nam dati slobodu. Umjesto toga, trebali bismo slijediti korake cypherpunka i zgrabiti našu slobodu koristeći otvoreni kod.”

Na pitanje o šansama Bitcoina da zamijeni središnje bankarstvo, Fodé je rekao da ta ideja “Amerikancima može zvučati ludo, ali za Senegalce ili Togoance, središnje banke su parazit našeg društva. Moramo uzvratiti.”

Fodé smatra da Bitcoin "mijenja život".

“Nikada prije nismo imali sustav u kojem bi se novac mogao kovati na decentraliziran način. Ali ovo je ono što imamo danas. To je rješenje za one kojima je najpotrebnije. Po prvi put imamo moćno oruđe za suzbijanje ugnjetavanja”, rekao je. “Možda nije savršeno, ali moramo koristiti alate koje danas imamo da se borimo za ljude. Ne čekati da nam netko dođe pomoći.”

Odvajanje novca od države

Godine 1980. kamerunski ekonomist Joseph Tchundjang Pouemi napisao je Novac, ropstvo i sloboda: Afrička monetarna represija (Monnaie, servitude et liberté: La répression monétaire de l’Afrique) Teza: novčana ovisnost je temelj svih drugih oblika ovisnosti. Završne riječi knjige posebno snažno zvuče danas: “Sudbina Afrike bit će iskovana novcem ili se uopće neće iskovati.”

Novac i valuta zakopani su ispod površine u globalnom pokretu za ljudska prava. Oni se gotovo nikada ne spominju na konferencijama o ljudskim pravima i rijetko se o njima raspravlja među aktivistima. Ali pitajte zagovornika demokracije iz autoritarnog režima o novcu, i ispričat će vam nevjerojatne i tragične priče. Demonetizacija u Eritreji i Sjevernoj Koreji, hiperinflacija u Zimbabveu i Venezueli, državni nadzor u Kini i Hong Kongu, zamrznuta plaćanja u Bjelorusiji i Nigeriji i ekonomski zaštitni zidovi u Iranu i Palestini. A sada: monetarni kolonijalizam u Togu i Senegalu. Bez financijske slobode pokreti i nevladine organizacije ne mogu se održati. Ako su njihovi bankovni računi zatvoreni, novčanice demonetizirane ili sredstva obezvrijeđena, njihova moć je ograničena i tiranija maršira.

Monetarna represija i dalje se skriva i o njoj se ne govori u pristojnim krugovima. Današnja stvarnost za 182 milijuna ljudi koji žive u CFA zemljama je da iako su možda politički neovisni po imenu, njihova su gospodarstva i novac još uvijek pod kolonijalnom vlašću, a strane sile još uvijek zlorabe i produljuju taj odnos kako bi iscijedile i iskorištavale što više vrijednosti iz njihova društva i geografije što je više moguće.

Posljednjih godina građani CFA zone sve više ustaju. Slogan Francusko odobrenje "France Dégage!" postao je poklič okupljanja. No čini se da najglasniji kritičari sustava, među njima Pigeaud i Sylla, ne nude održivu alternativu. Oni odbacuju status quo i ropstvo MMF-a, samo kako bi predložili ili regionalnu valutu, koju kontroliraju lokalni čelnici, ili sustav u kojem svaka CFA nacija stvara i upravlja vlastitom valutom. Ali samo zato što su Senegal ili Togo dobili monetarnu neovisnost od Francuske, ne jamči da će imati dobre rezultate ili da čelnici zemlje neće zlorabiti valutu.

Još uvijek postoji prijetnja domaće diktatorske loše vladavine ili novog zarobljavanja od strane ruskih ili kineskih stranih sila. Jasno je da ljudima treba novac koji zapravo lomi kotač, novac koji mogu kontrolirati i kojim vlade bilo koje vrste ne mogu manipulirati. Baš kao što je došlo do povijesnog odvajanja crkve i države koje je utrlo put prosperitetnijem i slobodnijem ljudskom društvu, u tijeku je odvajanje novca od države.

Bi li građani CFA nacija, s vremenom, s povećanjem pristupa internetu, mogli popularizirati Bitcoin do te mjere da bi vlade bile prisiljene de facto ga usvojiti, kao što se dogodilo u zemljama Latinske Amerike poput Ekvadora s "dolarización popular" (popularna dolarizacija)? Povijest ostaje za pisati, ali jedno je sigurno: Svjetska banka i MMF oduprijet će se svim trendovima u tom smjeru. Već su zamahnuli protiv El Salvadora.

Nedavno je glumac Hill Harper citiran u The New York Timesu u vezi s njegovim aktivizmom oko Bitcoina u afroameričkoj zajednici. Rekao je, vrlo jednostavno, "Oni ne mogu kolonizirati Bitcoin."

Farida Nabourema se slaže. “Bitcoin”, rekla je, “prvi put ikada da postoji novac koji je zapravo decentraliziran i dostupan svakome u svijetu bez obzira na boju kože, ideologiju, nacionalnost, količinu bogatstva ili kolonijalnu prošlost.”

Rekla je da je to narodna valuta, pa čak ide i korak dalje.

"Možda", rekla je, "bitcoin bismo trebali nazvati valutom dekolonizacije."

Originalan tekst autora Alex Gladstein objavljen je na portalu Bitcoin Magazine. Prijevod teksta napravljen je uz dozvolu autora.

@ a95c6243:d345522c

Die «moralische Weltordnung» – eine Art Astrologie. Friedrich Nietzsche

Das Treffen der BRICS-Staaten beim Gipfel im russischen Kasan war sicher nicht irgendein politisches Event. Gastgeber Wladimir Putin habe «Hof gehalten», sagen die Einen, China und Russland hätten ihre Vorstellung einer multipolaren Weltordnung zelebriert, schreiben Andere.

In jedem Fall zeigt die Anwesenheit von über 30 Delegationen aus der ganzen Welt, dass von einer geostrategischen Isolation Russlands wohl keine Rede sein kann. Darüber hinaus haben sowohl die Anreise von UN-Generalsekretär António Guterres als auch die Meldungen und Dementis bezüglich der Beitrittsbemühungen des NATO-Staats Türkei für etwas Aufsehen gesorgt.

Im Spannungsfeld geopolitischer und wirtschaftlicher Umbrüche zeigt die neue Allianz zunehmendes Selbstbewusstsein. In Sachen gemeinsamer Finanzpolitik schmiedet man interessante Pläne. Größere Unabhängigkeit von der US-dominierten Finanzordnung ist dabei ein wichtiges Ziel.

Beim BRICS-Wirtschaftsforum in Moskau, wenige Tage vor dem Gipfel, zählte ein nachhaltiges System für Finanzabrechnungen und Zahlungsdienste zu den vorrangigen Themen. Während dieses Treffens ging der russische Staatsfonds eine Partnerschaft mit dem Rechenzentrumsbetreiber BitRiver ein, um Bitcoin-Mining-Anlagen für die BRICS-Länder zu errichten.

Die Initiative könnte ein Schritt sein, Bitcoin und andere Kryptowährungen als Alternativen zu traditionellen Finanzsystemen zu etablieren. Das Projekt könnte dazu führen, dass die BRICS-Staaten den globalen Handel in Bitcoin abwickeln. Vor dem Hintergrund der Diskussionen über eine «BRICS-Währung» wäre dies eine Alternative zu dem ursprünglich angedachten Korb lokaler Währungen und zu goldgedeckten Währungen sowie eine mögliche Ergänzung zum Zahlungssystem BRICS Pay.

Dient der Bitcoin also der Entdollarisierung? Oder droht er inzwischen, zum Gegenstand geopolitischer Machtspielchen zu werden? Angesichts der globalen Vernetzungen ist es oft schwer zu durchschauen, «was eine Show ist und was im Hintergrund von anderen Strippenziehern insgeheim gesteuert wird». Sicher können Strukturen wie Bitcoin auch so genutzt werden, dass sie den Herrschenden dienlich sind. Aber die Grundeigenschaft des dezentralisierten, unzensierbaren Peer-to-Peer Zahlungsnetzwerks ist ihm schließlich nicht zu nehmen.

Wenn es nach der EZB oder dem IWF geht, dann scheint statt Instrumentalisierung momentan eher der Kampf gegen Kryptowährungen angesagt. Jürgen Schaaf, Senior Manager bei der Europäischen Zentralbank, hat jedenfalls dazu aufgerufen, Bitcoin «zu eliminieren». Der Internationale Währungsfonds forderte El Salvador, das Bitcoin 2021 als gesetzliches Zahlungsmittel eingeführt hat, kürzlich zu begrenzenden Maßnahmen gegen das Kryptogeld auf.

Dass die BRICS-Staaten ein freiheitliches Ansinnen im Kopf haben, wenn sie Kryptowährungen ins Spiel bringen, darf indes auch bezweifelt werden. Im Abschlussdokument bekennen sich die Gipfel-Teilnehmer ausdrücklich zur UN, ihren Programmen und ihrer «Agenda 2030». Ernst Wolff nennt das «eine Bankrotterklärung korrupter Politiker, die sich dem digital-finanziellen Komplex zu 100 Prozent unterwerfen».

---

Dieser Beitrag ist zuerst auf Transition News erschienen.